Pored čestitki sleduju naravno i saveti da budemo oprezni jer, jelte, nije još gotovo, ali evo, ovo je prvi pregled nedeljnih metal izdanja u makar BOLJE RASPOLOŽENOM i malo slobodnijem srpskom društvu. I još na Noć veštica! Kao da se sve unapred pripremalo. Idemo:
Deo 1: BLACK METAL
Vichr je glazgovski jednočlani blek metal bend čiji je jedini član Radocunt, inače Čeh. Sve to ima smisla, kao i drugi EP ovog projekta, Vichr II koji je ceo na Češkom i ima pet pesama pristojne kućne blek metal produkcije. Nije ovo nešto revolucionarno, ali je prihvatljivo dobrog kvaliteta produkcije a u kreativnom smislu je sasvim zabavno sa dosta poštenih rifova i mračnjaštva:
https://vichr.bandcamp.com/album/vichr-ii
Изгнаник je bugarski blek metal bend sa debi albumom koji se zove Изгнаник i izlazi za Izgnanik Records. Kapirate već sve, a sama muzika je dementni, sirovi blek metal kome Bathory stoji usred DNK, a svirka je blago sloppy, no to tako TREBA:
https://izgnanik.bandcamp.com/album/–2
Atinjani Αχέροντας tj. Acherontas imaju novi EP, For the Blood of Tiamat – Praxis I – XXX Years Anniversary of Magick and Metamorphosis koji obeležava tridesrogodišnjicu… nečega. Ovaj bend je osnovan 2007. godine, a pre toga je postojao projekat Stutthof u kome je Nikolaos Panagopoulos aka Acherontass radio od 1996, pa pretpostavljam da se na to misli. Kako god, pričamo o četiri pesme dramatičnog, teatralnog i oštrog, ofanzivnog helenskog blek metala sa kojim naprosto nema greške:
Frostland dolaze iz Kelna i imaju drugi album, Im Zentrum der Leere i to je, pa, simpatičan blek metal. Ni po čemu osoben, nekako STANDARDAN, kao nekakav blek metal koji biste našli u enciklopediji pod odrednicom „blek metal“, ali je to onda i sasvim fino slušljivo i prijatno. Dobra svirka, dobar zvuk, pevanje na promuklom nemačkom, pa šta vam više treba?
https://frostland.bandcamp.com/album/im-zentrum-der-leere
Belgijski jednočlani Bloedmaan ima treći album, Circle of the Moon i na njemu nudi melodične, sirove fantazije o zmajevima i čarobnicama. Simpatično je to i mada naslov albuma sugeriše da se René Thuys – inače vlasnik još nekoliko sličnih projekata – inspirisao igračkim serijalom Castlevania a muzika zapravo ne podseća na njega, svejedno se ovo lepo posluša. A čemu doprinosi i dosta dobra produkcija:
https://immortalfrostproductions1.bandcamp.com/album/circle-of-the-moon
I Invultation je jednočlani projekat ali Andrew Lampe iz Ohaja – koji isto ima masu jednočlanih projekata – više voli trešerski, mračni izraz, sa mnogo propisno denflovanih rifova, agresivnog tempa i neljudskih vokala u svom blek metalu. To da je produkcija zapravo prilično zdrava i muzici daje potrebnu energiju je poseban bonus pa album Inferno Descends, četvrti za ovaj projekat preporučujem od srca:
https://invultation.bandcamp.com/album/inferno-descends
Isto jednočlana grupa je i Odium Incarnatum, danas latvijski a originalno poljski projekat kome je A Demon Arises ne samo drugi album i ne samo drugi album ove godine već drugi album ovog MESECA. Ali, na moje iznenađenje, ovo nije loše. Kane Corvus koji sve ovo piše i svira radi u jednostavnom formatu agresivne, brze svirke i besnih, prostačkih rifova preko sirovog blastbita, no to nekako sve ima tu željenu demonsku energiju i iznenađujuće zdrav zvuk. OK, pesama je možda previše, možda su mogle da budu kraće i sve to, ali srž benda je zaista sasvim pristojna:
https://odiumincarnatum.bandcamp.com/album/a-demon-arises
Heh, Genital Shame iz Los Anđelesa je teško klasifikovati pa neka bude da je ovo eksperimentalni blek metal, kako i piše na Metal Archives. Ovo je generalno jedna žena koja blek metal meša sa folkom, šugejzom, emo/ screamo izrazom i za svoj drugi album, Wellness Plan je dovela i neke goste. Ali, mislim, čim vidite da album ima naslov Wellness Plan i vidite da je Erin Dawson stavila sebe na omot – a ne iskreveljenu i maskiranu – bude jasno da je ovo jedan duboko lični izraz. Nagađam da se radi o trans-ženi koja polazi u medicinsku tranziciju i da je ovaj album neka vrsta diskusije o tome i pošto je pun vrlo ekspresivne, emotivne muzike, onda i vrlo vredi da se čuje:
https://genitalshame.bandcamp.com/album/wellness-plan
Znam da Enslaved odavno ne sviraju BAŠ blek metal ali em su njihov nemirni eksperimentalni duh i ambicija da prelaze iz žanra u žanr kako požele nekako APSOLUTNO odlika tr00 blek metal mentaliteta, nego i njihov sedamnaesti album, Mið ima propisne blek metal delove sa brzom, furioznom svirkom i vrištanjem. I, naravno, ima i dosta drugoga, sa elementima post metala, post roka, vikinškog folka ubačenim u miks. Enslaved naprosto ovde zvuče kao Enslaved, bend koji ima svoju filozofiju, svoju viziju metala i muzike uopšte i Mið je samo jedna od stanica na njihovom daljem putu ka epskoj avanturi. Ali dobra, zanimljiva i vrlo ubedljivo napisana i odsvirana stanica:
https://enslaved.bandcamp.com/album/mi
Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK
Hexecutioner iz Sijetla imaju treći album, i to za tri godine, naslovljen Ascension Rock. I to je sada OPASNA krljačina. Hexecutioner rade teški, užasno fazirani stoner rok sa rifovima koji zvuče kao da vam ulaze direktno u mozak i tamo prave nepopravljivu psihodeličnu štetu, sa ženskim vokalima koji stižu iz podsvesti, i gruvom koji MRVI bez milosti. Jako, jako lepljiva, neodoljivo zarazna muzika:
https://hexecutioner.bandcamp.com/album/ascension-rock
Nácar su tri momka iz Madrida koja rade, po svom priznanju, alternativni rok. No, njihov alternativni rok, makar na albumu The Fools ima finu težinu, dobre rifove, zdrav gruv, pa čak i vrlo lepe višeglasne vokale. Ovo je apsolutno muzika i za svakoga ko voli heavy psych, stoner rock i slične pravce, i štaviše bliža je tome nego nečemu što bih ja podrazumevao pod klasičnim alternativnim rokom. Zabavno!
