Umro nam je Frank Beard i sada je jedini originalni član legendarnih ZZ Top još uvek živi i aktivan Billy Gibbons, koji je zbog smrti decenijskog kolege što je već duže vreme bio u palijativnoj nezi prekinuo turneju sa aktuelnom postavom. Pošteno a i pošteno je da ispratimo Franka na onaj svet potvrđujući da je dobar deo onog što ćemo slušati u današnjem pregledu poteklo baš od ZZ Top. Naravno za koji dan nam u Beograd stižu Judas Priest, Dark Funeral, Discharge i još gomila dobrih bendova pa tugovanje možemo da iskombinujemo sa mnogo, mnogo buke. Evo:

Deo 1: BLACK METAL

Finski black-death trio Vināyakas osnovan je ove godine i najpoznatiji član u njemu je bubnjar, Elmeri Lähdemäki poznat i kao Human Animal, a koji svira u više bendova (Alkemisti, Demonic Torment…). Prvi EP za Vināyakas zove se Cleansed by the Ancient Fire i to je šest pesama nesuptilnog, sirovog prebijanja koje članovi benda opisuju kao „total ancient blackdeath“. Da bude jasno, tehnički je ovo vrlo kompetentno i to što je estetika jednostavna, ne znači da su pesme loše napisane ili da produkcija ne valja, naprotiv, ovo je vrlo spretno napravljena muzika koja zvuči kao povraćanje samog haosa u vaše lice:

https://vinayakas.bandcamp.com/album/cleansed-by-the-ancient-fire

Nizozemski Doodbidder ne daje podatke o sebi povodom debi izdanja, EP-ja isto naslovljenog Doodbidder, ali ovo zvuči kao jednočlani blek metal projekt nekog ko ume da radi ovakve stvari. Tri pesme ovde su prilično melodične, sa čak i tišim, melanholičnijim delovima, ali je zvuk ugodno sirov a fokus je na energičnoj, jurišničkoj svirci. To je sasvim okej i lepo se sluša:

https://doodbidder.bandcamp.com/album/doodbidder

Fen su britanski bend negde između atmosferičnog blek metala i post roka. Što nije nužno nešto za šta bih ja prešao ulicu da ga čujem ali osmi album benda, aktuelni Elemental (Part 1: Mourning Earth) je dobio vrlo dobre ocene i pažnja mi je bila, jelte, privučena. I, mislim, ima ovde štofa. OK, produkcija je onaj razmazani atmoblek stil koji ne cenim preterano i ima ovde dosta „gaze“ repeticije i atmosfere, ali Fen imaju i opipljivu progresivističku dimenziju u onome što rade pa su pesme pune zanimljivih ideja, prilično dobro izaranžiranih pritom, da ne budu samo hrpa, jelte, ideja, i album svakako preporučujem vaskolikoj narodnoj pažnji:

https://fenuk.bandcamp.com/album/elemental-part-one-mourning-earth

Jako simpatično zvuče Slovenci Cvinger na svom četvrtom albumu, Rites ov Flesh gde prilično old school black metal stil i živ, dosta prirodan zvuk svedoče o grupi koja je jako lepo sazrela. Rites ov Flesh je ploča žestine i ofanzivnosti, ali su pesme napisane lepo i promišljeno, sa kontemplativnim konceptom u temelju albuma, ali sa puno odličnih rifova, tema, komponovanih solaža, memorabilnih vokalnih melodija, a sve to u jednom znojavom, užurbanom sviračkom ambijentu. Veoma, veoma dobro:

https://cvinger.bandcamp.com/album/rites-ov-flesh

Česi Pásmo u teoriji sviraju blek metal, ali em im je tekstualna tematika pro-hrišćanska em im je muzika zabavna kombinacija black i speed metala sa d-beat pankom i malo psihodelije. Sve se to i pored jeftine produkcije lepo čuje na split EP-ju koji je ovaj duo upravo podelio sa američkim Elk Blood ali stranu Elk Blood nećete naći na Bandcampu tako da, slušajte Pásmo i pare dajte njima, zaslužili su:

https://pasmo.bandcamp.com/album/p-smo-elk-blood-split

Blasphemaniac su brazilski black-speed kombo sastavljen od članova raznih blek metal bendova osnovan 2015. godine ali sa proširenom postavom od 2024, kao i gomilom uglavnom kraćih izdanja koju su izdali počev od 2021. Bend ima za sobom i jedan album a aktuelno izdanje je split album Nocturnal Rites of Unholy Fornication koji dele sa portugalskim Gallows Rites. No, Gallows Rites nisu svoj material stavili na Bandcamp pa ovde pričamo samo o Blasphemaniac i to je fina bakljada speed metal rifova, promuklog blek metal vrištanja i svirke u visokom tempu. Četiri pesme vrhunskog satanističkog užitka za sladokusce, plus vite vi taj omot, molim vas:

https://blasphemaniac.bandcamp.com/album/nocturnal-rites-of-unholy-fornication

Pošto nam za neki dan stižu u goste Dark Funeral, evo da se čuje i njihov aktuelni živi album, A Beast To Praise, snimljen pre četiri godine u Stokholmu. Mislim, Dark Funeral su Dark Funeral, tu nema sad neke filozofije, zna se koji oni standard drže i zna se šta i kako sviraju. Nije ovo blek metal neke ogromne invencije i dubine ali je tehnički uvek bio kvalitetan a mračna melodičnost mu je vazda pomagala u postizanju visoke kakvoće zaraznosti. Bend svira dosta popularnih pesama iz poslednjih deceniju i po a za nas, stare lojaliste ovde imaju hitovi poput Open the Gates, The Arrival of Satan’s Empire, Goddess of Sodomy, Vobiscum Satanas itd. tako da, svako će barem malo uživati:

https://centurymedia.bandcamp.com/album/a-beast-to-praise-live-in-stockholm-24-bit-hd-audio

