Solidna koncertna ponuda tokom prošle nedelje a i ovaj vikend ćemo se poradovati glasnom psihodeličnom roku domaćih asova The Cyclist Conspiracy u beogradskoj Karmakomi. Vidimo se tamo ako ste, jelte, u mogućnosti, a sad da proverimo šta je zanimljivo izašlo tokom proteklih nedelju (plus minus) dana.

Deo 1: BLACK METAL

Hellbitch Kommando je teksaški sirovi blek metal projekat koji se sastoji uglavnom od jednog čoveka, a u ovom je slučaju taj čovek žena, a za aktuelni demo snimak, Nekromantikal Mayhems ta žena je dovela i basistu i bubnjara u studio da se snimi materijal od četiri satanske, brutalne pesme. Ovo je jednostavno u osnovi, ali sasvim sigurno u razradi i sva jeftinoća zvuka i sirovost produkcije  su tu da podrže energični, trešerski, rifaški program koji ide jako i bije šamarom. Ima i CD:

https://hellbitchkommando.bandcamp.com/album/nekromantikal-mayhems

Scientiam Templum su opskurni blek metal bend iz Čilea pa im i debi album, Veram Medicinam zvuči kao da ste ga slučajno našli poluotkopanog u šumi kojom ste samo hteli da prošetate sa dečkom. Ne govorim o produkciji koja je sasvim solidna, već pre o tom osećaju da je ovo muzika bolesti, nekompatibilna sa ljudskim umom, čije već slušanje predstavlja ozbiljan mentalni i duhovni rizik. Naravno da za nas, već oštećene, ovo zapravo zvuči prilično prijemčivo sa svojim solidnim programom rifova i solaža izmešanim sa tim dementim harmonskim aberacijama. Šest pesama i autro bogate, energične i slojevite muzike:

https://deathdivisionrituals.bandcamp.com/album/scientiam-templum-veram-medicinam

Dosta šarma ima u muzici ekipe Selenoplexia a koja je iz Čikaga i upravo je izdala drugi album, Beneath the Lunar Tyrant. Njihov blackened death metal i tematska orijentacija na mesec se lepo spajaju u muzici koja ima puno hororične atmosfere ali i mišićav, kvalitetan program rifova i mošerskog gruva. Pesme su kompleksne, sa dosta smena ritma i harmonije – a sve to bude tečno i ne deluje skarabudženo – pa čak i neočekivano efektnih klin vokala, dok glavna pevačica Courtney Vida ima odličan promukli urlik. Pomalo garažna produkcija uopšte ne smeta ovom simpatičnom izdanju:

https://selenoplexia.bandcamp.com/album/beneath-the-lunar-tyrant-2

Iako su Amthrÿa iz Italije i Švajcarske, pevačica Francesca Fagioli ovde nastupa pod pseudonimom Kasumi Onryo i zvuči izrazito JAPANSKI u svom gotovo nekontrolisanom vrištanju. Bend od svojih početaka koketira sa japanskom kulturom i mitologijom a na četvrtom albumu, Onnen (što bi kod nas bio resantiman/ mržnja sa dubokom osvetničkom žudnjom), ovo je već sasvim sazreo izraz i nudi spektakularan, teatralan blek metal ekstremne ekspresije ali sasvim sofisticirane forme. Produkcija je ovde možda najmanje napredan element ali Onnen se sasvim lepo sluša i preporučujem ga bez zadrške:

https://amthrya.bandcamp.com/album/onnen

The Fault Of Man su iz Severne Karoline i sebe opisuju rečima „Dads playing metal.“ I, mislim, simpatično je ovo: album  Hope Will Eat You Alive je recimo black-death metal, sa malo metalcore mirisa i mada nije nešto koncepcijski originalan, izvedba je strastvena, žustra, ubedljiva. Šest pesama ljutine, žestine, težine itd. za isto toliko dolara:

https://thefaultofman.bandcamp.com/album/hope-will-eat-you-alive

I Kanađani Empty Chalice tuku jakim black-death metalom, ali ovo je još agresivnija muzika. Novi EP, Heresy of Rebellion, koji stiže svega četiri meseca nakon debi albuma, ima četiri pesme blastbita, vrištanja i energičnih rifova koji još uvek čuvaju melodičnost blek metala, ali je stavljaju u brutalan, abrazivan format. Odlično je:

https://emptychalicebm.bandcamp.com/album/heresy-of-rebellion

Slovaci Otras imaju hrapav, praskav, sirov zvuk na svom drugom albumu, Na krídlach morovida, a to se i uklapa uz koncepciju jer je ovo bend koji meša blek metal sa pankom pa dokle stigne. I ovo je onda ploča agresije, sirovosti ali i dopadljive jednostavne melodičnosti, obeležena i zabrinjavajuće nekontrolisanim pevanjem na momente. Trošiti oprezno ali sa zadovoljstvom:

https://otras-iec.bandcamp.com/album/na-kr-dlach-morovida

Algol je ruski jednočlani blek metla projekat čiji jedini član, Bratislav Djugurov danas živi u Buenos Airesu. I očigledno mu toplija klima prija jer je EP Cosmic Nihilism kojim se najavljuje četvrti album PRILIČNO DOBAR. Ovo je muzika i kompozitorski i produkcijski značajno iznad proseka koji smo navikli da očekujemo od kućnih blek metal projekata, sa čvrstinom i atmosferom koje su ubedljive i kvalitetom zvuka koji je profesionalnog nivoa. Lepe tri pesme evokativnih atmosfera, razrađenih rifova i žestokog tempa. Obavezno čuti:

https://algol-official.bandcamp.com/album/cosmic-nihilism

Vihurienkeli / Primordial Gate je split album jednog američkog i jednog finskog jednočlanog projekta i oba ta projekta vole baš dugačke i epske pesme. Vihurienkeli tako ovde ima jedan komad od devetnaest minuta a  Primordial Gate dve pesme koje traju, redom, jedanaest i skoro osam minuta. I to je zapravo jako lepo jer oba benda rade prilično sirov, neposredan blek metal koji, spakovan u ovako dugačke aranžmane ostvaruje jake hipnotičke efekte sa puno ponavljanja i psihodeličnih gitara, mučeničkih clean vokala itd. Vrlo lepo izdanje:

https://primordialgate.bandcamp.com/album/vihurienkeli-primordial-gate

https://vihurienkeli.bandcamp.com/album/vihurienkeli-primordial-gate

Veilburner imaju i novi, deveti album za dvanaest godina i, koliko god da mi je prošlogodišnji Longing for Triumph, Reeking of Tragedy bio lepo legao, All That Glimmers Is Gloam, mislim, sada već emituje malo manirističke vibracije. Mislim, sve je to i dalje ambiciozni avangardni i eksperimentalni blek metal sa psihodeličnom crtom, ali nekako mi bend zvuči i tehnički preupeglano i kao da da ubacuje u pesme što više može različitih ideja, ne bi li njihov cunami porodio dubinu kompozicija. Nisam siguran da to tako ide, ali, opet, All That Glimmers Is Gloam je sasvim prijatan na prvo slušanje i mada ne znam koliko će ponovljenih slušanja izdržati, vredi ga čuti…

https://veilburnerband.bandcamp.com/album/all-that-glimmers-is-gloam

Mannveira su jedan od onih islandskih blek metal bendova koje slušate i klimate glavom i kažete da je očekivano da bendovi sa TAKVOG mesta zvuče ovako hermetično a opet nepretenciozno. Drugi album ove ekipe iz Rejkjavika je praktično postpank na koji je zavareno malo blek metala i blek metal na koji je zavareno malo (post)panka, produciran analogno i odsviran za sve pare i sve je to VRLO dobro. Kao i obično, Dark Descent Records ne greši:

https://mannveira.bandcamp.com/album/ves-ld

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ves-ld

Urarv su norveški blek metal bend koji je još 2003. godine osnovao  Bjørn Dencker Gjerde odnosno Aldrahn a koji je pevao sa nekim veoma bitnim bendovima poput Zyklon-B, Dodheimsgard, pa čak i Dimmu Borgir. Urarv je vrlo osoben projekat, baziran na njegovom raznovrsnom i teatralnom pevanju, sa muzikom koja je na trećem albumu, Nychta Psychis, avangardna ali nepretenciozna, sa jasnim, u sebe sigurnim idejama i njihovim uzbudljivim razvojem. Dodatno su i zvuk i miks prilično promišljeni i ovo je ploča kinematske grandioznosti koja istovremeno ume da žestoko udari među rogove i da vas onda tako ošamućenog povuče psihodeličnim putanjama podsvesti ravno do, jelte, dna:

https://urarvdarknessshallrise.bandcamp.com/album/nychta-psychis

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Godzilla Snacks iz Fukuoke su heavy psych trio sa sirovom, jeftinom produkcijom ali sa ambicijom da im muzika, ma koliko suštinski garažna bila, ima i nekakvu kosmičku komponentu. Album Tribes of Lost Children je stoga raznovrsniji, slojevitiji i inventivniji nego što se nadate sa bendom koji nastoji da prevaziđe tehnička ograničenja i ponudi memorabilnu tripčinu. Sasvim plemenita ambicija i prijatna ploča:

https://godzillasnacks.bandcamp.com/album/tribes-of-lost-children

Earthcaster su Škoti i sviraju stoner-doom sa druidskom tematikom. To sad zvuči jako ozbiljno ali prvi singl sa ovog njihovog debi albuma, Antediluvian zove se Too Big Gandalf i to je, onako, zabavan sirovi rokenrol, a i ceo album je takav. Nema ovde neke velike filozofije, nego se svira sa guštom i jeftinom a duševnom produkcijom i psihodelija je organska i prelepa:

https://earthcaster.bandcamp.com/album/antediluvian-digital

Japanski stoner rok trio zouningen  nema neku sjajnu produkciju na svom demo snimku Demo 1, ali svirka je poštena, iskrena i simpatična  Pesama je četiri, gruv je zdrav i dinamičan, gitarista samo šiba po wah wahu a pevanje je šarmantno i kad ovi ljudi budu uleteli sa malo više keša u studio ima da kidaju. A i ovako se lepo posluša. Naravno, cena po dogovoru:

https://zouningen.bandcamp.com/album/demo-1

Francuski Birdstone utemeljen na bluzu ali ga svira glasno, sa dosta praktično postmetalskog teatra i to ima šmeka. Album IV je ekspresivan, emotivan, ali i dosta hardrokerski težak a da muzika opet ima slojevitost i nije pretvorena u betonsku kocku. Fino:

https://birdstoneband.bandcamp.com/album/iv

Argentinci Inferous sviraju drogiran stoner rok sa teturavim gruvom i jeftinom produkcijom ali u tome je i njihov šarm. Drugi album, Mueran Todos, ima im samo pet pesama i traje manje od pola sata ali zadovoljava potrebu za velikim, psihodeličnim rifovima, sporim, hipnotičkim tempom, težinom ali i svemirskom širinom. Vrlo korektno:

https://inferousdoom.bandcamp.com/album/mueran-todos

Peacepipe iz Kalifornije su u sličnom raspoloženju na debi albumu Emerald Flood, samo imaju zrnce topliju produkciju i možda su im rifovi za nijansu bliži doom metalu a pevanje sludge metalskom krkljanju. Ali, mislim, to je manje-više to: spora, teška, gruverska muzika jake teksture i opsednuta drogiranjem. Ako volite da već na drugoj pesmi imate utisak da je neko zapalio podebelu buksnu i da je nije gasio do kraja – ovo je album za vas, a pogotovo što se plaća koliko hoćete:

https://peacepipe.bandcamp.com/album/emerald-flood

Za nešto mnogo manje „feelgood“ tu su Unveiling iz Teksasa i njihov drugi album, In The Days Of Dust. Ovo je sedam pesama apsolutno mučnog, paklenog sludge-doom zvuka, sa sporim pesmama, toksičnim rifovima, vrištanjem. Produkcija je prilično „prirodna“ koliko se to za ovakvu muziku može reći, odnosno miks dobro razdvaja instrumente a mastering ne komprimuje sve frekvencije u jednu ravan pa se strahovita mučnost i abrazivnost ove muzike čuju na najbolji moguć način.

https://unveilingband.bandcamp.com/album/in-the-days-of-dust

Imamo i Mauvaise Foi, francuski bend koji postoji duže od deset godina a Mauvaise III Foi mu je treći EP i to GAZI najstrašnijim death sludge zvukom. Ovo su četiri pesme spore, teške, mučne svirke namerne da vas uništi ali i da vas ipak malo i zabavi dok vas uništava, pa evo, zabavite se, cena je koliko date:

https://mauvaisefoiband.bandcamp.com/album/mauvaise-iii-foi

Pa onda imamo Poljake, The Black Thunder koji su negde između doom metala  i energičnijeg, agresivnijeg groove metal zvuka. Ne možda kombinacija koju ja po definiciji aktivno tražim, ali album Time Obliteration ima šta da ponudi, dakle, solidne rifove, dobru, profi produkciju, bend koji nastupa sigurno i ubedljivo te pesme koje, pored obavezno sastava rifova i gruva imaju i neke muzičke teme koje ulaze u uvo i ostaju tamo. Nije rđavo:

https://theblackthunder.bandcamp.com/album/time-obliteration

Ukrajinski Stoned Jesus imaju novi album, Songs to Moon i on je logičan nastavak prošlogodišnjeg Songs to Sun. Izdavač je ponovo Season of Mist, muzika je i dalje emotivni, ekspresivni teški rok koji kombinuje progresivni doom i post metal u jednu melodičnu ali i prilično hermetičnu celinu što nudi i perkusionistički, obredni ugođaj ali i kontemplativne, repetitivne gitare. Odlično je kao i prošle godine:

https://stonedjesus.bandcamp.com/album/songs-to-moon

Geteborški Firebreather su mi SJAJNI na svom četvrtom albumu, Blood That I Spill Turns to Fire. Ovo je energični, bučni ali istovremeno psihodelični blend stoner i doom metala sa pesmama koje spajaju dosta znojavog rada sa hipnotičnim efektima na gitarama i sanjivim, udaljenim vokalima. Kombinacija masivnog zvuka i dobro odmerene psihodelije ovde radi savršen posao i od mene Šveđani dobijaju vrlo snažne preporuke:

https://firebreatherdoom.bandcamp.com/album/blood-that-i-spill-turns-to-fire

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/firebreather-blood-that-i-spill-turns-to-fire

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Crywar je prvi EP za paragvajski Crywar, i to je kolekcija speed-thrash pesama starinskog zvuka, jednostavnih rifova, prostih aranžmana, jeftine produkcije. Ali ima dušu, kako se to uvek kaže. I, mislim, meni je vrlo simpatično mada je u pitanju materijal namenjen posebnoj podgrupi slušalaca koja ne može da prežali što ne živimo u perpetualnoj 1982. godini. Ako ste i vi jedan od njih, Crywar su, pa pesmama poput Evil is Here, Metal Warfare ili Speed Fvcking Metal, vaš izbor:

https://crywarpy.bandcamp.com/album/crywar-ep

Njemački trešeri Raze najavljuju debi album EP-jem Feral Chaos koji nudi dve pesme što će biti na albumu plus četiri komada snimljena uživo, gde ponove te dve pesme i dodaju još dve sa demoa od pre tri godine. Bend svira u čvrstoj i ubedljivoj power trio postavi, ima opake rifove i osoben zvuk a kuriozitet je da bas gitaru svira i peva Olivia Airey, britanka koja je trenutno i u Girlschool a inače je nećaka čuvenog klavijaturiste Dona Aireyja koga smo prošli vikend gledali u Beogradu sa Deep Purple. Ovo je abrazivnija muzika, naravno, ali lepo je videti da iver ne pada daleko od klade. Plus, daunloud plaćate po želji:

https://razewiththedevil.bandcamp.com/album/feral-chaos

Isto iz Nemačke, ali iz Kelna su Conqueror, a koji su svoj debi album nazvali Back in Rage iako je, jelte, prvi a i bend je osnovan prošle godine. No, slutim da je stvar u tome da su ovde tri člana svirala i u Shredhammer koji se prošle godine raspao, pa „povratak u gnevu“ označava njihov novi projekat. Enivej, ovo je dobar, energičan thrash metal visoke tehničke kakvoće ali snažne ekspresivnosti. Bend zaista karakteriše jarostan, besan izraz i pesme su agresivne, bez mnogo kontemplacija, sa ređanjem mnogo ubitačnih rifova i generalnom atmosferom pretnje. Veoma lepo:

https://conquerorthrash.bandcamp.com/album/back-in-rage

Pa imate finski Iron Talon sa njihovim prvim albumom, Tunnel Rat i ovoje vrlo prljav, sirov thrash metal na granici, jelte, panka. Produkcija je dosta krševita ali album ima mnogo energije i u zvuku a i u svirci a pesme nisu napisane „stručno“ i ovo je primer onog andergraund pristupa žanru koji mu daje malo prizvuka odavno zaboravljenog eksperimentalnog haosa. Zabavno je:

https://irontalon.bandcamp.com/album/tunnel-rat

Isto prvi album, za bend Campa iz Berlina, zove se Architecture Of Decay. Ovo izdaje takođe nemačka etiketa, ugledni Witches Brew i u pitanju je tipično kvalitetni, visokoenergetski paket dobrih rifova, vrištavog vokala i udaračkih, mutirajućih ritmova. Campa sviraju napredan thrash metal i pesme su im duže i od šest minuta sa odjecima progresivnih faza Metallice i Testamenta u svojim harmonijama, ali aranžmanski su svoji, agresivni i zabavni. Ne propustiti:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/architecture-of-decay