https://nacar.bandcamp.com/album/the-fools
Belgijski Pantheïst, danas rastrgnuti između Velsa i SAD i nisu bend nužno po mom ukusu, ali opet, ima njihov progresivni, pompezni doom metal šta da ponudi. Novi album, sedmi u četvrtvekovnoj istoriji benda, zove se Uncanny Times i kombinuje razne pristupe doomu, od death vokala, preko black metal energičnosti, do ženskog soprana koji svemu daje opersku dimenziju. Dosta tu, jelte, ima gotskog kiča, ali ume ovaj bend i to da dostojanstveno odradi.
https://pantheistuk.bandcamp.com/album/uncanny-times
Islanđani Ölböðull na istoimenom minialbumu rade težak, sirov stoner rok sa dosta metalskim zvukom i monomanijački usredsređenim gruvom. Ovo nije ni naročito maštovito ni uopšte zainteresovano da se mrdne iz tog teškog, zajebanog gruva, ali ko voli baš drogiranu psihodeliju znaće da ga ceni. A plaća se po želji:
https://olbodlull.bandcamp.com/album/lb-ull
Finci Black Royal sviraju stoner/ metal koji uspeva nekako da bude previše bučan za moje standarde. Njihov treći album, Abyssian je pun velikih, epskih rifova i melodičnih tema, sav je nekako ekstrovertan i sa nabadačkim srednjetempaškim gruvom i mada je vrlo solidan, bučna produkcija, urlanje i taj eksplozivni svirački nastup znače da ja moram da se odmorim posle svake dve pesme. Ali to nije ništa loše:
https://blackroyal.bandcamp.com/album/abyssian
Pratsj je sajd-projekat dvojice članova belgijskih sludge-post-metalaca Voidian, pa i ovde oni rade u nekom približnom stilu. No, album Rotte Nès je pankerskiji i rokerskiji, jedna onako neuredna, razuzdana ploča na kojoj ideja stiže ideju a pesme se snimaju iz prve i važno je uhvatiti spontanost. Ima tu štofa, da se razumemo:
https://pratsj.bandcamp.com/album/rotte-n-s
Dickweed su četiri momka iz Londona sa EP-jem Pray for Death i uprkos imenu, ovo je relativno ozbiljan teški, psihodelični rok. Dickweed rade jednostavne ali energične pesme moćnih rifova i teškog gruva sa vokalima koji dodaju psihodeličnu izmaglicu i to meni zapravo vrlo solidno zvuči uprkos vrlo tvrdo produciranim instrumentima. Lepo je a i ima pet pesama i traje poprilično:
https://dickweedofficial.bandcamp.com/album/pray-for-death
A onda, Shades of Ravaillac su dva momka iz Irske sa debi albumom Before Man Was, War Waited for Him i to je vrlo prijatan stoner rok sa blago progresivnom metal crtom. Ovaj se duo ne bavi, jelte, uobičajenim temama za ovu muziku pa je i sama muzika nešto drugačija i ambicioznija u traženju novih horizonata, ali i dalje zadržava solidan gruv i dobar rif a to je, zna se, i najvažnije. Dobra produkcija, takođe a cena je koliko date:
https://shadesofravaillac.bandcamp.com/album/before-man-was-war-waited-for-him
Sea Bastard su iz Brajtona, postoje od 2011. godine ali im je drugi album izašao još 2013. Bilo je u međuvremenu kraćih izdanja ali evo onda i trećeg albuma, Cyclopean koji je mučna, masna, crna naslaga sirovog, brutalnog sludge-dooma. Nema ovde ni suptilnosti ni milosti ali je tačno ono što se reklamira na, jelte, pakovanju, i ako volite gaženje, album isporučuje KIKLOPSKO gaženje u četiri JAKO dugačke pesme.