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Teksaški Orangutan Juice imaju album teškog sludge-doom zvuka naslovljen  Built on Bottom Shelf. Naslućujete da je ovo sirova, luzerska muzika sva u gruvu i sa dosta bluz korena i u pravu ste. Snimci su jeftini ali dobri, pesme spore, teške ali sa izraženom pokretačkom energijom, teksture su rapave i prijatne a raznovrsnost izraza je iznenađujuće široka:

https://orangutanjuice.bandcamp.com/album/built-on-bottom-shelf

Graydeath iz Ričmonda u Virdžiniji imaju dve pesme na demo snimku naslovljenom Graydeath Demo 2026, a koji je i prvi snimak ovog, pretpostavljam veoma sveže osnovanog benda. No, iako su to samo dve pesme i iako je ovo samo demo, muzika je MUČNI, TEŠKI, NAPORNI ali ugodni sludge metal usredsređen na jako abrazivan, distorziran zvuk, nizak štim i veliku težinu, lepljive rifove i promuklo vrištanje. Vrlo je to SOLIDNO i mada Graydeath za sada nemaju nijedan originalan element u zvuku, pesme su lepe a daunloud se plaća po želji:

https://graydeath.bandcamp.com/album/graydeath-demo-2026

Crossroads Ritual su trojica Beograđana kojima ne znam prave identitete, kako sviraju nešto što oni zovu „Dark Americana“ ili „Southern Black Metal“ U nekim opštijim klasifikacijama ja bih debi EP ovog projekta, Prologue, opisao ko kombinaciju blek metala, post metala i doom metala, ali svakako dominira sporiji tempo, teži zvuk, mračna atmosfera. Kvalitetno je to napisano, sa osećajem za to koliko je elemenata dovoljno da pesme imaju karakter i da bi sve preko toga bili samo nepotrebni ukrasi, zvuk je zdrav, snažan, bend već na ovom prvom snimku ima  jasan identitet i mora se pohvaliti iz sve snage:

https://crossroadsritual.bandcamp.com/album/prologue

Nisam najveći svetski fan doomgaze zvuka, ali peruanski Argul su vrlo solidni na svom prvom albumu, Soledad & orgullo. Bend je deo šireg doom kolektiva u kome su i grupe poput Memento Mori i Illwind, pa sa njima deli i neke članove, a debi album je procesija dugačkih, sporih, melodičnih komada koji ne rade ništa što ne očekujete od albuma doomgaze muzike, ali rade to što rade sa ubeđenjem. Dakle, spor, melanholični gruv, tužno, otegnuto pevanje, mnogo hipnotičkih shoegaze tema, sve napravljeno kvalitetno i spremno za konzumaciju:

https://personal-records.bandcamp.com/album/soledad-orgullo

Ako niste znali kako zvuči post-sludge metal, evo ih Dead Steppe iz Virdžinije da poduče. Njihov album, Hail The End je u suštini gruverski sludge metal sa malo kontemplativnijih, atmosferičnih delova i to je okej. Vokali su životinjski dobar deo vremena, zvuk taman, rifovi mučni, a opet sve ima gruv i prilično je zabavno, tako da, izvolite:

https://deadsteppe.bandcamp.com/album/hail-the-end

Vrlo solidan EP/ demo nam stiže iz Denvera od strane stoner rok kvarteta Rubber Puppets. Datura/Plant su dve pesme gruva i atmosfere, utemeljene na dobrom rifu ali sa osećajem za dinamiku, atmosferu, generalno za to da su pesme dosadne ako sve vreme gaze istom snagom. Nema kod Rubber Puppets velikih izletanja iz formata ali ovo su dva komada kvalitetnog teškog roka u sirovoj produkciji i to zvuči ZDRAVO:

https://rubberpuppets.bandcamp.com/album/datura-plant

Faerie Ring iz Indijane imaju prilično moćan istoimeni album doom metal i hard rock zvuka koji jeste apsolutno preglasno izmasterovan, ali su pesme baš dobre. Faerie Ring je treći album za bend koji radi već deset godina i nudi spori, masivni, lepi gruv, dobre, teške rifčine i melanholične doom teme odrađene na gitari ali i delimično na solidno postavljenim vokalima koji ispaljuju te upečatljive napeve iza zida buke i distorzije. Vrlo lepo:

https://faeriering.bandcamp.com/album/faerie-ring

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Finci Rapid su pre četiri godine izdali minialbum Blackstar Oppression Regime za Dying Victims i ove se nedelje upisuju propisnim dugosvirajućem albumom veštičijeg, sotonističkog black-speed zvuka. Enter the Realm of Fire je sirov, neprskan i uzbudljiv sa svirkom koja deluje kao da je najvećim delom odrađena uživo i ako se tempo baš i ljulja, to je okej, te produkcijom koja je vrlo analogna i vrlo garažna. No, naravno, važno je i da su pesme dobre, da rifovi ujedaju, da pevač ima šmeka i Rapid sve to obezbeđuju. Ovo je album koji vraća stvari na početak i beži od danas kanonizovanih black-speed rešenja, svirajući i hevi metal i rokenrol onako kako se to članovima benda dopada i sve isporučujući sa najvećim mogućim ubeđenjem. Wielder of Might (Death from Above) je, recimo, autentičan HIT a to ova muzika voli da pravi. Slušajte Rapid, uživajte u životu:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/enter-the-realm-of-fire

