Ovo je bila dobra nedelja za sve. OK, sem za Hašima Tačija i ekipu, ali nije da nisu zaslužili a i dobro je podsetiti se da mi iz malih, jelte, naroda i državica ne možemo da računamo da će nas veliki sponzori štititi do kraja. Neće. Na kraju te otresu kao slinu i arivederči. Mislite o tome kada krenete da činite ratne zločine, ali idealno, nemojte činiti ratne zločine. Evo malo metala da lakše progutate ove mudrosti:

Deo 1: BLACK METAL

Mittags-Abgrund je ruski jednočlani bend, ali koji je baziran u Novom Sadu zbog, jelte, svima poznate situacije. Daniil Šipilov aka Kannib ima još par bendova sa kojima radi ali sa Mittags-Abgrund je upravo izbacio debi album i ovo je prijatna, mračan blek metal u kome ima više horora i brutalne rokačine a manje slovenskih melanholija na koje nas je blek metal produkcija istočne Evrope navikla. I zanimljiva je ovo muzika sa devet pesama nečega što je introspektivno i istovremeno energično, producirano sasvim okej i generalno namenjeno probirljivijim andergraund slušateljima:

https://mittags-abgrund.bandcamp.com/album/mittags-abgrund

Consuming Oblivion je drugi demo za češirski jednočlani blek metal projekat Flagellum. Ovo ima sve odlike disciplinovanog, self-indulgentnog muzičkog preduzeća, ali sa talentom za pisanje pesama i veštinom da ih se kvalitetno izvede, tako da je materijal, tako blago melodičan i melanholičan kakav jeste, istovremeno žustar, živ i dovoljno zabavan, Produkcija je, naravno, jeftina, ali to je deo šarma i, uostalom, sve se čuje:

https://flagellum2.bandcamp.com/album/consuming-oblivion

Irga je opet ruski jednočlani blek metal bend, ali Пётр Подколзин živi u Moskvi, a gde je snimio, svoj, evo treći album za četiri godine, Пепел. Ovo je melodični, progresivniji blek metal koji lepo koristi folklorne elemente u svojim kompozicijama i nudi muziku koja zvuči raskošno a da istovremeno i dalje ne zaboravlja da je u pitanju METAL i da treba i da se zakiva. Produkcija je solidna, bubanj je pravi a na vokalima je Ovfrost (znate ga pre svega po projektu Malist) i ovo je onoliko kvalitetan i visokoprofilan DIY rad koliko je zamislivo. Vrlo dobro:

https://irga.bandcamp.com/album/ashes

Ahhh, a onda Hexbane. Ova internacionalna blek metal supergrupa još nema album, ali upravo je izdala inauguralni EP, From Hell, i jasno je da imamo posla sa budućim klasikom. Dve autorske pesme i obrada Bathoryja služe kao, jelte, mapa puta za dalje i ovo je kvalitetan, karakteran blek metal koji spaja najbolje elemente helenske i nordijske blek metal filozofije. Nije ni neko čudo kada su u bendu Faust (Djevel, ex-Emperor itd.) na bubnjevima, The Magus na vokalima (Thou Art Lord, The Magus, ex-Diabolos Rising) George Emmanuel iz Lucifer’s Child na gitari i po celom licu tetovirani Tas Danazoglou iz Satan’s Wrath na basu. Ne propustiti:

https://hexbanethecirclefamily.bandcamp.com/album/from-hell

Finski Days ov Yore nastavlja (i završava) započeti ciklus albuma o grofu Drakuli. The Tale of Vlad Țepeș part 2 je direktan nastavak debi albuma od pre par meseci i ovo je i dalje uredan, melodičan, jurišnički blek metal koji o ratovanju protiv Turaka priča sa sjajem u očima i puno borbenog entuzijazma. Pesme su i dalje utemeljene na dobrim, ložačkim melodijama i mnogo žustre, brze svirke a pošto je sa ovim albumom Jouko Jormalainen iscrpeo biografiju legendarnog transilvanijskog plemića, pitam se da li će ovaj projekat sada biti penzionisan ili nastavlja sa radom menjajući tematsku orijentaciju. Slutim da će biti ovo drugo a u svakom slučaju meni je ovo velika zabava i pesme poput Sultan’s Tax mogu da vrtim bez prestanka ceo dan:

https://daysovyore.bandcamp.com/album/the-tale-of-vlad-epe-part-2

The Noctambulant sa Floride svoj treći album, Revival započinju elektronskim bitom kao da ćemo, božemeprosti slušati neki south side trap, ali to je samo intro i ostatak ploče je pompezni, melodični blek metal. Ne neka moja preferirana muzika stilski govoreći ali The Noctambulant su više rokenrol teatar nego bilo šta drugo pa je i Revival ploča naprosto zabavne, melodične metal muzike svirane žestoko i sa strašću. I to je okej!

Funeral Witchery iz Arizone svoj debi album, Beyond the Light ispaljuju na slušaoca sa puno samouverenosti. Bend je, uostalom, radio vredno poslednjih šest godina, gradio svoj zvuk u kome se okultni blek metal sasvim prirodno ukršta sa elementima doom ili thrash metala, pa je ovo album epske, evokativne atmosfere, odlično odsviran, sa pesmama napisanim da budu, jelte, DOGAĐAJI. Solidna produkcija, takođe, a što je važno za muziku koja treba da bude ovako teatralna i da LOMI:

https://funeralwitchery.bandcamp.com/album/beyond-the-light

Francuzi Miasmes svoj drugi album, Violence, blasphème et pourriture započinju takvim tempom da sam se malo ušinuo. No, ovo je blek metal sa velikom dozom black thrash i black’n’roll zezanja ubačenom u lonac, pa je album bez obzira na visok tempo i strahovitu agresiju svirke, zapravo zabavan i prijemčiv. Deset pesama VRHUNSKOG provoda:

https://miasmesofficial.bandcamp.com/album/violence-blaspheme-et-pourriture

Dobro, a sada malo okultizma i ortodoksnog satanizma, moliću. Novae Militiae, tajnoviti francuski kombo je šest godina ćutao i krčkao svoj treći album i Apocryphon of the Unborn Light je onako mračna, hermetična i neumoljivo agresivna kolekcija muzičkih iskaza kakvoj ste se nadali. Novae Militiae su jedan od onih sastava koji se namerno ne otkrivaju javnosti, čuvaju svoje identitete i puštaju muziku da govori sama za sebe i to da govori BRUTALNO (mada bend, za razliku od sličnih projekata svira uživo). Treći album je destilacija ovakvog pristupa, sa pesmama koje su procesija satanskih blastbitova, neugodnih, disonantnih rifova i himničnih, mučnih melodija. Nije za široke narodne mase, ali je kvalitetno spravljeno i nudi ubedljivu satanističku ekspresiju:

https://novaemilitiae.bandcamp.com/album/apocryphon-of-the-unborn-light

https://novaemilitiae.bandcamp.com/album/apocryphon-of-the-unborn-light

Njemački black-death metalci Ch’ahom svoj drugi album, Anthropic Rites Of Sublimation započinju obrednim ritmom koji treba da asocira na rituale opskurnih i zabranjenih paganskih kultova a onda krenu da zakivaju vrlo pošten ekstremni metal, svirajući MOMAČKI, kao grupa zaista posednutih kultista koja ne žali i da krvari samo da ostvari svoj mračni, transcendentni cilj. Volim kad bendovi ne misle da će produkcija da obavi posao umesto njih pa su ovde boje instrumenata prijatno „prirodne“ a miks i master su dinamični i ne idu na snagu nego na lepotu. Još više volim kada tako nešto izađe za 20 Buck Spin jer to znači da se pitsburška etiketa ove godine VRLO JAKO vraća u najbolju formu. Izvrsna ploča izvrsnog, maštovitog benda:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/anthropic-rites-of-sublimation

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Fixroom su slovenački sludge-doom trio samo za najjače. Njihov demo snimak Lurking Doom ima samo dve pesme a traje skoro pola sata i to je mučan, težak, ali i prilično DOBAR kavernozni metal. Zvuk je veoma sirov, tempo na ivici demencije i sve to bendu obezbeđuje idealnu dozu hermetičnosti i alijenacije. Ako volite, volećete, a cena je, naravno, koliko date:

https://fixroom.bandcamp.com/album/lurking-doom-demo

Mnogo manje konfrontativni ali ne manje dobri su londonski Lust Ritual sa svojim novim, drugim EP-jem, Devil’s Chains. Ovo je prefinjen doom metal koji svira pošteno, znojavo i energično, bez mnogo femkanja flertujući sa propisnim NWOBHM zvukom, ali bez gubljenja doom elegancije i teatralnosti. Lep zvuk, razigrana egzekucija, kolumbijska gastarbajterka Ieva Isabella Ruiz dominira na vokalu, sve je simpatično pa poslušajte, a ako bi da kupujete ima i vinil!

https://lustritual.bandcamp.com/album/devils-chains

https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/devils-chains

Zagrepčani Vûlom imaju treći album, Love’s Lament i njihov melodični, melanholični doom-death metal je u dobroj formi. Ovo je muzika lamentiranja u sporom tempu i sa gitarama koje sviraju romantičarske melodije, a preko čega ide mučni, ekspresivni death metal vokal. Sve je konceptualizovano vrlo solidno, ako već očigledno pod jakim uticajem Peacevilleovih bendova iz devedesetih i bendu samo fali nešto skuplja produkcija da ovu svoju viziju realizuje kako ona zaslužuje. Ali sluša se ovo sasvim lepo a i daunloud je po ceni od koliko date:

https://vulom.bandcamp.com/album/loves-lament

Imamo i debi album nemačkih Discouraged koji je isto u doom-death stilu, ali je za nijansu suroviji u izrazu sa više grube, agresivne svirke. Ima tu i dalje doom melodičnosti i produkcija je bolja tako da ovo svakako preporučujem svakome ko voli tužnu i strašnu muziku. A Farewell In Stages je album koji se bavi procesom, jelte, rastajanja i jedna od pesama koristi Tennysonove stihove pa znate gde su ovi ljudi u estetskom smislu:

https://discourageddoom.bandcamp.com/album/a-farewell-in-stages

Za doom-death triptih ima i novi album švedskog jednočlanog projekta Runemagick. Nicklas Rudolfsson ovo radi još od devedesetih i ima još nekoliko jednočlanih projekata, kako je i red (a aktivan je i u death metal bendovima poput Necrocurse ili Gravfraktal), i Runemagick mu je projekat u kome meša doom-death težinu i agresivnost sa malo paganskog folka. Fino to zvuči na novom, petnaestom albumu After Chaos: Nocturnal Vigil, sa sporim, dugačkim pesmama koje ni malo ne škrtare na žestokom metalu i dodaju ukusnu količinu paganskog melosa u kotao. Lepo:

https://runemagick.bandcamp.com/album/after-chaos-nocturnal-vigil

Solunci Paranoid Reverb sa svojim novim albumom Red River Black Roots ne idu mnogo dalje od fabričkih podešavanja grčke stoner/ hard rock scene, ali i ne moraju pošto su tamo standardi sumanuto visoki. Red River Black Roots je album stonerskog, teškog gruva i lepih psihodeličnih melodija, masivnog zvuka i poletne svirke. Sve valjano, kako su nas Grci i navikli:

Matt C White ima novi minialbum, The Flood, i kako sam ovog čoveka sa stalnim boravkom u Njujorku hvalio za njegove rane radove, tako i ovde želim da istaknem da je nastavio da odlično sazreva. The Flood je ploča zrelog, kvalitetnog rokenrola sa karakternim, osobenim izrazom koji perfektno koristi elemente bluza i soula da se ukoreni u tradiciji, a onda kroz pregršt sitnih detalja gradi svoje narative, nudeći muziku koja je evokativna, intrigantna, raznovrsna a opet stilski zaokružena. Veoma dobro, kao i uvek:

https://mattcwhite.bandcamp.com/album/the-flood-2

Nisam siguran u kakvoj je vezi ime štutgardskog benda Bees Made Honey in the Vein Tree sa albumom grupe Earth The Bees Made Honey in the Lion’s Skull (a čiji je naslov referenca na biblijsku scenu u kojoj Samson, koji je pocepao lava na pola, posle opazio da su se pčele naselile u njegovoj lobanji i tamo, jelte, prave med), ali pošto bend izdaje za Magnetic Eye, njujoršku etiketu za koju obično kažem da ne greši, sa zanimanjem sam poslušao njegov četvrti album, In Between Strides. Bend je sa ovim albumom išao više u stranu melodije i ovo je zanimljiv – i elegantan – vrlo postrokerski album koji kombinuje shoegaze rock sa doom metal tempom i težinom za nešto što nije „obični“ doomgaze ili post metal već zaista više postrokerska ploča koja se ne plaši da bude i HEAVY. I moram reći da to dobro zvuči: pesme su dugačke, razvijaju se sporo, ali album ne zvuči glumljeno i usiljeno i ima zrelu emotivnost sa taman dovoljno cheesea za moj ukus:

https://beesmadehoneyintheveintree.bandcamp.com/album/in-between-strides

Geteborški Terra Black – tri žene i jedan bradati muškarac – sviraju efektan stoner-doom metal gde se gruv i rif dobro uklapaju sa mračnom, zavodljivom okultnom atmosferom. Aktuelni, drugi album, Mirage počinje teško, moćno i zanimljivo a tako se i nastavlja, bez mnogo komplikovanja u kompozicijama, koje se razvijaju organski iz rifa i ritma, ali sa dobrim razumevanjem kako iz toga izrasta atmosfera, kako se osnovna tema varira da se dobije nešto novo, kako, uopšte, rok muzika često profitira od minimalističkog pristupa komponovanju. Dobar, hrskav zvuk i teksture gitara, dobri vokali, sve odlično:

https://terrablackband.bandcamp.com/album/mirage

Dosta je dobrog dooma izašlo ove nedelje a danski kvintet Maunah definitivno nudi jedan od najintenzivnijih debi albuma koje ćete čuti ne samo ove nedelje nego i ove godine. Hjarta je ploča benda koji PUCA od želja da kaže to što ima i ovo su rifovi koji cepaju nebo, melodije koje dižu iz mrtvih, drama i tragedija dostojni antičkog teatra. Maunah jesu osnovani prošle godine ali članovi benda su veterani danske metal, rok i folk scene i ovo je ploča prelepog epskog zahvata ali precizne svirke koja zaobilazi mrsomuđenje i nudi težinu i moć:

https://maunah.bandcamp.com/album/hjarta

Hard rokeri iz Barselone, Saturna, imaju šesti album, Light and Shadow i izdaje ga (između ostalog) i Ripple Music pa već tu znate da imamo u ponudi KVALITET. Saturna su čvrsto utemeljeni u težem roku sedamdesetih sa jednakim odnosom bluza, glam roka i južnjačkog močvarnog roka u svom zvuku, sve uglancano i upakovano izuzetno vešto. Ovo je album koji ne donosi mnogo inovativnih pristupa žanru, ali veoma ubedljivo radi unutar njegovih sasvim komotno širokih međa i ovo je onda trinaest pesama prijatnog gruva, dobrih atmosfera, neusiljenih, ukusno odmerenih džem-pasaža. Veoma pristala, moderna ali ne i moderno NAPORNA produkcija zaokružuje ovaj prijatni paket teškog roka klasične lepote ali savremene energije:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/light-and-shadow

https://saturna777.bandcamp.com/album/light-and-shadow

Losanđeleski Early Moods pratim od debi albuma jer su IZVRSNI  i ova se izvrsnost samo rafinirala do trećeg, aktuelnog dugosvirajućeg rada, Ready For The Grave. Ovo je sada superiorno sazreo doom metal sa zdravom hardrokerskom osnovom, pun pravovernih iommijevskih rifova i na Cathedral nalik dramatičnosti. A opet, Early Moods sviraju moderan, srazmerno mladalački gruv i nisu puki nostalgičari i tribjutaši. Ready For The Grave je prosto album koji mi daje sve što mogu da poželim od doom metal ploče u 2026. godini uključujući težak a topao zvuk i iommijevske solaže koje od bluza lako skrenu u modalne skale su samo trešnja na vrhu torte. ABSU-lutna lektira:

https://earlymoods.bandcamp.com/album/ready-for-the-grave

Kome to SLUČAJNO možda nije dovoljno, ima i novi Uncle Acid and the deadbeats. Britanski bend svojoj muzici uvek daje melodičniju i psihodeličniju komponentu a Shapes Of Midnight je ploča neodoljivih hardrokerskih horor priča koje počinju sa House by the Grave i ne zaustavljaju se do kraja ploče. Gruv, toplo fazirana gitara, veličanstveno multitrekovani vokali, umiljate psihodelične harmonije – ovaj bend je toliko divno rafinirao svoj zvuk da zaslužuje pažnju svakog doom metalca, heavy psych rokera i progresivca na planeti. Ne propustite:

https://uncleacidandthedeadbeats.bandcamp.com/album/shapes-of-midnight

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Violent Omen su dosta iskusni ukrajinski thrash metal kombo a Locomotive of Chaos mu je četvrti album. I ovo prilično odvaljuje. Violent Omen sviraju progresivni i izrazito tehnički kvalitetni thrash metal sa elementima death metala, tako da je ovaj album kao da slušate Deathrow i Coroner kako džemuju sa Atheist i Death i to je jedan spektakl izvrsne svirke ali i maštovito napisanih pesama. Uobičajeno je potezati džez kada hoćemo da metal bendu damo malo otmenosti, ali kod Violent Omen su jazz elementi maltene samo ukras i veliki deo muzike je propisno agresivni i zabavni metal. Produkcija odlična, pesme vrhunske, svirka izvanredna i sa ovim ne možete pogrešiti:

https://violentomenofficial.bandcamp.com/album/locomotive-of-chaos

Na drugom kraju spektra je Atomic Drop, jednočlani američki projekat fokusiran na pržački thrash metal koji se tematski bavi profesionalnim rvanjem. Poslednjih nekoliko godina je Lucas Taylor pravio uglavnom zabavnu muziku a sa novim, sedmim albumom, Hitman se trudi da ode na naredni nivo pa je ovo i dalje lep i zabavan thrash metal, ali sa ambicijom da pruži više. Ovde su pesme maštovitije, aranžmani avanturističkiji, thrash i black metal elementi su kombinovani sa rokenrol, rokabili itd. zvukom i mada je produkcija i dalje jeftina, sve odiše novom ozbiljnošću a da ne gubi žovijalnost klasičnog Atomic Drop zvuka:

https://atomicdrop1.bandcamp.com/album/hitman

Nasty Insects su iz Australije i sviraju „industrial thrash“ ali pošto imaju živi bubanj i ne čujem mnogo prominentnih semplova u njihovoj muzici, njihov „industrial“ status je pre svega na ime korišćenja efekata na gitarama i vokalu. A što je okej, ovo je kao nekakav malo futurističkiji ali prilično lo-fi thrash sa energičnim, mošerskim kvalitetima u prvom planu. Jeftina produkcija ali dosta strasti i ljubavi na debi albumu Bite ‘Til They Bleed:

https://nastyinsects.bandcamp.com/album/bite-til-they-bleed-2

Acid Mass je jedan čovek iz Sinsinatija ali taj jedan čovek prži opasan thrash metal. EP World of Decay ima samo dve pesme i te dve pesme KOLJU jakom rifaškom bakljadom, vratolomnim tempom i uličnom, besnom ekspresijom. Ben Ricketts odlično svira, kapira maničnost thrasha i ume čak sve to da i solidno isproducira. Tako treba! Ako volite Dark Angel, Exodus i te klasike, ovo valja da čujete:

https://acidmass666.bandcamp.com/album/world-of-decay-ep

Vïle Vexxer je jednočlani speed-thrash projekat iz Sent Luisa a u kome je taj jedini član Reese Tiller iz Anarchÿ. I mada je ovo muzika koja pretenduje da bude „izvornija“ od proggy thrasha Anarchÿ, Tiller ne može da se otme impulsu da u propisni speed metal uvali neoklasičarske i progresivne, melodične elemente. Demo snimak Bask in the Sïn je solidno produciran, vrhunski odsviran, pa imamo, dakle, posla sa još jednim zabavnim, eklektičnim projektom talentovanog mladića iz Luizijane:

https://vilevexxer.bandcamp.com/album/bask-in-the-s-n

Italijanski Scarlet Records ja u principu vodim kao jednu od najbitnijih evropskih etiketa za power metal, ali u poslednje vreme oni izdaju i dosta drugog, žanrovski različitog metala. Ove nedelje to je sedmi album takođe italijanskih Game Over, koji su već izdavali za Scarlet, a koji sviraju, razume se, thrash metal. Ovo je ekipa iskusnih muzičara sa raznim drugim bendovima i When Darkness Falls je ploča drusnog, tehnički uglancanog thrasha koji zvuči onako kako su bendovi poput Nuclear Assault, Testament, Anthrax i Sacred Reich zvučali početkom devedesetih. Svirka je sigurna i žustra, gruv neumoljiv, produkcija dosta dobra i ovo se s moje strane jako preporučuje u nedelji koja je donela znatnu količinu valjanog thrash metala:

https://gameoverofficial.bandcamp.com/album/when-darkness-falls

KomutatoR sviraju thrash metal ali pošto su Poljaci, on ima i primetan poljski preliv. Da se razumemo, njihova je druga dugosvirajuća ploča, We Don’t Owe You Anything, vrlo TREŠERSKA, sa brijućim rifovima, čvrstim gruvom, čestim promenama ritma ali uz očuvanje ulične kinetičke energije, ali tu onda proleti i po neka blekmetalska harmonija, pa ima izleta u maltene grindcore (Let It Bomb, recimo) i tako, ovo na kraju bude thrash koji nema problem da ode malčice izvan granica žanra a da opet u tom žanru ispiše ozbiljan seminarski rad. Mislim, svirka je vrhunska, pesme su napisane da budu kompleksne a da opet ne ispuste tu energetsku iskru pravog thrasha, i ovo je zaista odlično. Bend je osnovan 2006, prvi album snimio 2013 godine i ovo je fantastičan povratak u formu!

https://komutator.bandcamp.com/album/we-dont-owe-you-anything-2

Kanađani Commotion na svom debi albumu opasno riljaju taj svoj thrash metal. Ima tu malo i death metal zvuka, pa se bend „zvanično“ vodi kao deaththrash postava, ali The Eldritch Tales je u osnovi pre svega zdrava, agresivna i bezobrazna ploča thrash metala koji se odvojio od usijanog jezgra andergraund metala ranih osamdesetih i uneo u svoje redove malo discipline i modernih ideja. No, glavni deo muzike je baš klasičan, sa skoro blackened speed metal nestašlukom koji nosi većinu pesama i to se meni jako dopada. Produkcija je solidna, a ovo je jako dobar prvi album:

https://commotionmetal.bandcamp.com/album/the-eldritch-tales

Dočekasmo i novi Anthrax i to solidnih deset godina nakon poslednjeg albuma. I onako kako Scott i ekipa rade sve vreme ali retko snimaju albume, tako je i Cursum Perficio jedna stilski i žanrovski dosta šarenolika i eklektična ploča, koja na šasiji klasičnog ’80s thrash metala treba da iznese sva dosta različita interesovanja članova benda u njihovom zrelom dobu. Tako je singl It’s For the Kids, kojim su nas proletos dobro protresli, uključujući na nastupu u Beogradu, propisan thrash, ali pre nje na albumu ide The Long Goodbye, sporija, melanholičnija heavy/ thrash kompozicija kakve Anthrax danas vole da prave, bez usiljenosti i poze radeći nešto što jasno predstavlja perspektivu starijih ljudi koji su se nagledali svačega. Album je generalno obeležen dužim pesmama, sporim tempom, naglašavanjem atmosfere, melanholije i kontemplacijom i energetski koeficijent postepeno raste prema kraju dugačke ploče, pa je finale zapravo najbliže originalnom thrash predlošku, samo sa dodatim decenijama minulog rada da se pesmama da osoben, zreo karakter. Cursum Perficio nije album koji menja svet ali jeste srčana i autoritativna ploča benda koji radi preko četiri decenije i još uvek itekako ima šta da kaže:

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Čileanski Móngoro ni sam nije siguran šta svira – pa se taguje sa „modern metal“ – tako da hajde da kažemo da je ovo metalizirani hardcore/ gruverski thrash metal. Album Para un Esclavo, o kome ne znam ništa u pogledu toga koliko tu ljudi svira i sve to, ima okej rifove, pesme koje sasvim solidno pokreću čoveka, dobar zvuk gitara i pristojan etitjud u celini. Vredi čuti:

https://mngoro.bandcamp.com/album/para-un-esclavo

Kad smo već kod nesigurnosti, bend Ombra je, ako je verovati Metal Archivesu, iz Kanade, ali su svi članovi Italijani? Enivej, minialbum Night Terror im je neka kombinacija thrasha, industriala, metalcorea, crossover thrasha, hardcorea… Bućkuriš, ali dobro rilja, onako, ložački je to iako ne ide u neke nove sfere ljudske kreativnosti:

Za album optimističke, energične pank rokčine imamo The Drowns iz Sijetla i njihov Harsh Reality. Bend sebe vidi kao street punk ekipu (matori su, imaju tetovaže i nose majice The Stranglers, SVE SE UKLAPA) ali su pesme napisane vrhunski kvalitetno i nisu samo okretanje ista tri akorda (odnosno i kada jesu, to je na svež i promišljen način), a svirka je energična i istovremeno odmerena, sa smislom za dinamiku i odličnim, memorabilnim temama. Plus dobri tekstovi! Ne propustite:

https://thedrowns.bandcamp.com/album/harsh-reality

Tangent sa Floride u principu sviraju metalcore, ali sa dosta tehnički naprednih elemenata pa i progresivnijih ideja u muzici. Otud mi se njihov EP, Rat Race Unto Crocodile Smiles prilično dopao sa svoje četiri pesme blagog komplikovanja ali i zdravog osnovnog programa krljačine. Lepo:

https://tangentfl.bandcamp.com/album/rat-race-unto-crocodile-smiles

Headz Up iz Drezdna svoj metalizirani hardcore rade kao da je neka 1988. godina. Dakle, EP Can’t Break Me je pankerska, trešerska ploča za old school mošpitove u kojima je neregulisani haos i nema organizovanih aktivnosti kao što su wall of death i circle pit, sve je razuzdano, himnično, moćno, sa zvukom koji je HEAVY ali jeftin, pevačem koji je parolaš za sve pare i kratkim, ubitačnim pesmama. Vrlo lepo:

https://headzup.bandcamp.com/album/cant-break-me

Vrlo solidno zvuče i Hruza iz Konektikata čiji je EP Controlled Burn masterovao ugledni Will Killingsworth i to zvuči utegnuto i ubitačno. Ovo je hardcore thrash visokog tempa, na ivici pretapanja u powerviolence, sa pevačem kome svaki stih kao da otvara novu ranu u grlu. Pesme su kratke, ali ne prekratke, brutalne, ali sa nekakvom dinamikom, a cena je koliko date. Sve odlično:

https://hruza.bandcamp.com/album/controlled-burn-ep

Kanađani Mortuary Cave sviraju u suštini crustpunk, ali rade to tako da im muzika više zvuči kao doom ili sludge metal. Dakle, sporo, teško, masni, lepljivi rifovi, mnogo mraka ali dobar gruv; minialbum  Darkness Echoes je kao neka sasvim solidna legura između Amebix i Iron Monkey, pa ko voli, uživaće:

https://mortuarycave.bandcamp.com/album/darkness-echoes

Kad smo već kod crustpunka, Traffic Death su iz De Mojna u Ajovi (da, iz istog mesta kao Slipknot, mučenici) i njihov zvuk je kao nekakav crossover thrash sa crust osnovom. Album Backroads and Strange Encounters je kolekcija kratkih, energičnih, spastičnih pankerskih pesama sviranih sa metal ambicijama i zvuči kao nešto što sam imao snimljeno na kaseti kasnih osamdesetih godina jer mi je neki od ortaka preporučio. U pozitivnom smislu:

https://trafficdeath.bandcamp.com/album/backroads-and-strange-encounters

Parižani LUGOSi (tako se piše) su kao nekakav posthardkor, melodičan i emotivan, ali sa pank rok energijom. Nije to loša kombinacija i mada album The Scars ima dosta bučan master, muzika je prilično jaka i nudi proverbijalnu vožnju u brzoj traci te puno, jelte, „emo“ ekspresije.

https://lugosimusic.bandcamp.com/album/the-scars

Nisu loši age of despair iz Londona (ali ovaj London je u Kanadi), a čiji album Nine Laments nema devet nego osam pesama i kombinuje straight edge hardcore i metal na jedan vrlo plodan način. Rifovi su ovde prilično jebeno zarazni a pesme jednostavne kakve jesu, nude mnogo negativne, pokretačke energije za najbolje najlošije veče u mošpitu:

https://ageofdespair.bandcamp.com/album/nine-laments

Brazilski duo Fractal Rot svira neku vrstu futurističkog grindcorea na albumu  Quantum Anomalies, sa instrumentarijem koji navodi samo tradicionalne instrumente – bubanj, bas, gitara, vokal – ali sa muzikom koja ga koristi na relativno inovativne načine. Mislim, ovo je uglavnom brzi, spastični grind, ali gitare često sviraju neočekivano harmonično, a vokali su u registru koji ne očekujete. Zanimljivo je, mada ekstremno mnogo digitalnog zamućenja (koje je obično znak niskog bitrejta) daje svemu ružan „podvodni“ efekat koji intuitivno vezujemo za AI smeće…

https://fractalrotgrind.bandcamp.com/album/quantum-anomalies

Grindcore je odlično rodio ove nedelje. Yoshimitsu su kvartet iz Vupertala sa slikom pandura opremljenih štitovima i šlemovima usred ulične akcije na omotu albuma Clique Fantastique i već po toj slici znate da će ovde da se šamara. Clique Fantastique je ploča energične blastbit polivačine, brzog tempa, precizne, prilično tehničke egzekucije, gde su rifovi kompleksniji a aranžmani ambiciozniji nego što na prvi pogled očekujete. Zvuk je takođe uredan, snažan a čist i to da Yoshimitsu svu ovu lepotu daju da daunloudujete po ceni koju sami odredite je ekstremno lep potez. Ki da nje:

https://yoshimitsugrind.bandcamp.com/album/clique-fantastique

Space Monsters Kill Fashionistas su zanimljiv američki trio koji svira „sassgrind“, „scene grind“ itd, odnosno muziku koja je, hajde da to tako kažemo, visokokonceptualni hipsterski pogled na grindcore. Hoću da kažem, njihov prvi album, nakon dosta godina rada i nerada, I Wrote My Regrets On My Diary Sheets je ultrahaotična kombinacija disonantnih, džezerskih gitarskih grčeva, zaslepljujuće brzog blastbita, vrištanja, digitalnih efekata i OGROMNE količine semplova. Štaviše tolike količine semplova sa u nekim momentima imate utisak da slušate album koji je nastao nervoznim skrolovanjem po TikToku. Bend se od standardne false grind/ mathcore ekipe izdvaja više po estetici komunikacije i temama koje su u srži muzike, ali svako koga zanimaju ove ekstremne forme „core“ muzike, treba da ovo čuje a album se svakako može daunloudovati za bilo koju cenu. :

https://spacemonsterskillfashionistas.bandcamp.com/album/i-wrote-my-regrets-on-my-diary-sheets

