Veliki i nenadoknadiv gubitak za metal kulturu ove nedelje predstavlja odlazak Conrada Lanta, poznatijeg kao Cronos u šezdeset i četvrtoj godini. Ovim se zatvara jedno poglavlje čitave metal istorije jer je Cronos sa svojim bendom Venom bio odgovoran za sponu između klasičnog hardrokerskog metala i budućih, ekstremnih formi ove muzike i ko god da je u narednih 40 i više godina svirao speed, thrash, black pa i death metal, duguje Cronosu makar da prospe malo rakije na patos. Videćemo kako i da li će večeras na Zappa Barci da ga Marduk i Mayhem ispoštuju a da mi poslušamo šta je zanimljivo izašlo tokom nedelje:

Deo 1: BLACK METAL

Imamo dva švedska benda sa imenom Förfall i oba se kreću u nekoj blek metal orbiti. Ovaj o kome danas pričamo se prvo zvao The Lesser Dead i upravo je izdao debi EP, Till jordens förfall. I to je sad kontemplativni, melodični, pa i atmosferični, ako hoćete, blek metal, ali sa prepoznatljivom nordijskom hladnoćom u zvuku i disciplinom u svirci. Dakle, energično, žestoko, ali distancirano i sa jednom imanentnom elegancijom u izvedbi. Solidna produkcija, vrlo solidnih pet pesama:

https://forfallbm.bandcamp.com/album/till-jordens-f-rfall

GoreSkinCoffin je meni i dalje dosta smešno ime za bend, ali ovi ljudi iz Kalifornije i dalje pošteno krljaju. Drugi album ove black-death grupe je urnebesno zabavna kombinacija opakih, mrzačkih rifova, old school vokala, nervoznih promena ritma, grindcore energije, black metal mržnje i death metal težine. Pesama je svega šest a ni one ne preteruju sa dužinom, ali produkcija je odlična i album ide od opasnog ka PREOPASNOM sve vreme:

https://goreskincoffin.bandcamp.com/album/echoes-from-the-crypt

Norvežani Deathcult slave dvadeset godina postojanja ove godine i, kako je i red, izdali su novi album, treći u karijeri, naslovljen Cult of the Dog (prva dva su bili Cult of the Dragon i Cult of the Goat). Muzika je i dalje sirovi, old school blek metal po uzoru na drugotalasna riljanja izvođena sa maksimumom mržnje i agresije, i ako volite Taake, čiji Ørjan Stedjeberg ovde svira bas, ne verujem da ćete se razočarati:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/cult-of-the-dog

Da ostanemo u domenu kultova, australijski duo Dusk Cult ima novi EP, Caelum i to je prilično odlično. Njihov blek metal u sebi ima i žestinu i melodiju, i folk motive, i dron pasaže, a ima i obrada Transilvanian Hunger čisto da se zna odakle je sve ovo došlo. Dobra produkcija, odličan materijal:

https://duskcult.bandcamp.com/album/caelum

Ruski melodični blek metal sastav Eoront ima četvrti album, Песни Междумирья i ovo je vrlo dobro. Ja nisam po nekoj definiciji publika za sanjivu, atmosferičnu muziku koja u prvi plan stavlja fantazije i tako te stvari, ali Eoront baš rokaju i sviraju energično i znojavo a pesme su napisane da budu propisni metal komadi sa rifovima, temama, komponovanim solažama, mnogo žustre muzike brzog tempa. I sve to spakovano u odličnu produkciju! Vredi poslušati IZ SVE SNAGE:

https://eoront.bandcamp.com/album/-

Negde su tu i istambulski Sabhankra čiji novi EP se zove Path of Pain i ima tri pesme što kombinuju melodiju i žustrinu. Ovo je opet melodično na „pametniji“ način i sugeriše da neko u bendu ima klasičnu muzičku naobrazbu, ali svirka je žestoka i neumoljiva i to se lepo spaja:

https://sabhankra.bandcamp.com/album/path-of-pain

Nemački Urisk mi se principijelno ne dopadaju jer rade skoro sve one stvari koje atmoblek albume čine neslušljivim za moj ukus. Njihov drugi, album, Call, tako, ima bombastičan, GLASAN zvuk koji znači da u bržim delovima skoro ništa ne razaznajete jer se sve spaja u jedan blok buke, a tu su onda i atmosfere i harmonični tapeti umesto rifova. No, sa druge strane kad bend svira rifove, to je POŠTENO, a i pevačica Marleen Bügener je apsolutna ZVER, a pritom zna i da peva normalno i vrlo lepo. Dakle, osvojili su me na snagu:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/call

Imate i novi Xasthur i to je generalno hermetični folk, baziran na ponavljanju evokativnih motiva i puno akustične svirke. Open to Misinterpretation je duhovit a opet i tačan naziv za album muzike koju ne interesuje da zadovolji publiku i predstavlja pre svega opsesije svog autora, a taj je autor makar minulim radom zaslužio malo vremena u vašim slušalicama:

https://xasthurband.bandcamp.com/album/open-to-misinterpretation

Nemaci Marcation su nominalno black thrash, ali njihov debi album, Ruler of The Ruins je meni ipak više black metal i to je okej. Thrash deonice su ovde sasvim solidne, sa šmekerskim rifovima i gruvom, ali album generalno forsira black metalsku raznovrsnost u izrazu, sa pesmama koje imaju dosta promene tempa, evokativnih tema na gitari i generalno razorne svirke. Dopada mi se:

https://marcation.bandcamp.com/album/ruler-of-the-ruins

I Spirit Possession iz Portlanda u Oregonu su na nekoj black-thrash liniji, ali njihov treći album, Cathedral Speech se baš ne brine o tome da li ćemo u njemu prepoznati ikakvog žanrovsko čistunstvo. Ovo je PRAVI black metal jer ga potpuno boli kurac za stilska pravila i muzika je urnebesna i haotična, dok je istovremeno disciplinovana u svom eksperimentisanju i traženju originalnih, svežih rešenja. Zvuk hrskav i mastan, svirka napaljena, bend odličan:

https://spiritpossession.bandcamp.com/album/cathedral-speech

Prva pesma na treće albumu pensilvanijskih Dumal se zove Cyrillic, pa ako su oni nas ispoštovali, moramo i mi njih. No, mislim, nije problem, The Trials of Existence je odličan album modernog blek metala koji se ne zatvara u neke purističke žanrovske granice, ali nudi pošten, krljački program koji ima dovoljno inovativnog i neočekivanog u sebi da sve vreme intrigira. Odlična svirka, iznenađujuće zdrava produkcija, odličan album:

https://dumal.bandcamp.com/album/the-trials-of-existence

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Aserath su power trio iz Kečkemeta i tresu sasvim solidan, gruverski stoner rok/ hard rok. EP Suncrack ima debeo, mastan zvuk, lepe bluzerske rifove, dobro pevanje i generalno prijatna gruv. Nije nikakvo lomljenje kalupa i izmišljanje nečeg novog ali je prijatno za uho a cena za daunloud je koliko vi kažete:

https://aserath.bandcamp.com/album/suncrack

Evo nam ih opet Šveđani Vikbole boogie brigade. Novo izdanje je album Sidequest sa devet pesama i ovo je slično prošlogodišnjem EP-ju, raspojasan, ne mnogo disciplinovan rokenrol koji ima elemente psihodelije, progresive, ali je u suštini produkt nekoliko ljudi koji džemuju pa iz tog džema na kraju izađu rifovi, aranžmani, pesme. Zvuk je jeftin, solidan, a iako sve ovo deluje spontano i ne naročito ambiciozno, prija uhu:

https://vikboleboogiebrigade.bandcamp.com/album/sidequest

Calus iz Severne Karoline su negde između stoner rocka, doom i thrash metala, pa tako njihov album The Evolution Of Social Exclusion ima fine stonerske i doomerske rifove i vokalne melodije, ali je tempo nešto viši. Zdrava je to kombinacija i Calus ovo vrlo solidno rade nudeći i gruv i atmosferu i rokačinu. Lepo:

The Crystal Teardrop imaju drugi album jedva godinu dana nakon prvog. Ovo ponovo izdaje Rise Above Records i dobar je pokazatelj gde se i etiketa danas nalazi, pošto je Love You More ploča melodičnog, umiljatog psihodeličnog folk-roka kao ispala iz 1970. godine. Samo po produkciji koja je ipak čistija i upeglanija nego pre pedeset godina čuje se da je ovo nov album, a muzika je PRELEP, patiniran rok sa puno akustičnih gitara, mandolina, sitara, klavijatura i divnim ženskim vokalom. Odlično je, naravno:

https://thecrystalteardrop.bandcamp.com/album/love-you-more

Novi Astral Magic je, kako i Santtu Laakso kaže, malo „rokerskiji“ od njegovog proseka, pre svega jer je kupio wah-wah pedalu i želeo da više svira gitaru na Astral Architects. No, i dalje imamo posla sa izuzetno prijatnim, „mekanim“ psihodeličnim rokom prepunim oprimističnog zvuka i plutanja u prijateljskim oblacima ugodnih sintisajzera, milovani toplom bas-gitarom, uz simpatične, pevušeće vokale i generalnu atmosferu umirenosti i bezbednosti. Lepo:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/astral-architects

Za nešto mnogo sirovije i energičnije imamo album benda SolMark iz Arizone, a koji se zove Rustblood. SolMark sebe vide kao doompunk postavu, dakle, štimuju se nisko, sviraju psihodelične stonerske rifčine, ali tempo im je viši od stonerrokerskog proseka a svirka simpatično razbarušena, bez mnogo brige da sve bude pod konac. I produkcija naginje garažnom saundu, ali ovo je svakako dobar, lepozvučeći i zabavan album energičnog rokenrola:

https://solmark.bandcamp.com/album/rustblood

Uraken Survivors su Francuzi sa EP-jem prijatnog stoner roka, naslovljenim, sugestivno, Area 420. Nema ovde mnogo nekih originalnih ideja ali Uraken Survivors zvuče šarmantno i sviraju dobro, sa hard rok, metal i stoner rifovima koji rade posao, te solidnim, melodičnim vokalom. Lepo.

https://urakensurvivors1.bandcamp.com/album/area-420

Naravno da bend sa imenom Fog svira lo-fi stoner rok. Ekipa iz Južnoafričke Republike – a koja možda i nije ekipa nego jedan čovek, NE ZNAMO – ima album The Unseen i to je okej. Nije ni preterano inovativno ni originalno, ali nudi šta treba na njemu: solidan gruv, dobre rifove i psihodelične melodije, pristojno pevanje. Sedam sasvim okej pesama:

https://theunseenfog.bandcamp.com/album/the-unseen

Rusi Zero Degrees sebe opisuju i kao „cosmic doom“ a na split EP-ju Зов Бесконечности dele prostor sa The Weedbine. Zero Degrees jesu bliži doom metalu, sa sporijim tempom i mrvicu mračnijom muzikom dok The Weedbine rade generalno bučan, energičan stoner rock sa malo psihodeličnih efekata i mnogo agresivnog gruva. Sasvim na mestu je sve to a Zero Degrees su mi nešto više po ukusu:

https://666zerodegrees666.bandcamp.com/album/-

Pa imate Francuze Saturnian Grief čiji EP Ghost Ship radi kombinaciju doom i death metala sa mračnim rifovima, sporim tempom ali onda i malo melanholičnih melodija na gitari. Vokal je apsolutno brutalan i čuje se skoro kao nekakav seizmički fenomen, a svirka je odlična:

https://saturniangrief.bandcamp.com/album/ghost-ship-ep

Doom death je na programu i na drugom albumu projekta Immortal Dissolver, a kome je to već drugi album za ovu godinu. Immortal Dissolver je generalno jedan tip iz Japana, Kaik Ogata ali za album Rotting Ashes of Winter na gitari je i Nicholas Turner iz Acausal Intrusion i još dvadesetak bendova, pa to svemu dodaje i malo internacionalnog pedigrea. Ali mislim, i sama muzika je sasvim okej, sa mračnim, disonantnim a opet emotivnim doom death zvukom koji polazi sa mesta na kome su Winter stali i nastavlja dalje u smeru crnila i očaja. Lo-fi produkcija samo dodaje na autentičnosti:

https://centipedeabyss.bandcamp.com/album/rotting-ashes-of-winter

Nikada nisam čuo za Materializer ali ovaj bend iz Tenesija ima interesantan spoj psihodeličnog roka i bombastičnog dooma na albumu As The Body Flies. Ovo je muzika prilično jakog izraza, teškog, zahtevnog zvuka, ali je i neposredna u tom izrazu i ne skriva se iza žanrovskih trikova, nudeći intenzitet i iskrenost. Zvučno ovo jeste larmadžijski i naporno, ali ima sve to na gomili smisla:

https://materializer.bandcamp.com/album/as-the-body-flies

Nikada nisam čuo ni za bendove Ogives Big Band i Pohl, ali oni su snimili odličan split album. Ogives Big Band su ekipa iz Bristola sviraju nekakav spoj sludge metala i noise rocka sa odlično napisanim pesmama i dosta maštovitih rešenja, a na ovom izdanju nude četiri komada. Pohl su rodno mešoviti trio iz Šefilda sa bučnim psihodeličnim zvukom i ovde imaju samo jednu pesmu ali ona traje epskih sedamnaest minuta blagorodnog faza i gruva. Sjajno sve na gomili:

https://ripcordrecords.bandcamp.com/album/split

Isto iz Britanije su Spider Kitten koji svoj novi  album God Don’t Sleep umotavaju u oblande konfuzije i misdirekcije u tekstu što uz njega dolazi, kao da sama muzika nije dovoljna. A više je nego dovoljna, ovo je pomereni, iščašeni psihodelični i stondirani a dodatno i malko eksperimentalni rok koga sviraju ljudi sa decenijama iskustva i dobrim duhom u svemu što rade. Kvalitetno, imaginativno, uzbudljivo a onda i malo, jelte, STRAŠNO. Vredi da se čuje:

https://spiderkitten.bandcamp.com/album/god-dont-sleep

Za ovisnike kojima nikada nije dosta živih albuma King Gizzard & the Lizard Wizard, imamo komada dva. Your Eyes Deceive You Volume One i Your Eyes Deceive You Volume Two su snimci sa turneje po SAD iz 2024. godine i nešto od ovoga ste sigurno čuli na raznim butlezima, no, verovatno niste čuli sve i ovo je probrano, savršeno miksovano i daje raskošan uvid u eklektičnu rokenrol izvrsnost znamenitih Australijanaca. Ne propušta se:

https://astralnavigationrecordings.bandcamp.com/album/your-eyes-deceive-you-volume-one

https://astralnavigationrecordings.bandcamp.com/album/your-eyes-deceive-you-volume-two

Valley of the Sun iz Ohaja imaju novi album, The Blacklight Sessions i bend nakon saradnje sa Ripple Music sada radi sa Heavy Psych Sounds Records. Ova informacija svedoči o kvalitetu i reputaciji Valley of the Sun a album je stoner rok(a)čina teške kategorije, sa masivnim zvukom, ilegalno zaraznim rifovima, odličnim pevanjem i žestinom u gruvu od koje može da se rikne. Nema greške:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/valley-of-the-sun-the-blacklight-sessions

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Mawworm je debi album za istoimeni bend Mawworm nastao od raznih članova raznih postojećih i (više) nepostojećih bendova iz Nju Hempšira itd. Ovde se svira thrash metal i svira se uglavnom dobro. Mawworm ne rade nešto ekstremno novo niti ekstremno u bilo kom pogledu: ovo je uredan, tehnički kvalitetan thrash metal koji ima finu energiju, dovoljno brzine, ali je pre svega utemeljen na opakom rifu, komponovanoj solaži, čestoj promeni ritma, dobrom pevaču. Meni se, naravno, ovo dopada jer volim taj Testament-sreće-Exodus stil, pa uz vrlo solidnu produkciju Mawworm ispunjavaju brojne moje potrebe:

https://mawworm1.bandcamp.com/album/mawworm-2

Česi Solution of Panic sa svojim drugim albumom, Thrash Ammunition Of War nastavljaju svoju misiju kreiranja modernog, kvalitetnog thrash metala. U skladu sa, jelte, prišivačem na prsluku pevača Petra Zrostlíka koji traži „Make Thrash Great Again“. Nije ovo stilski neka naročito INVENTIVNA muzika, da se razumemo, ali je tehnički vrlo sigurna, ima teksturu, ima karakter i album je solidno produciran, dobro napisan, odrađen sa velikim ubeđenjem. Fino:

https://solutionofpanic.bandcamp.com/album/thrash-ammunition-of-war

Kobalt 60 je sintetički izotop kobalta koji se koristi u radioterapiji, za sterilizaciju hrane itd, a Cobälto 60, meksički krosover bend je uzeo im po njemu i, sudeći po omotu albuma Co-60, pripisuje mu sve negativne nuklearne, jelte, metafore kojih mogu da se sete. Nije fer prema mučenom kobaltu, ALI DOBRO, kad hoćete da svirate crossover thrash a da to zvuči autentično, ovo je jedan od načina. Enivej, album je vrlo solidan, baš onako odličan spoj ložačkog panka i metala kakav treba da bude, sa jednostavnim, napaljenim pesmama i jeftinom ali dostatnom produkcijom. Pesama je trinaest a sami određujete cenu za daunloud:

https://cobalto60.bandcamp.com/album/co-60

MIG-21 su iz Čilea (a ne iz Rusije, jelte) i A tu estado im je drugi album, dve godine nakon prvenca. Ovo je prepoznatljivi južnoamerički krosover treš sa lepršavim pank šarmom i dovoljno metalske discipline da to bude kako treba. Nije ekstremno ni u jednom pogledu, dosta je old school i pitko je:

https://mig-21metalcl.bandcamp.com/album/a-tu-estado

Argentinci Humus nisu ništa snimili devet godina ali evo minialbuma Caronte snimljenog uživo u studiju da prekine diskografsku sušu. Power trio iz Buenos Airesa radi u osnov thrash metal izmešan sa alternativnim pa i sludge metal elementima i ovo je energični, mišićavi srednjetempaški krljački program sa jakim, sirovim zvukom i brutalnim vokalom, dinamičan i prilično zabavan:

https://humus2.bandcamp.com/album/caronte

Cyadine iz Miligena se na svom debi albumu nalaze negde na mestu na kome se heavy metal pretvara u thrash. Violence in Measure je brza, žestoka ulična ploča ložačkih tema i visokog tempa a njeni rifovi i gruv često umeju da pređu granicu i ponude denflovani, slemdenserski program. Ni malo se ne žalim a ovo je dodatno i odlično producirano, pa bend može da bude više nego ponosan na prvenac:

A brazilski Undersiege sa svojim debi albumom, Thrashing The World isporučuju tačno ono što očekujete: socijalno osvešćeni, rifaški, tehnički kvalitetni thrash metal dosta kompleksnih kompozicija ali nimalo kompromitovane ulične energije. Ovo je vrlo kvalitetno producirano, sigurno odsvirano i dolazi iz jedne sazrele thrash kulture koja iza sebe ima velikane poput Sepulture ili Violatora i samouvereno dodaje ovoj tradiciji još važnog materijala:

https://undersiegebr.bandcamp.com/album/thrashing-the-world

Čim vidite naslovnu stranu debi albuma grčkog benda Eternal, pa i njihov logo, praktično ćete u glavi čuti muziku koja je na njemu snimljena. Conspiracy of Warheads, u skladu sa manifestom benda drži duh osamdesetih u životu nudi IZUZETAN thrash metal u stilu kakav su u ono vreme pržili Sacred Reich, Testament i slični asovi. Eternal to rade jako dobro, proizvodeći album koji je u tehničkom pogledu na visokom nivou, sa ambiciozno napisanim i virtuozno odsviranim pesmama, a da je opet u pitanju ploča iskrenog, autentičnog uličnog zvuka. Sjajna produkcija takođe:

https://flogarecords.bandcamp.com/album/conspiracy-of-warheads

Ugledni švedski Jawbreaker ima ove nedelje debi album geteborških Razorvoid i to je jako simpatično. Into the Void je ploča speed/ heavy metala izrazito ulične, prljave dispozicije ali i visokog kvaliteta. Razorvoid pišu pesme koje venomsko-motorhedovsku metaliziranu rokčinu zaoštravaju do opasnog, monomolekularnog ekstrema i sviraju kao posednuti. Dalje, produkcija je primereno prirodna, svirka LJUDSKA i ovde nema beživotnih modernih momenata na albumu, sve je usijano, sve je zabavno, sve je ODLIČNO. Naslovna pesma je HIT:

https://razorvoid.bandcamp.com/album/into-the-void

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Indonežani Rumble polivaju jakim uličnim hardkorom. Album Tabedo ima toliko jakih mošerskih rifova da se slušanje celog materijala samo jednom računa kao kardio trening od 45 minuta. A sve traje jedva petnaest! Nabadački, napadački i zabavno:

https://rumble-ehvnhc.bandcamp.com/album/tabedo-2

Bostonski Stryga rade u blackened hardcore/ crust ključu pa je album Upon Stygian Wings primereno metaliziran, sa svojim epskim temama i zvukom koji zaista podseća na vetar koji briše nad stepom, ali je sve istovremeno i aranžmanski jednostavno i produkcijski jeftino. Nije to loše, pogotovo jer pesme ne preteruju sa trajanjem i spakovane su u lake probavljive komade:

https://stryga666.bandcamp.com/album/upon-stygian-wings

Australijanci Rage Trigger na istoimenom EP-ju imaju četiri pesme hardkorpanka pomešanog sa malo grindcorea da ga lepše svarite. Nije ovo posebno inovativno, produkcija je jeftina i sve to, ali svirka je vrlo kvalitetna a i pesme su primereno besne i lepo se to posluša. E, sad, zašto digitalni daunloud košta isto koliko i vinil (dakle trideset australijskih dolara) nije nikom jasno sem bendu, pa ih pitajte…

https://ragetrigger.bandcamp.com/album/rage-trigger-ep

Flesh Born su screamo bend iz Teksasa ali pored prepoznatljivih elemenata ovog stila – ekspresivan vokal, nervozni aranžmani sa dosta promena ritma itd. – na albumu The Other Side pažnju privlače brojne zanimljive ideje vezane za gitaru. Nije sad ovo nekakav jazzcore ili nešto slično ali gitare svakako sviraju daleko izvan uobičajenog opsega bilo koje „core“ muzike i oplemenjuju i inače solidan zvuk u priličnoj meri:

https://fleshborn.bandcamp.com/album/the-other-side

Kvebečani Fessassimple sebe opisuju kao frankofoni stoner punk ali album Le poids d’être je generalno dobra i zanimljiva pank rok ploča sa puno raznih ideja i uticaja. Hoću reći, ima ovde i stoner komponenta ali je ona jedna od mnogih dok bend prolazi kroz pesme lepe energije i poletne svirke. Fino i originalno:

https://fessassimple.bandcamp.com/album/le-poids-d-tre

Tear Dungeon su nastali u Teksasu ali danas rade u Njujorku i vidi se i da još vuku traume iz rodnog kraja kao i da se perfektno uklapaju u eksperimentalni zvuk prestonice sveta. Album Squirm je koktel sludge-punka i noise-skronka i isto je onoliko zabavan koliko i preteći, sa pesmama koje su kao mali boks-mečevi na koje ste došli kao publika a na kraju sami završili u ringu. Pritom, ovo je vrlo dobro producirano i jedini razlog da ga ne slušate je ako vas naslovi pesama poput Charlie Kirk’s Neckhole Fleshlight vređaju. A onda ste makar dobra osoba, jelte, dok mi ostali kao kompenzaciju dobijamo solidan provod:

https://todorecords.bandcamp.com/album/squirm

Francuzi Ø$⸸Я€Ï sviraju „ostreicore“ a uprkos komplikovanom imenu benda i izdanja (EP se, nagađate, zove  Ↄ.Ø.Я.Ǝ) zaprasvo sviraju sasvim pitak mathcore/ false grind, sa dosta skakutavog, tenzičnog gruva, vrištavim vokalima i čestim promenama ritma. Šest pesama lepe krljačine po ceni koju vi odredite:

https://ostreicore.bandcamp.com/album/-

Grave Horse su dva Finca koja sviraju nešto između hardcorea i death metala, sa šest pesama na EP-ju, isto Grave Horse koje zadaju jak tempo, imaju krljačke rifove i ekspresivan vokal. Čuje se tu ambicija da se pronađe i melodija, pa ovo ima malo elemenata i modernog metalcore/ deathcore izraza, ali ga jeftina, efektna produkcija drži čvrsto u nekakvoj ipak pankerskoj orbiti. Fino:

https://gravehorse1.bandcamp.com/album/grave-horse

Imate onda Sunnycide iz Ontarija sa EP-jem  Angels Weep // From Ash gde se hardcore, sludge metal, disonantni, haotični grindcore i mathcore spajaju pod velikim pritiskom. Dve pesme, kompleksni aranžmani sa puno smena ritma, produkcija dobra, disciplina svirke zavidna i generalni utisak snažan a cena je samo koliko vi date:

https://sunnycide.bandcamp.com/album/angels-weep-from-ash

Pa su tu i njemački Black Molar sa svojim EP-jem  Spirals / Shapes / Stitches a što su, očigledno, tri pesme koje krljaju na razmeđi grindcore i mathcore haosa, sludge metala, metalcorea… Sve je to jako agresivno, mračno, beznadno, ali kvalitetno napisano, odsvirano i snimljeno i ako vam se dopada osećaj da ste zarobljeni u velikoj, kompleksnoj kolabirajućoj mašineriji, ovde ćete UŽIVATI:

https://blackmolarnoise.bandcamp.com/album/spirals-shapes-stitches

Ne mogu da nađem nikakve podatke o bendu Open Sore (nije u pitanju ni jedan od poznatih bendova sa ovim imenom) i njihovom EP-ju What’s Fuckin Next? koji je upravo izdala konektikatska mikro-etiketa Enshrined Silence. Ali ovo je sjajan, sirov hardkorpank rađen po starom šnitu osamdesetih kada su haos i agresija bili ravnopravni deoničari u ovoj muzici. EP ima i obrade Dicksa i Government Issue, sirov je u zvuku i neodoljiv u ekspresiji a daunloud plaćate po želji:

https://enshrinedsilence.bandcamp.com/album/es002-open-sore-whats-fuckin-next

Bombstrap su bizaran hardcorepunk kombo malo iz Mančestera a malo iz Roterdama. Kad im vidite slike, malo se prepadnete ali album Big Enemy je odličan, žestok a pitak, produciran odlično a nimalo kompromitovan tim svojim dobrim zvukom i kvalitetnom svirkom. Opaka pankčina i STRAŠAN omot:

https://bombstrap-rotterdam.bandcamp.com/album/big-enemy

Methane svoju muziku opisuju kao spoj njujorškog hardkora i Bay Area thrasha, što je u principu tačno, ali bend je pritom iz Švedske. No, album Demolate bi trebalo da vam se dopadne ako volite ove dve muzike, odsviran žestoko, produciran tvrdo, kockasto, on je kao da Biohazard i Exodus džemuju zajedno i proizvode gomilu možda ne LEGENDARNIH ali prijatnih pesama:

https://ff-methane.bandcamp.com/album/demolate

Glowing Sense je split EP indonežanskih Detritus i srpskih Reflections of Internal Rain, i prilično je dobar. Oba benda daju po tri pesme i mada je sve to taj neki melodični crustpunk, prema kome ja imam predrasudu, ljudi zvuče ubedljivo i iskreno a to se najviše broji. Solidna svirka, produkcija sasvim dobra i dva benda koja zaslužuju malo vašeg vremena:

https://detrifusbdg.bandcamp.com/album/glowing-sense

I nemački Cursed to Occult su u osnovi crustpunk bend, ali njihova muzika onda u sebi ima i sludge i post metal težine, pa i, hajde da kažemo, screamo ekspresivnosti. Ovaj u suštini jednočlani projekat (ali sa dodatnim članovima za koncerte) ima iza sebe dva albuma a I: Suffering in a Wonderful, Horrible Life se vodi kao EP iako ima osam pesama i traje skoro pola sata – tako da znate da je to epskih, emotivnih pola sata melanholičnih rifova i poštenog vrištanja. Meni dobro:

https://cursedtooccult.bandcamp.com/album/i-suffering-in-a-wonderful-horrible-life-ep

Kako i obično kažem, nisam neki veliki potrošač metalcorea, al kad ga slušam volim da je ovako dementan i iskrivljen kako to rade Nemci Dogbite. EP Punishment Routine je BESMISLENO nisko naštimovan i ni jedan rif na njemu kao da nije u nekoj normalnoj harmonskoj varijanti već to disonanca stiže disonancu, flažoleti buše bubne opne na sve strane, produkcija je više kao da slušate breakcore sa početka veka, sva u distorziji i razuzdanim digitalnim filterima, a na sve odozgo ide manični hardcorepunk pevač. Drugim rečima, odlično je a plaća se po želji:

https://dogxbite.bandcamp.com/album/punishment-routine

Grieving iz Pitsburga sviraju u suštini deathcore ali u slučaju EP-ja Terminal Dogma, to je više brutalni death metal spakovan u kratke pesme i sa malo hardkor etitjuda. Dakle, prilično je dobro! Tri pesme ozbiljne nasilnosti ali dobrih rifova i energije:

https://grievingpa.bandcamp.com/album/terminal-dogma

Sjajni finski grajnderi Napalm Ted imaju snovi split album, ovog puta sa australijskim Tongue Scum, ali strana Tongue Scum nema još uvek nigde da se čuje… Ništa za to, Napalm Ted su stavili svojih devet pesama na Bandcamp i to je vrhunski, tehnički izvrstan a opet duševan grindcore odsviran od strane veterana žanra. Sjajno:

https://napalmted.bandcamp.com/album/napalm-ted-x-tongue-scum

Ethereal Tomb su bend iz okoline Toronta sa članovima starosedelačkog porekla i zanimljivom kombinacijom sludge metala, hardcorea pa i death metala u zvuku. Treći album, za četiri godine, Living To Dream Again ime je dopadljiva mešavina agresije i kontemplacije, sa dobrim a jeftinim zvukom, energičnom power-trio izvedbom i nekakvom  dobro odmerenom dimenzijom sete i depresivnosti usred pokolja. Sve se to daje po ceni koju sami odredite i to je lepo:

https://etherealtomb.bandcamp.com/album/living-to-dream-again

Deo 5: DEATH METAL

Brazilci Inherence su negde između brutalnog tehničkog death metala i određenih „core“ tendencija na svom EP-ju Anatomy of Chaos. Haos je ovde pre svega u aranžmanima čija filozofija je da što više različitih delova nakrljate u svaku pesmu, to je ona bolja. No, svirka je vrlo uredna, produkcija okej i deathcore i death metal publike ovo svakako valja da čuju a ako bi i da kupe, daunloud se plaća po želji:

https://inherencedeath.bandcamp.com/album/anatomy-of-chaos

Bonewretch su iz Australije i njihov death metal je jednostavan, orijentisan na gruv i težak, mošerski srednji tempo. Debitantski EP, isto Bonewretch, ima i brzih delova, ima i svojevrsnih naklona slemu, ali generalni dojam koji ostavlja je da ste ubačeni u mašinu za mlevenje mesa koja vas metodično pretvara u finu pulpu. Solidna sirova produkcija, solidan bend:

https://bonewretch.bandcamp.com/album/bonewretch

O Sakrifixion iz Njemačke ne znamo mnogo, ni koliko je ljudi u ovom bendu ni odakle je on konkretno. Znamo samo da su izbacili demo snimak, promo 2026 i da su to tri pesme old school death metal krljačine, sa blago okultnom, atmosferom koju proizvodi sintisajzerski vetrić u pozadini i adekvatno zagrobnom atmosferom. Sasvim je ovo solidno i napisano i producirano i u pitanju je demo koji sa zadovoljstvom poslušate i bend zabeležite za dalje praćenje, pa evo:

https://sakrifixion.bandcamp.com/album/promo-2026

Heartworm su novi bend iz San Dijega, ali članovi su pomatori (između ostalog iz bendova tipa Infested, Nibiru, Seraphic Disgust, Severed, Siceral Carnage…) i onda i prvo izdanje, EP Bloodthirst sa svoje dve pesme donosi baš odležali, patinirani, otmeni old school death metal. Nema tu sad nekih filozofiranja bez kraja, ovo su dve pesme teškog zvuka, dobrog, evokativnog rifa, dubokih, moćnih vokala i stručno razvijajućih kompozicija. Ako volite Entombed i Autopsy, radovaćte se jer se ovde death metal ne doživljava kao modularni sistem kome dodajete rifove i ritmove slučajnim rasporedom kako to neretko biva kod modernih bendova, već pesme imaju jedan logičan tok i to onda zvuči zrelo i zanimljivo. Produkcija solidna i ako ovaj bend istraje, biće to vrlo dobro:

https://heartwormofficial.bandcamp.com/album/bloodthirst-ep

Kanađani Deadites se lože na švedski chainsaw death metal pa im je i minialbum Groovy… To the Grave sav u tom stilu. I nije nesimpatičan. Nema ovde nekih velikih kompozitorskih zahvata i uzleta invencije, ali je ovo prijatna, gruverska muzika sa tim monstruoznim zvukom gitare i pevačem koji promuklo urla o ubijanju, patnji, gušenju i kojekakvim gadostima ali je opšti utisak da vam peva prijatnu, staru, poznatu uspavanku. Lepo:

https://deadites.bandcamp.com/album/groovy-to-the-grave

Sa svoje strane, američki Writhen sviraju blackened death metal sa dosta disonance na demo snimku  Demo MMXXVI i to je više nego solidno. Kad čovek malo prevaziđe to da gitare forsiraju standardni disonantni death metal program dobar deo vremena, ispostavi se da su pesme solidno napisane, da je svirka odlična, a i produkcija jako dobra. Mislim, ovo ima kvalitet koji odmah može na ploču što se mene tiče, pa evo:

https://writhendissonantdm.bandcamp.com/album/demo-mmxxvi

Lightbreaker iz Portlanda u Oregonu je u principu jednočlani tehnički, a malo i simfonijski, u svakom slučaju AMBICOOZNI death metal projekat koji je debi album izdao pre tri godine. Interval 1: Spiraling Moons of Ettheæstrata je, kako autor, Leon de Muerte (odnosno  Leon Michael Sandow koji inače peva u Impaled), prikvel za taj album i ima dve pesme brzog, agresivnog death metala. Solidno je to sasvim, uz nekolicinu gostujućih muzičara (uključujući žive bubnjeve), moderno, sa malo deathcore šmeka, i najavljuje lepe nove horizonte za ovaj projekat.

https://lightbreaker.bandcamp.com/album/interval-1-spiraling-moons-of-etthe-strata

Finski Hekatoxen naprotiv, radi u naglašenije old school ključu. Njihov debi album, Obsidian Majesty je sav u stamenom srednjetempaškom gruvu i teškim rifovima koji forsiraju dubok štim i jednostavne, hipnotičke obrasce sviranja. Ima tu i bržih delova, ali je generalno sve podređeno pakovanju vašeg mozga u trans i efektno je u tome:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/obsidian-majesty

Nisam nikakav fan melodičnog death metala iz kuhinje univerzalno voljenih Šveđana Amon Amarth ali, evo, The Allfather Awakens je album na kome sam i ja našao čime da se zabavim. Amon Amarth već vrlo dobro znaju kako da iskombinuju folklorne teme, epske, vikinške melodije i malo restlova „pravog“ death metal zvuka u svojoj muzici i The Allfather Awakens je feelgood ploča za vrlo široku populaciju metal slušalaca. Nema ovde neke sad neverovatne dubine, ali naprosto je zabavno:

https://amonamarth.bandcamp.com/album/the-allfather-awakens

Ekktoplasm iz Virdžinije sviraju „paranormalni death metal“ a što je, makar na novom EP-ju, Spectrophile zapravo prilično normalan, trešerski death metal sa puno lepih rifova i karakternim ženskim vokalom u prvom planu. Meni to vrlo prijatno zvuči sa energičnom svirkom, solidnom produkcijom i tom procesijom dobrih rifova te nemirnim aranžmanima pa preporučujem ulazak u, jelte, paranormalno za potrebe dobre zabave:

https://ekktoplasm.bandcamp.com/album/spectrophile

Vectors su „xenocore“ ekipa iz Severne Karoline a to u prevodu znači da sviraju deathcore sa paranoidnim fantazijama o vanzemaljskoj abdukciji i eksperimentisanju na ljudima. A Legacy Written je vrlo solidan prvi EP ove grupe, sa pet pesama dobrih, mošerskih i slamming death metal rifova i pravilnom količinom „core“ pa čak i nu metal ukrasa. Pristojna produkcija, bend koji zna šta hoće, dobra zabava:

https://vectorsnc.bandcamp.com/album/a-legacy-written

Morbid Stench su ekipica iz Kosta Rike i Salvadora osnovana još 2014. godine a Doom Metastasis joj je treći album. I to je, jelte, sasvim očekivano ploča doom-death metala, ali je vrlo dobra. Pesme su nošene moćnim, evokativnim temama, zvuk je težak i nabijen energijom a atmosfera albuma je istovremeno preteća i trijumfalna. Morbid Stench ovde naprosto zvuče veoma zrelo i u manje od četrdeset minuta muzike isporučuju samo suvu krtinu morbidnog i elegantnog metala. Lepo:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/doom-metastasis

Funerary Rites of Ancient Doom je, i iz naslova se nagađa, ploča brutalno teškog, monumentalnog death metala (sa doom i black metal dodacima). Ovo je split album njemačkih Nekus i kostarikanskih Bloodsoaked Necrovoid, i izdavač je Caligari Records što, znam da znate, u startu obećava dobar provod. I jeste. Nekus imaju samo jednu pesmu ali ona traje skoro dvadeset minuta i nudi  apsolutni KOŠMAR mračnih, evokativnih rifova, dementnih vokala i urnebesno moćne black-death svirke. Kostarikanci imaju kraće pesme ali ni sa njima se nije šaliti, štim je ovde jako nizak, rifovi preteći, svirka obredna, tempo OŠTEĆEN i ovo je fantastičan album fantastično mračne i dobre muzike:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/funerary-rites-of-ancient-doom

Debi album kanadskog benda/ projekta Sevast, isto naslovljen Sevast je sirova death metal ploča koja zvuči kao da je snimljena uživo u studiju i jedva isproducirana. Ali to joj istovremeno daje živost i teksturu kakve nedostaju „profesionalnije“ snimljenim albumima i ovde se uzbuđenje ovako žestoke i disciplinovane svirke čuje jasno i bez barijera, sa mnogo solidnog mošerskog gruva, dobrih rifova  i solaža, te kvalitetnih vokala. Impresivno:

https://sevast.bandcamp.com/album/sevast

Prilično mi se dopao debi album čileanskih Deconsekrated pre neke dve godine, a zadovoljstvo mi je da kažem da im je nastavak, The Inexorable Transcendence of Death i bolji. Svirka je ovde još sigurnija, produkcija bolja a pesme emaniraju tu mijazmu okultnog zla što je zaštitni znak benda od početka. Ovo je sada jedan zreo, snažan album muzike koja i dalje nema ambiciju da inovira u stilskom smislu, ali je u pitanju IZVRSTAN old school i okultni death metal koji pleni visokim kvalitetom pesama i izvedbi. Ne propustiti:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/the-inexorable-transcendence-of-death

20 Buck Spin ove nedelje izbacuju drugi album kvebečkih Dissimulator i to je baš dobro. Dissimulator sviraju nekakav progresivniji death metal/ thrash metal, sa impresivnim tehničkim bazisom, ali sa više pažnje posvećene kvalitetu pesama nego pustoj tehničkoj razmetljivosti. Artifice Dissolves je stoga izuzetno čista i upeglana ploča sa produkcijske strane, ali ono što sa nje pamtite su dobre pesme, jebački rifovi, kvalitetna i smislena smena tempa i ritma, bend koji je prevazišao egzibicionizam i radi interesantne a opet nedvojbeno hedbengerske stvari:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/artifice-dissolves

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Trance Bill je briljantno zabavni pank/ surf rok bend iz Indonezije a Volume 1 mu je kolekcija neobjavljenih snimaka. I to je uglavnom visokooktanski surfujući rokenrol sirovog instrumentarija i ekstremno dovitljivog korišćenja svoje jeftine i možda i neispravne opreme. Sjajno je:

https://trancebill1.bandcamp.com/album/volume-1

Aaron Spectre je snimio novi album pod imenom drumcorps i čovek je i dalje u formi. Breakdown je u osnovi breakcore ploča sa mnogo semplovanih gitara ali Spectre uspeva da izbegne ponavljanje standardnih ideja u ovoj muzici pa je ovaj album i nepredvidljiviji i haotičniji i imaginativniji i zabavniji nego što očekujete. Spectre ovo zove „electronic hc punk“ i svakako postoji element pankerske kurobolje u svemu ali produkcija je OPAKA i kogod da voli grindcore koliko i jungle, ovo treba da čuje:

https://drumcorps.bandcamp.com/album/breakdown

A Dave Lombardo je snimio album The Pulse Of Atoms kao kolaboraciju sa velškim kultnim jednočlanim projektom Lustmord i ova prekomorska saradnja zvuči otprilike kako očekujete. Dominira Lustmordov „dark ambient“, sa horor-aromom i odjecima moderne akademske kompozicije, a Lombardo u miks dodaje bombastične udaraljke i dinamizuje zvučnu sliku. Nije nekakvo otkrovenje, ali je prijatno i isporučuje tačno ono što čovek očekuje:

https://davelombardo.bandcamp.com/album/the-pulse-of-atoms

Švajcarski kvartet Convulsif  nema gitaru u postavi ali pored električnog basa i bubnjeva ima violinu i bas-klarinet i to mu je dovoljno. Njihov album Anatomy of Rage naravno nije METAL metal, ali jeste nešto dovoljno blizu noise rocku sa svojim nervoznim ritmovima i abrazivnim teksturama da vam bude zanimljiv. Avangardno ali lomi:

https://convulsif.bandcamp.com/album/anatomy-of-rage

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Francuzi Hotstuff postoje duže od petnaest godina ali su tek sada snimili prvi album, Sons of North. No, dobro, to znači da je ovo ploča usviranog benda koji je imao vremena da izgradi svoj zvuk i veštine pisanja pesama pa dobijamo simpatičan ’80s radio-friendly heavy metal koji nije banalan. Nije ni savršeno produciran, ali Hotstuff se generalno snalaze u neonskim svetlima i cheesy epici koju su zazvali na ovoj ploči:

https://hotstuff02.bandcamp.com/album/sons-of-north

Italijanski power metal sekstet Frozen Crown ima svoj šesti album, The Legend of the Six Kings, i mada je sve u znaku broja šest, ovo je umiljat, melodičan, blago simfonijski power metal za ljude koji vole epski zvuk, kvalitetan ženski vokal, nabudženu produkciju. Kako je u pitanju izdanje Napalm Records, ne mora da se objašnjava nivo profesionalnosti o kome pričamo a mada su Frozen Crown stilski podaleko od nekog mog prvog prioriteta u metalu, ovo je svakako ploča dobre, izšlifovane svirke za široke narodne mase na kojoj se niko nije izbrukao:

https://frozencrown.bandcamp.com/album/the-legend-of-the-six-kings

Ni nizozemski simfoničari Epica nisu bend po nekom mom užem ukusu, ali ako poslušate ijedno njihovo izdanje u životu, sasvim je okej da to bude monumentalni živi album Live at The Symphonic Synergy koji su upravo izdali za Nuclear Blast. Ovo je manje promotivni koncert za prošlogodišnji studijski album (sa kojeg se svira samo jedna pesma) a više kolekcija odabranih komada iz skoro dvoipodecenijske istorije benda i amsterdamska publika dobija dva sata vrhunskog teškog a urednog (melodeath) metal zvuka, epskih orkestracija, izvanrednog mecosoprana pevačice Simone Simons. Ako volite ovakvu muziku, ovo je raj:

https://epicaband.bandcamp.com/album/live-at-the-symphonic-synergy

Sapient Scar iz Los Anđelesa trpaju lep, gruverski hard rok/ hevi metal, sa teškim, razlivenim gitarama, dobrim gruvom i kvalitetnim ženskim vokalom. Minialbum Dolores zvuči savremeno, ali ne pati od savremene beživotne produkcije, nudeći kvalitetnu groove-metal podlogu na koju dolazi to odlično pevanje. Pet pesama, lep provod:

https://sapientscar.bandcamp.com/album/dolores

Asomvel iz Jorkšira postoje od 1993. godine ali njihov zvuk je suštinski stariji barem deceniju, deceniju i po. Na petom albumu, Set Your World on Fire, Asmovel tresu heavy metal i rock’n’roll koji od Motorheada i Venoma nije pomeren neku bitnu distancu. Produkcija je modernija, to je istina, ali svirka i pesme su sasvim klasične i ako volite taj prljavi, speedrockerski stil, ovde nema šta da mislite:

Meurtrier objavljuju za Jawbreaker Records iako su iz Kanade a ne iz Švedske i mada to nije sad baš tolika egzotika – ima ovaj izdavač dosta ne-švedskih grupa na rosteru – činjenica da ovi ljudi dele izdavača sa Midnatt i Command dosta objašnjava zvuk na debi albumu Messe de fer. Ovo je old school, nostalgični heavy metal koji zvuči kao da je ne samo napisan nego i snimljen početkom osamdesetih, gde se skrivao u andergraundu dok ga neko nije iskopao 2026. godine, remasterovao i ispalio u naša lica. Sve to mislim u najboljoj konotaciji: ovo je nepretenciozan a ozbiljan heavy metal sa ispadima u speed metal brzine, odsviran baš momački i produciran da se svaki instrument lepo čuje, istovremeno garažno sirov i melodičan. Kao i Midnatt i drugi slični bendovi, mahom iz Švedske, i Meurtrier uspevaju da zvuče istovremeno teatralno i ni malo cheesy, svirajući muziku izrazite neposrednosti koja čoveka zabavi i napumpa energijom. Sjajan prvenac:

https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/messe-de-fer

ALBUM NEDELJE

A albuma nedelje opet dva jer imamo mnogo sreće. Bobbie Dazzle je svoj prvenac pre par godina bila izdala za Rise Above Records i potpuno me sludela kvalitetom i energijom. Sada isto imamo i sa drugim albumom, Star Power i ništa se značajno nije promenilo u međuvremenu. Britanka i dalje radi FANTASTIČAN glam rok koji bi, ponovo, da produkcija nije ipak malčice moderna, sasvim komotno mogao da se predstavlja kao izgubljeni klasik iz recimo 1971. godine. Bobbie odlično peva a pesme su napisane da budu na idealnoj sredini između pitkog, pevljivog, raio-friendly programa i progresivnije ambicije, sa sve soliranjem na flauti i slično. Prošli put me je Bobbie Dazzle zatekla nespremnog, a ovog puta sam, iako SASVIM spreman, još više impresioniran kvalitetom, zrelošću i inventivnošću svirke. Apsolutna lektira:

https://bobbiedazzle.bandcamp.com/album/star-power

A onda UMETNOST. Newly Sentient Being je novi živi album (jedanaesti, kaže wikipedija) legendarnih Swans i mada bi već to bilo dovoljno da ga svrsta u obavezno slušanje, vredi dodati i da od pet pesama koliko se na njemu čuje, svih snimljenih u Berlinu prošlog Novembra, samo dve znate od ranije. Ostale tri su potpuno novi komadi i kako Michael Gira kaže da je ovo poslednji album Swans koji ćemo dobiti u „big sound“ fazi života benda, tako je i ovo obiman, skoro preobiman materijal. Mislim, album traje dva sata i četrdeset minuta, sa, recimo, naslovnim komadom koji prebacuje 53. Da je u pitanju neki drugi bend osećali biste opravdanu sumnjičavost ali ako postoji JEDNA grupa kojoj na časnu reč verujete da će da naprave kompoziciju od skoro sat vremena i da će to biti skoro sat vremena apsolutnog transa, rok teatra, strave i blagoslova, to su onda Swans. Ne propustite. Ni po koju cenu:

https://swans.bandcamp.com/album/newly-sentient-being