Ako ništa drugo, u najvažniji izborni proces u ovom veku ušli smo nepripremljeni na svim stranama, pa šta bude biće, a biće jebeno. Ulica nam se smeši ko kuća, pa evo muzika uz koju možete da trenirate i nabijate kondiciju, trebaće vam.

Deo 1: BLACK METAL

Meksikanci Demonic Being postoje još od 2005. godine (od 2008. pod ovim imenom) ali su tek sada snimili debi album. Što znači da se Supremacy of the Fallen baš dugo krčkao i to je onda jedna šarmantna, energična ploča čvrstog, rifaškog blek metala visoke tehničke razine i svog usmerenog da slavi, jelte, sotonsku supremaciju. Nisu Demonic Being ni stilski nešto MNOGO originalni niti imaju previše nečuvenih ideja, ali sviraju ubedljivo, imaju okej produkciju i daje to sve u nekakvom konačnom zbiru album koji se lako i sa uživanjem sluša:

https://demonicbeing.bandcamp.com/album/supremacy-of-the-fallen

Norveški blek metal trio sa zoroastrijanskim interesovanjima, From The Vastland, ima novi, deseti album za petnaest godina diskografske aktivnosti i Servant of Ahriman je sasvim predvidiva ali sasvim simpatična ploča. Ovo je, sada već sasvim uobičajeno, visokooktanski blek metal odsviran disciplinovano i uredno tako da se projekcija velike količine energije usredsredi u uzak snop i obori slušaoca sa nogu. Tu su onda dobri, neodređeno bliskoistočni rifovi i prijatno atmosferične pesme sa ambicioznim aranžiranjem. Produkcija takođe dosta dobra i ovo je jedno veoma autoritativno izdanje benda koji zna šta radi i radi to sve bolje što je stariji:

https://fromthevastland.bandcamp.com/album/servant-of-ahriman

https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/servant-of-ahriman

Nemački black-death duo Winds of Winter ima dosta loš mastering na debi albumu, A Choir For The End, sa mnogo klipovanja. Razumem da ljudi žele da im muzika zvuči napucano, ali ovo veoma brzo zamori sluh i šteta je da inače vrlo solidna muzika na albumu bude talac ovog problema. Winds of Winter pišu solidne pesme, sa dobrim odnosom melodičnih, atmosferičnih pasaža i energične, rifaške svirke i ako vam ne smeta to kako je materijal masterovan, ovde garantujem priličnu količinu užitka:

https://windsofwinter.bandcamp.com/album/a-choir-for-the-end

Anno Basilisk je britanski jednočlani projekat koji radi od početka veka a njegov jedini član, Vintyr (aka  Martin Edward Brindley) sa novim EP-jem, 51 Years in Hell slavi ili lamentira što je ušao u šestu deceniju života a i dalje se loži na satanizam i sve negativno. Mislim, muzika je SUPER-lo-fi i skoro pa diletantska, ali to ima mnogo šarma i nekako komunicira suštinu blek metala a da ne zvuči kao puki amaterizam. U isto vreme izašla je i kompilacija svih dosadašnjih snimaka Anno Basilisk, pa možete i to da poslušate.

https://annobasilisk.bandcamp.com/album/51-years-in-hell

Kultni finski blek metalci Archgoat imaju novi album, Nightbringer, Lightbringer, tek šesti za bend koji je osnovan još početkom devedesetih ali jeste pravio pauze. No, od 2004. godine Archgoat rade prilično uredno i mada je ovaj album sve SUPROTNO od urednog: sirov je, jedva produciran i aranžmani su mu pravljeni po vajbu a ne po nekakvom, jelte, pravilu, on je i nekako predvidiv i tačno znate kako će Archgoat da zvuče i pre nego što ga pustite. I ako samo tražite još starinskog, primitivnog black metala koji je zaista kao nekakav radio-prenos ustajanja mrtvaca iz njihovih grobova sa sve puno saplitanja i padanja u memljivu zemlju, ovo je perfektno. Arhcgoat dodaju nekakve osvežavajuće elemente u zvuk – sintisajzere, klavir itd, ali gro ove muzike je mogao biti napisan, snimljen, voljen, pa i zaboravljen još 1991. I to mislim u pozitivnom smislu.

https://archgoat666.bandcamp.com/album/nightbringer-lightbringer

Nešto mi lepo legao novi album projekta Woeful Echo iz Sinsinatija, naslovljen Absence Of Anything Divine. A nije da je u pitanju nekakva originalna zamisao, ovo je jednočlani bend čiji jedini član, Daniel Collabolletta aka Troll ima još dvocifren broj sličnih projekata i njegov blek metal na ovoj ploči je često melodičan i depresivan. Ali gitare umeju da mu prospu opasan rif pored mnogo disonance i melanholije, zvuk je oštar i ofanzivan a pevanje solidno moćno tako da, meni je malo potrebno za sreću, a u ovom slučaju to je tuđa nesreća upakovana na estetski i tehnički solidan način. Još je i cena za daunloud koliko sami date, dakle, PRELIJEPO:

https://woefulecho.bandcamp.com/album/absence-of-anything-divine

Kolumbijski Nosferatu radi od 1993. godine ali  From Darkness We Are, From Darkness We Will Be mu je tek treći album, a ti se albumi objavljuju u skoro tačnim desetogodišnjim razmacima. Enivej, ovo je jednočlani black-death kombo čiji jedini član, German Arias svira i sa dosta aktivnim bendom Horncrowned, tako da je to okej. A i From Darkness We Are, From Darkness We Will Be je okej ploča, pompeznog, teatralnog blek metal nastupa ali sa dosta časnog rada sa rifovima i blastbitovima i neočekivano solidnom produkcijom. Ovo su pesme urednih, energičnih aranžmana, precizne svirke, dobre energije i zrelog duha tako da od mene ceo paket dobija jaku preporuku:

https://nosferatucolombia.bandcamp.com/album/from-darkness-we-are-from-darkness-we-will-be

