Ove nedelje imali smo novi singl Godflesh koji najavljuje pretposlednji album što stiže za koju nedelju a kako isto tu negde stiže i novi Deviated Instinct, fer je reći da IMAMO za šta da živimo, makar još malo. A i bilo je ove nedelje par lepih izdanja, evo:

Deo 1: BLACK METAL

Kolumbijci Orias sviraju blek metal ali se ne mažu belim po licu i izgledaju više kao trešeri, pa im je onda i debi album, From The Ashes zdrava kombinacija blek metala i thrash metala sa prstohvatom death metal rifova. Napisan pre desetak godina, sada snimljen, ovo je album satanističkog ali umiljatog metala, sa lepim rifovima i pitkim, gruverskim aranžmanima. Produkcija ne baš, jelte, skupa, ali adekvatna i puno entuzijazma zaokružuju ovaj šarmantni debi:

https://oriasabyssmalmessengers.bandcamp.com/album/from-the-ashes

Ne znamo koliko osoba svira na prvom demo snimku sastava orb iz Portlanda u Oregonu, ali naslućujemo da je jedna. Ali ta jedna osoba ima minimalnu kompozitorsku i sviračku veštinu a onda i naklonost ka melodičnim, evokativnim rifovima. Ovo je blek metal nižetehnološke orijentacije ali nije podrumski ili sobni krš, pesme su simpatične i sve na gomili ima dosta šarma. Naravno, plaća se koliko  vi kažete za tri pesme na snimku Demo 2026:

https://blackenedorb.bandcamp.com/album/demo-2026

Ruski Hungry Wölf sviraju odličnu kombinaciju black i thrash metala sa D-beat pankom, pogađajući nekakvu zlatnu sredinu između teatra i prodorne, neposredne svirke. Album Low Motivation, njihov treći za deceniju i po rada je maštovit i interesantan a istovremeno provajduje velike količine muzike koja je prosto kul prangijanje za provod ispred bine. Bend ima osobene i originalne ideje koje se lepo uklapaju u naizgled jedostavnu žanrovsku matricu tako da od mene dobija mnogo preporuka, a sve to i pre nego što vam kažem da plaćate koliko hoćete:

https://hungrywolf666.bandcamp.com/album/low-motivation

Drezdenski Gleichmacher su taman na kraju nedelje izbacili svoj drugi album, Exil i na najbolji je način zaokružili. Ovo je album energičnog, oštrog, ofanzivnog a i dalje melodičnog saksonskog blek metala sa hrskavim, teksturiranim zvukom i aranžmanima koji se temelje na  evokativnim rifovima i razvoju zadatih tema, sa čestim promenama ritma. Gleichmacher razumeju snagu repeticije koja je u blek metalu tako česta ali u njihovom slučaju ponavljanje dolazi u ciklusima i pesme su značajno kompleksnije nego što je za kolege prosek, a da opet imaju tečan, prirodan format. Jako, jako dobro:

https://gleichmacher.bandcamp.com/album/exil

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Hm, argentinskim Mephistofeles je živi album, Live in Europe izašao još prošle nedelje za Heavy Psych Sounds Records, ali izdavač još uvek pesme nije postavio na Bandcamp i čak se i digitalna verzija albuma još uvek nalazi u preorder statusu. Ne znam zašto, ali, evo, da se čuje, ovo je malo manje od dva sata power-trio uživanja u okultnom i drogiranom doom metalu moćnih sabatovskih rifova i psihodeličnog  gruva. Snimljen na prvoj evropskoj turneju za ovaj bend on je blagovremeno podsećanje na to koliko argentinska heavy psych, stoner rock i doom scena  imaju bisera koje premalo prepoznaju u svetu:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mephistofeles-live-in-europe