Isto za Dying Victims izlazi debi album severnokarolinaških Deceptor. Reign of Terror je sirova ploča sirovog thrash metal zvuka koji u prvoj pesmi toliko snažno omažira početak debi albuma legendarnih SOD da mi je trebalo malo vremena da se oporavim. OK, Deceptor nisu mnogo originalni ni kasnije na albumu, i ovo je, ako ćemo pravo, za mene više demo nego album, i stilski i svirački i kompozitorski. Bend se svakako još uvek traži, krećući se od SOD-jevskog marševskog krosovera preko normalnog thrash metala do deaththrash ekscesa. Sasvim je to simpatično i ima opipljivog andergraund šmeka, ali bendu nesumnjivo predstoji još teškog rada na sazrevanju:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/reign-of-terror

Tu su, isto za Dying Victims i njemački Silberpfeil sa svojim demo snimkom Rock n Rot a koji imate da kupite kao daunloud ili na kaseti. Ovo je načelno speed metal, ali sa dosta pank rok elemenata i to prepoznatljivo nemačkih pank rok elemenata, pa ako volite rokenrol himničnost izmešanu sa brzom, žustrom metal svirkom, sve inspirisano automobilskim trkama, uživaćete:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/rock-in-rot

I isti izdavač, koji voli da izbacuje po više izdanja u cugu ima i debi EP švedskih Teratum i to je uredan, produkcijski iznenađujuće upeglan black thrash. Mislim ova muzika uglavnom ne voli lepu produkciju i sofisticiranost ali Ordnance of Spiritual Warfare je ploča dobrih ideja i memorabilnih blek metal melodija pa je i okej što je producirana da se to dobro čuje. Četiri pesme, odlični rifovi, jak tempo, poštena znojava a PAMETNA svirka, sve je kako treba!!!!!

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/ordnance-of-spiritual-warfare

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Ima li lepšeg osećaja za ostarele pankere nego kada se legende pank roka sa različitih kontinenata udruže i snime album koji pokazuje da i posle više od četrdeset godina na sceni tu ne samo da još ima vatre nego i invencije, kapaciteta za dobre pesme, nečeg da se KAŽE? Hard-Ons/Jerry A je, očigledno, kolaboracija između najboljeg australijskog pank rok benda ikada i pevača kultnih portlandskih Poison Idea, Jerryja A. Langa. I sjajno je, sa praktično idealnim odnosom Jerryjeve žestine koju decenije rada nisu otupele i hard-onsovske inventivne mešavine u kojoj pank-rok ume da koketira sa bluzom, soulom, pa i popom. Mnogo lep album i mnogo mi je milo da smo, jelte, još živi da ga čujemo:

https://hard-ons1.bandcamp.com/album/hard-ons-jerry-a

https://jerryalang.bandcamp.com/album/hard-ons-jerry-a

The Barbarians of California još nisu legende, ali možda će biti. Ovaj kalifornijski bend je dosta pažnje na sebe skrenuo prethodnim izdanjima pa je i album Megatons u najmanju ruku interesantan kombo hardkora, posthardkora, pank roka i naprosto težeg roka koji može da konzumira i „alternativna“ i normalna publika. Nije to u produkcijskom smislu možda iz neke moje uže sfere interesovanja ali album je pun dobrih ideja i sveže energije:

https://barbariansofcalifornia.bandcamp.com/album/megatons

Primitive Hatred su iz Japana ali sa jednim pretpostavljam Amerikancem u tročlanoj postavi tako da njihov debitantski EP  Those Loved and Lost zvuči više američki nego japanski, ako mi je dopušteno da tako generalizujem. Ovo je vrlo agresivni metalcore, koji se u realnom vremenu pretvara u grindcore, sa tri pesme agresije, težine i muževnog očaja. Lepo je:

https://primitivehatredhc.bandcamp.com/album/those-loved-and-lost

Portugalci Cobrafuma sviraju u principu hardcore thrash ali sa zvukom kao da su krenuli da sviraju sludge metal. Sasvim korektno, mislim, pa je i minialbum Droga Total lepa kombinacija ložačke muzike za šutiranje i teškog, moćnog zvuka. Vrlo je to solidno napisano, da ne bude nikakve zabune, i jako fino curi:

https://cobrafuma.bandcamp.com/album/droga-total

Eastblood iz Njujorka su negde između klasičnog njujorškog nabod-core zvuka i crossover thrasha sa iznenađujućim metalcore dodacima. Dakle, ima (i za mene) štogod lepo da se čuje na minialbumu Burn What’s Left, gde se siledžijski gruv smenjuje sa trešerskim zakucavanjem i melodičnim, himničnim refrenima. Nisam BAŠ publika za ovo ali i meni se delimično dopada pa mislim da je to dobar znak. Bend je inventivan, dobro produciran i ima karakter:

https://eastblood.bandcamp.com/album/burn-whats-left

Za moju dušu su više Tecnofobia, powerviolence duo iz Teksasa koji ima vrlo jeftinu ali čistu produkciju na demo snimku Demo 2026. Svirka je ovde srčana, pesme su jednostavne ali ložačke i u moru powerviolence muzike koja je skoro čista lo-fi buka Tecnofobia se izdvajaju jednim opipljivim pankerskim šmekom. Lepo je, a ove četiri kratke, brze pesme na Španskom kupujete po ceni koju sami određujete:

https://tecnofobia.bandcamp.com/album/demo-2026

Racetraitor na svom novom EP-ju polivaju nasiljem iz velike visine. No, iskusna momčad i devojčad iz Čikaga odavno su iza sebe ostavili prost žanrovski izraz pa Nobody Son of Nobody pored gitarske kanonade, bubnjarskih rafala i ekspresivnog, bolnog urlanja ima i kontemplativnije, eksperimentalnije momente i sve to tvori jedan konzistentan, logičan muzički izraz. Da budem iskren, da sam se ja pitao, OVAKVA muzika bi nosila naziv posthardcore jer zaoštrava sve ono što ja volim u hardkoru i prelazi u novi žanr, tako da ako ste kao ja, Racetraitor su upravo izdali nešto što će vam se mnogo dopasti.