Poljaci Terrestrial Hospice imaju treći album, Omnicide – Chapter I i to je sada od njih već očekivana lavina mržnje i negativnosti u muzički sofisticiranom formatu. OK, ne sad nešto MNOGO sofisticiranom, razlog što mi se ovo dopada je upravo jer imamo posla sa sirovim, agresivnim blek metalom koji, razume se, ima elemente standardne za poljsku muziku iz ovog žanra – nešto melodičnosti, dosta teatra – ali koristi rifove, jednostavne, agresivne ritmove i ne gubi se u širini vizije. Produkcija pljeskava, old school, agresija PREČIŠĆENA:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/omnicide-chapter-i

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Consuelo del Infortunio bi bio prvi propisni studijski album za Argentince En la Niebla, bend koji je u poslednjih pet godina već imao nekoliko kraćih izdanja i dva živa albuma. Naravno Consuelo del Infortunio i sam zvuči kao da ste stavili mikrofon u prostoriju gde bend džemuje i njegova živa, spontana energija je dobro uhvaćena na ovom izdanju, sa stoner-rok gruvom i prijatnim klin vokalom koji svi zajedno snažno asociraju na Black Sabbath ali i pokazuju bend koji se kvalitetno izgradio sviranjem uživo. Produkcija je jeftina ali gitare su MOĆNE a bend autoritativno osvaja lepljivim, zaraznim rifovima i solažama:

https://enlaniebla666.bandcamp.com/album/consuelo-del-infortunio

Evo nam ponovo starih znanaca iz Indijanapolisa. Veilcaste imaju četvrti album i to je sada vrlo sazreo sludge-doom metal sa dobrim zvukom, kvalitetnim pesmama, dobrim izvedbama. Hellward je ploča mračnih ali zaraznih rifova i mučnog ali neodoljivog gruva, grubih ali ne monotonih vokala, generalno jedna pokazna vežba kako se sludge-doom radi, plus ima dobar omot. Ne propustiti:

https://veilcaste.bandcamp.com/album/hellward

Dobri su i Kanađani Hazemind čiji je debi album, Inner Sanctum jedna rifaška, stamena stonerrokerska ploča sa taman dovoljno psihodeličnih začina da čovek bude srećan. Ovo je melodično a energično, čvrsto a toplo, sa gruvom koji je zarazan i taman toliko agresivnosti da ne možete da tako lako zaspite slušajući. Vrlo dobro:

https://hazemind.bandcamp.com/album/inner-sanctum

Česi Futile Mourning imaju debi album, March Towards The Death Party i ako vam intuicija šapuće da je ovo funeral doom metal, vaša intuicija je u pravu. Ovo su dve dugačke pesme (21 i 15 minuta) sporog tempa i svečane žalobničke atmosfere, no Futile Mourning se među kolegama izdvajaju sa malo više teksture, buke i, generalno, dešavanja u raznim slojevima muzike. Dakle, ovo jeste repetitivno i sve to, ali nije monotono i ima i lepu dinamiku i generalni osećaj za detalj. Vrlo solidno a i album je – za sada – na Bandcampu moguće daunloudovati po kojoj god ceni da želite. Uskoro stiže i vinil:

https://futilemourning.bandcamp.com/album/march-towards-the-death-party

Shrineburner iz Čikaga tvrde da u principu sviraju doom metal ali njihov debi album, Hymns of Despair ima i blastbitove i puno energičnog, praktično posthardcore gruva. Zanimljiva kombinacija, pogotovo u pesmama koje traju po deset minuta i vole da imaju i klasične doom-stoner rifove i emo melodije. Suviše je ovo nervozno i lakonogo da bi bilo „pravi“ doom ali jeste neka njegova interesantna ekstrapolacija koja bi trebalo da se dopadne svakom ko voli glasnu, tešku, ekspresivnu rok i metal muziku:

https://shrineburner.bandcamp.com/album/hymns-of-despair

Pa onda dođu Mississippi Bones, hard rock/ stoner rock duo iz Ohaja sa simpatičnim southern fried šmekom. Njihov novi album, Maladroit Blues for the Colorblind ima jedanaest pesama bluzerskog, gruverskog stoner roka koji ne izmišlja nekakve nove forme u ovoj muzici ali je vrlo dobar u davanju slušaocu onog što on voli. Ovo je dinamičan, slojevit rokenrol, sa lepim zvukom, autentičnim mirisom i to da ne lomi kalup na svakom koraku nije preveliki greh:

https://mississippibones.bandcamp.com/album/maladroit-blues-for-the-colorblind

Londonski Green Lung svoj četvrti album, Necropolitan počinju odličnom doom metal uvodom, teatralnim, melodičnim i ne predugačkim, servirajući perfektnu predigru za ono što će doći. A to što će doći je muzika na idealnom preseku stoner/ hard roka, doom metala, okultnog roka… Green Lung skoro savršeno rade taj spoj propisnog rokerskog gruva i okultne/ teatralne nadgradnje, ne gubeći nikada kontakt sa bazom, ali ubacujući mnogo odličnih psihodeličnih i okultnih elemenata u kazan i dobro mešajući. Još je i album dinamično izmasterovan pa je opšti utisak izvanredan. Ne propustiti:

https://greenlung.bandcamp.com/album/necropolitan-2

Pa onda imate jedan još mekše masterovan album, a čija autorka, Jasmin Lempinen, aka Jess By The Lake posvećuje ljudskoj kreativnosti i njenoj taktilnosti, opipljivosti. Jasmine naglašava da je album analogno sniman i da je ovo njen izraz gađenja prema serijski pravljenoj, bezdušnoj muzici mašina. Jasmine je ranije pevala u bendu Jess And The Ancient One koji se meni jako dopao pre nekih pola decenije i zadovoljstvo mi je da kažem da je i ovaj album, Human, više nego prijatan za slušanje. U osnovi je to bluzirani hard rok, produciran zaista starinski i analogno, a sa puno osobene ekspresije. Jasmine odlično peva ali i pesme su dobro, maštovito napisane, maštovite i nabijene sa mnogo folk-neposrednosti i ovo je čist užitak:

https://jessbythelake.bandcamp.com/album/human

Black Glow su stoner-doom duo iz Meksika koji predvodi harizmatična pevačica, gitaristkinja, klavijaturistkinja itd, Gina Ríos a drugi partner, Octavio Diliegros svira bubnjeve. Duo je imao album Waves and Mirrors – Mirrors and Waves u Junu a sada je izdao W. M. M. W. (The Mirror Version) a što je isti materijal ali u, recimo, demo verziji. Dakle, ovo je isti materijal, iste su pesme, aranžmani su skoro identični, ali su i zvuk i svirka nešto siroviji i spontaniji i pošto je u pitanju JAKO DOBRA muzika, sa puno odlične doom atmosfere, stonerskog gruva, sjajnih rifova, dobrih vokala ITD. ITD. ITD. onda je odlično imati i ovaj „companion album“. Plus omot očigledno inspirisan Junjijem Itom, čisto da zasladi. Poslušajte:

https://theblackglow.bandcamp.com/album/w-m-m-w-the-mirror-version

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Angelust iz Ilinoja postoje od 2012. godine i imaju iza sebe dosta izdanja, uključujući tri albuma.  Angelust 2026 je, kako ga ja razumem, njihova strana split singla sa Sauronom, a koji će tek izaći, no daunloud ove strane možete kupiti sada. I nećete pogrešiti jer su to dve pesme sirovog, garažnog ali šarmantnog Black ‘n’ Rolla. Mislim, možete to zvati i blackened speed metalom, u redu, ali atmosfera je ovde satanski raspojasana i žovijalna, i bez obzira na liričke teme, više zove na provod nego na rušenje krstova po groblju…

https://angelust1.bandcamp.com/album/angelust-2026

Kanađani Hegelian Dialectic nastavljaju da rade vrlo solidan moderniji crossover thrash. Njihov prvi album, Hero To Zero prepun je energičnog srednjetempaškog gruva i jednostavnih a ložačkih rifova. Pesme su zrele, odrasle, bez jeftinih forica za decu, a da opet čuvaju uličarski šmek tako da Hegelian Dialectic imaju zaista dobar materijal da sa njim osvajaju srca i duše i izazivaju propisan haos u mošpitu:

https://hegeliandialectic.bandcamp.com/album/hero-to-zero

Kvebečani Thrash La Reine imaju „thrash“ u imenu a i druga pesma na EP-ju/ minialbumu Cauchemar Dystopique im se zove Thrash Royal. No njihova muzika spaja thrash čvrstinu i disciplinu sa zabavnim razigranim modernim metalom/ teškim rokom i, uz odličnu, tehničku svirku, dosta maštovitih momenata i ekspresivno pevanje na Francuskom, ovo je jedno, onako, blago disruptivno izdanje. Poslušajte:

https://thrashlareine.bandcamp.com/album/cauchemar-dystopique

Voljeni njemački trešeri Space Chaser imaju četvrti album, Razorblade Bay, solidnih pet godina nakon prethodnog (koji je i sam došao pet godina nakon prethodnika) i to je ugodan, naučnofantastično zainteresovan, ali muzički vrlo eksplozivan i energičan album. Space Chaser su danas kao neka manje proggy verzija Voivod, okrenutija klasičnom nemačkom thrash metalu u maniru Kreator, Destruction, Sodom i Sodomov bivši gitarista Andy Brings je ovo i producirao. Čvrst, pametan, energičan i ZABAVAN thrash metal, kako smo i navikli od Space Chasera:

https://spacechaser.bandcamp.com/album/razorblade-bay-2

Britanski thrash metal sastav Mount Slatra je upravo objavio debi album, Fit for the Dead, za ugledni Witches Brew, i to je zrela muzika u kojoj su ulični koreni i dalje primetni, ali sa dosta nadgradnje. Rifovi, melodije, harmonije, sve me podseća na neki period poznih osamdesetih i ranih devedesetih kada se thrash metal dosta intelektualizovao i nudio muziku koja je harmonski ekspanzivnija, aranžmanski ambicioznija… Možda bi Acid Reign bili nekakvo dobro poređenje mada Mount Slatra naravno nisu njihova imitacija. Ali su dobri:

https://mountslatra.bandcamp.com/album/fit-for-the-dead

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/fit-for-the-dead-2

Australijanci Harlott nisu snimili album od 2020. godine ali je njihov peti dugosvirajući opus, Exsequiis, BAŠ DOBAR. Ovo je vrlo disciplinovan, uredan, čak i „tehnički“ thrash metal, ali istovremeno tehnički thrash metal sa odlično napisanim pesmama, zanimljivim rifovima, dosta dobre, ozbiljne tematike. Ovo je zreli thrash, kakav je bio, rekosmo malopre, u usponu početkom devedesetih i divno je čuti da ga bendovi ponovo i ovako dobro i strastveno sviraju:

https://harlottmetal.bandcamp.com/album/exsequiis

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Koliko prošle nedelje sam hvalio londonski Contract Killer a oni, op, evo novo izdanje. Live Off the Floor je minialbum snimljen uživo u studiju, dakle, ona kombinacija solidnog zvuka i žive spontanosti koja nekada daje odlične rezultate i ovde ih je, Alaha mi, dala. Materijal je malo sa nedavnog albuma Liquidator, a malo ima i starijih komada ali sve je energičan, prljav i neodoljivo šarmantan thrash metal i crossover sa rokerskom i pankerskom podlogom. Odlično je a ima i kaseta. Ne propustiti:

https://contractkiller.bandcamp.com/album/live-off-the-floor

Italijani Stygian sviraju simpatičan blackened hardcore. EP Hunt the Divine ima samo dve pesme ali one su podugačke i ambiciozno napisane sa dosta raskošnim aranžmanima i dobrim zvukom. Žestina ali i eleganciji u ponudi, dakle, a ponuda je da vi sami odredite cenu za daunloud:

https://stygianbhc.bandcamp.com/album/hunt-the-divine

I danski bend Kōya je nekakva alotropska modifikacija blackened hardcore zvuka. Ali, mislim, vrlo dobra. Njihov album, Pendula, je ploča velike žestine i prodorne energije koju nešto prošireniji/ pustolovniji harmonski program lepo oplemenjuje, ali pesme su i dalje ekonomične, i usredsređene na krljanje. Fina ploča:

https://koyaband.bandcamp.com/album/pendula

Lack Iz Kopenhagena sviraju prilično energičan, ekspresivan posthardcore na albumu koji se isto zove Lack. Ovo je muzički ambiciozna, praktično i malo progresivna svirka koja čuva pank rok srž, ali se trudi da je posreduje sa dosta skoro mathcore komplikovanja i sirovih, ranjivih emocija. Sasvim zanimljivo!

https://lackattackdk.bandcamp.com/album/lack

Vile Bastard je jednočlani bend iz Sinsinatija čiji je debi album, Fairy Tales For Grown Ups kompletno miksovan i masterovan u Beogradu. Kuriozitet! Enivej, ovo je pankom oprljen metal, praktično krosover, koji se bavi socijalnom kritikom iz jedne osvežavajuće lične perspektive, nudeći srednjetempaške, skoro cirkuske skaske. Vrlo narativno, simpatično evokativno (i vodviljski) u rifovima, producirano OKEJ:

https://vilebastard.bandcamp.com/album/fairy-tales-for-grown-ups

Pontiff su iz Blumingtona u Ilinoju i mada sviraju metalizirani hardcore, njihov demo snimak Demo ’26 zvuči kao sludge metal. Samo ima kraće pesme, ali sve je tu: sporost, težina, mučnina, abrazija. Meni je to sasvim okej i ove dve pesme bend predstavljaju u obećavajućem svetlu a plaćaju se koliko date:

https://pontiff-il.bandcamp.com/album/demo-26

Znate za brainrot, ali sada imate Drainrot iz Noksvila u Tenesiju, siledžijski hardcore bend sa naslovima pesama poput 2 by 4 to the Dome ili Bite the Bullet. Nasilje je u osnovi svega na albumu Crucifix ali je taj album u stvari dosta dobar, sa jezgrovitim pesmama metaliziranog, gruverskog i energičnog hardkora i solidno usredsređenim izrazom celog benda. Stilski ovo nije muzika koju ja posebno volim ali Drainrot su dosta dobri:

https://drainrot.bandcamp.com/album/crucifix

WTF, pa koliko često Killing Of A Sacred Deer snimaju albume? Encephalic Angels je stigao, za mene, niotkuda, a još se nisam oporavio od eponimnog debija koji je, kad proverim, ipak bio pre solidne dve godine. Ali valjda intenzitet kojim ovi ljudi sviraju poništava vreme i sve to. Enivej, novi album je odličan i ojačava argument da su Killing Of A Sacred Deer jedan od najboljih bendova koji u ovom trenutku operišu u deathcore/ metalcore orbiti, sa muzikom koja je superiorno tenzična i mučna a da je istovremeno pokretačka i, uh zabavna. Nemoguće je zapamtiti ijedan rif sa ovog albuma, ali je album kao celina MEMORABILAN:

https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/encephalic-angels

Onda imamo Kab-Yah iz Atine, bend od, verujem, samo dva čoveka a koji svira sirovi, agresivni crossover thrash. Štim je ovde niži, ima dosta sabatovski preteće intoniranih rifova, ali i mathcore disonanci, miks je sirov ali dobar a pesme na EP-ju Beyond The Cocoon su pravljene da se kombinuje sprinterska ofanziva sa tim nekim atmosferičnim gruvom. Promuklo, distorzirano, surovo, a sve po ceni koju sami određujete:

https://kab-yah.bandcamp.com/album/beyond-the-cocoon

Kada se bend iz Belgije nazove Shaolin to vam je kao da se bend iz Nigerije nazove Hilandar: BUDE VAM MALO SUMNJIVO. Pogotovo kada vidite da njihov aktuelni minialbum, Gears of War nema veze sa igrama iz istoimenog popularnog gejming serijala. Ali muzika nije loša, Shaolin sviraju crossover thrash sa možda malo siledžijskog, metaliziranog hardkora dodatog u recept i to je zaista DOSTA DOBRO. Okej rifovi, stamen gruv, okej produkcija, vokali promukli, sve je to solidno. Ima i kaseta, mada nije baš najjasnije kako da je kupite:

https://shaolincrossover.bandcamp.com/album/gears-of-war

https://pressuredrecords.bandcamp.com/album/prd009-shaolin-gears-of-war

Tunnel Jumper iz Denvera sviraju „rocky Mountain hardcore“ i njihov album, Half Gone je procesija metalskih rifova i mošerskog gruva. Vrlo standardan program ali me iz nekog razloga ova muzika zabavlja značajno više nego prosečan thugcore album na koji naletim slučajno na internetu. Malo je do dobrih rifova, do odsustva smaranja u pesmama koje idu od krešenda do krešenda lepim tempom, a malo je i do produkcije koja ima iznenađujuće lep miks i topao zvuk. Tako se to radi:

https://tunneljumper.bandcamp.com/album/half-gone

Argentinci Cavernario su kombinacija death metala i hardcorea ali ova je ravnoteža pomerena ZNAČAJNO u smeru death metala sa samo povremenim hardcore brejkdaunom sred death metal prebijanja, te kraćim pesmama. I meni se sve to dopada; demo snimak  Camino Lento A La Devastacion je dobro snimljen i miksovan, svirka je izuzetno ubedljiva a muzika je sastavljena od dobrih rifova, agresije i kvalitetnog gruva. Dobar bend:

https://cavernariodeathmetal.bandcamp.com/album/camino-lento-a-la-devastacion

Saturnal Necropolis iz Kolumbije misle da sviraju death metal ali njihov Demo MMXXVI ima kratke pesme i tečne aranžmane smene brze i još brže svirke, tako da je ovo za mene pre deathgrind. Svakako je jeftino producirano i srčano odsvirano pa je lako osvojilo moje simpatije:

https://saturnalnecropolis.bandcamp.com/album/demo-mmxxvi

Everything Decays iz Ajndhovena su u principu deathcore bend, ali ima tu i dosta groove metala, nu metala, metalcorea i metaliziranog hardcorea. Dakle, stilski ne baš nešto po nekom mom ukusu ali album Requiem II: We Will Slaughter the Lambs mi je nekako simpatičan u svojoj neposrednosti. Mislim, ovo je sve generički hardcore i metalcore brejkdaun za generičkim hardcore i metalcore brejkdaunom, ali onda sve to ima neku simpatičnu dimenziju ne baš EKSPREIMENTA ali šaranja između žanrovskih tropa tako da se u zbiru dobije nešto sveže. Plus, dobar ženski vokal. Eto!

https://everythingdecays.bandcamp.com/album/requiem-ii-we-will-slaughter-the-lambs

Trigger su nemački grindcore bend (mada ima i drugi nemački bend istog imena koji svira blek metal) i njihova je distinkcija da nemaju gitaru a sviraju već dvadeset godina u trio postavi gde bas i bubanj daju podlogu za vrištanje. Reclaiming Torches je zabavna, mišićava ploča, kratkih, spastičnih pesama koje normalnom slušaocu ima da zvuče sve isto, ali grindcore gurmanima garantuju dosta zabave. Jeste zvuk monoton, ali svirka je propisno dobra a aranžmani kratki tako da, lepo je. Uskoro i vinil:

https://triggergrindcore.bandcamp.com/album/reclaiming-torches

In Contempt in Masačusetsa imaju odličan EP hardkora uprljanog grajndom, Hope Is A Dead Language. Ovo je mračno, distorzirano, brutalno odurlano i sa dosta blastbita ali nije u punoj meri otišlo u grindcore stilizacije i čuva tribalnu hardcore dimenziju tako da na gomili zvuči osobeno i moćno. Dobar zvuk, apsolutno mučna a zarazna atmosfera, sve odlično:

https://incontempthc.bandcamp.com/album/hope-is-a-dead-language

Hemorrhoid / Sequestrum je split EP između dva goregrind benda. Hemorrhoid su Amerikanci (i verovatno su nesvesni srpskog benda istog imena koji je radio pre tridesetak godina) i njihova muzika je jednostavni, primitivni, garažni goregrind. Volim. Sequestrum su iz Danske i njihove dve pesme su isto jednostavni, primitivni, garažni goregrind ali sa mrvicu više tehničkog kvaliteta u svirci i produkciji. Ali MRVICU, tako da je ovo fino, stilski konzistentno i konzistentno zabavno izdanje za old school publiku:

https://hemorrhoid-sequestrum.bandcamp.com/album/split

Kalifornijski deathgrinderi Cartilage – sa članovima Ghoul, Feast itd. – imaju treći album, Operating Altar i to je jedna vrlo  prijatna kombinacija melodičnog death metala i kvalitetnijeg goregrinda. Naravno, to u mnogome i zvuči kao Carcass ali DA LI JE TO NEŠTO LOŠE? Svi vole Carcass a Cartilage imaju odličnu produkciju, zabavne i raznovrsne pesme i napisali su nešto što je konceptualni album a što, mislim, njihovoj odabranoj muzici nekako prirodno paše. Vrlo, VRLO dobro i štaviše, meni bolje od velikog dela poznijeg Carcassovog opusa:

https://everlastingspew.bandcamp.com/album/operating-altar

Deo 5: DEATH METAL

Infernal Throne je debi album za jednočlani projekat Flames of Torment a čiji jedini član, Scott Paden ima još nekoliko jednočlanih projekata, kako je to i inače običaj. Scott je sa ovim projektom tokom prošle i ove godine izbacio dvocifren broj singlova ali album je sav sklopljen od novog materijala i nagađate da tolika preprodukcija ne garantuje baš neki LUDAČKI visok kvalitet pesama, no, Infernal Throne je, za standardne kućne, jednočovečije produkcije zapravo prilično šarmantna ploča. Ovo je hororom i sotonizmom inspirisan death metal, sav u zajebanim, evokativnim rifovima i atmosferi pretnje i nije uopšte loš. Nije ni nešto izvanredan i Scott često varira iste ideje kroz više pesama, ali taj neki neumoljivi mošerski gruv koji valja je simpatičan, korišćenje horova je simpatično a i album daunloudujete po ceni koju sami izmislite:

https://blasphemousspawnrecords.bandcamp.com/album/infernal-throne-2

https://flamesoftorment.bandcamp.com/album/infernal-throne

Brainstem su osnovani ove godine u Ipsviču i već imaju jedan sasvim solidan EP, Diminishing Capacity. Nagađate da je ovo brutalni death metal i zaista, bend trese pošteno, sa mesnatim, teškim zvukom i tom kombinacijom blastbita i mošerskog/ slemerskog gruva kakvu volite. Svirka je lepršava, živa i zabavna i materijal je, iako ne PRETERANO originalan, sasvim simpatičan:

https://brainstemuk.bandcamp.com/album/diminishing-capacity

Isto imate i Worship The Pestilence iz Bolivije, ali ovo je bend sa skoro dve decenije iskustva, Death Bonanza mu je četvrti album a i muzika je još više pomerena u smeru slamming death metala. Ali nije nemaštovita, Death Bonanza prijatno iznenađuje spretnim dodavanjem melodičnih, evokativnih gitarskih tema u generalno pakleni brutal death metal gruv i mada je album produciran prilično natrpano, ovo ima lep efekat na muziku koja prodiše pre nego što se vrati klanju:

https://worshipthepestilenceband.bandcamp.com/album/death-bonanza

Solidno zvuče Indusi Hymns of Hadean na svom prvom izdanju, EP-ju Thanatocracy. Ovo je, kako kod Indusa zna da bude, dosta filozofski i kritički intoniran death metal, ali na muzičkom planu nema zakidanja. Hymns of Hadean tresu ozbiljan, energičan death metal gruv, imaju solidne rifčine i kvalitetnu produkciju i ovih pet pesama (tj. četiri i intro) bend predstavljaju vrlo pozitivno, demonstrirajući i zrelost u pisanju pesama i stilsku osobenost. Veoma dobro:

https://hymnsofhadean.bandcamp.com/album/thanatocracy

Graverer su Indonežani a Total Death Impact im je debi album i to je sirov, silovit deaththrash. Za razliku od većine indonežanskih death metal bendova koje ovde hvalim, ovo nije superprecizni, tehnički brutal death metal, Graverer su  više old school, bliži thrashu i imaju jeftiniji zvuk, ali da ne bude zabune: oni sviraju ODLIČNO i nešto relaksiraniji odnos prema zvuku i egzekuciji ni slučajno ne znači da je ovaj album glupo napisan ili nespretno sviran. Naprotiv, ovo je DOBRO i predstavlja neko dobro secište ranih radova Autopsy i švedskih bendova poput Nihilist i Dismember tako da se meni, prirodno, jako dopada.

https://graverer.bandcamp.com/album/total-death-impact

Demolarium je drugi album za BOCC iz Barselone i ovo je šest pesma u 42 minuta teškog, mučnog death doom trpanja. Ali dobrog trpanja, BOCC zvuče sigurno, sazrelo, sa fokusom na proizvodnji hermetičnosti i teskobe, zvuk je odličan, hrskav i živ a pesme su poduže i pomučnije, baš kako treba. Sjajno:

https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/bocc-demolarium

Epitaphe iz Francuske sviraju „doomed & atmospheric death metal“ a što u slučaju novog albuma, III, znači saksofon u stalnoj postavi i pesme od šesnaest minuta. Death metal delovi ovog paketa su okej, okej je i ta neka mračna džezerska improvizacija i mada neću da tvrdim da su srastanja bešavna i da to sve na gomili uvek deluje jednako ubedljivo, ovo je svakako solidno dobar koncept odrađen sa mnogo strasti:

https://epitaphe.bandcamp.com/album/iii

https://aestheticdeath.bandcamp.com/album/iii

https://epitaphe-gurglinggore.bandcamp.com/album/iii

Šveđani Filth su prošle godine imali debi album Time to Rot koji je bio solidno primljen. Meni je, naravno prijalo da iz Geteborga dolazi nešto što nije tipično melodični, poletni death metal nego old school štroka, čak iako Filth (dakle – štroka) nisu preterivali sa originalnošću. No, drugi album, upravo izašli Death Exhibiton, ponovo za ugledni Me Saco un Ojo Records, daje zvuk benda koji sazreva. Karakteristična harmonska istraživanja su i dalje tu, a bend sada piše zanimljive, ambicioznije aranžmane, ne gubeći, naravno, utemeljenje u rifaškom, old school trpanju. Zvuk je topao i prijatan, rifovi i melodije dobri i ovo je jako ugodan album:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/death-exhibiton