Mindhoney je pariški jednočlani cybergrind projekat koji se konceptualno bori protiv industrije mesa i prerađevina. Plemenit cilj a materijal na demou  Anti Steak / L’Usine, koji najavljuje album, je eklektični, spastični miks plesne elektronske muzike i grindcorea. Sve je to kućno, dakle, breakcore + grindcore urađeni sa veoma malo para, ali šarmantno je a i naravno plaća se koliko date:

https://mindhoney.bandcamp.com/album/anti-steak-lusine

Csömör („gađenje“) su mađarski deathgrind trio sa albumom Fertő gde trinaest pesama stenje i ugiba se pod težinom zvuka i niskog štima. Rifovi se teško razumeju zbog ovoga, ali je muzika dinamična, brza, sa dosta promena ritma i mošerskog gruva koji se smenjuje sa bržim tempom. Ljudi sviraju organski, bez nekakvih studijskih peglanja i ovo je prljavo, štrokavo, namenjeno tr00 andergraund publici, a razume se, i košta koliko god ta publika kaže da košta:

https://csomorgrind.bandcamp.com/album/fert

Senseless Strife su kvebečki grindcore kombo sa besmisleno brzim programiranim bubnjem na EP-ju  Ethernet Devastation ali koji ima i bubnjara za žive nastupe. Rispekt. Enivej, ovo je ludački brzi, ludački nisko naštimovani grindcore sa dosta lepote koju će prepoznati samo publika sklona baš baš baš DIY underground muzici. Cena koliko date, razume se:

https://senselessstrife.bandcamp.com/album/ethernet-devastation

Iz Kvebeka su i Skwar, čiji je debi album Skwar veoma interesantna ploča grindcorea koji ima prostora i za nekakav poletni pank rok i za hermetični disonantni, sporiji sludge izraz. No, kada sviraju brzo, Skwar UBIJAJU i ovo je grindcore neverovatno eksplozivne energije i preciznosti. Volim kad vidim da u ovom žanru itekako ima kuda da se ide napred i Skwar su izvanredno prijatno iznenađenje:

https://cryptofdrgore.bandcamp.com/album/skwar

https://skwarband.bandcamp.com/album/skwar

Brazilski trio Cinzas ima istoimeni debi EP i to je zabavan, maštovit grindcore/ thrashgrind/ deathgrind, sa ne naročito skupom produkcijom ali sa mnogo kvalitetne, srčane svirke. Pesme su ovde napisane valjano, rifovi su dobri, tempo moćan i to što Cinzas nemaju bas-gitaru i nije neki problem. Odličan materijal koji bih iz sve snage preporučio čak i da cena nije „koliko date“:

https://cinzasgrind.bandcamp.com/album/cinzas

¡VEMANA! Iz Indijanapolisa sviraju „antikolonijalni grind“ i, mislim, to je zdrav, besan grindcore sa kratkim ali gruverskim pesmama, teškim, moćnim zvukom i zavidnim nivoom sviračke veštine. EP Three Songer, kako i najavljuje ima tri pesme i to je estetizovano nasilje i divljaštvo. Odobrava se:

https://vemana.bandcamp.com/album/three-songer

Beograđani Gnoj su mi bili odlični prošle godine sa svojim inauguralnim izdanjem, EP-jem Anujka. Sada nam nude ful album, Nadljudski i ovo je takođe vrlo dobro. Gnoj ne menjaju taktiku koja dobija i njihova muzika je vrlo strejt grindcore, sa pankerskom osnovom, dovoljno metalske nadgradnje, mnogo blastbita, dobrih vokala. Nema ovde mnogo velikih koraka napred u odnosu na neke elemente žanra standardizovane pre više od dve decenije ali i ne mora jer je egzekucija odlična. Pesme su kratke, a nisu banalne (Krtola je, recimo kao nekakav komprimovani Cannibal Corpse iz zlatne faze sa sredine devedesetih), produkcija je na ovom izdanju veoma solidna i Nadljudski je uživanje od početka do kraja a još i daunloud plaćate koliko želite. Gnoj su trenutno meni jedan od najdražih domaćih bendova u ekstremnom krilu andergraunda a ovaj album je lektira:

https://gnoj1.bandcamp.com/album/nadljudski-4

Kvebečki Doll Club rade OPASAN grindcore, sa velikim akcentom na ružnoći i disonanci, ali album Fragmence je sav u furioznom blastbitu i pesmama gde samo tri od dvanaest prelaze trajanje od jednog minuta. Ovo je destilisana, prečišćena ružnoća i agresija, ali je i producirana dovoljno suvo da ne zamori sluh pa se album sluša u jednom cugu i čoveka napumpa negativnom energijom do vrha. Bogami sjajno:

https://dollclub.bandcamp.com/album/fragmence

Svaki bend koji ime uzme po pesmi kultnih Assuck zavređuje moju pažnju (Misery Index kao, jelte, najlakši primer) ali Nizozemci Suffering Quota su svojim kvalitetom odavno prešli iz domena „zavređuju pažnju“ u domen „klikćem odmah, čim ih vidim“. Četvrti album momčadi iz Groningena, Sisyphean Life nudi furiozno grindcore bombardovanje, ali bombardovanje SA OSEĆAJEM. Mislim, naravno da su ovo uglavnom blastbitovi i vrištanje, ali rifovi su dobri, prijemčivi, pesme naprave mesta za malo gruva i sve je zapravo dobar teški rok samo sviran na svom najekstremnijem ekstremu. Jedan od najizvrsnijih nordijskih bendova ovog tipa, rame uz rame sa Gadget, Beaten to Death, Rotten Sound i tako tim superherojima:

https://sufferingquota.bandcamp.com/album/sisyphean-life

Deo 5: DEATH METAL

Hanging Garden je Dylan Cruz iz death metal bendova Scumbag i i Dissonance iz države Njujork, kako radi solo. I naravno da i ovde radi death metal ali sa naglašeno progresivnim otklonom. Drugi album ovog projekta, Dream Death najviše trpi od natrpanosti zvuka, gde je sve jedno preko drugog i mada Cruz dosta radi da u miksu razdvoji instrumente i frekvencijski i prostorno, mastering to onda dosta unazadi. No, muzika je dobra i inventivna i da se ovo malo lepše izmasteruje bilo bi BOMBONA a i ovako vredi da se čuje:

https://hanginggarden-label.bandcamp.com/album/dream-death

Hajde da ovde uvalim i Sea Sleeper iz Portlanda u Oregonu iako oni objektivno ne sviraju death metal. No, njihov drugi album, Burden of Antlers je progresivna deathcore ploča koja se meni dopada jer i pored klasičnogh deathcore vokala i srednjetempaškog dž-dž  gruva ovde ima mesta za dosta interesantnih gitarskih eksploracija, aranžmanskih diverzija, melodičnih ekscesa, ritmičkih komplikacija. Zanimljivo je!