https://racetraitor-hc.bandcamp.com/album/nobody-son-of-nobody-2

Kalifornijski Deathgrave mi nekako prirodno idu ovde iako je njihova muzika kombinacija death metala, grindcorea, deathgrinda…Treći album rodno mešovite ekipe iz Oklenda zove se Hell Is Evil (da, kao i ime benda, ovo malo zvuči i kao pošalica, jeste) i nudi vrlo pitku kolekciju rifova, agresivnih ritmova neumoljivog tempa ali onda i interesantne progresivne momente razrešenja, na primer kao što je refren naslovne pesme. Ovo čini Deathgrave i pitkijim ali i maštovitijim i zanimljivijim od nekakvog deathgrind proseka i od mene dobijaju veoma jaku preporuku:

https://deathgrave.bandcamp.com/album/hell-is-evil

I Hazing Process su iz Kalifornije i njihov metalizirani hardcore ima u sebi dosta death metal težine i agresije. Demo Burn ima četiri kratke pesme koje se u pogledu brzine i kompaktnosti dotiču možda i sa grindcoreom, produciran je dosta solidno pa uz cenu koju sami određujete nema nekog većeg razloga da mu ne date malo ljubavi i šanse da vas osvoji:

https://hazingprocess.bandcamp.com/album/burn-demo

Ukko’s Hammer iz Denvera najavljuju drugi album demo snimkom Demo II koji ima dve pesme. Sve u znaku broja dva!!! Enivej, ovo je sirovo producirani ali tehnički kvalitetni mišmeš hardcore thrasha i deathgrinda, tako da, ako volite kada se udara JUNAČKI a da ima malo i gruva, zapratite:

https://ukkoshammer.bandcamp.com/album/demo-ii

DSM-V Grind su meksički, sasvim solidni grindcore bend sa, čini mi se, izvesnim nivoom socijalne osvešćenosti u tekstovima. EP  CAPÍTULO I: DEPRESIÓN PSICÓTICA nudi intro i četiri pesme uvežbane, disciplinovane svirke i sasvim okej jeftine produkcije. Ovo je zreo grindcore za odraslog slušaoca i to da se daunloud nudi po ceni koju sami odredite je puka dobrota ovih ljudi:

https://dsm-vgrind.bandcamp.com/album/cap-tulo-i-depresi-n-psic-tica

Chemical Burn su Finci i rade bučan, mučan grindcore sa niskim štimom, puno vrištanja i mikrofonije, zvukom koji forsira težinu i abrazivnu teksturu. Nisam siguran zašto se gitara u postavi benda stavlja pod navodnike, ali EP Human Resources svakako ubija distorzijom i nihilističkom agresijom iako je tehnički kvalitet svirke visok a pesme  imaju dosta gruva. Lepo:

https://chemicalburnviolence.bandcamp.com/album/human-resources-ep

Humerror su dva Indonežanina koja sviraju solidno produciran deathgrind. Album Liturgy of the Synthetic Gods, je i solidno napisan ali bez, moram da priznam, mnoga mašte; ovo pre svega ide na sigurne fore i osvaja najpre kvalitetom izvedbe i koketiranjem sa modernim metalcore izrazom. Što nije ništa loše ali jeste blago izvan mog opsega interesovanja. No, ima tu dobrih rifova, i ovo svakako vredi čuti:

https://humerror.bandcamp.com/album/liturgy-of-the-synthetic-gods-3

Deo 5: DEATH METAL

Ali, mislim, Indonežani generalno ne razočaravaju a za Impulse Deception  se vidi da su Indonežani već i time da im se debi album zove Pierced in Territorial Demise. Naravno da je ovo brutalni death metal i naravno da Impulse Deception nude uobičajeni program pržećih rifova, visokog tempa, teškog gruva. Produkcija je dobra, propisno studijska, žestina na veoma zadovoljavajućem nivou i tamo gde bend možda nema na originalnosti (zvučeći u više navrata kao Suffocation, recimo), apsolutno ima na kvalitetu.

https://impulsedeception.bandcamp.com/album/pierced-in-territorial-demise

Crypted Hate su indijski death metal trio osnovan 2020. godine a sada sa debi albumom Moral Onslaught. I to je, nagađate, kolekcija solidno produciranih pesama koje se bune protiv nametanja moralnih imperativa, religije itd. Muzički, Crypted Hate imaju dosta thrash metal zvuka u svojim rifovima, ali i u strukturama pesama koje idu od brzih, zakucavačkih blastbitova do gruva i natrag. Nije to loše uopšte, a bend ima sva potrebna tehnička znanja da ga ispali prema slušaocu i pogodi gde treba:

https://cryptedhate.bandcamp.com/album/moral-onslaught

Trumna su iz Berlina ali nagađam da su Poljaci imajući u vidu da ime benda označava mrtvački kovčeg na Poljskom. Demo snimak  Christ Crushing Demo(N) nudi pet pesama death metala baš stare škole, kao sa negde prelaska osamdesetih u devedesete, gde je neko otkrio blagodeti nižeg štimovanja i svirao po osećaju a ne po šablonu. Dakle, pesme su lepe, svirka solidna, a etitjud jak i ako volite nemački i švedski death metal iz onog perioda, Trumna valja da se overe.