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Pince Brume su jedan od onih bendova koji tvrdi rokerski zvuk nude bez gitare u postavi. Ovaj marseljski duo ima bubnjeve, bas gitaru i vokale pa im je muzika, mišićavi, ritmički naglašeni, recimo noise rock. Ili već, noise punk, postpunk, alternativni rok, ŠTAGOD. Poenta je da je ovo minimalistički format u kome se gleda koliko se prilježno radi i koliko su pesme ekspresivne sa to malo alata a album, isto Pince Brume, nudi dosta argumenata da je ovo bend koji svoj zanat POZNAJE. Produkcija dosta jeftina ali opšti utisak dobar, a i plaćate koliko hoćete:

https://pincebrume.bandcamp.com/album/pince-brume

The Fierce & The Dead su londonski bend koji u suštini svira alternativni rok i meni se dosta toga na njihovom albumu Regional Theatre ne dopada posebno, naprosto u stilskom smislu. Ali bend odlično svira, ima dobru produkciju i neke pesme su noise-rockerski osnažene i mislim da album, pogotovo ako niste zatucana budala kao ja, treba da čujete:

https://thefierceandthedead.bandcamp.com/album/regional-theatre

Das Muerte iz Bostona su negde između modernog progresivnog roka i mathcorea, sa dosta promena ritma, dosta egzotičnog harmonskog programa na rokerskoj osnovi, korus-flendžerom na bas gitari i tako to. Novi EP, Uno, je izbor starijeg materijala snimljenog sa novim pevačem i ovo je uglavnom odlično, sa mnogo znojave svirke i zanimljivih ideja. Jaka preporuka:

https://dasmuerte.bandcamp.com/album/uno

Bruklinski Foreign Body su mnogo dobri. Njihov prvi album izašao je za malajsku etiketu Menora Recordings pre četiri godine a to je jebeno hardcore. Libertine im je drugi album i ovo je najprljaviji, najgaražniji, najpodrumskiji noise rock koji možete da zamislite. Pesme su bolesno zarazne, svirka opsesivno repetitivna, distorzija skida farbu sa zidova i sve je kao da dobijate pesnicu u zube za pesnicom u zube ali na najzabavniji moguć način. Savršenstvo:

https://foreignbodynyc.bandcamp.com/album/libertine

Imamo ove nedelje i malo lepog power electronics/ harsh noise zvuka. Split album indonežanskih  Dronedead i čeških RDKPL se zove samo Split i nudi sa indonežanske strane ugodan, topao distorzirani dron i kontrolisani fidbek, a sa češke dobro posloženu, slojevitu belu elektronsku buku i efekte. Lepe kompozicije, dobar zvuk, solidan omot i cena od koliko date za daunloud su sve jaki argumenti da ovome date šansu:

https://dronedead.bandcamp.com/album/split-3

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Za Thy Legacy iz aviona vidite da su Grci, pa onda po tome podesite očekivanja od njihovog debi albuma The Call. Ovo je, naravno, klasičan, starinski heavy metal sa NWOBHM podlogom, gde se prva pesma na albumu zove Heavy Metal Rising i gde, ako volite taj epski cheese ali i znojavu, energičnu svirku i suvu, nenabudženu produkciju, ima da uživate. Ovo i izdaje Nameless Grave Records a što ukazuje da je Andrew Lee na ozbiljnom old school tripu u ovom periodu svog rada, tako da album dolazi nekako prirodno u katalogu koji već ima, jelte, Heavy Metal Shrapnel. Thy Legacy nisu revolucionarni i čak i u tom kontekstu NWOBHM rivajvla ne nude bogznašta osobeno, ali su dobri i ovo je prijatna ploča:

https://thylegacy.bandcamp.com/album/the-call

Švajcarci  CoreLeoni (a što u principu znači „lavlje srce“) sviraju za nijasnu popičniji hard rok nego što ja idealno volim ali im je četvrti album, Generection uprkos UŽASNOM naslovu, zapravo sasvim prijatan. Ovde imate tu neku diovsku, power-osnovu sa zdravim hardrokerskim zvukom a na koju onda dolaze himnični refreni i višeglasne vokalne harmonije. Bude to okej a i album ne preteruje sa trajanjem i pakuje čak 11 pesama u 42 minuta. Solidno!

Àlfar Quest su brazilsko-Američki simfonijski power metal projekat startovan prošle godine, sada sa debi albumom, The Cave Beyond Time. Ovo je ULTRA-cheesy muzika inspirisana fantazijskom pop kulturom i stonim RPGovima, ali je bend izuzetno kompetentan u pisanju optimističkih pesmica koja dobijaju i razuman metal tretman i sasvim pristojne orkestracije. Dodatno, produkcija nije plastična i beživotno nedinamična kako je to za power metal više pravilo nego izuzetak pa ova gomila gikova od mene dobija preporuke:

https://alfarquest.bandcamp.com/album/the-cave-beyond-time

Old Iron Bridge su italijanski bend nazvan po mostu na kome su se počev od osamdesetih skupljali metalci u gradu Olbia. EP Holy Inquisition Fire onda ima dve pesme solidno zabavnog heavy/ proto speed metala, producirane valjano, odsvirane sa strašću i generalno zabavne. Daunloud plaćate po želji:

https://metalupyourassrecords.bandcamp.com/album/holy-inquisition-fire-double-single

