Svaka nedelja u kojoj izađe novi Godflesh je ipak dobra nedelja. Pa tako i ova.

Deo 1: BLACK METAL

Poljski duo Zmora ima novi EP, W cieniu martwych drzew sa dve mračne, hororične blek metal pesme i jednom melanholičnijom, ambijentalnijom kompozicijom od devet minuta za kraj. Ovo je vrlo dobar materijal, odlično napisan, odlično konceptualizovan da zvuči košmarno a da ne bude samo procesija disonantnih rifova i Zmora imaju na šta da budu ponosni:

https://zmora.bandcamp.com/album/w-cieniu-martwych-drzew

Norveški duo Gorr ima lep EP naslovljen Havbåras sang i to je prijatan, vrlo norveški blek metal sa hladnim, evokativnim rifovima ali i sa naglašeno elektronskom pratnjom. Gorr svakako imaju pedigrea na sceni – ova dva čoveka sviraju u više bendova – i umeju da naprave tr00 blek metal koji istovremeno zvuči i strašno i zavodljivo. Lep materijal:

https://gorr.bandcamp.com/album/havb-ras-sang

Norvežani Iskald imaju šesti album, Curse of the Mind i to je za njihov stil prepoznatljiva, melodična, pitka blek metal muzika. Produkcija mi je doduše, prilično ružna, ali nije da za blek metal to gotovo da ne ide po pravilu, a pesme imaju dosta simpatičnih power metal melodija umešanih sa propisnim blekmetalskim krljanjem:

https://dusktone.bandcamp.com/album/shades-of-misery

Massteron su ekipa poljskih blek metal veterana sa debi albumom, Second in the Spheres i to je POKOLJ. Za razliku od danas uobičajenog poljskog cerebralnijeg i melodičnijeg pristupa ovoj muzici, Massteron se resetuju na pozicije devedesetih i sviraju brutalan, „bez živih svedoka“ blek metal koji gazi sve pred sobom blastbitom i seče sve na šta naleti surovim trešerskim rifovima. Produkcija je muljava i demo-kvaliteta ali to još više doprinosi utisku da slušate nešto tr00, naročito jer je muzika napisana izvrsno a svirka je šampionska:

https://atmfsssdtp.bandcamp.com/album/second-in-the-spheres

Mindvile su špansko-američki projekat koji format melodičnijeg black-death metala koristi da govori o užasima i zlu iz stvarnog života. Debi album, Old Continent je prvi iz najavljene petodelne serije „priča koje ni jedan jezik ne bi trebalo da ispriča“ i impresivno je dobar. Ovo jeste nekakav „normalan“ melodični black-death, ali je napisan odlično, sa mnogo dobrog vajba, ali i dobrih rifova, propisno znojave, agresivne svirke i vrlo solidnom produkcijom. Nisam očekivao da mi se ovo uopšte dopadne, a na kraju sam se osmehivao oko glave, pa je to neka jaka preporuka:

https://mindvile.bandcamp.com/album/old-continent

https://satanath.bandcamp.com/album/sat429-mindvile-old-continent-2026

Mélancolie du Dhampir je pak jedna žena iz Severne Karoline a koja se oblači u zanimljive kostime, svira u nekoliko jednočlanih bendova i koristi ekstravagantno ime Carmilla II Dracul iako se zove Harper Maria Graves. Noblesse je drugi album (za dve godine) za Mélancolie du Dhampir i to je melanholični ali urnebesno brzi blek metal, koji uspeva da bude shoegaze sa abrazivnim zvukom i blek metal sa epskim pop melodijama. Ekstatično:

https://oakheartproductions.bandcamp.com/album/noblesse

Remore su dva Italijana koja sviraju blek metal bez gitare. Jel’ to uopšte sme? Ispostavlja se da za sada sme: ovo je duo bubnjeva i basa, naravno, obogaćenog mnogim efektima, koji radi u prilično zanimljivom eksperimentalnom ključu. Ima na albumu Fonofagia svakojakih izlazaka preko granica žanra i istraživačkih incidenata ali je osnovna, agresivna blek metal komponenta prilično zdrava tako da se meni ovo dopalo više nego što sam očekivao. A plaća se po želji:

https://remore.bandcamp.com/album/fonofagia

Forsaken Eternity su iz Portlanda u Oregonu i njihov blek metal u sebi ima dosta simfonijskog power metala. Kako to funkcioniše? Pa… ne uvek idealno, ali EP  Shades of Existence najviše pati zbog miksa u kome ritam sekcija ima nepravednu prednost i teže se čuju brojne finese koje bend izvodi u svim pesmama. Interesantno je u najmanju ruku, ali mada ovaj bend iza sebe već ima jedan album, dosta je tu prostora i za evoluciju:

https://forsakeneternityrr.bandcamp.com/album/shades-of-existence

Nisu nesimpatični Finci Flame na svom trećem albumu, Ignis Draconis Daemonicus. Nisu ni izmislili nešto novo, sveže i originalno, ali njihova kombinacija blek metala i thrash metala ima nekakav siledžijski šarm a pesme se međusobno dovoljno razlikuju da ne bude dosadno.

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/ignis-draconis-daemonicus

Norvežani Oskaal zvuče odlično na albumu (A)live a koji je i njihov prvenac nakon minialbuma od prolestos. Ovo je fina, funkcionalna kombinacija black i death metala, sa blekmetalskim melodijama i teatrom a onda sa dosta deathmetalskog mošerskog programa i dobrih rifova. Produkcija OKEJ, a bend svež i napaljen u izvedbi:

Jednočlani projekat Trhä svakako nije iz nekog užeg kruga mojih interesovanja, ali kad pričamo o melodičnom, atmosferičnom blek metalu izražene emotivne dimenzije, muzika koju pod ovim imenom izdaje Damian Ojeda je praktično enciklopedijski primer. Ojeda, rođen 1997. godine u Meksiku, danas sa prebivalištem u Merilendu, je nebinarna osoba sa MASOM jednočlanih blek metal projekata gde je Trhä samo jedan između bendova koji se zovu Life, Sadness, Midwinter Sunset… U Trhä, Damien ima pseudonim, udahnite duboko, Thét Älëf, Nönvéhhklëth detna hacëntera Trha, Jôdhrhä dës Khatës, Dlhâvênklëth fëhlätharan ôdlhënamsaran Ebnan, i radi dugačke, kontemplativne pesme obeležene repeticijom jednostavnih, često melodičnih fraza, hermetičnim vrištanjem, vrlo jeftinom produkcijom. I sve to ostavlja utiska duboke intimnosti, melanholične, fascinantne ranjivosti i prkosa. Za ovu nedelju, Damien je izdao dva albuma, sa naslovima  din cëppehen lëvatsë ë∫ nu debu£ gjërima i  ∫um’ad∂ejja o§tovaj i to su pesme od šest pa do četrnaest minuta, za koje, eto, na Bandcampu ljudi ostavljaju komentare da su plakali. Trhä definitivno nosi duh neke generacijske traume i treba to prepoznati:

https://trha.bandcamp.com/album/din-c-ppehen-l-vats-nu-debu-gj-rima

https://trha.bandcamp.com/album/umad-ejja-o-tovaj

Iako su Überchriist  iz Alante u osnovi blek metal bend, i tematski je njihov debi album, Dæmonic Apotheosis vrlo na liniji, jelte, blek metalske ortodoksije, muzika je zapravo impresivno sveža. Mislim, imate ovde dobar taj osnovni blekmetalski program sa blastbitom i vrištanjem ali imate i dosta thrash i heavy metal melodija koje ovaj power-trio izvodi sigurno i ubedljivo, imate mošerskih delova, svega tu ima. I sve je baš dobro:

https://uberchriist.bandcamp.com/album/d-monic-apotheosis

Švajcarci Rorcal sviraju, recimo, blackened sludge metal. Njihov sedmi album, Mahre je zvučno ovaploćenje mizerije, sa pesmama od po dvanaest minuta sporog tempa, mučne disonance i depresivne atmosfere. No, bend ovo ume da radi ELEGANTNO i da muziku koja je programski hermetična i neprijateljska učini i privlačnom i zanimljivom. Impresivno:

https://rorcal.bandcamp.com/album/mahre

https://humus-records.bandcamp.com/album/mahre

Veteranski italijanski projekat Aborym ima svoj deveti album, Metachaos i to je uredna, zabavna kombinacija blek metal krljanja i malo industrial metal atmosfera. Ovaj sada trio iskusnih muzičara precizno razume format u kojem radi i pravi pesme što ne krše granice i ne lome kalupe ali nude dobru zabavu. Muzika jeste i dalje nominalno avangardna, ali Aborym meni danas zvuče toplo, poznato, familijarno, nudeći energičan, zabavan blek metal koji ima dobar rif, brz tempo i sasvim dovoljno eksperimenta da se ne zaparloži:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/metachaos

https://aborym.bandcamp.com/album/metachaos

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

PondDigger su „That shitty stoner band you’ve never heard of from Brodhead Kentucky“ pa im onda i album Thee Find Me Wicked? emanira kurobolju i neveliku ambiciju. No, ako volite jednostavan, drogiran i prijatno gruverski, superjeftino producirani ali koncepcijski zdravi stoner rok, ovo je sasvim korektno. Pesme su spore, rifovi su teški, psihodelija neusiljena, organska. Potpuno kul:

https://ponddigger420.bandcamp.com/album/thee-find-me-wicked

Rad Stag su takođe kul rokenrol bend iz države Vašington i njihov album Rising je jedna drusna, kvalitetna ploča karakterne, teksturirane muzike. U osnovi je ovo stoner rok, sa niskim štimom, teškim zvukom, vrlo lepom distorzijom, ali tu je onda i mrvica grunge melodičnosti tako da sav taj gruv ima i šarmantan pankerski preliv. Pevač je vrlo dobar, bend svira sa mnogo entuzijazma i ovo je veoma lepa ploča:

https://radstag.bandcamp.com/album/rising-3

Asketic su dva čoveka iz Švajcarske kako sviraju mračni, teški death-doom metal. Drugi album, Utplåna nudi sumornu viziju sveta koji odlazi u majčinu, sve posredovano sporim tempom, teškim zvukom, memorabilnim, melanholičnim gitarskim temama koje brzo tonu u more distorziranih tekstura, death metal vokalima. Jasan koncept, kvalitetna egzekucija, sve na mestu:

https://asketic.bandcamp.com/album/utpl-na

Matriark su tri mlade žene koje sebe opisuju sledećim rečima: „Female supremacy stoner doom from Norway“ i, oh, nikada vam neće biti lepše da prihvatite žensku supremaciju jer EP Rotten Honey Sexpot ubija gruvom, poliva fuzzom, ima kul psihodelični vokal. Pesama ima samo dve ali obe nude onaj sirovi, neodoljivi gruv-bez-kraja kakav znamo da volite kod bendova poput Cancervo i Dope Smoker, samo sa ženskim šmekom koji me svojom minimalističnošću podseća na… Godflesh. Meni je to, naravno, odlično:

https://matriark666.bandcamp.com/album/rotten-honey-sexpot

Za još ozbiljne štroke imamo i debi album benda Creeper Bud iz Ilinoja a koji se isto zove Creeper Bud. Ovo je supermuljavi, ali zapravo prijemčivi koktel sabatovskih rifova, dubokog štima, teške distorzije i garažnog gruva. Vokali su prilično dobri i oplemenjuju svu tu močvaru pa se ovo sluša sa APETITOM.

https://creeperbud.bandcamp.com/album/creeper-bud

U trilingu izdanja užasne produkcije ali jebene muzike dolaze i The Black Strain, sludge metal duo iz Savane u Džordžiji. Njihov minialbum  rose amongst the skulls isto ima dobre rifove, pokretački gruv, dubok štim, veliku težinu ali ovde su vokali, sukladno žanrovskim pravilima, promukli i vrišteći. No, ko voli sve što iz sabatovskog obora potiče i rado mu se vraća, naći će mnogo razloga da sluša i The Black Strain:

https://theblackstrain.bandcamp.com/album/rose-amongst-the-skulls-2

Acid Fog iz Springfilda u Ilinoju su samo MRVICU bolje producirani ali i njihov EP, House of the Death je lo-fi garažni spektakl stoner-doom gruva, drogiranog pevanja, psihodeličnih efekata na gitari i horor-atmosfere. Druga pesma ima i malo akustične gitare ali ovo je uglavnom gaženje svom snagom. Valjda se svi ovi bendovi pripremaju za Halloween? Štagod da je, ne žalim što dobijamo ovoliku količinu nesvete, izvaljene stonerske muzike:

https://acidfog87.bandcamp.com/album/house-of-the-death

Ovoj ekipi možete pridružiti i Earthworks iz Vašingtona, još jedan bend sa garažnim zvukom i odličnim stonerskim programom. EP Volume 3 nudi ludački isfazirane gitare, nestašne, lo-fi bubnjeve, sve ubačeno u hororični, poletni stonerski gruv, plus ženu koja peva ODLIČNO. Kvalitet zvuka je takav da je ovo samo za najzagriženije ali ova gospođa, Mercedes Macomber, je jebena reinkarnacija Dženis Džoplin i ne valja da je propustite:

https://earthworksdoom.bandcamp.com/album/volume-3

Burnt Lung iz Vankuvera imaju novi album, Slave to the Sun i to je i dalje šarmantan, gruverski, napušeni stoner rok sa promuklim, krkljajućim vokalom ali sa simpatičnim, toplim rifovima i plesnim, srednjetempaškim pesmama. Bend apsolutno ne izmišlja ništa novo u ovoj muzici, ali svira je sa ubeđenjem, plus ima hrskavu, živu produkciju bez previše studijskog peglanja i budženja i to se isto broji. Lepo je:

https://burntlung.bandcamp.com/album/slave-to-the-sun

Ne znam da li Mister Earthbound iz Virdžinije svojim imenom imaju na umu nekog partikularnog gospodina koji se mnogo loži na Nintendovu kultnu igru Earthbound, ali znam da sviraju topao, relaksiran teži rok i da mi to prija. EP Mabon ima tri pesme lepog fuzza i drugih elegantno iskorišćenih efekata na gitari, u muzici koja je blago progresivni, sanjivi, ali optimistični rok. Kao nekakva grunge verzija King Crimson, recimo!