https://seabastard.bandcamp.com/album/cyclopean
Iako Australijanci Psychoda sebe nazivaju samo „heavy metal“ bendom i taguju se kao da sviraju death ili black metal, njihov EP Under the West End je gruverski teški rok negde između sludge metala i stoner roka, pun dobrih rifova, mošerskog ritma i odličnih melodičnih vokala. Štim je nizak, zvuk jednostavan ali RADI posao a bend svira sa entuzijazmom i znanjem. Lepo, dakle:
https://psychoda.bandcamp.com/album/under-the-west-end
Goatmilker je, složićemo se, odlično ime za metal bend, pa nije ni čudo da pored onog nizozemskog postoji i norveški Goatmilker. A koji svira neku kombinaciju hevi rifova i melodičnijih, pa i atmosferičnijih tema. Nije to BAŠ psihodelično, ali jeste atmosferično a da istovremeno provajduje kinetičku, energičnu muziku koja PRIJA. EP Gods & Monsters vredi da se čuje:
https://goatmilker.bandcamp.com/album/gods-monsters
Pošto ne postoji sludgegaze, evo, izmislićemo ga da opišemo EP White Mourning portugalskih Palegazer. Mislim, ovo je sludge metal sa dosta jakih rifčina i agresivnog gruva i urlanja, ali onda ima i atmosferičnih pasaža i melodičnih multitrekovanih vokala i to se nekako solidno uklapa jedno s drugim. Pet pesama i dosta zanimljive muzike:
https://palegazer.bandcamp.com/album/white-mourning
Domina je montrealski punk-horror-occult-rock sastav u kome ona dominira i peva a oni se potčinjavaju i sviraju. EP BitchCraft Mass je onako anarhičan i zabavan kako očekujete, sa UŽASNO distorziranim zvukom, snažnim gruvom i agresivnim ženskim vokalima. Lepo:
https://domina69.bandcamp.com/album/bitchcraft-mass
Australijski Kitchen Witch na svom trećem albumu, The Space In Between radi vrlo fazirani ali melodični desert/ stoner/ hard rock sa ženskim vokalima i to mu dobro ide. Ovo su pesme napisane da budu prijemčive i normalnom svetu a koji će ipak biti iznenađen pa možda i šokiran produkcijom i zvukom gde gitare zvuče kao da dolaze iz pakla i čine neobičan psihodeličan kontrast pevanju Georgie Cosson, koja radi vrlo kvalitetan bluzerski program. Lepo:
https://kitchenwitch.bandcamp.com/album/the-space-in-between-full-length-lp
Laser Dracul su švedski doom metal bend sa drugim albumom koji stiže, evo šest godina nakon prvenca. Hin Håle Blues je spor, dostojanstven i pomalo svečan u svom korišćenju skandinavskih folk tema da se sagrade te moćne, evokativne pesme teških gitara, teškog ritma i snažne atmosfere. No, produkcija je iznenađujuće suva i ovde nema nekakvog velikog studijskog šminkanja pa Laser Dracul tu svoju evokativnost i atmosferu postižu dobrim rifčinama i harmonijama i to je sjajno:
https://laserdracul.bandcamp.com/album/hin-h-le-blues
Rise Above Records nastavlja sa objavljivanjem dobro raspoloženog, osunčanog psihodeličnog roka koji zvuči kao da je teleportovan iz ranih sedamdesetih iako ga prave savremeni, uglavnom mladi muzičari. Meni je, da se razumemo, sjajno da to postoji i da se ne svodi sva današnja psihodelija na izbor između heavy psych mračnjaštva i kloniranja Hawkwind ili Grateful Dead. Scott Hepple and The Sun Band su iz Njukasla i zvuče prepoznatljivo britanski, nudeći raspevanu psihodeliju ali ipak čvrste ritmove i gruv. Produkcija na albumu je vrlo analogna i zvuči kao sasvim prirodan nastavak onoga što je rađeno ranih sedamdesetih i meni je ceo album kao nekakav mali godišnji odmor u boljem univerzumu. Poslušajte:
https://scottheppleandthesunband.bandcamp.com/album/wyrd-seasons
A stigao je i novi Wicked Trip, sa praktično pornografskim ali i dalje simpatičnim i tematski odgovarajućim omotom. Ekipa iz Tenesija na Modern Witchcraft zvuči sigurno, uigrano i dobro producirano ali nije izgubila sirovost i satansku anarhičnost svog okultnog doom zvuka. Gitare su ovde višeslojno poređane, sa mnogo psihodeličnog programa, pesme su spore, hipnotičke, a vokali pošteno drogirani. Apsolutno bez greške:
https://wickedtrip.bandcamp.com/album/modern-witchcraft
Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL
Death Raider su iz Bej Ejrije i cepaju deaththrash. Ali onako, seljački, neposredan, bez mnogo loženja na konceptualizacije ili nekakvu veliku tehniku. EP Pillaging Just For Fun prosto emanira taj neki old school šmek, jednostavan je, korektno odsviran, produciran prihvatljivo i tamo gde ne dobija na originalnosti on kompenzuje entuzijazmom. Sasvim korektno:
https://deathraidermetal.bandcamp.com/album/pillaging-just-for-fun-ep
Kanađani Within The Realm sviraju solidan srednjetempaški thrash metal na svom albumu … Of Systemic Decay. Ovo je muzika koja se ne takmiči u brzini ali ima energiju, žestinu i abrazivnost, a da je pritom i gruvi i zarazna. Dosta svež i organski zvuk i miks pritom, pa ovo vredi da se zavrti:
https://withintherealm.bandcamp.com/album/of-systemic-decay
Nekako ne ide Halloween bez spid metala, pa evo, Brazilci Witchlust upadaju u minut do dvanaest sa svojim EP-jem The First Sign Of Evil da obezbede pravilnu količinu lo-fi agresije, blekmetalskog krkljanja, poziva na nasilje prema pozerima na sceni (eh…), garažnog rokenrolanja, sve zaokruženo obradom Bathory na kraju. Sasvim korektan materijal sirove, zabavne muzike u jeftinoj, šarmantnoj produkciji i cena od koliko date – sve savršeno:
https://witchlust.bandcamp.com/album/the-first-sign-of-evil
Dobro će se tu uklopiti paragvajski Warfare Noise sa svojim novim EP-jem, Monarch of Endless War. Bend nije naročito tajnovit po pitanju svojih uzora, naprotiv, pričaće o njima i onome ko ne pita, pa i ove dve pesme zvuče kao Sodom i Sarcofago koji džemuju u istom podrumu. I mislim, DOBRO zvuče, sa puno energije i sirove agresije, ali u dovoljno disciplinovanoj formi i prihvatljivoj produkciji. Slatko je:
https://warfarenoise666.bandcamp.com/album/monarch-of-endless-war
Warout su portugalski thrash metal kombo sa debitantskim EP-jem koji se, valjda, zove We Newer Stop, We Newer Out, ‘Cause We Are Warout. Ili samo Warout, evo, nije jasno. Ali nije ni bitno – muzika, kako se to kaže, govori sama za sebe, a kad kažem „govori“, mislim „psuje“. Dakle, ovo je agresivni, ulični thrash metal vrlo kvalitetan na tehničkom nivou sa bendom koji i svira i peva veoma profi, produciran je profi i nudi krljačku a prijemčivu muziku koju biste normalno dobijali od bendova poput Havok ili Municipal Waste. Dakle, ne valjda propustiti jer je ovo VRLO DOBRO:
https://warout.bandcamp.com/album/warout-ep
Super mi je što su iste godine albume objavili veterani thrash metala poput Anthrax, Kreator, Flotsam and Jetsam, Forbidden i, evo sada i Xentrix. Allied with the Enemy je sedmi album za bend osnovan pre trideset i osam godina i nudi vrlo disciplinovan thrash kakav očekujete da čujete na ploči veteranske britanske postave. Bend se ne trka sa mlađarijom, ali su pesme energične i napisane da imaju i atmosferu i gruv pa i da budu ubedljivo brze kada treba. Solidna produkcija podržava ovu mešavinu opakih rifova i melodičnijih tema na pravi način tako da se sve to vrlo fino posluša:
https://xentrixband.bandcamp.com/album/allied-with-the-enemy
Vigil iz Ričmonda u Virdžiniji su toliko old school da im čak i promo slike izgledaju kao da su slikane 1983. godine. No, bend je osnovan verovatno negde 2022. ili 2023. kada je snimio prvi demo a sada je gotov i prvi album, Primordial Rites i to dosta jako izuva. Bend radi nekakav black thrash, ali sa dosta visokim nivoom tehničke ekspertize u svirci a onda i sa dosta melodije u nekim temama koje su lepo utkane u trešerske, mošerske pesme. Produkcija je prilično zanimljiva, takođe, nije ulickana i ispasirana kako je to danas standard ali ima čvrstinu i snagu koja bi pre 40+ godina bila nezamisliva. Na sve to, bend predvodi pevačica Jessica Timberlake čiji glas zvuči kao da slušate pevanje podgrejanog leša o koga su se MNOGO ogrešili dok je bio živ i to je SJAJNO. Izvrstan debi prljavog, nestašnog METALA:
https://skrband-vigil.bandcamp.com/album/primordial-rites
Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND
Trash Culture Kills su četiri jako fina momka iz Indonezije sa izdanjem koje se zove Maxi Single – 2026. To su dve pesme metaliziranog, nabadačkog hardcore thrasha, sa dobrim rifovima, dobrim gruvom, dosta energije i vrištavim, besnim vokalima. Lepo to meni zvuči jer izbegava siledžijske stereotipe a i dalje profitira od te srednjetempaške plesne energije:
https://trackhardcore.bandcamp.com/album/maxi-single-2026
half inch shy of death su ekipa iz nešvila sa tvrdim, napucanim metalcore zvukom i svirkom koja je negde između metalcorea i metaliziranog, siledžijskog hardkora. I, mislim, dosta je to dobro, sa tri pesme na eponimnom EP-ju gde se udara tvrdo, jako, sa gitarama koje ispaljuju disonance između mučnih rifova naštimovanih veoma nisko, bubnjevi zvuče kao tučkovi za meso a vokali su tekstura gneva i mržnje. Sve to po ceni koju sami određujete a što je sjajan dil:
https://halfinchshyofdeath.bandcamp.com/album/half-inch-shy-of-death
Hardkorovci iz Vašington DiSija, NØ MAN svojim novim albumom, Between the Sword and the Neck, pružaju ozbiljnu studiju prkosa genocidu koji se dešava nad palestinskim stanovništvom. Pevačica Maha Shami i jeste palestinskog porekla pa i muzika na ovom albumu simpatično spaja propisni, agresivni hardkor/ teški rok sa malo arapskih tema i harmonija. To, da se razumemo, zvuči dosta organski a ne kao neki frankenštajnovski spoj a uprkos agresiji i besu koji se ovde podrazumevaju, album zrači i iskrenom emocijom pa i empatijom. Jako, jako dobro:
https://nomanband.bandcamp.com/album/between-the-sword-and-the-neck-2
Sirovi grindcore/ grindthrash stiže nam iz Pensilvanije na EP-ju Psychological Pallidity (pisscunt) benda Skräll. Ovde se ne filozofira, mnogo, ali se svira tehnički solidno, sa produkcijom koja je jeftina i DIY, pesmama što imaju ambiciju da budu PRAVE pesme, i puno, puno besa. Sasvim korektno:
https://skrallgrind.bandcamp.com/album/psychological-pallidity-pisscunt
Finski Deathfuckingwound je negde između blackened grindcorea i totalne buke. Debi album, Teratoma Haruspex je produciran tako da se naglasi buka, a u ambiciji postizanja ultimativne agresije i to, da se razumemo, nije nerezonski, ali znači i da ovde muzika brzo može da vam postane monotona jer nema skoro nikakve dinamike, ne razumeju se rifovi itd. No, kao brutalna tekstura ovo nije loše:
https://deathfuckingwound.bandcamp.com/album/teratoma-haruspex
Brazilci Cleptophagia se nisu usrećili sa produkcijom na EP-ju Mitomaníaco, al jebiga, drugovi, ovo je grindcore. Tako da, stisnite zube, odvrnite ovo glasno i uživajte u vrlo solidnom grindcore šamaranju, sa četiri poduže pesme (makar za žanr u kome su nastale) i odličnim aranžmanima koji nalaze svežinu u raznim varijantama gnevne agresije. Momački:
https://cleptophagiaofficial.bandcamp.com/album/mitoman-aco
Dire End su baskijski deathcore bend iz Blibaa a Burned to Death im je prvi album i ovo dosta solidno šamara. Bend svira veoma tehničke, komplikovane pesme sa puno individualnih ali i kolektivnih egzibicija, sprinterskim prolascima kroz harmonije i puno složenih prelaza, no jedan od najvažnijih elemenata je pevačica Erroia koja svemu daje meru ljudske, emotivne ekspresije. I to je jako solidno, sa sve produkcijom koja dobro odgovara ovako neumoljivoj svirci.