Hrafnablót su sa Islanda i sviraju „čarobnički metal“, a što bi bio folklorom opasno zarprljani metal centriran oko odlične pevačice po imenu Hugrún Hanna Stefánsdóttir. Jebemti, ovi Islanđani, samo kad im izgovoriš ime moraš da staneš mirno. Enivej, debi album šestorke, Guðlaugar saga ima dosta meni dragih klasičnih metalskih fora koje podsećaju na Iron Maiden a onda i dosta odličnog narodnjačkog melosa, sve čvrsto odsvirano i mada produkcija nije idealna, makar nije spljeskana i nedinamična u masteringu i instrumenti su lepo razdvojeni pa se ovo sluša sa dosta apetita i širokim osmehom na licu:

https://hrafnablot.bandcamp.com/album/gu-laugar-saga-2

Belgijski superheroji NWOBHM i proto-speed metal zvuka, Killer, zvuče i u 2026. godini onako napaljeno, raspoloženo i zaljubljeno u bučni rok kao što su zvučali na svom debi albumu 1981. godine koji je meni i dalje teški klasik. OK, Killer su koncepcijski bili nekakav krosover Judas Priest i Motorhead, dakle, nisu imali AUTOHTON zvuk ali su to nadoknađivali čistom strašću i to važi i za The Grand Finale, njihov tek osmi album za četiri i po decenije rada i, po svemu sudeći i oproštajni opus. Ovo je deset pesama u manje od četrdeset minuta ozbiljnog heavy rock razvaljivanja u nepogrešivo ubitačnoj power trio postavi (poslednji put osveženoj pre više od deceniju i po) i ako vam se čini da Killer sviraju predobro i prejako za objektivno premalo prepoznavanja od strane istorije, u pravu ste. Ovo je i dalje srčana, zdrava, moćna metal svirka kao što je bila i osamdesetih, i pošteniji hevi metal album teško da ste čuli u ovoj godini.

Imamo još NWOBHM veterana. Electrifyed je četrnaesti album za Tygers of Pan Tang, osnovane još 1978. godine i, pa, iznenađujuće je zabavan. Mislim, ja sam štovalac Tygers of Pan Tang, oni u svom opusu imaju neke od najboljih heavy metal pesama IKAD, ali fakat je da su poslednjih godina voleli malo da skrenu u pop-smeru. Electrifyed je, pak, propisna hard ’n’ heavy ploča sa bluz osnovom i časnom sliz nadgradnjom, odsvirana momački, čak i producirana dosta živo i mada neću tvrditi da je bend ovde napisao deset novih KLASIKA, ovo su pesme sa kojima se niko nije izbrukao. The Powers That Be, recimo, je jako zapaljiv komad metala koji bi u ranim osamdesetima apsolutno harao po klubovima i radio-stanicama. Najdublje poštovanje za Roba i ekipu.

https://tygersofpantang.bandcamp.com/album/electrifyed

ALBUM NEDELJE

Well, now, imamo dva albuma nedelje i oba su iz sfere death metala. Zlatno doba! Prvo, dakle, imamo odličan brutal death metal program koji nam dolazi iz Pitsburga na debi albumu ekipe Vulgar Mephitis a koji se zove From Dust. Ovo je vrlo brz, vrlo nervozan, tehnički superioran brutal death metal koji ima veliki i težak zvuk ali jako lepo razdvaja instrumente po stereo-panorami pa ploča ne zvuči natrpano. Male tajne velikih majstora a u ovom slučaju majstor je ruski miksing i mastering inženjer Александр Боровых koji je muziku Vulgar Mephitis zaista stručno razapeo po velikom platnu. A imao je rašta i truditi se jer je ovo napisano hiperekonomično, sa pesmama koje idu brzo, ne traju dugo, ali MNOGO urade u tih par minuta nudeći nešto što tek u refleksiji prepoznate kao tehničku egzibiciju jer ste prvi put suviše zauzeti hedbengom. Brutal Death metal za poznavaoce i sladokusce:

https://vulgarmephitis.bandcamp.com/album/from-dust

Gore hvaljeni izdavač Me Saco un Ojo Records, a u saradnji sa uvek izvrsnim Dark Descent Records ima ove nedelje u ponudi i drugi album čeških death metalaca Sněť i to je JAKO dobro. Za prvi album ovog benda, Mokvání v okovech a koji je pre pet godina izdao Blood Harvest sam rekao da je korektan i meni stilski veoma prijemčiv ali da ne pati od previše originalnosti. No sa V Bažinách Vědomí su Sněť apsolutno dobacili na novu razinu i ovo je sada old school death metal sa dubinom i karakterom pored toga što savršeno radi sve one formalne stvari. Dakle, zvuk je moćan, jak a dovoljno dinamičan, rifovi su mračni i disonantni ali pesme su pre svega odlično napisane i grade te svoje turobne narative sa puno ubedljivosti. Krljačka, mučna, a PAMETNA muzika kakvu preporučujem iz sveg srca jer je ovo, da buem jasan, jedan od najboljih death metal albuma koji su izašli ove godine. Treća pesma, Natur, je HITČINA!

https://snet.bandcamp.com/album/v-ba-in-ch-v-dom

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/v-ba-in-ch-v-dom

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/v-ba-in-ch-v-dom