https://misterearthbound.bandcamp.com/album/mabon

Idemo nazad na štrokaviji doom metal. Silver Womb iz Dalasa sviraju epski/ tradicionalni doom, po sopstvenoj klasifikaciji ali njihov demo snimak, Procession, ima jeftin, prljav, nabudžen zvuk koji mu daje jedni podrumsku, nestašnu dimenziju. Tri pesme vrlo solidnih rifova, memorabilnih melodija i dobrog pevanja, spakovano u zvuk od koga uši otpadaju a cena je koliko date:

https://silverwomb.bandcamp.com/album/procession-demo

Za umiveniji, možda i moderniji doom tu je britanski projekat Altera Doomonica sa svojim debi albumom, Angelic Doomology gde su pesme dugačke, teme melodične, zvuk hrapav i težak a čitava atmosfera prilično kinematična. Nije to rđavo kad se naviknete na malo muljaviji zvuk:

https://alteradoomonica.bandcamp.com/album/angelic-doomology

Meni se više dopadaju Equisetum, italijanski žensko-muški doom metal duo sa debi albumom Cor Ex Putredine. Ovo se oslanja na težak rif, spor, monumentalan gruv i moćan ženski vokal koji preko toga radi svu potrebnu žalobničku ekspresiju. I dobro je, ma koliko da je mastering preglasan, jelte, sa skoro idealnim odnosom teatra i čiste metalske agresije:

https://mykingdommusic.bandcamp.com/album/cor-ex-putredine

Muddy iz Bordoa sviraju instrumentalni stoner rok sa malo alternativnog roka u zvuku i mada je njihova muzika meni malo previše džemerska, album  In Medias Res nije loš. Ovo je dobro odsvirano i ima dovoljno profi nivo da činjenica kako su pesme zaista samo malo prošireni džemovi ne smeta previše:

https://muddy1.bandcamp.com/album/in-medias-res-2

Electric Valley Records nas je dosta dugo tizovao ali je vredelo čekati. LØVEGOD je split album između dva nemačka benda, LOVE•LOVE•LOVE i Ølgod i to je srdačan susret štrokavog panka i doom metala u prašnjavoj garaži punoj rđe. Sve je sirovo i in your face, ali oba benda imaju zrelost i sofisticiranost koja se brzo čuje tako da se u ovome uživa i daleko nakon tog prvog utiska:

https://evrecords.bandcamp.com/album/love-love-love-lgod-l-vegod

Ah, pa onda imate Mama Doom iz države Njujork sa njihovim trećim albumom, Eminent Womb. Ovo je alternativni rok sa ženskim vokalom sviran kao doom metal i to DOBRO funkcioniše. Pevačica i klavijaturistkinja Heather Salamone surfuje na talasu zvuka sa svojim melodičnim, ugodnim vokalom, ali muzika je teški, distorzirani, žestoko svirani, a produkcijski svedeni rok i to zaista lepo ide jedno uz drugo. Od Argonauta Records i ne očekujemo manje:

https://mama-doom.bandcamp.com/album/eminent-womb

Italijani hijss imaju jako lep drugi album, isto naslovljen hijss, a za italijanski Heavy Psych Sounds Records. I sjajno je čuti ovako prirodnu i hipnotički moćnu kombinaciju postpankerskih sintisajzera i krautrokerskog motoričkog gruva. hijss sviraju relativno britkim tempom i njihove pesme su pokretačke ali one su istovremeno i sasvim sanjive, i sve vreme dok ih slušate ste kao u nekoj polukomi. Pritom, hijss imaju prilično heavy zvuk ali nisu siledžije i lepo razdvajaju instrumente u miksu. Sjajno je, naravno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hijss-hijss

isti izdavač ima i novi Mr. Bison i ovo je još jedno podsećanje na italijansku supremaciju kada je u pitanju psihodelični, teški, nesputano bizarni rok. Dobro, Mr. Bison nisu kao neke italijanske kolege, skroz u lo-fi garaži i okultizmu, ali The Garden of Forgotten Dreams ih predstavlja u strašnoj formi, sa teškim, moćnim, neodoljivim gruvom ali sa mnogo melodične pa i emotivne muzike koja odozgo sipa psihodelični med. Savršenstvo:

https://mrbison.bandcamp.com/album/the-garden-of-forgotten-dreams

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mr-bison-the-garden-of-forgotten-dreams

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Meksikanci Toxic Ghost vrlo jasno poručuju naslovom svog drugog EP-ja: „El dinero es nuestro dios“, novac je naš bog. Zajebano. Ovo je sirov, ljut thrash metal, ne mnogo komplikovan u kompozicijama ali izražajan u egzekuciji, sa glasnim abrazivnim zvukom i dosta lošeg raspoloženja. Dve pesme dobre krljačine i jedna cinična himna za sto meksičkih pezeta:

https://toxicghost612.bandcamp.com/album/el-dinero-es-nuestro-dios-ep

Kanađani Wodos svojom Bandcamp stranicom, pak, poručuju nešto malo prozaičnije: „Fuck posers! Only true fucking thrash metal!“ i, eto, njihov debi album, From The Grave je true fucking thrash metal, sa sve jeftinom produkcijom pa i dosta falša na gitari koja ne prati te neke harmonije baš sve vreme dok solira. I to na uvodu uvodne pesme! Ali, mislim, šarmantno je to i doprinosi utisku divlje, anarhične muzičke predstave koju boli kurac za ta neka pravila i koja traži čistu ekspresiju. I neretko je, srećom, nalazi, sa pesmama koje imaju prodornost, oštrinu i stav. Ne mislim da je gejtkipovanje generalno dobro, ali ovaj bend makar ume da stavi svoj, jelte, novac, tamo gde su mu, jelte, usta:

https://wodosband.bandcamp.com/album/from-the-grave

Wasted Maniacs iz Njemačke su nekakav speed metal, sa dosta heavy metal šmeka u zvuku. Njihov drugi album Night of the Maniacs je kao nekakva street metal ploča iz ranih osamdesetih, ubrzana nekih 30-40 posto i ima to svog šarma. Bend nudi pesme utemeljene na dosta kompleksnim temama i rifovima a opet obezbeđuje potreban energetski koeficijent pa pesme poput Death Race zaslužuju svaku pažnju:

Parižani ADK osnovani su još 1982. godine i 13ème Choc im je jedanaesti album (bend ga vodi kao trinaesti jer su snimali i neke nove verzije starih materijala) i ovo je thrash metal sa dosta heavy metal melodičnost. Otpevan na Francuskom i produciran vrlo moderno, on je meni jako simpatičan, jer su ovo pesme koje dobro odmeravaju epske teme i propisno energičnu egzekuciju. Malo su staromodne, ali to je veliki deo njihovog šarma:

Britanski treš metalci Chemical Storm još nemaju album, ali novi EP, Splintered, Crushed & Shattered je pun visokooktanskih rifčina, napisan pametno i odsviran jako disciplinovano sa dobrim vokalima i solidnim miksom pa mislim da će uskoro doći vreme i za album. Ovo je thrash metal zrele, kvalitetne forme, neumoljiv u jurišu a pametan u egzekuciji. Meni je to odlično:

https://chemicalstorm.bandcamp.com/album/splintered-crushed-shattered

Teksaški Gammacide su debi album izdali još 1989. godine, pa su imali silne pauze u radu i, evo, drugi album stiže trideset i sedam godina kasnije. Postava je, naravno osvežena, ritam sekcija je nova – bubnjar Joey Gonzalez je svirao i sa Philom Anselmom – ali tri člana benda su tu još od osamdesetih pa je i muzika na  Toxic Mercenaries vrlo ugodan, patiniran thrash metal stare škole. Ne primitivan, da se razumemo, samo nekako prirodno grub, sa jasnim tragovima Exodus ili Vio-Lence u svom zvuku, sofisticiran koliko treba i energičan bez usiljenosti. Veoma mi se dopada:

https://gammacide1.bandcamp.com/album/toxic-mercenaries

Pošto Unbroken Steel ne kažu odakle su (ne radi se o istoimenom bendu iz Srbije), onda je lasno pretpostaviti da su iz Amerike. Enivej, ovo je duo koji radi prilično odličan speed-thrash metal sa elementima panka, blek metala, death metala. Čujte, minialbum The Crucible Of Battle je sav u napaljenim rifovima i jurišničkom ritmu, ne komplikuje sa koncepcijama, a ne bruka se ni sa svirkom ni sa produkcijom i ovo je prava, iskrena svirka „iz baze“ za svakog ko voli andergraund metal, ali ne mršti se  kad ljudi znaju da sviraju i da se snime. Šeste pesama i mnogo sreće:

https://unbrokensteel.bandcamp.com/album/the-crucible-of-battle

Ludgar reč nastala skraćivanjem izraza „Loup de guerre“, odnosno „vuk rata“ a što je u srednjem veku bio termin za najveći katapult korišćen u ratnim dejstvima pre nego što su, jelte, izmislili „pravu“ artiljeriju. Istoimeni bend je iz Linca u Austriji i izdao je svoj prvi album, Violent Visions za Dying Victims Productions. Skoro da iz samog opisa čujete muziku, zar ne? Jeste, ovo je sirovi, agresivni black thrash metal sa jakom old school komponentom, pogotovo u produkciji, te zajebanim, ložačkim rifovima. Nije za normalne ljude, njima će biti ili smešno ili gadno kada vide da je naslov četvrte pesme „Skull Splitting Sodomy“, ali za nas, koji volimo i Venom i Disorder i Possessed jednako žarkom ljubavlju, ovo je mali nacionalni praznik:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/violent-visions

Pa onda dođu Skumstrike, sa svojim drugim albumom, isto za Dying Victims. Flawless Intrigue from Hell je ploča sirovog, pankerskog black thrash metala, ali ni slučajno nije amaterska ili neprecizna u svirci. Naprotiv, Skumstrike imaju old school zvuk, ali sviraju vrlo uredno i njihov razbarušeni, early ’80s stil dobija jednu značajnu adrenalinsku dimenziju kad krenu da krljaju. Dobre rifčine, dobre pesme, lep odnos sirovosti i sofistikacije, superiorna zabava:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/flawless-intrigue-from-hell

https://skumstrike.bandcamp.com/album/flawless-intrigue-from-hell

Poštovaoci Dying Victims Productions ove nedelje su BAŠ dobro usluženi pa je tu novi, četvrti album izvrsnih latinoameričkih trešera Critical Defiance. O njima sam već pisao više puta, salivirajući nad metalom koji je istovremeno furiozan i razuzdan a precizan i usredsređen, pa je onda Rivers of Blood sasvim na liniji očekivanog, sa suludim tempom i pesmama koje su zaraznije od ebole i crne kuge ZAJEDNO. Critical Defiance uzimaju za osnovu taj neki sirovi, divljački black-thrash, ali od njega onda prave nešto neočekivano sofisticirano i mada je sam studijski zvuk dosta monoton – uglavnom zbog masteringa – pesme su fantastične i ovo je BISERČINA modernog thrasha:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/rivers-of-blood

Onda imate Funeral iz Perua (ne stari Funeral iz Perua, ovo je novi bend osnovan prošle godine) i njihov PREDOBRI black-thrash-punk na istoimenom debi EP-ju koji publikuje pouzdani Caligari Records u saradnji sa Black Legion Records iz Lime. Funeral cepaju sirov, prelep blek metal sa thrash i punk osnovom, koristeći psihodelične efekte na gitarama i ne brinući se za falševe koji spontano izleću na sve strane. Njihova je muzika naprosto takva, nepoćudna, razbarušena i užasno šarmantna. Ne propustite ovaj biser modernog podzemnog black thrasha, a kod Caligarija kupite kasetu:

https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/funeral

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/self-titled-ep-7

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Australijska pank-rok mašina Primitive Blast ojačana je drugom gitarom za novi EP, D.I.D. a što je skraćeno od Downward In Dissolution. Ovde se prži dobro, snažno, brzo i sa korektnim odnosom između uličnog besa i himnične euforije. Pesme su jednostavne u koncepciji i autoritativne u realizaciji, zvuk je okej i pošto izdanje ima i na vinilu, nema apsolutno nikakvih prepreka da u ovome uživate kao svinja u blatu:

https://lastriderecords.bandcamp.com/album/d-i-d

Imate i Oxid, njemački bend koji pank rok meša sa samo malo prljavog blek metala i to isto zvuči vrlo simpatično. EP Apocalypse Wow! ima solidnu uličnu energiju, jednostavne, popaljive pesme i sirovu, garažnu produkciju. Za užitak dovoljno:

https://oxidknights.bandcamp.com/album/apocalypse-wow

The Agonal Breath iz mesta Helena u američkoj državi Montana tvrde da sviraju „Grindcore/Crust punk/Powerviolence“ ali njihov EP  Three Songs and a Cover, How Original… je čist hardkorpank, što se vidi na ime jasnih referenci na Minor Threat, uključujući obradu Small Man, Big Mouth na kraju. Tri autorske pesme su jednostavan, buntovan hardkor koji se bavi usranim životom (well, pivom) i mržnjom, generalnom i partikularnom,  prema ICE-u i to su sve jednostavne, lakonoge hardkorpank pesme snimljene vrlo jeftino i odrađene IZ SVE SNAGE, sa sve malo meksičkog folklora tamo gde je najpotrebniji. Meni odlično:

https://theagonalbreath.bandcamp.com/album/three-songs-and-a-cover-how-original

Brat iz Nju Orleansa nisu TAKAV brat, uostalom, imaju ženu na vokalima a omot njihovog trećeg albuma, Manslayer pokazuje žensku nogu u cipeli sa stileto štiklom kako mrvi mušku glavu. Molim lepo. Ovo je hardcore koji koketira sa grindcoreom, pa i sa death metalom ali ima i propisan ulični, mošerski šmek. Liz Selfish na vokalu je apsolutna zver (ne biste ni pomislili da ovo peva žena da ne znate), a pesme lako prelaze iz blastbit zakivanja u tribalni gruv i sve je to solidno producirano. Vrlo lepo:

https://brat504.bandcamp.com/album/manslayer

Metalizirani hardcore koji sviraju Blightcaller iz Švajcarske je kao da vas neko udara čekićem u lice šest i po minuta. Spori, teški gruv, granitno tvrde gitare, neljudski vokali, EP Despair/ Solid Ground je dobro kondenzovano i kvalitetno nasilje a daunloud plaćate po želji:

https://blightcaller.bandcamp.com/album/despair-solid-ground

Tu su negde i Pain of Truth iz Konektikata sem što ovde na albumu, isto Pain of Truth ima da izdržite jedanaest pesama srednjetempaškog, zakucavačkog, siledžijskog hardkora sa metalnom završnom obradom. Zvuk je samo za MRVICU topliji ali bes nije ništa manji:

https://dazestyle.bandcamp.com/album/pain-of-truth

Onda Burner iz Londona sviraju metalizirani hardcore ali imaju pesme od po sedam minuta i zvuk koji je bliži death metalu. Album No One Is Coming to Save Us je prilično brutalan i, sa mnogo gostiju (između ostalog iz Trivium), ostavlja utisak jednog ambicioznog, ozbiljnog projekta iako je muzika uglavnom sasvim uličarska:

https://burnermetal.bandcamp.com/album/no-one-is-coming-to-save-us

Prethodni album kalifornijskih Cell Rot je bio Parasite a novi je Paradise. Lep kontrast, potvrđen već uvodnom pesmom Parasite/ Paradise II, a posle koje sve kreće u smeru sve veće agresije. Ovo je hardcore thrash sa blastbitovima i zvukom koji je istovremeno i razmazan i oštar, spakovan u pesme pankerske jednostavnosti ali sa noise rock aromom. Veoma dobro:

https://convulserecords.bandcamp.com/album/paradise

Vantro iz Kopenhagena sebe opisuju kao bend koji svira „sociosatanic sciencecore“ ali njihov minialbum, 100 Kg Bønner je dobar, zdrav hardcore thrash. Dakle, svira se energično, ekspresivno, sa pank osnovom i samo malo metal nadgradnje da bude tehnički preciznije. Pesme su kratke, imaju jednostavne, zarazne teme i vokal koji zove na akciju, tempo je brz a produkcija je jeftina ali savršeno adekvatna. Ja sam uživao a cena za daunloud je koliko date pa i vi možete da uživate bez stresa:

https://vantro.bandcamp.com/album/100-kg-b-nner

Nemci Haderer bi bili nekakav blackened hardcore, simpatičan, prilično kvalitetan i maštovit. EP/ minialbum  Am Horizont der Untergang ima šest pesama solidnog treskanja uz cenu od koliko date, dobru produkciju, puno energije:

https://haderer.bandcamp.com/album/am-horizont-der-untergang

Slug Gore iz Ravene sviraju „demented fight music from Italy“, a to je u prevodu metalizirani hardcore/ grindcore sa solidnom produkcijom i agresivnom ali urednom svirkom. EP Pillars of Eco-Terror Saga je konceptualni narativ o mitološkim zverima, a muzički je solidan mošpit materijal, sa mnogo tvrdih rifova i dobro spakovane brutalnosti u četiri kratke pesme:

https://sluggore.bandcamp.com/album/pillars-of-eco-terror-saga

Sadochismo su goregrind ekipa iz Nju Hempšira kojoj se novi EP zove Sex with a Grudge a na njemu imate i pesmu I Fuck Everything I Kill. Uprkos svom tom edgelord spektaklu, muzika je ZDRAV, klasični goregrind sa zvonećim dobošem i komprimovanom gitarom, pitchshiferom na vokalu i propisnom smenom blastbita i keca. Nije da se pušta deci al nama matorima je okej.

https://sadochismo.bandcamp.com/album/sex-with-a-grudge

Kad smo već kod goregrinda, Clanche je split EP kanadskih bendova Gorgerin i Wet Rot i simpatičan je. Ovo je vrlo andergraund izdanje i tako ga treba i tretirati, dakle, da se očekuje sve najgore i da se poradujete kad čujete da ljudi znaju da sviraju i pišu prave pesme sa rifovima i sve to. Ko voli, znaće da voli i ovo. Gorgerin svoju stranu daju za daunloud za koliko vi ponudite. Wet Rot ne.

https://gorgerin.bandcamp.com/album/clanche-split-with-wet-rot

https://wetrot.bandcamp.com/album/split-w-gorgerin-3

Μουχριτσα je grčki deathgrind projekat, verovatno jednočlani, sa kućnim EP-jem Σάπιος Κόσμος (Rotten World) koji simpatično poliva blastbitom i dobrim rifom. Ambicija ovde nikako nije da se smisli nešto novo, već zaista samo da se napravi dobar, zabavan, materijal u klasičnom stilu i uspeh je, što se mene tiče, potpun:

https://mouxritsa.bandcamp.com/album/rotten-world

Indonežani Tadam rade trešerski grindcore na istoimenom EP-ju. Ovo je šest kratkih pesama brzog, furioznog sprinta i jednostavnih, ložačkih rifova. Zvuk jeftin, ali radi posao, energija iskrena, štofa ima, a biće još prostora za rafiniranje:

https://tadam13.bandcamp.com/album/tadam

Kolumbijski Son of Parasite imaju novi, treći album, The Martyrs Code i to je ozbiljno agresivan, brz i zabavan deathgrind. Ako volite kad ljudi sviraju vratolomnom tempom, ispaljuju jednostavne, ložačke rifove i imaju ultrazverske vokale, sve to producirano ne sad SJAJNO ali ipak funkcionalno, Son of Parasite su jako dobar plesni partner:

https://sonofparasitegrindcore.bandcamp.com/album/the-martyrs-code

Belgijanci Barren sviraju grindcore, ali iako je gitarista  Matías Dupont tokom devedesetih godina svirao u Agathocles, ovo je daleko tehničkija i death metalu bliža verzija grindcorea. A što nije ni iznenađenje jer je Dupont svirao i u Aborted desetak godina kasnije. Enivej, Barren sciraju „chainsaw grind“ što znači da imaju težak, opresivan zvuk postignut korišćenjem legendarne HM2 pedale na gitari i mada su pesme na njihovom drugom albumu Verderf legitimno oko jedan minut, napisane su sa dosta death metal rifova, i odsvirane deathmetalski disciplinovano. I odlično je to, sa kvalitetnim svirkom, dobrim zvukom, visokim, napadačkim tempom i urednim pokoljem u svakom komadu:

https://barrenchainsawgrind.bandcamp.com/album/verderf

Deo 5: DEATH METAL

Mucosal su američka – filadelfijska – death metal ekipa sa debi EP-jem, Amalgamated States, koji izlazi za HPGD, a što mu odmah daje dosta pedigrea. Ovo je tim sastavljen od ljudi iz raznih aktivnih bendova i svira old school death metal u kome ima dosta štroke po šnitu Autopsy ali i grindcore eskapada po uzoru na Repulsion, te pankerskih, šarmantnih rešenja i sve je nekako istovremeno i sirovo ali i dosta pametno. Zna HPGD šta izdaje:

https://hpgd.bandcamp.com/album/amalgamated-states

Tombstalker iz Kentakija sviraju  nekakav sirov deaththrash, a tematski se bave Warhammer 40K univerzumom i to se sasvim solidno uklapa jednu uz drugo. Album Chaos Monolith, drugi za bend, stiže jedanaest godina posle prvog i ovo je crna, muljava, ali šarmantno muljava kometa haosa i bezumlja koja na vas pada sa nemilosrdnog neba:

https://tombstalker.bandcamp.com/album/chaos-monolith

Esodic su originalno iz Jordana, ali sada žive u SAD, no njihova muzika i dalje kombinuje deaththrash metal sa tradicionalnim instrumentima i folklornim motivima bliskog istoka. Živi album, Live at Hellfest je do sada najduže izdanje za bend koji radi preko dve decenije i prilično je dobra demonstracija kvaliteta i ambicija ove grupe. Vredi čuti, a ako ostanete do kraja, ima i obrada Metallice u finalu:

https://esodic.bandcamp.com/album/live-at-hellfest

Uranus su finski death metal/ death’n’roll duo u kome dva člana Galvanizera odlučuju da se malo zabave. Drugi demo, The Second Two… X3 je zapravo zaista zabavan, sa old school death metal zvukom osveženim sa malo tih rokerskih tendencija. Opšti utisak je svakako da slušate jedno andergraund izdanje koje na šarmantne načine proširuje granice žanra, ali isporučuje, jelte, robu, bez problema:

https://uranusinfamous.bandcamp.com/album/the-second-two-x3

Turci Genorbit imaju novi EP, Ultradiffused Ascendence Pipeline i ovo je napor da se napravi ploča nervoznog, kinetičkog brutal death metala koji ide brzo, stalno menja tempo, nudi tehničku izvrsnost ali i neumoljivu agresiju u isto vreme. Izrasli iz jednočlanog projekta momka po imenu Baha Erten a koji ovde svira gitaru i bas, Genorbit svakako ovim izdanjem demonstriraju kapacitete i prijatni su za uho. Vredi pratiti!

https://genorbit.bandcamp.com/album/ultradiffused-ascendence-pipeline

Crown Magnetar iz Mineapolisa su poznat deathcore bend sa dosta tech-death metala u svom zvuku. Naravno, taj je zvuk neopisivo iskomprimovan u masteringu i posle gotovo svake pesme na trećem albumu benda, The Hollowing of Godflesh moram da odmorim jedno pola sata da mi se resetuje sluh, ali ovo je deathcore kakav se meni dopada: neumoljivo agresivan, dovoljno maštovit i tehnički impresivan da me fino drži na udici. Naravno, izašlo za Unique Leader:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/the-hollowing-of-godflesh

Švajcarski Lapidified je na granici karikature sa svojim debi EP-jem, Dark Carnal Reminiscence. Ovo je brutal death metal/ slam sa besmisleno brzim blastbitom, rifovima koje samo incidentno razumete u opštem haosu i gde ludačka zvonjava doboša zaklanja sve ostalo. No, ovo jeste primer odlaska u ekstrem u muzici koja je već u ekstremnom ekstremnu, a da se to radi uz očuvanje nekakvog njenog osnovnog etosa i utoliko ga treba poštovati:

https://lapidified.bandcamp.com/album/dark-carnal-reminiscence

Francuzi Nihilism sa svojim četvrtim albumom, Psalms of Misanthropy ne rade ništa specijalno novo ,ali njihov gruverski, disciplinovani, malo i atmosferični death metal je u dobroj formi. Ovo je bend koji se u tekstovima bavi kritičkim i filozofskim diskursom a u muzici voli da se poigrava sa klasičnim formatom metala, da malo eksperimentiše ali da se na kraju uvek drži oprobanog okvira i Psalms of Misanthropy sve ovo nudi urađeno u jednom sigurnom nastupu i solidnoj produkciji gde ćete jednako dobro čuti i alikvotno pevanje i propisni death metal urlik. Fino;

https://nihilism-deathmetal.bandcamp.com/album/psalms-of-misanthropy

Pitsburški Victims Of Contagion nisu izdali album od svog debija 2019. godine, pa je novi, Egregore, nastajao dugo, sniman je i miksovan 2024. i 2025. godine i sada kad je pred nama, to je prilično EPSKI. Victims Of Contagion sviraju tehnički, agresivni, ali melodični death metal sa malo koketiranja sa deathcoreom i ovde se lepo spajaju neoklasičarske melodije, brutalan blastbit i mnogo tehničkog ali zaraznog gruva. Produkcija jeste prebudžena i pretrpana, ali pesme su izvrsno napisane i nude mnogo uzbuđenja:

https://victimsofcontagion-official.bandcamp.com/album/egregore

Teksaški Voracious Contempt na svom trećem izdanju, EP-ju  Chambers of Infinite Dissolution nude šest pesama poštenog, radničkog i seljačkog slamming death metala. Nije ovo ni mnogo originalno, a pogotovo nije producirano kako se to danas radi, pa Voracious Contempt zvuče skoro nevino sa svojim pesmama koje podsećaju na rani Devourment i produkcijom koja je kao da ste natrčali na nasumični death metal album iz ranih devedesetih. I to mislim u pozitivnom smislu. Ovo, hoću reći, nije originalno – ali članovi benda su sve klinci – ali svirka je srčana i bend ima karakter i dušu:

https://voraciouscontempt.bandcamp.com/album/chambers-of-infinite-dissolution

Rumuni Vermicide rade moderniji slam, sa boljom produkcijom, mada je i ovo, da se razumemo, niskobudžetni, kućni rad. Ali demo snimak, Mortuary Protocol, sa svoje dve pesme donese dosta svežih ideja i obezbedi priličnu količinu dobre zabave u agresivnoj a duhovitoj izvedi da ja to jednako moram da preporučim:

https://vermicide1.bandcamp.com/album/mortuary-protocol

Pa imate drugi album australijskih Slaughtercult, jednu drusnu ploču brutalnog death metala i slamming death metal gruva. Devoured by Perversion je kvalitetna ploča odlične svirke i pesama koje imaju pravi odnos blastbit polivanja i srednjetempaškog mošinga, rifovi su dostatno iskrivljeni i bend ima onu mašinsku preciznost potrebnu da se ovakva muzika proda ozbiljno, a da opet sve zvuči dovoljno živo i znojavo. Jedanaest hitova zabavne muzike za ljude koji ZNAJU:

https://slaughtercult.bandcamp.com/album/devoured-by-perversion

Favoriti sa Floride, Wharflurch izdali su novi album, Mycodeath and Rebirth in the Outer Clusters i to je jedna lepa hrpa psihodeličnih death metal pesama onako kako nas je ovaj bend već navikao poslednjih sedam godina. Spoj old school krljačine i halucinantnog imaginarijuma se ovde još bolje ovaploćuje u produkciji koja je bogatija i olakšava ulazak u dubine, jelte, muzike, a bend je paralelno izdao i album sintisajzerskih maštarija, Wharflurch Presents… Swamp Synth pa je ovo perfektan vikend za močvarna tripovanja:

https://wharflurch.bandcamp.com/album/mycodeath-and-rebirth-in-the-outer-clusters

https://wharflurch.bandcamp.com/album/wharflurch-presents-swamp-synth

https://wharflurch-gurglinggore.bandcamp.com/album/mycodeath-and-rebirth-in-the-outer-clusters

https://wharflurch-gurglinggore.bandcamp.com/album/wharflurch-presents-swamp-synth

Francuzi Profanation su imali odličan EP pre tri godine a sada su izdali debi album, Ultra-Noise Warfare i to je jedna energična žurka old school death metala. Profanation forsiraju brzinu i agresiju, radeći u visokom tempu i ovaj je album po tome blizak i black metal pa i grindcore formatima, ali sa propisno teškim death metal zvukom i tim old school pristupom gde pesme nose odlični rifovi i memorabilne solaže, bez uplitanja u kompleksne aranžmane, a opet sa akcentovanim kvalitetom pesama. Sjajno:

https://profanationband.bandcamp.com/album/ultra-noise-warfare

Sacreligious su iz Geteborga, ali njihov death metal je istovremeno siroviji i bliži grindcore/ deathgrind rešenjima nego što je to u ovom švedskom gradu standard. No, to njihov debi album, Brutality Incarnated čini, za moj groš, veoma prijemčivim, sa muzikom koja poznaje melodiju, i odlično je koristi (slušajte otvarač, Thy End), ali istovremeno je sirova, nestašna, usredsređena na ubitačan gruv i nemilosrdan blastbit. Bas gitaru pritom svira mlada žena rođena 2007. godine i to je potvrda autentičnosti. Fenomenalan debi:

https://sacreligious.bandcamp.com/album/brutality-incarnated

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

tankerlow su zanimljiv recimo noise-rock bend iz Kalifornije, čiji album Slagroom ima i dosta melodičnog, emotivnog ali naglašeno introspektivnog popa u sebi. Istovremeno hermetičan, mašinski repetitivan ali i zastrašujuće intiman album:

https://tankerlow.bandcamp.com/album/slagroom

.woundedanimal je jedan čovek iz Čikaga, Bryan Johnson, koji radi ekstremno bučni i abrazivni industrial noise. Minialbum .somecarrytheircagewiththem ima šest kratkih pesama ritma, distorzije i vrištanja i sve probija u crveno sve vreme. Nije ni lako ni lepo za slušanje, ali jeste dobro odmereno i pravi konkretan i korektan izraz:

https://woundedanimalnoise.bandcamp.com/album/somecarrytheircagewiththem

Ako još niste svarili EP koji su švajcarski Death. Void. Terror. izdali u Avgustu, teško da ćete biti spremni za album To the Great Monolith III: Rifts a koji je upravo dropovao. No, u poređenju sa debijem ovog projekta iz 2018. godine, ovo je sada skoro pa feelgood muzika. Iako DVT, kako se bend danas zvanično skraćuje i dalje rade kombinaciju drone metala sa najhermetičnijim blek metalom koji možete da zamislite, To the Great Monolith III: Rifts je zapravo ploča sa srazmerno mnogo topline, slojevitosti i ambicije koja ide par koraka dalje od toga da vam prosto odere kožu s lica. Dakle, poslušajte:

https://deathvoidterror.bandcamp.com/album/to-the-great-monolith-iii-rifts

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Nizozemci Bonebag-Alley su savremeni hard’n’heavy bend koji radi pod očiglednim uticajem klasika kao što su AC/DC i Motorhead ali sa modernim zvukom i idejama. Album  Born in the dark donosi sasvim solidan provod sa svojih dvanaest pesama energičnog, uličnog a opet himničnog rokenrola. Dobar zvuk i dobra hemija za ovaj power-trio:

https://bonebag-alley.bandcamp.com/album/born-in-the-dark

Švedski Bloodstain se vode kao thrash metal bend i nose Metallica majice, ali njihov debi album, Bloodstain je više street metal, sa modernom produkcijom koji se negde u najekstremnijim delovima dotakne sa Metallicom. I šarmantno je to, da ne bude zabune, pesme poput I Am Death ili Taint Me su kao da slušate Metallicu sa Kill ’em All i Ride the Lightning, i da je produkcija malo više old school ovo bi još očiglednije bio album ’80s muzike čudesno izrastao iz tla četrdeset godina kasnije:

Brazilci Gargant imaju daleko preglasan mastering i previše cheesy melodija za moj ukus, ali nije njihov debi album uopšte loš. Na Dead Night Defiance ova ekipa iz Rija svira nekakav mračniji power metal i to sve puca od energije i ’80s teatra. Nisam ja od kamena i pokrene to mene uprkos prvim utiscima, tako da sam sa ovim albumom brzo ostvario uzajamno koristan odnos:

https://ff-gargant.bandcamp.com/album/dead-night-defiance

Tu negde dolaze i Finci Invincia sa svojim debi albumom Echoes From the Past. Ovo je isto melodični power metal, ali i ovde ima dosta klasične heavy metal epike i ovo je power metal blizak malmsteenovsko-helloweenovskim podešavanjima a što meni, naravno, dosta lepo legne:

Imamo i treći melodični power metal album za redom, mada ovde ima i malo hardrokerskog šmeka. Metalite su švedski bend sa vrlo keči, pop verzijom power metala gde sve puca od glasnih klavijatura i moćnih ženskih vokala pa je album Discovery, peti za štokholmsku postavu, kao da ste eksirali jedno pet zaslađenih energetskih pića. Produkcija je naravno prebudžena i preglasna i muzika je previše pop za moj ukus ali Erica Ohlsson odlično peva i ima tu energije:

Da malo odemo iz power metal orbite i omirišemo šta rade nemački neo-glam metal majstori Night Laser… Njihov je izraz ne samo muzički slojevitiji i ima dosta elemenata raznovrsnog rokenrola u svom tkanju već su Night Laser čiji se tekstovi bave društvenom kritikom što baš nije uobičajeno u ovom domenu teškog roka. Enivej, prošli album mi se jako dopao i mada ne vidim da novi, Rats In The Cradle išta menja na konceptualnom planu, on to zaista i ne mora: ovo je DOBAR a onda i malo pametan sleaze metal za koji uvek imam vremena:

https://nightlaser.bandcamp.com/album/rats-in-the-cradle

Dying Victims su nas ove nedelje stvarno razmazili. Četvrto izdanje koje od njih dobijamo je drugi album švedskih Watcher, naslovljen Mistress of Our Time i to je još jedan u nizu sjajnih albuma sa švedske novotalasne hevi metal scene. Watcher, kao i drugi slični bendovi (Century, Templar), rade u matrici heavy metala osamdesetih godina sa jednakim udelima epskog ugođaja i tvrde ulične svirke, a o produkciji ne brinu mnogo. Album Mistress of Our Time je energičan, melodičan i zabavan, sa odličnim vokalima i zvukom koji ne zvuči moderno ali je zapravo prilično kvalitetan. Pesme su delom na Švedskom a delom na Engleskom i ovo je vrlo zabavna ploča melodičnog napaljujućeg heavy metala za poznavaoce i gurmane ali i za normalan svet:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/mistress-of-our-time

Devil’s Triangle iz Kanade su vrlo slični, i zvučno i koncepcijski. Njihov EP, Into the Fold je sirova, napaljujuća muzika kao teleportovana sa početka osamdesetih dok su speed metal, power metal i black metal još bili nerazaznatljivi jedno od drugog i bili deo primordijalne mase koja se odvajala od Venoma, Motorheada, ali i Judas Priesta i Diamond Heada. Pet pesama čistog old school užitka:

https://devilstriangleheavymetal.bandcamp.com/album/into-the-fold

Stalno trubim kako Šveđani u ovom trenutku imaju jednu od najboljih rok scena na svetu, ali dokazi se stalno ređaju. Geteborški Spiders su upravo izbacili novi album, Crystal Eyes i to je apsolutno briljantna i u sebe sigurna rekonstrukcija hard roka sedamdesetih samo sa potpuno osobenim stavom prema istoriji i sadašnjosti. Hoću reći, za neke od pesama, tipa Flying too High ćete se zakleti da ste ih čuli na nekom radiju krajem sedamdesetih ili početkom osamdesetih, sa sve prirodnom, starinskom produkcijom i stalno ćete morati sebe da podsećate da je ovo u 2026. godini snimio bend koji svira tek od 2012. godine. I da ne zvuči kao nekakav nostalgični, tribjutaški pokušaj vraćanja u bolja vremena nego kao, jelte, punokrvni rokenrol kombo sa odličnom pevačicom. Sjajno:

Dalje su tu kanadski Storm Force sa svojim melodičnim, radio-friendly hard rok/ hevi metal nastupom. Album Truth uzima koliko mu treba i od bluzerskog hard roka i od melodičnog power popa, i klasične sleaze metal bakljade i mada je naravno sve to UŽASNO cheesy, prilično je i dobro ako volite, recimo Bon Jovi:

https://stormforce.bandcamp.com/album/truth

I odmah da dodamo da su i Stryper izbacili novi, sedamnaesti album, Throne Of Thorns i to je vrlo korektno. Najpoznatiji hrišćanski metal bend ne radi poslednjih godina ništa revolucionarno, ali radi konzistentno i albumi su mu uglavnom vrlo časno urađeni sa najmanje jednom ili dve pesme koje zavređuju da uđu na nekakav best of… Ovde bih svakako izdvojio naslovnu, ali nije mi rđava ni Beautifully Broken i ima tu stare strasti sasvim dovoljno za ponovljenu romansu:

Lepo će vam tu leći i Sweat iz Pensilvanije koji za sebe kažu „Sweat is a Pittsburgh based Rock band and everyone in it is gorgeous.“ Nemam komentara na ovo ali ću reći da je album In Dreams prijatna ploča glasnijeg, melodičnog roka koji uspeva da ne zvuči banalno a da opet ne mora da poseže za nekakvim „alternativnim“ estetskim rešenjima da sebe proda. Naprosto, ljudi i žene ovde sviraju strastveno, a pesme su dobro napisane da profitiraju na raskošnim melodičnom sadržaju sa zvonećim gitarama, toplim klavijaturama i dosta jakog tempa. Lepo:

https://sweatpgh.bandcamp.com/album/in-dreams

ALBUM NEDELJE

A albuma nedelje ima dva. Zna se da sam posebno slab na bendove nastale još u sedamdesetima a koji još sviraju, ali za britanski Cloven Hoof uopšte nisu potrebne neke dodatne kvalifikacije da bih ih ishvalio iz sve snage. Njihov novi album, Never a Prophet in Your Own Land, jedanaesti u karijeri, makar za basistu Leeja Paynea koji je ovde od početka je, naprosto, DOBAR. Ovo je razuzdan heavy metal tačno na prelazu onog što su radili Rainbow, Uriah Heep i Whitesnake u NWOBHM, sa nekim novim, dobrim muzičarima (pevač je matori i savršeni Harry Conklin iz Jag Panzer, Titan Force itd.) i odličnim pesmama. Album je produciran veoma dobro, nudeći modernu interpretaciju kvalitetnog studijskog zvuka kakav je magični Martin Birch pravio za Rainbow, Purple, Whitesnake i Blue Oyster Cult, a pesme su fenomenalni spoj soul-bluz i folk osnove sa propisnim heavy metal prangijanjem. Izvanredno:

https://clovenhoofnwobhm.bandcamp.com/album/never-a-prophet-in-your-own-land

Godflesh se kao projekat uskoro okončava jer je Justinu posle operacije kile rečeno da ako nastavi da se dere na koncertima kao do sada, džaba se operisao. Ipak, on i Benny su već snimili još par albuma materijala, pa sada dobijamo Decay, napravljen na istim sesijama kao i Purge ali sa pesmama za koje Justin veli da nisu nužno odgovarale konceptu samog tog albuma. I onda ako je Purge bio neka vrsta „nastavka“ ikoničnog Pure, Decay je više eksperimentalna ploča sa Godfleshom koji se na momenat vraća svojim ranim strategijama repetitivnog ritma i razularenih gitara i efekata. Meni se ovo, naravno, jako dopada jer mi je faza Godlesh-Streetcleaner-Slavestate najdraža u istoriji ovog benda i mada Decay nije sada baš stopostotni reset na kasne osamdesete ali ima tu te divlje, nesputane pustolovnosti na transverzali Swans-Throbbing Gristle-Wire koja jako dobro leži ovoj dvojici. Pulsiranja, pištanja, slojevi zvuka koji prekrivaju jedni druge, teksture u kojima se pogubite a sve to vreme ne možete da stanete jer ritam ne pušta – ovo je apsolutno Godflesh u svojoj najlepšoj formi i voleo bih da Justin pozove, recimo, Nika Bullena za neke buduće albume gde bi ovaj pevao, samo da Godflesh ne prestane da postoji makar kao studijski projekat jer imam utisak da ovaj bend ima još mnogo toga da kaže.

https://godflesh.bandcamp.com/album/decay