https://trumnaberlin.bandcamp.com/album/christ-crushing-demo-n

The Great Offensive je novi EP multinacionalnog death metal benda Death Kommander, a gde ova ekipa iz Škotske, Njemačke i Švicarske snima neke stare pesme ponovo za vašu zadovoljštinu. Ako volite Death Kommander ili nikada niste slušali Death Kommander ali volite Bolt Thrower, ovo će vas poradovati jer u ponudi je čak šest pesama (plus intro i autro) gruverskog, meljućeg death metala srednjeg tempa i toplih, hipnotičkih rifova. Slatkiš:

https://deathkommander.bandcamp.com/album/the-great-offensive

Street Tombs su iz Nju Meksika i njihov drugi album, Existence is Corruption nudi jedan uličarski, primitivni pogled deaththrash koji ima puno šarma. OK, album je preglasno izmasterovan i to malo doprinosi utisku monotonije koji ostavlja, pogotovo jer pesme uglavnom koriste sličan tempo i rifove, ali srž ove muzike je zdrava, šmekerska, bez mnogo filozofije a sa dosta trešerske energije:

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/existence-is-corruption

Ako su vam nemački death metal nestašluci najdraža vrsta death metal nestašluka, vašoj bih pažnji preporučio bend Noose i njihov demo Death Rattle, snimljen u prostoriji za vežbu ali zapravo vrlo solidnog zvuka. Muzika je jednostavni, ljupki old school death metal/ deathgrind gde se mošerski gruv smenjuje sa agresivnim, brzim ispadima, pa tako u krug. Neće ovo osvojiti ni jednu nagradu za inovaciju ali ima autentični podrumski šmek i entuzijazam koji meni prijaju:

https://noosedm.bandcamp.com/album/death-rattle

Česi Carniwar su neka kombinacija death metala i thrash metala, čak i malo groove metala, ali tako da se meni to dosta dopada. Njihov debi album, When Language Fails počiva na osnovi dobrih, trešerskih rifova sa blagim zanošenjima ka melodičnom delu spektra, te snažnog, stamenog gruva koji čoveka drži i pokreće. Produkcija solidna, svirka solidna, ideje solidne, solidan debi:

https://carniwar.bandcamp.com/album/when-language-fails

I Grave Depression iz države Vašington mešaju death i thrash metal u svojoj muzici, ali njihov debi album, Seize the Decay je mnogo mračnija i prljavija ploča. Ovo je sirovi, jako distorzirani deaththrash sa snažno izraženom crustpunk dimenzijom, pa su pesme relativno kratke, usmerene ka napred, dakle, agresivne, žestoke i nesklone filozofiranju i nekakvom komplikovanju u aranžmanima. Lep je tu balans postignut i muzika je neposredna, energična i štrokava a ne ostavlja utisak monotonosti. Dvanaest pesama i cena od koliko date podrazumevaju da ovome treba da posvetite bar malo vremena:

https://gravedepression.bandcamp.com/album/seize-the-decay

Ima više bendova sa imenom Azatoth, naravno, a onaj koji je ove nedelje izdao debi album, Carnal Lust Of Blasphemy dolazi iz Finske i njegovi članovi imaju solidnog iskustva sviranja u više drugih bendova. Ovo je stoga prilično samouveren iskaz, sa smislenom nadgradnjom demo snimaka i EP-jeva koje je bend izbacivao od osnivanja 2020. godine, death metalom stare škole u kome ima dosta mračnog black-death šmeka iz doba kada su Blasphemy i Immolation radili svoje rane snimke i separacija između žanrova nije bila tako jaka. Zvuk je vrlo zdrav, svirka odlična a bend piše jako lepe, pitke komade kavernoznog krljanja koje svejedno ima i gruv i atmosferu, komponovane solaže… Odlična ploča:

https://azatoth-fin.bandcamp.com/album/carnal-lust-of-blasphemy

Cruentation iz Masačusetsa sviraju black-death metal ali baš sirovo, primitivno, starostavno, kao da slušate neki od demo snimaka ranih Impaled Nazarene ili Beherit samo sa ipak malo boljom produkcijom. Mislim, odlično je to. Sada oni imaju dve pesme na split EP-ju sa teksaškim Pious Levus i SJAJNE SU. Ovo je muljatorski ali dovoljno definisani, dovoljno oštri, napadački, grinderski black-death koji ide brzo i ne pazi koga će zgaziti. A ima i rifove i gruv. Produkcija, naravno, garažna AL TO TAKO TREBA. Pious Levus isto imaju dve pesme na svojoj strani, jedna je snimljena uživo i zvuči solidno a druga je studijski komad i ODLIČNA je, uključujući zvuk koji je pun i moćan. Black death poslastica za andergraund publiku:

https://cruentation1.bandcamp.com/album/split-with-pious-levus

https://piouslevus.bandcamp.com/album/pious-levus-cruentation-split

I moskovski Thanatomass nude superiorno agresivan i napadački black-death metal na svom novom EP-ju, The Rabid Dead. Ovaj trio radi već bar deceniju i sa ove tri pesme pokazuje izgrađenost izraza, gde se sirova produkcija i momačka svirka ujedinjuju preko oštrih, ložačkih rifova, visokog tempa ali i dosta smena ritma i ukusnog gruva. Naravno, sve je i dosta psihodelično i preporučuje se iz sve snage:

https://thanatomass.bandcamp.com/album/the-rabid-dead

Singapurski Vrykolakas imaju novi, šesti album i ova iskusna ekipa sa preko dve decenije rada pod točkovima zvuči ubedljivo i moćno na Into Sunless Gravescapes. Ovo je old school death metal vrlo abrazivne teksture, niskog štima i teškog, mrvećeg zvuka gitara, sa mnogo distorzije ali i osećajem za atmosferične, hororične melodije. Sve to odsvirano snažno i bez milosti, sa lepim gruvom i fino plasiranom nasilnošću. Ako volite švedski death metal, ovo je to, samo sa singapurskom završnom obradom:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/into-sunless-gravescapes

