Negde pred kraj Septembra, tačan datum još uvek ne znamo, umro je Conrad Lant, šezdesettrogodišnji gospodin i muzičar iz Njukasla i, moramo pretpostaviti da mu je u paklu razmotan crveni tepih i upriličena besna žurka kako bi se organizovala dostojna dobrodošlica.
Mnogo poznatiji pod svojim umetničkim pseudonimom Cronos, Lant je duže od četiri decenije bio glas i lice benda Venom, jednog od najvažnijih metal bendova u čitavoj istoriji žanra i verovatno bez konkurencije najvažnijeg benda kada je u pitanju ono što danas nazivamo ekstremnim metalom. Čitavi su se žanrovi i odvojeni svetovi – međusobno ponekada i zaraćeni – razmotali iz onog što je Venom radio početkom osamdesetih spajajući sirovu rokenrol svirku i satanski imaginarijum na način koji je bio teži, čvršći i percipiran kao opasniji od svega što su radile kolege. A Cronos je bio stožerna figura svega toga.
U 1979. godini je on, posle sviranja u par srednjoškolskih bendova upao u grupu Guillotine, da svira gitaru, ali je nedelju dana pred koncert koji su imali zakazan u lokalnoj crkvi (!!!) basista otišao i Lant, koji je već koristio ime Cronos, je preuzeo ovaj instrument na kome će ostati do kraja svog života. I ime benda je promenjeno u Venom a kada je pevač takođe otišao naredne godine, Cronos je na sebe preuzeo i pevačke dužnosti.
Sve bi to bila samo još jedna od grupa iz tada aktuelnog novog talasa britanskog hevi metala – Venom je u početku svirao obrade Motorheada i Judas Priest kao i većina drugih kolega – da Cronos nije bio nemirna duha i prepun ambicije da se njegov bend izdvoji iz krda na ime ekstremnosti. Muzika je tako vremenom postajala brža, sirovija, manje obraćajući pažnju na sviranje u harmoniji i držanje tempa a više na neumoljivost energije i preteći zvuk, a imaginarijum benda je napravio snažan iskorak ka okultnom i satanističkom.
Da bude jasno, za Cronosa je ovo bio samo način da šokira, jelte, normije, i da svoj bend prikaže kao ekstremniji od onoga što je u to vreme bio standard za teški rok i hevi metal, ali čovek je bio strašno talentovan pa su logotip benda i omoti singlova i albuma koje je dizajnirao odskakali od tadašnjeg proseka i snažno se nametali kao nešto novo, drugačije i opasno.
Nije sad nekakvo veliko otkriće da su rokenrol i metal muzika bile povezivane sa satanizmom još od kraja žezdesetih. Rolling Stones su insistirali da su Their Satanic Majesties Request i Sympathy for the Devil bili redom samo nedužna satira i istraživanje mračne strane ljudske prirode, ali je Mick Jagger onda i pisao muziku za film Lucifer Rising Kennetha Angera* i generalno bio veoma zainteresovan za okultizam i učenja Alistera Crowleyja.
*koji će, doduše, onda na kraju ipak iskoristiti muziku koju je za film uradio Jimmy Page, ali će Jaggerov saundtrak biti upotrebljen u Invocation of My Demon Brother istog autora
Jimmy Page, gitarista Led Zeppelin je i živeo u Crowleyjevom zamku, Boleskine House, a Black Sabbath su u svojim tekstovima vrlo otvoreno koketirali sa satanizmom. No, Cronosova logika je bila da ni jedan od rok ili metal bendova u svom koketiranju nije bio dovoljno dosledan citirajući činjenicu da su njihovi tekstovi na kraju prizivali boga u pomoć kao dokaz.
Venom je onda išao dalje i doslednije i dok se muzička i druga štampa još uvek bavila pitanjem da li ime benda Kiss zapravo predstavlja akronim od „Kinghts in Satan’s Service“, bend iz Njukasla, stesan na power-trio format je 1981. godine objavio svoj legendarni debi album za etiketu Neat Records (za koju je Cronos u to vreme i radio) i naslovio ga sasvim nedvosmisleno: Welcome to Hell.
Welcome to Hell je bio neka vrsta diverzije u tadašnjem metal-svetu, album koji je nedvosmisleno i direktno govorio o savezništvu sa nečastivim, čija je naslovna strana bila Cronosova adaptacija sigila demona Bafometa, a prva se pesma zvala Sons of Satan. Iako su Venom muzički i dalje radili u prepoznatljivom motorhedovskom stilu, Welcome to Hell je bio prljaviji, siroviji i opasniji od bilo čega što je u tom trenutku postojalo u heavy metalu.