https://direend.bandcamp.com/album/burned-to-death
Deo 5: DEATH METAL
Agonize iz Džordžije imaju dve pesme na demo snimku 2026 Promo i ovo je simpatična alotropska modifikacija death metala. Naime, ovde je gruv u prvom planu, ali je on napravljen da bude malo i alternativan, sa zanimljivim disonancama i dosta ponavljanja pa bend, iako je tehnički kvalitetan zvuči kao da dolazi iz neke sveže, primitivne strane u žanr. Solidan i zvuk i ovo se lepo posluša:
https://agonize912.bandcamp.com/album/2026-promo
Za još gruva imamo Skeletomb iz Detroita koji sebe i opisuju kao „Groovin, Doomin Death Metal“. EP Hymns from the Dead Oasis, njihov drugi za ovu godinu (i drugi uopšte) ima tri simpatične pesme sporog, a opet gruverskog death doom metala, sa sve lepim rifovima i pristojnim kavernoznim zvukom. Ovde nema mnogo otvorene agresije i sve je toplo i prijateljski:
https://skeletomb.bandcamp.com/album/hymns-from-the-dead-oasis
Onda tu nekako prirodno dođu i Kanađani Vampires and Leeches čiji zvuk jeste spoj death metala (sa melodičnim horor-rifovima) i malo gruverskog proggy metala. EP Figures of Souls predstavlja njihovu labudovu pesmu jer su se, evo, raspali i šteta je jer je ovo solidan materijal death metala koji se ne loži na tehniku (iako bend ima i „tech“ komponentu) i nudi pre svega dobre pesme, sa lepim odnosom žustre krljačine i progrsivnijeg songrajtinga. Zvuk je pun, snažan, svirka šampionska i ovo ne treba propustiti:
https://vampiresandleeches.bandcamp.com/album/figures-of-souls
Spearhead su nemački death metal bend koji sebe eksplicitno opisuje kao „A Tribute to Bolt Thrower“. Otud je i EP Into the Killing Field materijal sa tri pesme velikih birmingemskih prethodnika i jednim originalom. I vrlo je to lepo. Spearhead imaju i logotip inspirisan Bolt Throwerovim, a i omot je slikao Peter Archer koji je sarađivao sa Bolt Thrower, tako da nije neko iznenađenje da sviraju vrlo slično svojim uzorima, nudeći gruverski, zabavni death metal srednjeg tempa, lepljivih rifova i ložačkih ratnih tekstova. Tri obrade su takođe vrlo lepo odsvirane, produkcija je odlična i ovo je EP koji se sluša sa apetitom:
https://spearhead-atributetoboltthrower.bandcamp.com/album/into-the-killing-field
Lepi su mu Čileanci Spektrum sa svojim prvim EP-jem, From the Abyssal Depths a koji dolazi na tragu prošlogodišnjeg demo snimka kojim se bend osnovan 2023. godine prvi put oglasio. Ovo je, kako se i iz naziva nagađa, mračan, rifaški death metal sa finom old school aromom, ali sa sasvim modernom i lepom produkcijom. Bend u ove četiri pesme nudi solidan mošerski jelovnik, poneku memorabilnu gitarsku liniju i dosta prštave energije a disciplinovane svirke. Vrlo lepo:
https://spektrumdeath.bandcamp.com/album/from-the-abyssal-depths
Scientific Necromancy je split album između kalifornijskih Soul Devourment i tokijskih Caassimolar i to je sve vrlo prijatni, sirovi death metal i deathgrind. Mislim, nema ovde nekakvih velikih ambicija da se žanr gurne na naredni evolutivni nivo, ali ako volite stari Carcass, bolesne vokale, keca, blastbit i death metal koji ima najjednostavnije rifove na svetu, ovo je za vas:
Neki bi rekli da je slamming death metal komičan sam po sebi (i, dobro, ne bi BAŠ MNOGO ni pogrešili) ali imamo i bendove koji ga parodiraju. Možda najozbiljniji ili makar najkvalitetniji tu ispada Slam Band iz Severne Karoline a koji su praktično deathcore bend Filth sa dodatim gitaristom iz Serpent’s Breath. Album, naslovljen samo The Album je, pa, slamcore sa malo smešnih semplova i humorističkim tekstovima ali muzika nudi SOLIDNE slemove i pošteno zverske vokale, a produkcija je sasvim pristojna. Eto!
https://slamband.bandcamp.com/album/the-album
Belgijski Catharsis sviraju death metal ali sa nekakvim malim odmakom ili makar osobenim zvukom u kome ima dosta onih harmonija i disonanci koje uglavnom čujemo kod post-blek metal i post-metal bendova. Kada se to izmeša sa propisnim death metal rifovima i stavi u pesme koje rade propisni death metal program mošerskog gruva i čestih smena ritma, sa propisnim death metal vokalima, rezultat jeste sasvim pristojan i dovoljno originalan da Catharsis iskoče među kolegama. Debi album Ithnayn, a koji dolazi posle gomile kraćih i živih izdanja predstavlja vrlo siguran i zanimljiv iskaz i moj jedini „negativni“ komentar bi išao na zvuk i miks koji su možda za nijansu preupeglani i fali im malo dinamike. No, dinamike ima mnogo u svirci pa se ovo sasvim lepo sluša:
https://catharsisbelgium.bandcamp.com/album/ithnayn
Italijani Redneck Stomp su se nazvali po pesmi Obituary tako da manje-više znate sa koje im strane stoji srce. No, EP Territorial Mutilation nije puko kloniranje uzora sa Floride i nudi death metal dinamičnije, ambicioznije amplitude, sa malo melodije, malo brzine, dosta promena ritma i tempa itd. Produkcija je ovde dosta jeftina, ali bend apsolutno pokazuje ozbiljan potencijal i vredi da se ima na proverbijalnom radaru:
https://redneckstomp.bandcamp.com/album/territorial-mutilation
Grotesqueries iz Bostona su dosta promenili postavu od svog debi albuma iz 2023. godine, pa za novi EP, Nightmare Delirium ovaj bend čine samo dva čoveka, ali ta dva čoveka dobro treskaju. Nightmare Delirium je ugodno old school kolekcija hororičnih death metal pesama koje se ne lože na nekakve tehničke egzibicije ili barokne, melodične rifove. Ovo je prosto krljačina po receptima starih majstora, muzika u kojoj čujete i Possessed i Autopsy i, naravno, Cannibal Coprse čijom se pesmom Gutted i završava ovaj materijal. Jako lepo a kako i očekujete kada znate da je ovo izdao Caligari Records:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/nightmare-delirium-ep