Isti izdavač izbacuje i prvi album indijskih Kasck i to je vrlo zanimljiva ploča. Na The Universal Lie ova tri momka sviraju thrash metal sa svim onim rifaškim i ofanzivnim ritmičkim radom koji očekujete od ove muzike ali ovde ima i dosta melodije i atmosfere što izlaze izvan standardnih granica thrash metala. To je vrlo kul i bend ima zvuk koji još sazreva ali je i u ovoj divljoj i istraživačkoj formi veoma uzbudljiv. Produkcija uredna, ljudi napaljeni, sve odlično:

https://kasck.bandcamp.com/album/the-universal-lie-full-length

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/the-universal-lie

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Virdžinijski Seikilos imaju iza sebe nekoliko izdanja a pretpostavljam da novi EP, Promo, najavljuje novi album. I najavljuje ga OPAKO, ovo su tri pesme UBITAČNOG metaliziranog hardcore/ moshcore zvuka sa zverskim rifovima, razaračkim gruvom, vrištećim vokalima. odlična produkcija, energija samo šiklja, ne propustiti:

https://seikilos.bandcamp.com/album/promo

Česi Sokolovna sviraju slamming beatdown hardcore, ali sa jednom žovijalnom, partijaškom atmosferom. Ovde se uglavnom razdragano repuje preko nisko naštimovanog slem gruva, koriste se i čisto elektronske matrice a pesme na EP-ju Slet su kratke i slatke. Simpatično:

https://sokolovna.bandcamp.com/album/slet

squelch iz Nju Džersija imaju na omotu minialbuma boyz on a leash besnog psa koji nosi ogrlicu sa šiljcima i čovek, sasvim prirodno, pomisli da će slušati tvrdi, testosteronom nafilovani beatdown hardcore. Ali zapravo ne, ovo je žensko-muški pank rok bend sa odličnim spojem melodije, atmosfere i propisne, znojave rokenrol svirke i pravo je osveženje za ovu nedelju. Produkcija jeftina, ali to tako i treba, a muzika maštovita, sa vrlo dobrim ženskim vokalom. Poslušajte:

https://squelchnj.bandcamp.com/album/boyz-on-a-leash

Hvrt iz Njemačke i sviraju odličan sludgecore. EP  As Live As Life Gets je snimljen uživo i po rečima samog benda „is a statement against bloodless, over-produced music, and a friendly reminder that rock ‘n’ roll should sound loud, dirty and honest before anything else.“ I, fer, mada je ovo uredno, uvežbano i ima vrlo solidan miks, estetika jeste prljava i jebena i nepoćudna i meni se to vrlo dopada:

https://hvrt.bandcamp.com/album/as-live-as-life-gets

I Throes iz Ajdahoa bi mogli da se opišu kao sludgecore bend, samo njihov album, The Colorless Light of Emptiness zvuči mnogo rastrzanije, neurotičnije, sa češćim promenama ritma, vrištanjem, manijačkim ponavljanjima jedne iste fraze na gitari itd. Zvuk je jako težak i agresivan, ali muzika ima hardcore spontanost i gruv pa se lakše svari:

https://throestodust.bandcamp.com/album/the-colorless-light-of-emptiness

Slatki su mu The Shotgun Prodigy iz Tampe sa svojim istoimenim EP-jem koji nudi besan, a opet dosta melodičan metalcore. Ovo je rifaška, energična muzika sa dosta promena ritma i napucanim zvukom, mladalački naložena i nervozna a opet nekako nevina. Sviđa mi se:

https://theshotgunprodigyfl.bandcamp.com/album/the-shotgun-prodigy

The Sheltered iz Čikaga rade energičan, mošerski metalcore na EP-ju Serrate My Vision, produciranom napucano i bučno. Ovde su rifovi i disonance u prvom planu sa puno urlanja, vrištanja i povremenim izletima u melodiju i klin vokal. No, bend se brzo vraća u režim mrvljenja i gnječenja i bude to do kraja baš onako, mučno a katarzično, pogotovo što su pesme kratke i ne filozofiraju mnogo:

https://thesheltered.bandcamp.com/album/serrate-my-vision

I Reward su negde blizu metalcorea mada u njihovoj muzici na EP-ju Soul’s Horn ima i death metala. Ali zvuk je ekstremno sirov, izraz neposredan, bez mnogo zaštite za divlju, očajničku emociju koja šiklja iz tvrdog gruva i sve je to istovremeno i ranjivo i agresivno. Lepo, a lepo je i da je cena ona koju vi odredite:

https://reward2.bandcamp.com/album/souls-horn

Teksašani Iron Banner sviraju nešto bliže klasičnom crossover thrashu i mada im je EP  The Rest Of Us Die koncepcijski sasvim generički sklopljen, egzekucija je poštena, sa dosta duše. Ima nečeg u tom iskrenom izrazu čak i kada pesme zvuče kao pačvork delova tuđih pesama i Iron Banner su bend za koji verujem da se raja dosta pokrlja na koncertima kad se svira znojavo i časno:

https://ironbanner.bandcamp.com/album/the-rest-of-us-die

Skin Graph iz Starkvillea u Misisipiju riljaju jednostavniji hardcorepunk i njihove dve pesme na EP-ju Skin Graph / Denihilist su klasični pitstarteri zaraznih rifova i nula meditacije. Prostački, ali tehnički korektno i nekako pošteno a i cena po dgovoru:

https://skingraph.bandcamp.com/album/skin-graph-denihilist

Barren Futures su Šveđani i sviraju crustcore, ali nemojte misliti da zato TAČNO znate kako zvuči album naslovljen Debt to the World. Mislim, da, osnova muzike jeste zdravi, energični, garažni d-beat hardcore ali bend onda preko ovih vitkih, brzih matrica dodaje malo rokenrol šmeka na gitarama i to vrlo lepo osveži program. Da ne pominjem usnu harmoniku! Ako volite pank-rok, D-beat, Motorhead, Anti-Cimex itd, ovde nema greške a i zvuk je prijatno sirov pa uz dvanaest kratkih i jezgrovitih pesama ima da se mnogo lepo provedete.

https://barrenfutures.bandcamp.com/album/debt-to-the-world

Kolumbijski Disgrave su mi sjajni u svojoj kombinaciji sirovog blek metala i sirovog crustpunka. Album  The End Here and Now uspeva da organski i sa razumevanjem spoji nihilistične dimenzije obe muzike u pesmama koje imaju očajničku energiju i tempo što prestiže sam sebe. Produkcija je naravno jako jeftina, ali savršeno odgovara muzici koja je sva u prostim rifovima i ritmovima koji poznaju samo dva podešavanja: „brzo“ i „brže pička ti materina“. Još i dva vokala koja oba urlaju i vrište kao da ih deru – savršenstvo!!!!!!

https://disgravedbeat.bandcamp.com/album/the-end-here-and-now

Primitive Rage iz Misurija su grindcore/ false grind projekat članova više death metal bendova poput Fleshless Body i Ethereal Tomb i imaju iza sebe jedan album i više kraćih izdanja. Novi EP, Holy Light je EKSTREMNO abrazivan sa svojim niskom štimom i napucanim zvukom gde rifovi zvuče kao da vam skidaju nekoliko slojeva kože sa lica svakim taktom, vokali su kao agonija duša mučenih u paklu a bubnjevi su streljački odred. Tri pesme razaranja i spaljene zemlje:

https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/holy-light

Kanađani Malefaction sviraju grindcore od devedesetih a sada imaju živi album Prairie Violence (Live at The Park Theatre) i to je jedan spektakl kvalitetne, tehničke svirke odrađivane supersoničnom brzinom. Bend zvuči zrelo, pesme su dobro napisane a i, pošto se koncert održava na teritoriji gde domicilno stanovništvo uživa izvesnu autonomiju, bend i drži govor u kome osuđuje zločine nad njim i zavetuje se da sa njim radi u duhu pomirenja i tako to. Prelepo, a i muzika je STVARNO dobra.

https://malefaction.bandcamp.com/album/prairie-violence-live-at-the-park-theatre

Group Think iz Kalifornije sviraju brutalan deathgrind na split singlu sa Sulfuric Cautery. Ove druge nećemo čuti jer ih nema na Bandcampu, ali Group Think rade tri odlične pesme neverovatno brzih blastbitova, teških slemova, mnogo komplikovanih death metal rifova u aranžmanima gde se ritam menja svake dve sekunde i produkciji koja ne bi funkcionisala ni u jednoj drugoj muzici ali ovde nekako funkcioniše. Izvrsna ponuda:

https://groupthinkgrindcore.bandcamp.com/album/split-7-w-sulfuric-cautery

Malezijci Tools of the Trade su nazvani po pesmi Carcass ali njihov grindcore/ fastcore je mnogo dinamičniji od bilo koje Carcassove faze sa veoma visokim tempom i čestim smenama ritma. Materijal sa 3-way splita sa bendovima My Minds Mine i Kandarivas ima četiri pesme i izvrstan je, sem masteringa koji uspeva da ga gotovo potpuno upropasti. Ako vam ne smeta što sve PUCA i u crvenom je sve vreme, ovo je odlično:

https://toolsofthetradegrindcore.bandcamp.com/album/3-way-split-with-my-minds-mine-kandarivas

Sicilijanci Eraser i Global Horror iz Bordoa u Francuskoj imaju split EP koji ovi drugi zovu Transhumanist Dystopia a ovi prvi NU.BI.CH. …is good for you! I sve to ima i na sedmoinčnom vinilu, a što je odlično jer je ovo vrlo dobar grindcore. To se naslućuje i iz old school rešenja za oba omota, sa izuzetno vizuelno agresivnim kompozicijama, a muzika je jednostavan, ama tehnički kompetentan grindcore od zida do zida. Kratke pesme, visok tempo, jednostavni, ložački rifovi i zverski vokali: sve što je čoveku potrebno da makar na trenutak bude srećan:

https://erasergrind.bandcamp.com/album/split-w-global-horror-nu-bi-ch-is-good-for-you

https://globalhorror.bandcamp.com/album/eraser-global-horror-split-7-vinyl-2026

Deo 5: DEATH METAL

Elder Colossus iz Saskačevana su neka kombinacija death i sludge metala sa neočekivano mnogo inventivnosti u pisanju pesama. Ume to da ode malo i u svaštarenje ali podržavam eksperimente i trud da se zaista ispitaju razni aspekti harmonije, teksture, melodičnosti, abrazivnosti itd. na jednom istom izdanju. To je izdanje debi album kanadskog benda, naslovljen Black Kiss of the Crow i ima šest pesama ali su neke od njih baš poduže. Vredi proveriti:

https://eldercolossus.bandcamp.com/album/black-kiss-of-the-crow

Indonežani Ghâsiqin dolaze sa Zapadne Jave i njihov black death metal dosta odskače od uobičajenog brutal death metal programa iz ove države koji ja često i rado hajpujem. No, debi album ove kvalitetne trojke, The Birth of Ghâsiqin, je vrlo dobar pa ćemo i njega hajpovati IZ SVE SNAGE jer nudi metafizičku, filozofsku zamišljenost uparenu sa znojavom, energičnom muzikom punom evokativnih tema i MNOGO disonanci u aranžmanima koji su ambiciozni ali ne smaraju neumerenim komplikovanjem već pričaju baš dobre priče. I produkcija vrlo solidna i potvrda o indonežanskoj metal superiornosti ovde stiže neukaljana ikakvom sumnjom:

https://hexencave.bandcamp.com/album/the-birth-of-gh-siqin

Belgijanci Carnation na svom četvrtom albumu donose more of the same, ali ako volite njihov zvuk, ovo je visokokvalitetni more of the same. Symphony in Flesh nudi vrlo profi kombinovan melodični death metal sa atmosferičnim rifovima i gruvom, produciran za moj ukus preglasno, da sve puca i odjekuje, ali ne neprijatan. Ovo je kao neka kombinacija švedskog death metala i Carcass i, eto, nije loša:

https://carnationofficial.bandcamp.com/album/symphony-in-flesh

Moldavski Egocide su ove godine izdali debi album i nekoliko meseci kasnije imamo i živi album  Day Of Gomorrah Live snimljen ovog leta. Nije loše za bend koji je počeo sa radom pre jedne decenije i očigledno radio da sazri sve to vreme. Jer, mislim, ovo je fino. Ljudi ga nazivaju i progresivnim death metalom ali, on je prosto fin, maštovit, muzički kvalitetan death metal koji bih mogao da uporedim sa radovima grupe Death i mada to JESTE proggy muzički stil, u 2026. godini on je ugodno familijaran i više miluje nego što progresivno, jelte, iznenađuje. Ljudi odlično sviraju, zvuk i miks su dosta dobri i ovo se baš lepo posluša:

https://egocide.bandcamp.com/album/day-of-gomorrah-live

Novi nemački bend Dethroned svira ugodan melodični death metal nastao spajanjem death metala i metaliziranog hardcorea i to je, onako, slatko, melodično, energično. Album  War Will Kill Us All, debi za drezdensku ekupu nije sad nešto preterano inventivan u kompozicijama ali muzika je tečna i pitka, sa smenom melodeath tema i mošerskog hardcore klecanja, produkcija je mesnata, debela i teška i okej je sve to na gomili:

https://dethronedfm.bandcamp.com/album/war-will-kill-us-all

Finci Erase This Earth sebe vide prevashodno kao death metal bend ali EP Horrors Unearhed ima i hardcore pa i black metal elemenata. Muzika je svakako HEAVY, sa teškim, ispresovanim digitalnim zvukom i osećajem za hukove i gruv, ali ima i finog blastbita i svega. Jeste svaštarski ali nije nesimpatično:

https://erasethisearth.bandcamp.com/album/horrors-unearthed

Leadbelcher iz Irske svoju muziku nazivaju disidentskim death metalom a njihov prvi album, Heaven’s Bloated Corpse meni zvuči kao kombinacija hardcorea i death metala. Hoću reći, ovde je gruv u prvom planu, rifovi su često jednostavni, sa samo jednim ili dva tona, ali atmosfera je skurilna, mračna, vokali su death metalski a slede i propisni horror-death metal rifovi kada se zagrejete. Nije loše:

https://leadbelcher.bandcamp.com/album/heaven-s-bloated-corpse

O Lugubrious Garment sam već pisao prošle godine, a sada je ovaj projekat izdao svoj  debi album za 20 Buck Spin i to je očekivano mračna i progresivna ploča avangardnijeg death-black metala. Na In the Wide Vale of Uncreated Night talentovani Gabriele Gramaglia – koga znamo i iz projekata poput Cosmic Putrefaction, The Clearing Path i Vertebra Atlantis – radi atmosferičnu, pa i melodičnu muziku što death metal spaja sa malo klasičarskog šmeka (neke kompozicije imaju gudače), dovodi dosta gostiju i ima živog bubnjara. Zrelo to sada već zvuči i drago mi je da se 20 Buck Spin okrenuo malo u smeru avangarde ali i da je Gramaglia napravio album koji je zapravo prilično pitak a da nije izgubio na beskompromisnosti. Odličan miks, takođe:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/in-the-wide-vale-of-uncreated-night

Bloodstained Revelation je prvi demo snimak za češki death metal kvintet Blood Distortion. Bend je osnovan u Maju ove godine, inspiraciju predstavljaju neki klasični death metal bendovi iz devedesetih a ove četiri pesme nude uragansku paljbu i sprženu zemlju. Blood Distortion vole visok tempo, kompleksne rifove, preteće atmosfere i pošto imaju i jako solidnu produkciju koja dopušta da se visok nivo tehničke ekspertize dobro čuje, sasvim je okej da ovo preporučim i ljubiteljima bendova poput Hate Eternal jer će se MNOGO lepo provesti:

https://blooddistortion.bandcamp.com/album/bloodstained-revelation

Postoje najmanje dva francuska benda sa imenom Sépulcre; jedan od njih svira black metal a drugi death metal i taj drugi, iz Bretanje, je izdao debi album, Cryptic Temple Of Otherworldly Abhorrations. Već iz naslova razumete da će biti mračno, bolesno i psihodelično i Sépulcre ni malo ne razočaravaju nudeći zdrav kavernozni zvuk sa dramatičnim rifovima i tim, jelte, mentalno izlomljenim pristupom kreaciji pesama. Dobre su to kompozicije, da ne bude zabune, samo su zaista patološki psihodelične i zvuče kao izvadak iz košmara sa sve vokalima koji su kao krik duša što se uvijaju u paklenoj agoniji. Vrlo lepo:

https://sepulcredeath.bandcamp.com/album/cryptic-temple-of-otherworldly-abhorrations