Slovaci i Slovakinje Zemetras na svom debi albumu, isto naslovljenom Zemetras stavljaju vrlo nizak štim, težak, napumpan zvuk i abrazivnu teksturu naspram čistih, zvonkih, melodičnih ženskih vokala. Dobra je to jukstapozicija i mada bend konceptualno svira jednostavan doom metal, on je efektan na ime spore, elegantne izgradnje tema pesama kroz neužurbano ponavljanje osnovnih fraza i kompleksnijih melodija, sve u hipnotičnom, odmerenom tempu. Dobar zvuk, dobre pesme, tri žene, dva muškarca i puno sreće:

https://zemetras.bandcamp.com/album/zemetras

Pleb iz Lidsa trpaju baš jeben sludge metal na svom prvom EP-ju, Grease Trap. Ovo je kombinacija dobrog, zakivajućeg gruva, oštrih, ložačkih rifova, strašnog vrištanja i mnogo škripanja mikrofonije. No, na gomili sve ima smisla i neću da kažem da je SEKSI ali jeste prilično jebeno neodoljivo. A pritom plaćate koliko hoćete za daunloud:

https://plebslow.bandcamp.com/album/grease-trap-2

The Maness Brothers iz Sent Luisa su dva brata koja sviraju teški, masni southern fried blues i album Hill House je četrdeset minuta raspevanih slajd-gitara, energičnog gruva i mnogo pevanja sa onim južnjačkim otezanjem koje karakteriše ovu muziku. Lepa rekonstrukcija old school stila koji je bio psihodeličan po svojoj prirodi i bez potrebe za elektronskim efektima. Veoma snažna preporuka:

https://themanessbrothers.bandcamp.com/album/hill-house

Kad smo već kod hard rok dvojaca, imamo i novi Massive Hassle. Ovu ekipu iz Notingema smo već slušali pa je i novi album, Plotgone jedan ugodan nastavak već simpatičnih prethodnika. Ovo je intimna, ali istovremeno i energična muzika zasnovana na zdravom psihodeličnom temelju fuzza, melodičnih vokala i dobrog, neužurbanog gruva. Produkcija je kućna u najboljem smislu a pesme su osobene, bez praćenja uobičajenih pravila. Vredan bend:

https://massivehassle.bandcamp.com/album/plotgone

Rust Lords iz Virdžinije cepaju pankerski, garažni stoner rok i to ume da bude okej. EP Suffer Eternal ima šest pesama energičnog, faziranog rokanja i rolanja uglavnom na kraćoj i kompaktnijoj strani spektra i ovo bi trebalo da bude simpatično i pank i stoner publici:

https://rustlords.bandcamp.com/album/suffer-eternal-ep

Finci Heezer, pak, sviraju energični, grandžerski stoner rok na svom albumu Stereolith. Ovo su melodične, zabavne pesme povremeno i nešto višeg tempa sa faziranim, toplim zvukom i dosta dobrog gruva. Četrdeset minuta pitkog, melodičnog rokenrola:

https://heezer.bandcamp.com/album/stereolith

Iako se Rusi Eyes Of Yelöugh deklarišu kao post-metal bend, njihova muzika ima dovoljno doom i sludge metal težine i šmeka u sebi da bude više nego preporučljiva i široj, da ne kažem starijoj publici. EP Good Omens ima četiri podugačke pesme interesantnih tema, lepog zvuka i dobrog karaktera, pa uz cenu od koliko date zavređuje svaku pažnju:

https://eyesofyelough.bandcamp.com/album/good-omens

Kanađanima Destroy My Brains je Wilt, kažu oni, šesti album mada je, po mojoj računici peti. A i po računici njihovog sopstvenog JuTjub kanala gde sami kažu da je u pitanju zaključno poglavlje pentalogije. Enivej, mnogo filozofije za muziku koja je vrlo sirova, surova, jednostavna u konceptu, koja udara jako i gazi teško. Recimo da je ovo najpre sludge metal mada bez naročito mnogo vidljivih veza sa bluzom koje znaju da se čuju u ovoj muzici. Destroy My Brains su usredsređeniji na to da vas spljeskaju negativnim emocijama i abrazivnim teksturama ali to rade sa dosta suptilnosti i album je daleko karakterniji od prosečne sludge metal ploče:

https://destroymybrains.bandcamp.com/album/wilt

Finci Occult Master na albumu Occult Master sviraju nešto što možete nazvati i okultnim doom metalom, ali isto tako ga možete klasifikovati i kao lo-fi progresivni hard rok. Ko može da kaže gde prestaje jedno a počinje drugo? Ovo je svakako lepa, zanimljiva i maštovita muzika jeftine ali tople produkcije i sa generalnim garažnim mentalitetom koji vodi istraživački napor u raznim smerovima. Jedna pesma se zove Heavy Metal Madness, tako da znate da ovi ljudi umeju i da se provode:

https://occultmaster.bandcamp.com/album/occult-master

Jhnma iz Brisela  su jedan od onih bendova kojima ime počinje slovima „jh“ i čovek ne zna šta sa tim da radi. Srećom, muzika im je mnogo manje zbunjujuća i debi album  Path Of Totality, inspirisan vedskim učenjima (odakle, očigledno, dolazi i ime benda) je prijatna, gruverska ploča psihodeličnih instrumentalnih pesama koje nastoje da vam zavrte mozak i stave vas na put te neke totalnosti i, eto, prosvetljenja. Pritom Jhnma to rade svirajući tvrdi, distorzirani heavy psych metal preko koga idu dronovi i psihodelične modulacije i album ima topao zvuk i vrlo lep odnos težine i lebdenja. Šest dugačkih, veoma lepih komada za vaš duhovni i telesni užitak:

https://jhnma.bandcamp.com/album/path-of-totality

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Blistered Existence iz Masačusetsa sviraju simpatičan spoj thrash metala i melodičnog death metala na debi izdanju, EP-ju The Anomoly. I ne, nije greška u (mom) kucanju, to je naslov EP-ja. Enivej, zvuk je snažan, napucan i prilično zdrav, melodične teme su šarmantne a trešerska energija propisna pa je ovo vrlo uspelo predstavljanje javnosti:

https://blisteredexistence.bandcamp.com/album/the-anomoly

Singapurski Deceased se ne ističu nekom velikom originalnošću i svežim idejama, no njihov debi album svejedno nudi snažan, karakteran thrash metal/ crossover thrash. Last Stand odiše uličnom, jelte, energijom i etitjudom i sve je tu na svm mestu, sa dosta propisnog trešerskog gruva, brzih rifova, napaljenog, divljačkog pevanja… Produkcija glasna ali nije rđava, sa prominentnom bas-gitarom i dosta definicije individualnih instrumenata tako da je ovo pitka, solidna ploča:

https://deceasedsg.bandcamp.com/album/last-stand

Imperiosus su iz Portlanda u Oregonu i lože se na vesterne. Mislim, vidite im omot debi albuma, Grip Your Steel. Muzički, ipak, ovo je, nakon što prođe „kaubojski“ intro, normalan thrash metal, sa malo heavy metal stilizacija. Nije to loše mada je produkcija malo muljava pa se treba navići ali kada se naviknete dopadaće vam se osobene harmonije i česte smene ritma i tempa koje bend radi. Svakako volim i to da u zvučnom smislu ovo nije betonirano i nedinamično kako moderni thrash ume da bude, a ne škodi što su pesme zanimljive. Ako volite Testament, Intruder, Exodus i slično, ovo je za vas:

https://imperiosus.bandcamp.com/album/grip-your-steel

Catapült su crossover thrash ekipa iz Japana sa vrlo šarmantnim demo snimkom Demo2026. Ovo su tri kratke trešerske pesme jakog tempa, jeftinog zvuka, pune mladalačke energije i entuzijazma. Svakako, ovo je nostalgično i retro i sve to, ali njegova kombinacija metalske oštrine i pankerske himničnosti je neodoljiva:

https://cataplt.bandcamp.com/album/demo2026

Individual su poljski thrash metal sastav sa malčice hardcore uličarenja u zvuku. Lepo to curi na debi albumu Kłamca koji je produciran vrlo čisto ali zadržava trešersku, nepoćudnu energiju a niži štim ovde prisutnom gruvu daje i ugodnu težinu pa su kratka izletanja u death metal krljanje sasvim na mestu. Pošteno nasilna ali i dovoljno suptilna ploča sa SJAJNIM omotom:

https://individualthrashcore.bandcamp.com/album/k-amca

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Ruski jednočlani projekat Nullfabrik kombinuje blackened crustcore i jeftine, šarmantne sintisajzerske orkestracije da pošalje svoju antiratnu poruku. Novi EP, Empire Collapse ima pet pesama i simpatičan je sa svojom kombinacijom d-beat neposrednosti i te aranžmanske nadgradnje u simfonijskom blek metal smetu. Plus, cena je koliko date:

https://nullfabrik.bandcamp.com/album/empire-collapse

https://xtremegarbage.bandcamp.com/album/empire-collapse

Kad smo već kod sintisajzera, War Cross su pank rok bend iz Masačusetsa koji u svojoj muzici koriste dosta sintisajzera a koji onda fino pasuju uz melodične teme i himničnu atmosferu njihovih pesama. EP Checkmate onda ima jednu umiljatu postpankersku atmosferu i puno dobre, žustre svirke, produciran je, pa, adekvatno i više nego zabavan:

https://warcross.bandcamp.com/album/checkmate-ep

A onda  imate Gluttons iz Klivlenda sa dve pesme čistog, visokooktanskog pank-roka na EP-ju Dead Ringer. Ovde nema nikakve filozofije: muzika je brzi, energični rokenrol, zvuk je pun, snažan, bend sve radi sa  maksimumom karaktera i snage i ako ste ikada voleli Motorhead, Poison Idea ili bilo koji bend koji je sebe opisivao i kao „speedrock“, ovde ne možete da pogrešite:

https://gluttons.bandcamp.com/album/dead-ringer-ep

Njujorčani Swampfoot imaju novi EP, One World a koji sadrži sve tri pesme sa EP-ja Aim Low iz Juna, plus jednu novu, tu naslovnu. OK, malo novog, ali je to malo prilično dobro i bend i dalje vozi zdravu, dinamičnu kombinaciju pank roka, metala, alternativnog roka… Ne znam što su sve izmasterovali da bude u crvenom ali sem toga, ovo je i dalje dobro:

https://swampfootexists.bandcamp.com/album/one-world

Dead Tired su kanadski bend sa pravom i zdravom hardkor osnovom i samo malo nadgradnje u smeru, recimo, psihodeličnijeg, progresivnijeg i alternativnog roka. Ali samo malo, zaista, Hornets of Fall je ploča pre svega hardkor treš prženja a sa tim psych/ prog/ alt dodatkom koji muziku čini osobenom i različitom od proseka. Odlično producirano, sjajno napisano, zrelo a BIJE, nema greške:

https://zdeadtiredz.bandcamp.com/album/hornets-of-fall

Chico iz južne Kalifornije su manje „alternativni“ ili „eksperimentalni“ ali njihov eponimni debi album je kolekcija izvrsno napisanih hardkorpank pesama koje ne moraju da izlaze iz žanrovskog formata da bi bile upečatljive. Ovo je jako karakteran album sa velikim rasponom ideja i nervoznom pank rok energijom istetoviranom preko svakog takta. Ne propustiti:

https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/chico

Greyblood iz Delavera u osnovi sviraju metalcore, sa niskim štimom i brejkdaunom za brejkdaunom koji sledi u pesmama,  i tako su producirani da sve puca. Ali istovremeno EP Till We Have Faces ima i dosta elemenata haotičnog hardkora i mathcorea i to je onda baš dobro, sa mnogo dezorijentišućih skretanja pod pravim uglom i izlomljenog mošerskog gruva. Vrlo ubedljivo:

https://wearegreyblood.bandcamp.com/album/till-we-have-faces

Heh, Regulator Watts, posthardkor trio iz Vašington DiSija sa eksperimentalnim tendencijama nisu ništa radili skoro trideset godina, to jest poslednje izdanje su imali 1998. godine. I ništa, boli ih kurac, ušli ljudi u studio kao da su juče došli sa produženog vikenda i izudarali novi EP sa četiri pesme, kWh. Ovo je snimao i miksovao Kurt Balou pa znate da ZVUČI jebeno, a muzika je moćna, zrelo spajajući pankersku sirovost i neposrednost sa suptilnijim, cerebralnijim i slojevitije emotivnim izrazom. Vrlo, vrlo jak kambek:

https://regulatorwatts.bandcamp.com/album/kwh

Living Weapon iz Masačusetsa biju strašnim mathcoreom koji je produciran tako da zvuči kao da vam neko glavu proteruje kroz mašinu za mlevenje mesa. No, album Death In The Family je napisan suptilno, slojevito i njegova naglašena agresija nije posledica samo glasnog masteringa koji puca po šavovima nego i intrigantno haotičnih a disciplinovano sviranih pesama koje vas rastržu na sve strane. Da su se Melt Banana jedno jutro probudili u homicidalnom raspoloženju zvučali bi ovako:

https://livingweapon.bandcamp.com/album/death-in-the-family

Horsebastard iz Liverpula sviraju old school grindcore/ noise u smislu da su im pesme kratke i pune rafalnih blastbitova i vrištanja, ali sa modernim prelivom u smislu da tu ima nekih mathcore metrika i disonanci za koje ipak morate da odete makar na JuTjub da provalite kako se rade. Enivej, živi album Live in Old York je snimljen proletos na Orb Festu, ima dobar zvuk izvučen iz stola i vratolomnu svirku koja će vas ili oduševiti ili ostaviti potpuno hladnim. Ali zato je zgodno da se plaća koliko hoćete pa možete iznosom novca da pokažete šta ste mislili o albumu:

https://horsebastards.bandcamp.com/album/horsebastard-live-in-old-york

MollyWhopped i Meat Sweatz su dva grindcore/ powerviolence benda iz Minesote i imaju neimenovani split EP. I to je sasvim u tradiciji žanra i scene kojima pripadaju. Ovo je, na obe strane, nervozna, brza, sirova i energična muzika, sa pesmama koje mešaju spastične blastbit rafale i mučni, disonantni gruv sa filmskim semplovima i kreiraju neugodnu zabavu i zabavnu nelagodu u isto vreme. Produkcija jeftina, cenu sam kupac određuje, sve je kako treba:

https://meatsweatz.bandcamp.com/album/split-w-mollywhopped

https://mollywhoppedpv.bandcamp.com/album/split-w-meat-sweatz

Za slušaoca koji voli hermetičnu ali i dalje duševnu i ličnu muziku evo nam ga novi ufoufoufo. Losanđeleski mathcore/ false grind projekat radi dosta prilježno poslednjih godinu dana sa evo već drugim dugosvirajućim albumom koji brzo stiže, a koji je, sa naslovom Crow, inspirisan romanom The Glass Village što ga Aaron Kinsmann, jedini član ovog benda piše i njegov trenutna forma se može čitati onlajn. Enivej, Crow je značajno manje sumanut materijal od starih ufoufoufo radova, disciplinovaniji u aranžmanima i naglašeniji u rifovima. Prilično je i dobar, sa dodatno solidnom produkcijom i sada se nalazi negde između umivenijeg Pig Destroyer i garažnijeg Mastodon. A što je dosta dobra pozicija:

https://ufoufocore.bandcamp.com/album/crow

https://deadsleeprecords.bandcamp.com/album/crow

Nemački šaljivi grinderi Excrementory Grindfuckers kažu za sebe da su posle dvadeset i pet godina rada ostarili ali da nisu sazreli. Fer. Tako im i zvuči novi, šesti album Jetz is auch egal na kome se standardni grindthrash kombinuje sa melodičnim partijanjem, šaljivim upadima drugih žanrova, generalnim humorom koji je često bitniji od same muzike. Da me se ne shvati pogrešno, SOLIDNO je sve ovo ali često su pesme više nemački televizijski pank rok nego ikakav grindcore i ko TO voli ovo će sasvim lepo zgutati. No, pesama je dvadeset i pet (po jedna za svaku godinu, jelte) i do kraja sam i ja osvojen šarmom i kvalitetom ovog izdanja:

https://excrementorygrindfuckers.bandcamp.com/album/jetz-is-auch-egal

Deo 5: DEATH METAL

Rusi Paramatma imaju novi EP, Slow Suffocate, sa introm, dve stare pesme snimljene ponovo i dve nove pesme. Vrlo je to solidno sa tom kombinacijom brutalnog i tehničkog death metala i fokusom na hinduističke i budističke filozofske koncepte. Pesme su korektno napisane, zvuk je pristojan, snažan a ipak dovoljno topao, a svirka je žestoka i ovo zavređuje svaku pažnju POGOTOVO sa cenom od koliko date za daunloud:

https://paramatmaom.bandcamp.com/album/slow-suffocate

Anima Mortalis su brutal death metal ekipa iz El Salvadora i ozbiljno tresu na svom prvom EP-ju, Relics of Inhumanity, a koji sadrži i oba njihova singla iz prošle godine. Ovde ima dosta modernog brutal death zvuka, sa alterovanim akordima, po kojim slemom i tech-death egzibicijama, ali su pesme svakako napisane zdravo, guraju rifove u prvi plan i, mada je produkcija prilično nedinamična, izdanje ostavlja utisak poštenog, znojavog odrađenog posla:

https://animamortalis.bandcamp.com/album/relics-of-inhumanity

Iz Brazila su Soulrazer a njihov death metal ima u sebi dosta blekmetalske melodične himničnosti sa jedne strane ali onda i malo hardcore gruva sa druge. Nije to kombinacija nužno sasvim po mom ukusu, ali debi album Noxious Creation osvaja žustrinom, iskrenom, energičnom ekspresijom, plus ima dobru, mesnatu produkciju i generalno visok profesionalni nivo. Sasvim lepo:

https://soulrazer.bandcamp.com/album/noxious-creation

Portugalci Shadowmare kažu da njihov treći album, Transfiguration nije napravljen da nekom donese zadovoljstvo nego da bi se preživelo. Misle to, siguran sam, u duhovnom radije nego u materijalnom smislu jer iako je ovo korektan death/ thrash metal, teško da će od njega da četiri čoveka i njihove porodice, jelte, žive. Ali KOREKTNO JE. Krlja se, dere se, ima dosta gruva pa onda malo i melodeath tema, i nije loše:

https://shadowmare.bandcamp.com/album/transfiguration

Maidenhead iz Bostona nemaju mnogo veze sa Iron Maiden ali imaju Kineskinju na glavnim vokalima i trpaju prilično zabavan deaththrash metal. Njihov debi album Maximum Clonage već naslovom asocira na Marvelove stripove, a muzika je maštoviti, evokativni metal koji brzinom, štimom i teksturom svakako drži deaththrash standard ali je raznovrsniji i, pa eto, i zabavniji od proseka. Vrlo lepo:

https://maidenhead666.bandcamp.com/album/maximum-clonage-3

You Will Die iz Njukasla su superzabavni na debi albumu  Written In Blood. Ne, doduše, previše kompleksni ili produbljeni u svom konceptu ali taj je koncept simpatičan jer bend (koji je u principu do sada bio jedan čovek i nisam siguran da li su novodošli članovi i svirali na albumu koji ima jake vajbove solo-projekta) kombinuje melodični death metal i deathcore, pa je ovo procesija brzih, melodičnih komada koji nemaju mnogo razrade svojih inicijalnih tema ali su te teme zarazne i mada, naravno, sve liče jedna na drugu, ulaze u uvo. Dakle, ne izdanje sa mnogo SUPSTANCE, ali sa svakako dosta potencijala:

https://youwilldieuk.bandcamp.com/album/written-in-blood

Slatki su Malajci Blood Legion sa svojim novim EP-jem, Echoes Beyond the Veil koji prekida diskografsku sušu dužu od decenije. Ovo su tri pesme čvrstog, stamenog old school death metala sa jasnim dugovanjima zvuku bendova poput Bolt Thrower, Canibal Corpse, Monstrosity i mnogih drugih asova koji su obeležili devedesete. Solidan sirov zvuk, vrlo nadahnuta, žustra svirka, sve je kako treba a i daunloud plaćate koliko hoćete:

https://bloodlegion.bandcamp.com/album/echoes-beyond-the-veil

Blacksite iz Njujorka imaju svoj prvi demo, Demo 1 i to je vrlo lepa kaseta kavernoznog, štrokavog old school death metala. Nema ovde mnogo originalnih ideja, ali su Blacksite sigurni u onome to rade, kombinujući spor, mrveći gruv i blastbitove sa ekstremno teškim, vrlo teksturiranim zvukom. Neki bendovi naprosto RADE od prvog takta a ovo je jedan od njih. Moćno!

https://blacksiteny.bandcamp.com/album/demo-1

Postoje dva benda sa imenom Unburial – a koje je, složićemo se, sjajno – a onaj o kome danas pričamo je iz Finske i ima prvi demo, isto Unburial. I naravno da je u pitanju sirova, garažna old skulčina, na tragu Bolt Thrower ali sa ekstra porcijom štroke dodatom da se bend legitimiše. Jeftina produkcija ali puno srčanosti i cena od koliko date za daunloud, dakle SVE je kako treba:

https://unburialdeath.bandcamp.com/album/unburial

Toxic Noxious Undeath je šesti album za Megascavenger, a što je jedan od milion projekata Rogge Johanssona. U ovom slučaju u pitanju je solo-rad, mada Johansson pored toga što piše svu muziku i svira sve instrumente, onda za svaku pesmu dovodi drugog pevača i to su sve asovi tipa Erik Rundqvist iz Vomitory, Kam Lee iz Massacre, Dave Ingram iz Benediction, Dave Rotten iz Avulsed (a koji i drži uglednu etiketu Xtreem Music, koja je i izdavač ovog albuma) i tako dalje. Johansson izdaje previše albuma u jedinici vremena da bih ja od svakog narednog očekivao nekakvo remek delo, ali Toxic Noxious Undeath je prilično zabavna ploča švedskog death metal gruva, sa solidnom, glasnom ali zdravom produkcijom, dosta kvalitetnih rifova, puno zrele energije. Dakle, vredno svake pažnje a ima i na fizičkim nosačima:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/toxic-noxious-undeath

Nešto danas imamo mnogo bendova iz Ohaja. Abyssal Rift su duo koji svira blago progresivni,ali uglavnom prilično old school i kavernozni death metal i čiji bi drugi album, Relics of Great Ash, trebalo da bude makar zanimljiv svakome ko voli Ulcerate, Incantation i tako te bendove. Verujem da sebe vole da vide u istoj kategoriji sa, recimo, Blood Incantation, ali iako Relics of Great Ash nije potpuno obična death metal ploča i na njoj ima simpatičnih istraživačkih zabacivanja u kinematske ambijente i repetitivne teme, ovo su, mislim, tek počeci evolucije dua iz Kolambusa. Ali su svakako prijatni za slušanje. Eksperimentalna dimenzija je dobrodošli dodatak vrlo solidnoj death-doom osnovi, zvuk je hrskav i dovoljno dinamičan i ovo se sasvim fino sluša:

https://abyssalrift-label.bandcamp.com/album/relics-of-great-ash

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Urakka su kao neki proggy metal/ core bend iz Ročestera u Njujorku. EP The Bridge ima pet pesama bizarnih disonanci i fanki gruva, sa pevanjem koje menja stilove od pesme do pesme da se prilagodi novim idejama. Snimljeno je korektno, odsvirano solidno i mada svakako nije TOLIKO originalno koliko se bend nada, pitko je i lepo se posluša:

https://urakka.bandcamp.com/album/the-bridge

Heh, imamo i novi King Gizzard & The Lizard Wizard ali on, iako se zove Alien Metal, nije metal album. Nastavljajući svoje eksperimentisanje sa modularnim sintisajzerima, genijalni Australijanci snimili su album koji je, pa… elektronska psihodelična plesna muzika po tempu i teksturinajpribližnija psy-trance formatu. Naravno, odlična je i naravno da treba da je slušate, a bend je dodatno zasladio celu priču time što se ovo daje po ceni koju sami odredite:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/alien-metal

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Ne zna se koliko ljudi svira u projektu Thorgrim iz Otave, ali demo snimak, isto Thorgrim, je šarmantnih šest pesama old school heavy metala koji se morfuje u speed metal. Zvuk jeftin ali zdrav, svirka strastvena, rifovi solidni – sve ostavlja utisak časnog andergraund izdanja bezvremenih kvaliteta.

https://thorgrimmetal.bandcamp.com/album/thorgrim

City Kings iz Bostona se GRDNO lože na Motorhead pa im je odavno pokojni Lemmy na prvom mestu na listi osoba kojima se zahvaljuju u povodu izlaska EP-ja Chainsaw, a čiji omot i sam SNAŽNO omažira Motorhead. Ali, da se razumemo, iako basista Kam Moheni peva kao Lemmy i muzika je generalno taj neki sirovi street rock’n’roll na pola puta između garaže i hale, između panka i metala, City Kings nisu SAMO kopija Motorheada. Štaviše, od tri pesme na ovom izdanju, jedna je obrada ali ne Motorhead nego AC/DC a druge dve pesme iako vrlo motorhedovske, imaju kompleksnije aranžmane i nešto ekspanzivniji koncept nego što je za Motorhead bio nekakav prosek. Ali, mislim, jasno je: ako volite Motorhead, ovo će vam se sigurno dopasti i prepoznaćete u njemu dosta citata iz, jele, Motorheadovog opusa. Obrada AC/DC je Dirty Deeds Done Dirt Cheap i ako ste se ikada pitali kako bi ovu pesmu svirali Motorhead, ovo je solidna aproksimacija, sa Mohenijem koji je peva tačno kako bi Lemmy to uradio, u nižem registru i sa karakterističnim afektacijama u vokalu. Sjajno je a na jesen stiže i vinil:

https://city-kings.bandcamp.com/album/chainsaw

Lepa vest za ljubitelje švedskih old school heavy metalaca Century je da uskoro stiže njihov treći album. Kao predjelo ove nedelje dobijamo demo Strange Illusion sa dve pesme koje digitalno možete da kupite sa Bandcampa po ceni koju sami odredite a kasetnu verziju samo na koncertima, molimhvala. Enivej, Century ne odstupaju od poznate formule, ovo je pitki, melodični heavy metal koji kao da je nastao krajem sedamdesetih u nekoj garaži, jeftino je produciran, neodoljivo je zarazan i slušajte ga SADA. Naslov sasvim verovatno jeste došao iz poznatog stiha Iron Maiden i u muzici ovde ima kompleksnosti koju su Iron Maiden dodavali u svoj street metal ranih osamdesetih, ali Century i dalje zvuče osobeno i svoje. Divni su:

https://centuryswe.bandcamp.com/album/strange-illusion

Ironflame su iz Ohaja, ali muzički veoma značajan deo svog zvuka duguju britanskom novom talasu i bendovima poput Iron Maiden i Tygers of Pan Tang. Ničeg lošeg u tome nema i ako bih kritikovao Worlds to Conquer, šesti album ove ekipe, to bi pre svega bilo na ime glasnog masteringa. Ali ni on nije TRAGIČNO preglasan i ova energična, melodična hevi metal muzika do slušaoca dolazi ne previše oštećena, sa mnogo entuzijazma i epske energije umotane u uličnu uniformu. Sjajno:

https://ironflame.bandcamp.com/album/worlds-to-conquer

ALBUM NEDELJE

Album nedelje su jedan demo i jedan album, oba puna maštovitog death metala. Već sam povodom prvog demo snimka kanadskih Abysmal Whore komentarisao da ime zvuči uvredljivo i mizogino, ali da je muzika odlična i da gitaristkinja i pevačica Marta ovde vodi kolo i verovatno je sama i izabrala ime benda kao konfrontativnu, provokativnu legitimaciju. Drugi demo ovog „mesožderskog death metal“ trija naslovljen je jednostavno II i ima četiri pesme IZVRSNOG garažnog death metal prženja, sa surovim gruvom, ubistvenim blastbitom, odličnim rifovima, melodičnim temama i pevanjem. Jeftin zvuk ali koji odgovara ovom veoma dobrom materijalu podstiče u meni nadanja da Abysmal Whore, čak i kada izvade malo jači keš da snime pravi album neće da se odmiču mnogo daleko od ovog andergraund setinga jer im MNOGO DOBRO leži. Plus, superiorno lep omot:

https://abysmalwhore.bandcamp.com/album/ii

Katalonski kvartet Burial Ruthless na slici, sa svim tim šoferskim kožnim jaknama i kratkim kosama izgleda kao da petkom uveče svira Sinana i Šemsu u nekom ugostiteljskom objektu na Ibarskoj magistrali, ali debi album ove ekipe, Held by Evil nudi superiorno zabavan brutalni death metal. Znam da sam već i bogu i narodu dosadio potežući epitet „old school“ za sve što mi se dopadne, i ovde neću da kažem da su Burial Ruthless nužno old school, ali je činjenica da se njihov death metal već po zvuku razlikuje od savremenog BDM betoniranja, kompresije i nulte dinamičnosti. Ovi španski drugari imaju, dakle, dinamičniji i topliji zvuk a onda im je i muzika progresivnije i melodičnije obdarena, sa eksplicitnim uzorima u prethodnicima kao što su Obscura, Death i Necrophagist. Dalje, ovo je i konceptualni album i  pričamo o odlično napisanom a onda autoritativno odsviranom proggy brutal death metal zakucavanju gde je kvalitet pesama u prvom planu a kvalitet muziciranja primećujete kao komponentu tih dobrih pesama. Izvrsno je:

https://burialruthless.bandcamp.com/album/held-by-evil