https://grotesqueries.bandcamp.com/album/nightmare-delirium
Španci Rotcairn tvrde da sviraju deathgrind, ali EP Night of Terror je čist death metal sa niskim štimom, mošerskim gruvom i tek po nekim prelaskom u brži tempo i blastbit. I solidno je to sa hororičnom atmosferom i opresivnim a zaraznim rifovima i dok su pesme kratke i jasno je da bendu još sleduje sazrevanja, slušalačko iskustvo je bez sumnje prijatno:
https://rotcairn.bandcamp.com/album/night-of-terror
Brazilski Ereboros na svom debi albumu, From Oblivion to the Grave rade vrlo kvalitetan, tehnički impresivan death metal sa dosta melodičnih tema i nezanemarljivom količinom blek metala u zvuku. Nije ispravno za ovu muziku reći da je „komercijalna“ ali u okvirima nekakvog ekstremnog, andergraund metala, mislim da Ereboros, svesno ili nesvesno, čine napor da budu prijemčivi, slušljivi, pamtljivi. I taj napor sasvim lepo urađa plodom, ovo je album koji će dosta širok spektar publike moći da posluša i da na njemu nađe sebi zanimljive elemente. Produkcija je skromnija nego što bi slučaj bio sa nekim poznatijim imenom sa, jelte, više para, ali sasvim se ovo lepo sluša:
https://ereboros.bandcamp.com/album/from-oblivion-to-the-grave
Finci Grave Hex su prošle godine imali, što se kaže ZAPAŽEN debi album a sada se vraćaju sa EP-jem sa momačkih pet pesama, Domain of Foul Rebirths i to je ponovo baš odlično. Ovo je old school rokačina, sa odličnim, evokativnim rifovima, čvrstim ritmom, ne preterano komplikovanim ali zrelim aranžmanima i dobrim, moćnim zvukom. Grave Hex nastavljaju tradiciju odličnog skandinavskog death metala koji naoko beznaporno kreira prijemčive horor atmosfere i poliva opakim rifčinama i ovih dvadesetak minuta gaženja su najlepši poklon koji sebi ili nekom sebi dragom možete dati za Halloween. Ako se za to, jelte, uopšte daju pokloni.
https://gravehex.bandcamp.com/album/domain-of-foul-rebirths
Šveđani Cryptorium vrlo lepo polivaju na svom drugom albumu, Through the Bowels of Ceaseless Dissonance. Pritom, ovo ima disonancu u naslovu, ali muzika Cryptorium je klasičan, old school death metal sa dobrim rifovima i momačkom, znojavom svirkom negde na tragu klasičnog švedskog death metala pa podignuta na naredni nivo hvatanjem u zagrljaj sa old school brutal death zvukom. Ako volite Seance, Unleashed, nareavno i Entomed, Grave i Dismember, od Cryptorium ćete dobiti album prirodno ekstrapoliranog, razaračkog death metala velike energije i impresivne inventivnosti. MOĆNO:
https://cryptorium-label.bandcamp.com/album/through-the-bowels-of-ceaseless-dissonance
Kanadsko-američki Dream Unending su jedan od aduta etikete 20 Buck Spin već u tome da njihova muzika, nominalno death doom metal, ima u sebi dovoljno zanimljivih koketiranja sa rokenrolom, folkom, bluzom, generalno žanrovima bliskim široj populaciji, da se može o njoj ispričati mnogo interesantnih priča i privući dosta slušalaca. Treći album, Certain Uncertainties tako baca slajd gitare preko death metal vokala, pa gasi distorzije i ima džezerske solaže na gitari, sve je sporo ali više vodviljski nego metalski dramatično, pa onda krene da se duva u trubu i načelno se ovde dobija puno interesantnih krosžanrovskih eksperimenata kojima vredi dati malo pažnje:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/certain-uncertainties
Peti album australijskih Temple Nightside donosi tačno ono što očekujete: ovaj bend se drži atmosferičnog black-death metala sa tamnim, opskurnim zvukom ali i kompozicijama koje ne beže nužno od melodije, makar na nekim ključnim mestima. Produkcija na albumu Cenotaph Severance je muljava, ali to tako treba, a album nudi mnogo halucinantne i energične muzike što kao da dolazi s onu stranu, jelte, ludila:
https://templenightside.bandcamp.com/album/cenotaph-severance
Decompossession je jedan čovek iz Škotske koji u svojoj spavaćoj sobi piše i snima brutalni death metal. Ne zvuči naročito intrigantno, ali demo snimak Promo 2026 ima tri sasvim korektno napisane i snimljene pesme sasvim korektnog brutal death zvuka sa solidnim rifovima, dobrim gruvom, dobrim vokalima, čak i vrlo pristojnim zvukom. Neće osvojiti mnogo nagrada za originalnost, ali je DOBRO:
https://decompossession.bandcamp.com/album/promo-2026
Kad smo već kod brutalnog death metala, imamo i drugi album meksičkih Tranatopsy. Njihova muzika je tehnički vrlo kvalitetna, sa čak malo, jelte, progresivnih elemenata, a i tematski se bend bavi kompleksnijih i metafizičkijim temama nego što je za death metal ovakvog zvuka nužno prosek. Album Nearly Devoured, urađen nekih sedam godina nakon prvenca bend predstavlja u veoma impresivnom svetlu, sa sviračkim egizibicijama stavljenim u službu dobro napisanih pesama i produkcijom koja nema nekakav visokobudžetni glamur ali radi mnogo na tome da ovu gustu, složenu muziku do slušaoca dovede u formi koja će mu pomoći da čuje sve njene intrigantne detalje. Vrlo, vrlo dobro a još je i omot sladak:
https://tranatopsy.bandcamp.com/album/nearly-devoured
Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS
Master Boot Record su ili šala koja je otišla predaleko ili, šta ja znam, šala koja je vama i dalje smešna. No, pošto italijanski synthwave/ chiptune/ metal projekat postoji već deset godina, onda se valjda moraju jako zavrnuti rukavi i svetu opravdati svoje postojanje. Tako se novi album, već dvanaesti, zove Computer Metal i to je procesija prilično generičkog metala izmešanog sa sintisajzerima u šrederskim neoklasičarksim kompozicijama koje podsećaju na najslavnije dane SID čipa iz osamdesetih. I, mislim to da bend ima dvanaest albuma (i gomilu kraćih izdanja) za deceniju postojanja govori samo za sebe: ovo nije materijal neke velike ambicije niti promišljenosti, i štaviše često je i dosta zaboravljiv, ali ako vam je šala, da ponovimo, i dalje smešna, onda se ovo sasvim lako posluša:
https://masterbootrecord.bandcamp.com/album/computer-metal
Nekako mi je bliži novi, i poslednji, album Ministry. Al Jourgensen se sa Hate To Go – Take Out Or Delivery zvanično ispisuje iz industrije i doveo je i Paula Barkera da gostuje na albumu koji zvuči kao, pa, kao da ste uzeli neobjavljene pesme iz poslednjih trideset godina istorije benda, na brzinu ih snimili u studiju i objavili. Dakle, ne nekakav SPEKTAKULARAN oproštaj, ali i dalje ovde imamo dosta zabavnog, tradicionalnog Ministry zvuka da se ne mrštimo:
https://ministry.bandcamp.com/album/hate-to-go-take-out-or-delivery
Bitter Mess iz Sirakuze u Njujorku tresu glasni, gruverski rok sa dosta vrištanja i abrazivne teksture. Album (ili makar minialbum, jer ovo ima samo šest pesama) je negde između noise rocka i posthardcorea ali je sasvim srećan na toj srednjoj poziciji i vozi dobar gruv, prži jake a pametne gitare i godi mu urlanje. Rokenrol:
https://bittermess.bandcamp.com/album/clean-through
Satanic Planet su bend koji satanizam shvata ozbiljno, u smislu da je to pravična pobuna protiv hrišćanskog nacionalizma koji sve više pritiska i onaj deo planete što se nekada busao u prsa svojom slobodom mišljenja. Projekat u postavi ima i jednog „zvaničnog“ satanistu, mada je Lucien Greaves, i pored toga što je osnivač i portparol Satanskog hrama – nove verske ali ne-teističke organizacije utemeljene 2012. godine – zapravo pre svega zagovarač sekularnog društva. U Satanic Planet mu društvo prave članovi The Locust, Planet B, te Dave Lombardo, a muzika na albumu Dead Deities, drugom po redu zabend, je kombinacija industrial rocka i nekakvog progresivnog roka sa dosta teatra i simpatičnih demonskih stilizacija. Izdao Relapse, što je još slađe:
https://satanicplanet.bandcamp.com/album/dead-deities
Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL
Foghat nikako nisu jedini bend o kome danas pišem a koji je osnovan 1971. godine, ali ovo je i bend sa ozbiljnim body countom u svojoj istoriji. Trenutna postava ima samo jednog originalnog člana a novi živi album, Live & Loud Across the U.S.A. je i snimljen da ovekoveči živi zvuk baš te postave. Enivej, ako volite Foghat, ovde dobijate vrlo autentičan bluzerski hard rok sa puno slajd gitara gde se niko nije izbrukao i koji podiže atmosferu onako kako ju je podizao i pre pedeset godina, Lepo:
Unchained Vengeance su novi adut Nameless Grave records, sa svojim albumom Unbound And Unforgiving. Ovo je projekat iz Portlanda u Oregonu sa Nickom Courtneyjem koji je pevao u Vicious Rumors na vokalima i Nickom Wuszom iz nekih lokalnih bendova na, jelte, instrumentima. Razume se da se svira klasičan ’80s heavy metal sa epskim, ratničkim imaginarijumom i generalno swords ’n’ sandals šmekom. Ovo ne pretenduje da naročito mnogo apdejtuje formulu koju je osamdesetih spravio Dio i recimo da ide par koraka dalje u harmonijama, dodajući malu količinu folklornih motiva u miks, ali generalno pričamo o stamenom, simpatičnom hard ’n’ heavy zvuku koji će vam se dopasti ako mislite da hoće:
https://unchainedvengeance.bandcamp.com/album/unbound-and-unforgiving
Viper Queen su iz Minhena pa im se i debi album zove Munich City Nights. I, da, zvuči baš kako očekujete. Ovo je sleaze metal ekipa sa bandanama i entuzijazmom prema viskiju koja svira korektan hardrokerski metal, sa produkcijom koja je prijatno relaksirana i ima prirodne boje i dinamiku a da opet ne zvuči nedokuvano. Album traje malo više od pola sata i mada nije POSEBNO maštovit, sasvim je sve to pitko i prijatno. Nažalost, bend ne prodaje daunloud ali kome se ovo dopadne, a biće vas, ima da kupi vinil:
https://viperqueenofficial.bandcamp.com/album/munich-city-nights
Legacy Of The Dead je drugi album za milanski heavy metal bend The Headless Ghost i prilično je zabavan. Ovo je heavy metal poštene žustrine ali sa puno klavijatura koje treba da na rokenrol prangijanje dodaju hororičnu atmosferu i to nekako solidno ide jedno uz drugo. Ljudi su tehnički vrlo potkovani a u izrazu prijatno čizi. Taman za Halloween:
https://theheadlessghost.bandcamp.com/album/legacy-of-the-dead
Slatki su Invoking iz SAD na svom prvom demo snimku, Demo 2026, koji nudi razuzdan, sirov hevi metal. Ovo je istovremeno epski i pankerski i mada je produkcija jeftina reklo bi se da su u pitanju ljudi sa dosta iskustva koji samo rade ono što baš vole. A lepo je. Ima i kaseta i CD:
https://invoking666.bandcamp.com/album/demo-2026
Zagrepčani Rum Smugglers su prošle godine imali debi album ali štancuju EP-jeve posle njega valjda jer računaju da se gvožđe kuje dok je vruće. Pa tako sada imamo Plata O Plomo, materijal sa još četiri pesme zabavnog, ambicioznog piratskog metala, sa harmonikom i puno poletnih mornarskih popevki. Odlično to rade ovi ljudi i moja jedina briga je mogu li i koliko mogu da se probiju u ovom polju gde je konkurencija BRUTALNA…