Pa od istog izdavača, meksičkog Iron, Blood and Death Corporation stiže i debi album filipinskog trija Funerarya. Ovo je u suštini black-death muzika, nestašna, prljava i neodoljiva sa satanizmom u prvom planu i mnogo dobrih rifova i gruva. A Kingdom Reborn je svakako album koji će se dopasti i old school black metal publici, ali njegova težina ga drži možda malčice više u death metal delu polja. U svakom slučaju sirovo i agresivno na dobar način:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/a-kingdom-reborn

Slatki su mi Australijanci Old Evil, isto black-death ekipa čiji prvi demo, Archaic Rites nudi neke zapaljive rifove, dobar gruv, poprilično impresivan tempo svirke. Ovo je muzika veoma ugođena sa mojim ukusom u tome kako se kreće od krešenda do krešenda sa elegancijom i šmekom, a i demo je solidno produciran i nudi četiri pesme odličnog provoda:

https://old-evil.bandcamp.com/album/archaic-rites-demo

Utilize The Remains dolaze iz Krajstčrča, istog mesta na Novom Zelandu iz kog su Organectomy, pa u postavi imaju i dvojicu ljudi koji sviraju ili su svirali u ovom poznatom bendu. Ne sasvim neočekivano i Utilize The Remains sviraju slamming death metal i mada nemaju identičan intelektualni pristup materiji, njihov drugi album, Meaningless Existence definitivno ima da se dopadne svakome ko voli Organectomy. Ovo je slično disciplinovan, pažljivo produciran death metal, sa urednom smenom gruverskih rifova i polivajućeg blastbita, istovremeno hladan i hermetičan ali i topao i prijemčiv. Ne propustiti:

https://utilizetheremains.bandcamp.com/album/meaningless-existence

Da ostanemo još malo na južnoj hemisferi, Werewolves imaju sedmi album za sedam, godina, You’re Weak And You Know You’re Weak i mada je ovo sada vrlo predvidiva kolekcija brutal death-black metal pesama koje idu brzo, sa visokim nivoom tehnike i umiljate agresije, to je i dalje veoma dobro. Australijska supegrupa sebe ovde opisuje vrlo tačno: „Ridiculously brutal moronic caveman death metal from members of PSYCROPTIC, THE BERZERKER, ABRAMELIN, THE ANTICHRIST IMPERIUM, and THE AMENTA. For fans of MARDUK, MARDUK, fucking MARDUK, and getting your teeth kicked right the fuck in.“ Ali, mislim, ovo definitivno NIJE puko obožavanje Marduk, ima mnogo više čistog death metal rif-rada i gruva i, mislim, generalno je odlično. Članovi benda su se, vele, zarekli da u deset godina objave deset albuma ili da počine grupne samoubistvo i mada You’re Weak And You Know You’re Weak ne donosi neke uzlete invencije i revolucionarne nove ideje, to je album dobrog, mošerskog death metala i to je sasvim okej:

https://werewolvesdeathmetal.bandcamp.com/album/youre-weak-and-you-know-youre-weak

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Hiss su noise rock power trio iz Portlanda u Oregonu, matoriji i iskusni likovi i njihov album A Cheapened Crown je apsolutno zakivanje u čelo. Ovde se težak, masivan zvuk sa mnogo lepe distorzije spaja sa pesmama koje nude mračne, preteće atmosfere i neodoljivo lepljiv gruv, sa vokalima što bi mogli pripadati i Steveu Albiniju da je živ. Pošto nije, za njih je zadužen Robert Comitz, gitarista koji je radio u gomili sličnih bendova tipa Marriage + Cancer ili Hornet Leg, tako da, kao što znate, skoro sve što iz Portlanda stiže meni je dobro, a ovo je POSEBNO dobro. Ako ste ikada voleli hrvatske Regoč, ovo je to, samo sa produkcijom treće decenije narednog veka:

https://hisspdx.bandcamp.com/album/a-cheapened-crown

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Joyous Wolf su hard rokeri iz južne Kalifornije i ako volite baš, ono, prijatan teži rok, pogodan da se vrati na radiju, evo ga. Album In Between je sav u bluzerskim rifovima i pevljivim višeglasnim refrenima, sve upeglano da bude energično a da ne uplaši nikoga, producirano da zvuči toplo i generalno prijateljski nastrojeno. Ako ste zbog smrti Franka Bearda skloni da mračno pomislite kako „pravog rokenrola“ više nema, Joyous Wolf su tu da vas razuvere:

Show N Tell su kvartet iz Feniksa u Arizoni i sviraju prilično tradicionalan hair metal. Osnovani 2019, prilježnim radom su stigli do evo, već drugog albuma i Eyes of Evil je jedna vrlo ubedljiva vežba iz rekonstrukcije neonskih preliva osamdesetih i te klasične, a zarazne kombinacije teškog rokanja i rolanja i melodičnosti sa ambicijom da se hara radio-talasima. Show N Tell imaju idealan odnos tehničkih kvaliteta, melodične prijemčivosti i uličnog bezobrazluka, solidno su producirani a da nisu preterano upeglani i mada u nekom stilskom smislu ne inoviraju, veoma su dobri:

https://officialshowntell.bandcamp.com/album/eyes-of-evil

Kanađani Monteith tvrde da će lično spasti rokenrol i mada je to verovatno preterivanje, album Panther Rock je solidna hard rok i hevi metal ploča koja jako igra na kartu rivajvla muzike osamdesetih ali se ne iscrpljuje u pukoj pantomimi. Ovo su solidno napisane i energično ispucane power-trio izvedbe, produkcija je živa i topla a bend ima dosta karaktera. Ekipa koju vredi pratiti:

https://monteith.bandcamp.com/album/panther-rock

I Famous Strangers su iz Kanade a njihov debi album, Famous Strangers je kombinacija hevi metala, malo progresive, pa malo i nekakvog alternativnog zvuka. Ne nužno kombo na koji bih ja odmah naskočio ali ima ovde lepih momenata sa promuklom, snažnom pevačicom i dosta energične, žive svirke:

Mnogo mekšu, popičniju i „AOR-skiju“ verziju tog zvuka nude švedski Grand na svom albumu Guilty Pleasure. Ovo izdaje Frontiers tako da znate da dobijate vrhunsku produkciju i zvuk koji bi, da smo u osamdesetima stajao rame uz rame sa Heart, Foreigner, Bon Jovi i sličnim softcore ekipama. No, naravno, Šveđani ovo rade jako dobro, imaju dobrog pevača i ko voli takav zvuk neće biti razočaran:

Imate onda i Kindred North, sa istoimenim albumom a ovo je švedsko-norveška ekipa koja isto svira taj neki melodični, himnični, radio-friendly metal/ AOR/ power pop i ako ga volite, trebalo bi da vam se dopadne. Vokalna višeglasja su ovde veoma istaknuta i album na momente zvuči kao Status Quo sa modernijom produkcijom i distorziranijim gitarama a to ne može da bude baš tako loše. A ima tu onda i klasičnih hair metal ekscesa, gitarskog šredovanja itd, tako da svako dođe na svoje:

Nešto je nedelja puna tog popičnog, melodičnog teškog roka/ AOR zvuka, pa i ročesterski Wicked imaju novi album, Go Rebel. Ovo nije izdao Frontiers, ali kao da jeste, to je ta muzika, ta estetika, ta produkcija, melodični, himnični popični teži rokenrol za ljude kojima se osamdesete nikada nisu završile, Eddie Van Halen nikada nije umro i frizure na repove nikada nisu izašle iz mode. Ovo govorim iz pozicije ljubavi, naravno i Wicked na albumu nude samo krtinu, pa ako volite, naoštrite escajg i navalite:

Vraćamo se na Frontiers, ali Unilluminate To Illuminate, četvrti album finskih Oddland je prilično nestandardna ploča za ovu etiketu. Oddland, naime, rade progresivni metal koji je pun „matematičarskih“ metrika, teškog, udaračkog gruva, jake distorzije i mnogo egzotičnih harmonija i disonanci u rifovima. Mislim, Oddland su i naštimovani ispod standarda i producirani skoro kao da sviraju djent, ali su im pesme na interesantnoj sredini između ekstremnog metala i progresivnog roka i mada potpuno iskaču iz Frontiers proseka, iskaču na ODLIČAN način:

Kad smo već kod malo neobičnih kombinacija, Ristridi sviraju nešto između progresivnijeg power metala i melodičnog death metala. Debi album nemačkog projekta, Ride the Storm meša helouvinovski, energični old school power metal sa malo modernijih melodeath melodija i gruva i u nekakvom preseku ovo je šarmantna hevi metal ploča. Odvratno masterovana, naravno, sve je spljeskano i nema trunke dinamike, ali pesme su baš dobre:

https://ristridi.bandcamp.com/album/ride-the-storm

Belgijski Laser ima demo sa tri pesme (The Demo’s) i to je odličan, udarački street metal sa jasnim NWOBHM korenima i naklonošću ka speed metal ekscesu. Laser imaju i produkciju taman na idealnom spoju garaže i profi studijskog standarda, svirka je vrlo ubedljiva, pevač raspoložen da peva visoke registre… Ako ste voleli Killer kao mlada osoba i žudite za bendovima koji stvaraju u njihovom tragu, ovo je to:

Burning Sun su melodični power metal bend iz Mađarske sa trećim albumom u četiri godine, Power to Survive. Nije ovo koncepcijski posebno originalno, niti obara s nogu ni na jedan način, ali ja sasvim volim da čujem pitak, melodičan power metal koji je produciran manje plastično od nekog evropskog proseka, tako da ima ovde šta da se čuje:

Za primer tog, jelte, plastičnijeg power metala tu su Italijani Noveria koji snimaju za isto italijanski Scarlet Records, vodeću evropsku etiketu u ovom muzičkom žanru. I, mislim, Noveria su vrlo solidni sa mešanjem poštenog metalskog prženja i blago simfonijskog pristupa komponovanju i aranžmanima. Nema album Becoming After, peti za bend, nekakve ekscesivne orkestracije i horove (mada ih ima) ali pesme jesu napisane sa razumevanjem za klasičnu teoriju i njenom stručnom primenom tako da se propisni, znojavi heavy metal program ovde lepo obogati na harmonskom planu. Naravno, produkcija JESTE mali kamen spoticanja za mene jer je vrlo bučna i potpuno nedinamična, ali ako niste kao ja  možda vam neće smetati:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/becoming-after