https://seasleeper.bandcamp.com/album/burden-of-antler

Nemci HKSPK (odnosno Hello Kitti Scum Porn Killer) sviraju nekakvu verziju death metala koja ima malo blek metala u sebi ali onda i dosta neke vrste hardcorepunk energičnosti. Bend je imao jedan album 2024. godine a sada sa novim minialbumom, Heimkehr, koji ima osam pesama, produbljuju svoj zanimljivi pristup kreaciji i izvođenju muzike, tako da publika dobije svu hedbengersku agresiju koju potrebuje od death metala a da pesme i dalje budu osobene i blago eksperimentalne. Lepo:

https://hkspk.bandcamp.com/album/heimkehr

Isto nemački duo Glubsilak izdao je debi album, First Harvest i to je razume se, slamming death metal okrenut hororu i nasilju. Nije to rđavo, mada je produkcijski prilično skromno, ali ima nekog sirovog šarma i opipljive napaljenosti u ovom materijalu tako da, ako volite nerafinirani ali iskreni slem, poslušajte, a daunloud plaćate po želji:

https://glubsilak.bandcamp.com/album/first-harvest

Imaju dva benda sa imenom Revel In Flesh, Finci i Nemci, a oba su, razume se, uzela ime po naslovu pesme Entombed iz njihove rane faze. Otud i Nemci Revel In Flesh, o čijem šestom albumu, Flesh for the Kult of Death danas pričamo, BAŠ DOSTA podsećaju na Entombed iz rane faze i švedski death metal sa prelaza osamdesetih u devedesete generalno. Ničeg lošeg u tome nema, i ovo je mesnat, jednostavan, ali kvalitetno odrađen death metal sa jasnim korenima, niskim štimom, horor atmosferom i pošteno žestokom svirkom. Ko voli, neće pogrešiti:

https://revelinflesh-war.bandcamp.com/album/flesh-for-the-kult-of-death

https://revelinflesh.bandcamp.com/album/flesh-for-the-kult-of-death

Dungeons su britanski kvartet koji svira neku kombinaciju sludge i death metala. I to je šarmantno; EP Black Keep ima solidan zvuk i prijatan gruv, sa zlim, pretećim rifovima i promuklim, grozomornim vokalima. Četiri pesme i intro poštenog mošerskog provoda bez filozofije i smaranja:

https://fetiddungeons.bandcamp.com/album/black-keep-ep

Duo iz Norfolka u Engleskoj, Antididact je objavio svoj prvi album, I: Veils of Premonition (nakon EP-ja od pre četiri godine) i to je vrlo ambiciozna kombinacija melodičnijeg death metala i, recimo, progresivnijeg, simfo-roka. Nije ovo stilski možda meni na prvu loptu ni bilo mnogo zanimljivo ali Antididact pišu SUMANUTO ambiciozne pesme od po osam i devet minuta i u njima imaju masu ideja, te talenat da sve to dobro izaranžiraju pa od mene dobijaju preporuku ko kuća:

https://antididact.bandcamp.com/album/i-veils-of-premonition

Za britanski triptih tu su nam i Rumination, ekipa osnovana prošle godine u Durhamu i sa sada drugim EP-jem, Maelstrom of Epithelium. Ovde se svira brutal death/ slamming death metal i to se radi DOBRO. Rumination ne lome kalup i ne prosecaju nove puteve kojima ovaj žanr može da ide ali su jako, jako dobri i tehnički i kompozitorski, sa pet ekonomično urađenih pesama krljačine i gruva, te sa solidnom produkcijom. Ovo je slam za, jelte, ozbiljniju, odrasliju publiku koja je probirljivija u svojim slušalačkim navikama i mislim da će se sa Rumination odlično udati:

https://ruminationdm.bandcamp.com/album/maelstrom-of-epithelium

Oh… nisam očekivao ovako zabavan, razbijački debi od kalifornijskih Grand Bewitchment. Witchfyre Revelations je black-death album visoke brzine ali i apsolutno bolesne okultne i satanske estetike, gde energični, lomatajući rifovi stručno prave mesta evokativnim, atmosferičnim melodijama a sve se događa na podlozi neumoljivog mitraljiranja ritam-sekcije. Izvrstan debi:

https://grandbewitchment.bandcamp.com/album/witchfyre-revelations

Infernal Rage su tri momka iz američke države Džordžija sa demo snimkom Demo 2026, a koji nudi zabavan, gruverski death metal. Ovo je karakterisano non-stop skakutavim, tečnim, plesnim gruvom i rifovima za koje su Cannibal Corpse očigledno bili najveći uzor, ali sve spakovano u kratke pesme koje su zaista pre svega okrenute ka tome da se vi dobro provedete. Vokali su takođe zabavni i ovo je jedan lep, ugodan demo death metala koji zvuči toplo i prijateljski bez obzira na sve svoje užasne liričke teme:

https://infernal-rage.bandcamp.com/album/demo-2026

Absurdity iz Portlanda u Oregonu imaju novu postavu i novi demo snimak, Demo 2026, i ovo su tri pesme vrlo prijatnog old school death metala. Bend zna da napiše pesmu, ume da smisli dramatičan rif i da ga kvalitetno razvije i izaranžira a zvuk je, iako sirov i jeftin, sasvim adekvatan za ovo moćno, ubedljivo krljanje. Biće od ove ekipe nešto, a vi ćete moći da tvrdite da ste ih slušali (i voleli!) dok su još bili demo-bend:

https://absurditydeath.bandcamp.com/album/demo-2026

Temple Of Void iz Detroita nastavljaju istraživanje doom-death koncepta novim split singlom sa Outer Heaven iz Pensilvanije. Oba benda daju po jednu pesmu i Temple Of Void su melodični, raspevani, emotivni, produžujući tamo gde su stali sa proletošnjim albumom. Dakle, ima tu još death vokala, ali muzika je energični doom metal. Outer Heaven ga onda prikolju jednom propisno teškom death metal komadinom na kojoj gostuju i River of Nihil i svi su srećni!

https://templeofvoid.bandcamp.com/album/split-with-outer-heaven

Italijani Necrocene imaju simpatičan debi album, Scumocracy. Ovo je death metal jednostavne forme, dosta blizak thrash metal podešavajima, sa puno gruverskog, mošerskog šmeka, razgovetnim vokalom, šmekerskim rifovima. Naravno, niži štim i otklon u stranu horor-atmosfera daju mu prigodnu death metal dimenziju ali ovo će rado slušati i ljudi kojima je moderni death metal isuviše bučan i naporan.