https://rumsmugglers.bandcamp.com/album/plata-o-plomo
Novozelanđani Wolfshead na svom istoimenom debi albumu sviraju prilično dobro i pišu pesme koje imaju sve potencijale da budu propisne street metal himne. No, produkcija je toliko jeftina da većina bendova koje znam ovo ne bi tretirala ni kao demo snimak nego malo bolji snimak sa probe koji se sluša kod kuće da se provere greške. No, ako vam ne smeta baš garažni kvalitet produkcije, Wolfshead imaju šta da ponude i vredi da se čuju i drže na radaru:
https://wolfshead.bandcamp.com/album/wolfshead
Ali odmah onda imamo i Wolfshead iz Finske. Ova heavy metal i doom metal ekipa je prošle godine imala drugi album a sada ga prati EP-jem Revelatio Obscurum koji je prijatna, zabavna kombinacija heavy metal rokanja i doom metal atmosfera. Najveći problem ovog Wolfshead su pomalo usiljeni vokali, naročito u izrazitije doom delovima ovog EP-ja a koje je možda drugačiji miks mogao malo da pripitomi. No, muzika je zdrava, rifovi su lepi, miks je generalno prijatan i onda ovo može fino da se posluša kad se malo naviknete:
https://wolfsheadfinland.bandcamp.com/album/revelatio-obscurum
Ni ove nedelje nećete oskudevati u fantazijskom, melodičnom power metalu. Danas su vaši provajderi ovakvog zvuka Šveđani Crystal Eyes koji, evo, ni posle skoro tri i po decenije rada ne posustaju i zapravo su sve bolji. Thunder God, njihov deveti album (izdat posle do sada najveće pauze za bend, od sedam godina) nudi energičan, pošten metal jakog tempa, pun melodije ali bez zaboravljanja da treba da se zvuči i eksplozivno. Ne idu Crystal Eyes u neke prljavštine, suviše je ovo fina i uglađena muzika za to, ali ona i nije produkcijski previše uglancana i donosi možda organskiju energiju nego što je pravilo za moderni power metal. Meni je lepo:
Rattlesnakes su iz Notingema, sviraju PRAVI heavy metal i imaju ženu na vokalu. Što se kaže: šta ovde uopšte ima da vam se ne dopadne? Debi album ovog benda osnovanog pre neke dve godine, ali sa više kraćih izdanja iza sebe, naslovljen je Shadows in the Night i prilično je odličan. Ovo je čvrst, ali elegantan heavy zvuk, sa potrebnim koeficijentom cheesy kičerice ali sa dosta melodije, možda i sa malo sličnosti nemačkim Accept ili američkim Y&T pored jasnih dugovanja britanskim bendovima iz osamdesetih. Ako ste ikada voleli NWOTBM i pomenute ne-britanske prvoborce, Rattlesnakes su odlična investicija jer pišu epske a nepretenciozne pesme, imaju vrlo zdrav, pun zvuk i pevačica je jako ubedljiva. Ne propustiti:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/shadows-in-the-night-2
To da Cirith Ungol i dalje rade, 55 godin anakon osnivanja, je već čudesno samo za sebe. A to da su im novi albumi VRLO SOLIDNI je u najmanju ruku očekivano. Robert Garven i Tim Baker ne dopuštaju da kvalitet muzike opadne na novim albumima i kvartet, upotpunjen mlađim članovima sa All the Shadows nudi zabavan, karakteristično prodoran heavy metal kakav Cirith Ungol cepaju od početka. Ovo je i tek sedmi album grupe koja jeste pravila veliku pauzu od 1992. do 2015. godine, ali koja svejedno zvuči moćno, lišena filozofskih dilema i sigurna u sve što radi. Bakerovi vokali su prodorni i autoritativni, Garven bubnejve svira bez rezervi i štekovanja i All The Shadows nudi pun jelovnik doom metalom oprljenog heavy metala za staro i mlado. Vrlo lepo:
https://cirithungolofficial.bandcamp.com/album/all-the-shadows
ALBUM NEDELJE
Hajlajt nedelje u domenu dum metala i stoner roka ali i, evo, album nedelje je svakako novi album beogradskog benda Kali Juga. Elio Rigonat, najpoznatiji po superiornom thrash power-triju Kobold sa Kali Juga od prošle godine ispituje kapacitete sporog, teškog i psihodeličnog muzičkog izraza. Prvi album, Smrt Svetu je bio prilično jak iskaz, sa dosta eksperimentalnog žara (meni se prilično dopao) a drugi, Do Koske, nastavlja vrlo sigurno sa daljim istraživanjem započetih teza. Ovo je ploča sada izrazito dugačkih kompozicija sa lepim odnosom teških, pretećih rifova čiji niski štim i debeli zvuk imaju psihodelične, halucinantne efekte na slušaoca, sa odličnim vokalnim aranžmanima koji se kreću od zanimljive reaproprijacije tradicije u Srpski Deseterac, pa do heavy-reggae melodičnosti u Monstrumi gde se i sada već legendarni beogradski muzičar Nemanja Kojić pojavljuje na trombonu i vokalima. Kali Juga i dalje ima ugodno širok, eklektičan pogled na žanr pa je, recimo, Na Kraju Sveta gotovo pop-intepretacija doom metala sa i dalje niskim štimom i monstruoznim zvukom gitare, ali sa energičnim, elastičnim ritmom i ozbiljnim hitoidnim potencijalom. U kontrastu stoji gotski doom Ona Je Bolesna, gotski (alternativni) rok Poslednji Dan, ali i ambiciozna kompleksnost pesme Bal Vampira. Miks i master albuma je i ovom prilikom radio Luka Matković i ovom prilikom postigao praktično idealan odnos strahovite težine i prenapregnutosti zvuka a da se nije izgubila separacija instrumenata i toplina. Veoma dobar drugi album benda koji konceptualno možda još uvek traži svoju finalnu formu (obrada old school niškog gotik benda Trivalija na kraju albuma daje neke smernice po ovom pitanju) ali je njegova potraga, da budemo sasvim jasni, uzbudljivija od 90% domaće muzičke produkcije uopšte.
https://kalijuga.bandcamp.com/album/do-koske
https://kalijuga.bandcamp.com/album/do-koske-instrumental