I bend je odmah ostvario predvidivi dualni rezultat: kritika ga je mrzela (sem par progresivnih glasova koji su shvatili sa kakvom revolucijom imaju posla) a publika, makar jedan ne beznačajan deo andergraund auditorijuma, je prepoznala prevrat. Cronosovo grozno pevanje inspirisaće legije ljudi koji se nikada u životu ne bi usudili da stanu pred mikrofon da odaberu muziku kao svoj životni poziv a jednostavnost, energija i neposrednost izraza benda su odmah promenile paradigmu heavy metala. I dok su NWOBHM kolege poput Iron Maiden, Tygers of Pan Tang ili Def Leppard tokom narednih godina postajali stadionske atrakcije i upadali u redovnu radijsku rotaciju, Venom su samo ređali albume koji su pravili tektonske promene u metalu. Black Metal, At War with Satan, Possessed, Calm before the Storm i Prime Evil su bili niska ploča koja je, zajedno sa Venomovim trudom oko živih nastupa potpuno redefinisala zvuk metala osamdesetih, utičući na nastanak praktično svega što se danas podvodi pod ekstremni metal: speed metal, thrash metal, black metal pa onda i death metal i grindcore su svi direktno izrasli iz Venomove bašte, pretpostavljajući teksturu i distorziju harmoniji i melodiji, pretvarajući vokale u još jedan instrument, radeći sa disonancama i ekstremnim tempom.
Cronos je Venom napustio godinu dana pre Prime Evil i imao solo karijeru u kojoj je isprobao različite stvari ali je 1995. ponovo okupio staru postavu i mada se ona vrlo kratko zadržala na okupu, uz manje pauze je on narednih trideset godina predvodio bend koji je nastavio da radi, nastupa i izdaje albume, sada više ne kao otpadnički projekat grupice manijaka koji može jedino da inspiriše iste takve manijake, već kao prepoznati utemeljitelji važnog dela moderne muzike i bend o kome više niko ništa loše nije imao da kaže.
Štaviše, čak i činjenica da je Venom i na najrecentnijim koncertima često zvučao raštimovano, nedovoljno uvežbano, skloniji tome da se svira po osećaju nego da se sve to nauči i pripremi ne da nije umanjila opštu ljubav prema bendu i njegovom lideru nego ju je pojačala. Venom je tehničku upeglanost rado prepustio Venom Inc. „drugoj“ postavi Venoma sastavljenoj od bivših članova koja je imala paralelnu koncertnu karijeru i snimila dva albuma, i do Cronosove smrti pržio junački, anarhično i zabavno.
To da je Venom u veoma presudnoj meri odgovoran za karijere bendova kao što su Celtic Frost, Bathory, Anthrax, Metallica, Slayer, Kreator, Sodom i desetina drugih koji se danas smatraju utemeljiteljima svojih žanrova i monumentima metal istorije je notorna činjenica ali to da Cronos i Venom nikada nisu postali ekipa pretencioznih „elder statesmena“ koja će smarati time koliko je njihov legat značajan je zapravo prava mera važnosti ove grupe i Cronosove ličnosti. Uostalom, čovek umotan u kožne kaiše, kome je kosa počinjala od pola temena, koji nikada nije naučio da peva, a i taj bas je tokom cele karijere svirao onako kako ga svira prosečni šesnaestogodišnjak sa pola godine vežbanja, jeste onakav uzor i idol kakav nam je bio potreban da kao ljudi ali i kao kultura izrastemo u nešto DOBRO i vredno da se čuva i neguje. I, kako reče John Barnabas u svom videu od pre neki dan, konstatujući da posle Lemmyjeve, Ozzyjeve i Cronosove smrti može da se kaže da je nekakva prva faza metal kulture završena: svi mi treba da se osećamo presrećnim što smo delili planetu jedno vreme sa osobama koje će u narednim decenijama biti tretirane doslovno kao božanstva, ali i što pripadamo kulturnom miljeu koji uvek prkosno nastavlja da gleda NAPRED. Pa dok se ne susretnemo u paklu sa Cronosom, odvrnimo Venom do daske i učinimo ovaj život makar neki procenat lepšim.
Donji mikstejp predstavlja neki moj izbor najboljih ili najvažnijih pesama Venoma, uglavnom sa albuma iz osamdesetih godina, probran sa raznih živih nastupa iz prošlog i ovog veka. Kvalitet zvuka, naravno, varira ali, shvatili ste do sada, kvalitet zvuka i nije bilo nešto što je Cronosu i Venomu ikada bilo najvažnije… Omot je adaptirana slika sa Interneta, svaka pesma je linkovana za JuTjub video, a mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti sa donjeg linka:
https://mega.nz/file/rJNGjCqC#-e1bJDjKent8e_Y6hZzpSG2_oGazLbc_m13hUxar0yY