Scarlet ove nedelje imaju i novi album italijanskih Speed Stroke, ali ovo nije power metal. Speed Stroke su u suštini hard rok i sleaze metal ekipa i album Damage Control je masterklas iz rekonstrukcije i jednog i drugog, ploča masnih rifova, himničnih refrena, gruva koji plače za stadionom na kome će u ekstazu da baca mase mladih i starih fanova težeg roka. Naprosto, ovo je JAKO dobro, sa prostudiranim žanrovskim teorijskim osnovama a sa onda savršenom egzekucijom i mnogo propisne sleaze energije. Kako ja ploče ocenjujem samo na osnovu toga da li imaju brze pesme i jesu li one dobre, sa zadovoljstvom ću reći da Damage Control počinje brzom Glorious Breakdown i da je to baš GLORIOUS:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/damage-control

Triskelyon je projekat kanadskog gitariste po imenu Geoff Waye a gde se sviraju heavy/ thrash metal obrade pop pesama. Ali, ono, klasičnih, koje svi znaju pa tako novi album Metalmorphosis ima na repertoaru Tears for Fears, Bryana Adamsa, Duran Duran pa i pomalo leftfild Men Without Hats. Ima to šarma, neću da grešim dušu, i Duran Duranova Hungry Like a Wolf je dokazano dobra pesma kada se oslobodi odvratne originalne produkcije mada je i fer reći da je DANAS Duran Duran sviraju bolje nego Triskelyon. Ali dobro.

https://triskelyon.bandcamp.com/album/metalmorphosis

Nemci The Night Eternal sviraju melodični, melanholični heavy metal sa okultnim temama i prstohvatom gotike u svom zvuku. Zna se da sam ja polomljena osoba i da me gotika generalno odbija pa sam se silom terao da ovo poslušam i svakako treći album benda, Cold Velvet, ima dosta šmeka i zaraznih tema i melodija. Poređenja sa Mercyful Fate koja sam video su možda malo preterana, i master je preglasan, ali The Night Eternal su što se mene tiče savršeno slušljivi sa pevačem koji zauzima veliki deo prednjeg plana i puno refrena koji ostaju u glavi i nakon slušanja albuma:

https://thenighteternal.bandcamp.com/album/cold-velvet

Francuzima Calypso je Ghost Of The Ocean pretpostaviću prvi album i to je… simpatično. Ovo je melodični NWOBHM sa morskim pa malo i piratskim temama ali bez prenaglašavanja kafanskog „ditty“ stila koje je karakteristično za piratski metal. Bend voli epske i mistične atmosfere, voli melodične teme koje znaju da povuku i na noviji Iron Maiden (slušajte Delusion of Gold)  i mada mi se album produkcijski ne dopada preterano – nije da uopšte nema dinamike, ali je nema dovoljno po mom osećaju – a pevanje je u najboljem slučaju osrednje, sa strašnim francuskim naglaskom, ovo svakako zavređuje malo pažnje i ljubavi.

Za nešto bliže mojim standardnim preferencama a isto iz Njemačke, tu su Barracuda, ekipa iz Bavarske sa veoma naglašenom ’80s dimenzijom u svom zvuku, pesmama, produkciji. Aktuelni EP, isto Barracuda ima sedam pesama (mada je prva samo intro) i osvaja na keca odličnim old school rifovima, mejdnovskim harmonijama i raspoloženim lavežom pevačice Elise Fuchs. Ovo je, naravno, street metalčina koja se u realnom vremenu iz ironmaidenovskog vatrometa morfuje u helloweenovski juriš i ako vam TO nije po volji ja ne znam šta nije u redu sa vama:

https://barracudaheavymetal.bandcamp.com/album/barracuda

ALBUM NEDELJE

I ove nedelje dva albuma nedelje! Prvo dakle peruanski Blizzard Hunter koji blistaju na svakom izdanju i drže visok nivo kvaliteta već godinama. Pre nekoliko meseci su imali odličan živi album snimljen u Polsjkoj a sada su izbacili i treću studijsku dugosvirajuću ploču i The Pact je album poštenog, moćnog heavy metala sa speed metal brzinom i epskom energijom. Blizzard Hunter su žestoki i brzi a melodični i naklonjeni klasičnim heavy metal harmonijama, sa produkcijom koja je precizna, ističe sve potrebne detalje i daje albumu energetski naboj bez pakovanja zvuka u monotoni, nedinamični zid. Glavna atrakcija su, naravno, odlično napisane pesme i Blizzard Hunter su bez sumnje u ovom trenutku jedan od najboljih bendova koji rade u ovom neo-NWOBHM/ sub-speed metal formatu na celoj planeti. Pa izvolite:

https://blizzardhunter.bandcamp.com/album/the-pact

Obično, kao i u današnjem pregledu, na sva usta hvalim bendove iz Portlanda u Oregonu ali i Portland u Mejnu ima svoje adute. Ove su nedelje to Shabti, progresivni death metal trio koji radi već skoro dvadeset godina a članovi mu sviraju u nekim solidnim black, doom i death ekipama poput Obsidian Tongue, Worm Altar ili Panopticon. Haze, Cacophony, and White Light je treći album za Shabti i ODLIČAN JE. Ovo je za mene skoro idealna kombinacija agresivnog, divljački odsviranog death metala i progresivnog razmišljanja o metrici, harmoniji, temama i njihovom razvoju i varijaciji. Dakle, muzika je napisana „pametno“ a onda odsvirana tako da vam razbije glavu i popiški se unutra, ali dodatni adut albuma je produkcija koja je, koliko je to za death metal uopšte moguće, dosta suva i „prirodna“ tako da muzika zvuči žestoko jer se tako svira a ne jer je neko vezao sedamnaest kompresora na red. Sjajna ploča prepuna originalnih ideja i inventivnog evoluiranja death metal zvuka. Ono, da je Hendriks uzeo da svira death metal malo bi i ovako zvučao:

https://shabti.bandcamp.com/album/haze-cacophony-and-white-light-2