https://personal-records.bandcamp.com/album/scumocracy

Kada bend nazovete po (najboljem) albumu Cannibal Corpse postavljate standarde visoko ali Britanci The Bleeding su se valjda već dokazali. Godless Communion im je četvrti album i ovo je kaloričan, bučan deaththrash metal sa dobrim tempom, opakim rifovima, produkcijom koja je NABUDŽENA da sve puca, ali sa dovoljno dinamike u samoj svirci da stvari ne budu zamorne i monotone. Superiorno zabavna ploča koja se ne zamara nekakvim visokim konceptima ali roka i rola:

https://thebleeding.bandcamp.com/album/godless-communion

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Belgijski 30,000 Monkies u teoriji dolaze iz smera doom metala ali album Super Rebound je kombinacija doom i sludge težine/ rifašenja sa noise rock teksturama, ali i temama koje biste pre našli na albumima alternativnih rokera. Svakako imamo posla sa bučnom, teškom muzikom koja, kada valja zajebane, teške rifove preko brda, valja ih iz sve snage a kada vrišti, vrišti muževno. Vredi poslušati!

https://30000monkies.bandcamp.com/album/super-rebound

Cor de Lux su iz Severne Karoline (iz onog mesta najgenijalnijeg imena na svetu – Kill Devil Hills) i snimaju za Ipecac Recordings Mikea Pattona pa znate da će album Year Of The Horse biti interesantno eklektičan i dostatno eksperimentalan. Bend sebe vidi negde na postpank-noise rock spektru, i ovo je sasvim tačno, ali Cor de Lux se izdvajaju osobeno pisanim pesmama, sa puno izlazaka iz „ekstremnijeg“ zvuka u nešto melodičnije, kontemplativnije i bliže postrokerskim meditacijama. No, kad se rilja, UBIJA se, slušajte The Cringe, pa bend zaista nudi veliki opseg ideja i stilova.

https://cordelux.bandcamp.com/album/year-of-the-horse

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Black Blood Sthlm su, jelte, švedski hard rok bend, osnovan nedavno ali sa članovima koji imaju dugačko internacionalno iskustvo sviranja teškog roka. Debitantski EP Black Blood Sthlm ima četiri pesme vrlo ’70s intoniranog hardrokerskog rokanja i rolanja koje sasvim jasno priziva asocijacije na Deep Purple, ali sa tipično skandinavskim glamurom i slatkim harmonijama u refrenima. Okej je to meni, volim orgulje koje ovde prominentno stoje u miksu i mada je bend u svakom slučaju preslađen za mene, nije mi neprijatan:

Iz švedske su i Dead Express ali njihov teški rok – takođe ukorenjen u sedamdesetima – ima mnogo više prizvuka garaže i proto-panka i album Almost Forever mi je sasvim lepo legao. Ovde nema nekih previsokih koncepata, ali ljudi cepaju ljuti rokenrol visokog tempa, kratkih pesama, svedene gitarske prangije i tu nema šta da se oduzima ili dodaje. Vrlo lepo:

Kai Hansen je snimio svoj tek drugi solo album (prethodni je bio pre deset godina i njime je slavio trideset godina sviranja metala) i njega totalno boli kurac. On je sebi život uredio kako voli, radi isključivo onu muziku koju u tom trenutku želi da svira, u bendu mu svira i sin (pored vrlo profi likova iz Heaven Shall Burn, Dark Age itd.) i Born with a Hammer je album rasterećenih metal kompozicija koje na momente prelaze u čiste poskočice (npr. Don’t Care). Nema tu neke velike dubine, ali ako volite Kaija treba da čujete. A ako ne volite koji vam je kurac? Kad dvaput pomenem kurac (evo i treći put!) u ovako kratkom prikazu albuma znate da su stvari ozbiljne:

Zamišljao sam da su Valkyrie’s Fire klasični evropski power metal bend, sa sve dve žene u postavi i violončelom i violinom u lajnapu za propisnu simfonijsku dimenziju, ali ljudi (i žene) su zapravo iz Tenesija. Out of Darkness, njihov debi album i ne zvuči kao evropski power metal kada ga bolje poslušate, prevashodno je produkcija malo, da kažem, lepša, a muzika je umiljati, melodični, fantazijski power metal dobrog tempa, lepih vokalnih harmonija, dobrih rifova, sa odličnom pevačicom i dosta pozitivne energije. Lepo:

Šveđane u ovom trenutku nema ko da ugrozi na vrhu lestvice najboljih modernih glam metal/ sleaze rock bendova na planeti. Najnoviji dokaz su Velveteen Queen, osnovani 2022. u Geteborgu i sa već drugim albumom, The Greater Good koji nudi propisan kok-rok kakav je osamdesetih harao top-listama, samo sa modernijim senzibilitetom i produkcijom. Ovo je stručno napisana kombinacija zametaljenog bluza i bugija, s dodatom pravom merom glam rok začina i nije ni neko čudo da bend više puta nastupa sa Aliceom Cooperom jer je ovo apsolutno muzika čije je seme baš on posejao.

ALBUM NEDELJE

Njujorški kraljevi avangardnog, eksperimentalnog (blek) metala, Krallice su tu sa novim albumom, Scour Order a ja sam tu da kažem da Colin, Mick i ekipa mogu da naprave BILO ŠTA i da ću ja to uvek slušati sa VELIKIM zanimanjem. Minuli rad ovih ljudi, u i izvan Krallice, je naprosto fantastičan, a i ovaj bend je uvek bio karakterisan snažnim eksperimentalnim duhom, ne gubeći iz vida blek metal prodornost ali radeći u mnogo različitih strana u mnogo različitih perioda. Scour Order je obeležen podužim pesmama koje svoje poente razrađuju kroz puno ponavljanja i postepenih varijacija, ali hipnotički efekat koji ovo proizvodi ne umanjuje energetski koeficijent muzike koja i dalje ide brzim tempom, dok su rifovi zapravo dosta kompleksni i to da na gitarama ima dosta disonance – što je nekakav standard za avangardni blek metal – je samo mali element njihove složenosti. Marston je ovo naravno izvrsno i producirao i dok Scour Order možda ne pravi veliki otklon od poslednjih albuma benda, on je jedna VRLO poštena, vrlo hranljiva ploča avangardnog blek metal zakucavanja koja uprkos repetitivnosti i efektu monotonije koji ona ume da produkuje JAKO vozi sve vreme.

https://krallice.bandcamp.com/album/scour-order