Epidemic of Extreme Cruelty je, posle nekoliko demo snimaka, prvi EP za trio Monolith of Carnage iz Noksvila u Tenesiju i to je i dalje kućni brutalni death metal, ali je u tehničkom smislu vrlo kompetentan. U kreativnom ne preterano, ovo je vrlo klasičan program blastbita, denflovanih rifova i srednjetempaškog mrvećeg mošinga, sa vokalima koji koriste sve one tehnike grlenog pevanja koje slam i brutal death pevačima daju osobenu boju, pa ovde ne treba očekivati nešto revolucionarno. No, ko voli ovakvu muziku neće se ni malo loše udati:

https://monolithofcarnage.bandcamp.com/album/epidemic-of-extreme-cruelty

Australijanci Swallower sebe označavaju kao slamming/ brutal death metal bend, ali njihov debitantski EP, Swallower zapravo i ritmički i u domenu rifova ima dosta toga što izlazi izvan ove klasifikacije. I to je sasvim okej, elementi „normalnog“ death metala pa i thrasha se sasvim okej uklapaju sa mošerskom, teškom osnovom i mada bend još uvek ne piše VRHUNSKE pesme, za sada su one dovoljno zanimljive da ja to poslušam sa osmehom:

https://swallowerbdm.bandcamp.com/album/swallower

Guyođ / Blightbringer je split album dva austrijska benda i ekstremno je agresivan. Ovo se nalazi na secištu black, death i doom metala sa muzikom, koja zvuči teško, opasno i nihilistički i dron-interludijima između svake dve pesme da dodatno potpale osećaj beznađa. Jaki rifovi, užasni vokali, težak zvuk, pakao koji ne prašta, i sve u svemu JAKO dobar materijal:

https://guyod.bandcamp.com/album/guyo-blightbringer

Worm Altar su iz Portlanda, ali u Mejnu a njihov debi album, Pillars of Eternal Dusk je ploča mučnog, teškog, sporog i hermetičnog doom death metal zvuka. I prilično je ekonomična, sa šest pesama u samo malo više od pola sata svirke koja melje, mrvi, preti i kažnjava. Worm Altar nisu toliko konceptualisti koliko vole taj zvuk valjajućeg rifa što ide preko čvrstog, teškog sporog ritma, sve snimljeno da zvuči kao da je bend živeo u pećini od rođenja, tamo sam izmislio instrumente, struju i koncept rokenrola i sada ovako provodi svoje slobodno vreme. Odlično je to:

https://wormaltar-gurglinggore.bandcamp.com/album/pillars-of-eternal-dusk

Morbid Intent su melodeath ekipa iz Finske ali njihov melodični death metal je meni prilično simpatičan jer ga oni sviraju oštro i napadački. Bend se sprema za snimanje prvog albuma a EP Marionettes je tu da služi kao predjelo sa pet pesama prilične ljutine i žestine. Morbid Intent ne zaboravljaju da je rif ipak gradivna osnova svog metala a svirka je brza, žustra i energična. Fino:

https://morbidintent.bandcamp.com/album/marionettes

Njemački Minenfeld se u svojoj muzici bave Prvim svetskim ratom a izdaju za Fucking Kill Records. Ako očekujete da na njihovom drugom albumu, Instruments of Industrialized Warfare čujete dosta boltthrowerovskog „ratnog“ gruva, samo sa malo nemačke mračne melodičnosti u abrazivnoj death metal formi, sasvim ste dobar pogađač, treba da igrate loto. Minenfeld ovde rade taj old school death metal sigurno, stabilno i bez mnogo izmišljanja tople vode. I to je okej!

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/minenfeld-instruments-of-industrialized-warfare

Carnal Desecration su belgijski death metal kvartet sa članovima koji su staž zarađivali svirajući u Battalion, Works of the Flesh, pa i Bütcher, što znači da imamo posla sa vrlo iskusnim i kvalitetnim muzičarima. Tako je i drugi album ovog projekta, Ancient Malediction jedna instant-ubedljiva ploča agresivne blastbit polivačine i moćnog mošerskog gruva. Bend sebe vidi kao black-death ekipu ali ovo je izrazito rifaška ploča i zapravo ima više thrash metal arome u death metal formatu, sa blek metalskim melodičnim momentima tek tu i tamo poprskanim preko tvrde, crno nalakirane karoserije. Vrlo kvalitetno, vrlo dobro:

https://carnaldesecration.bandcamp.com/album/ancient-malediction

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Motherkilljoy iz Solt lejk sitija su noise rock ekipa, ali sa mnogo eksplicitnih uticaja koji dolaze iz smera (sludge) metala i (post) hardkora. Album The Cursed Rare je stoga procesija teških, zajebanih pesama koje imaju svu potrebnu ambiciju da vas smrve ali se istovremeno drže i noise rockerskog gruva i koriste njegove disonantne, bolesne gitare da dodatno onesposobe vaše sisteme za samoodbranu. Moćan zvuk, dobra ploča, ima i vinil:

https://motherkilljoy.bandcamp.com/album/the-cursed-rare

Iako Danci Double Space sebe vide kao prevashodno sludge metal bend sa malo noise rock šmeka, meni je njihov debi album, Not In A Million Years više noise rock sa sludge metal težinom. No, muzika je dostatno lepršava, gruv je poletan i mada pričamo o agresivnoj muzici sa mnogo distorzije i vrištanja, ukupni utisak je simpatičan i prijatan:

https://2xspace.bandcamp.com/album/not-in-a-million-years

Great Falls snimaju za Neurot Recordings i negde su između tenzičnog neurosisovskog post-metal zvuka, noise rocka, eksperimenta i brutalnog sludge udaranja. Album The Bite That Grows Up je istovremeno vrlo umetnički, jelte, uozbiljen ali i pošteno bučan i agresivan i nekako se to okej spoji jedno sa drugim. Pretenciozno je, možda, slažem se, ali ima mesa:

https://greatfalls.bandcamp.com/album/the-bite-that-grows-up

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Poljski kvartet Ariadne’s Thread je na svom pravom albumu izmešao srednjevekovnu narodnu muziku i moderni metal i mada ne mogu da kažem da su rezultati naročito mnogo po mom ukusu, ovo svakako može da nađe svoju publiku. Animation of Fate karakteriše sigurna svirka, kvalitetan ženski vokal, korišćenje pamtljivih folk-tema pa i solidna produkcija… Ono što meni ne leži preterano dobro je ta prilično generička metal matrica na kojoj je sve zasnovano koja je kao da ste uzeli neki trećeligaški metalcore bend i pokupili mu sve najbezličnije delove da ih ugradite u svoju muziku. Ali ja sam star i ogorčen čovek i ovo treba čuti ako imate inklinacija ka folk-metalu jer su folk delovi prilično lepi a bend odlično svira:

https://ariadnesthread1.bandcamp.com/album/animation-of-fate

Ola Englund iz The Haunted itd. snimio je svoj treći solo album, The Neverending Story, i to je prijatnih deset pesama kombinacije instrumentalnog metala, videoigračke muzike, folklornih motiva, šredovanja itd. Nije ovo meni sad nekakva TRANSCENDENTNA ploča ali je puna dobre svirke i umiljatih melodija, te gitarskih egzibicija koje su ipak u službi kompozicije tako da vredi da se čuje:

https://officialolaenglund.bandcamp.com/album/the-neverending-story

Lisabonski Ashen Throne kažu na svojoj Bandcamp stranici: „We like Heavy Metal. We play Heavy Metal. It’s that simple.“ i to onda lepo podvlače sa tri pesme (i introm) umiljato melodičnog i atmosferičnog hevi metala na demo snimku Demo 2026. Ovo je tehnički vrlo kompetentno, sa dobrom rifaškom osnovom, odličnim epskim vokalima, stručno napisanim pesmama, a čak je i produkcija prilično dobra za demo. Bend koji zaslužuje da se prati:

https://ashenthronemetal.bandcamp.com/album/demo-2026

Brazilci Facing Fear nam naslovom svog drugog albuma izdaju jasnu instrukciju: Keep The Heavy Metal Alive! Meni se njihov debi album od pre četiri godine više nego dopao pa sam spreman da postupim po naređenju pogotovo što bend i ovde trese propisan street metal, sa jakom rifaškom bakljadom, pravilnom količinom ustaničkih cheesy tema i tim karakterističnim, meni vrlo simpatičnim vokalom. Facing Fear nisu inovatori a valjda je i iz naslova albuma jasno da se prevashodno bave očuvanjem legata, no to rade sa puno šarma i karaktera a jeftina produkcija svemu dodaje idealnu crtu autentičnosti tako da, ako volite ’80 heavy metal i nikada vam nije dosta modernih varijacija na njegove teme, ovde nema šta da se mislite:

Španci Streamer svoj treći album, Into the Void izdaju za High Roller records, potvrđujući da su tokom poslednjih godina izboksovali za sebe dovoljno reputacije da budu primećeni gde treba. Into the Void se konceptualno ne odlikuje nekakvim smelim, novim idejama ali ovo je fina ploča dramatičnog, blago teatralnog heavy metala koji ne zaboravlja šta su fundamenti pa nudi oštre rifove, ložačke refrene i dovoljno epske, cheesy atmosfere da svi budemo zadovoljni. Lepo:

https://streamermetal.bandcamp.com/album/into-the-void

Njemački heavy metal kombo Generation Steel promenio je skoro celu postavu između drugog i trećeg albuma i gitarista i osnivač, Jack the Riffer doveo je u postavu ljude sa dosta iskustva i kilometraže pa i taj treći album, Steelmachine zvuči vrlo profi i sigurno. Malo mu možda fali neke osobenosti jer je ovo maltene algoritamski spravljen tevtonski metal sa čvrstim, prototrešerskim zvukom, epskim pevanjem i velikim rifovima. Ali dobro, to što nije mnogo inovativan, ne znači da ga ne preporučujem svakome ko voli nemački heavy zvuk. Naprotiv, snažno preporučujem:

https://generationsteel.bandcamp.com/album/steelmachine

ALBUM NEDELJE

Da ispoštujemo! Master nam stižu u Beograd u paketu sa Napalm Death za mesec i po dana a veteranska ekipa je upravo izbacila šesnaesti album. Among The Seeds Of Death je nepretenciozno zabavna ploča old school death metala, punokrvna i žustra od početka do kraja, oslonjena na rif, energiju i hemiju power trija. Ova postava Master je stabilna već nekoliko godina (snimala je i prošli album) i očekujem da i na bini budu ovako lepo raspoloženi kao u ovih devet pesama časne rokačine. Paul Speckmann je jedan od velikana kojem isuviše retko dajemo priznanje za doprinos, pa evo, bar preslušajte album:

https://master.bandcamp.com/album/among-the-seeds-of-death