Ako uspešno izdržimo vrućinu i sušu, požare i nadkurivanje u regionu ko je kome više nejači pobio, moći ćemo da kažemo da smo imali uzbudljivo leto. A mi ovde za njega obezbeđujemo saundtrak. Evo šta nam se dopalo u proteklih nedelju dana:

Deo 1: BLACK METAL

Dolchstoss su blek metal bend iz Liježa a koji se u svojoj muzici bavi isključivo temama vezanih za Prvi svetski rat. Nisu ni prvi ni jedini, jelte, ali su prilično dobri. Treći album, Subjugate Them All nema, dakle, neke originalne ideje i perspektive, ali se sastoji od dobro napisanih i momački odsviranih komada agresivnog blek metala koji idu brzo, polivaju opasnim rifovima i imaju taman toliko evokativnih melodija da ne budu dosadni. Zvuk ume da bude monoton u svojoj ujednačenoj agresivnosti, ali ovo je naprosto takva muzika, i kod nje je ta neumoljiva fast-and-hard dimenzija osnovni element estetike. U tom smislu, i produkcija je ovde sasvim solidna mada naravno da malo zamara uši. Ali opet, dobar album u celini:

https://dolchstoss.bandcamp.com/album/subjugate-them-all

Britanci Napierdalać kažu da oni simfonijski blek metal pišu i izvode drugačije od ostalih bendova, da pišu orkestarske delove NASUPROT onome što radi osnovni, gitarski deo benda itd. Ne znam da li se to zaista čuje u muzici ali živi album, Live From York MMXXVI je šarmantan u svom sirovom zvuku, himničnim temama i opipljivom entuzijazmu sa kojim bend, praktično navijački izvodi svoj materijal. Vrlo dopadljivo:

https://napierdalac.bandcamp.com/album/live-from-york-mmxxvi

Desecrated Altar su sa Floride i njihov „blasfemični blackened death metal“ je tehnički vrlo korektan ali je produciran i jeftino na prvom demo-snimku  Rites of Imprecation. Meni je to okej jer dodaje muzici andergraund skor koji ona već osvaja lomatanjem po rifovima i neumoljivom žestinom ali svakako i da znači da je ovo materijal za old school frikove i andergraund gikove mnogo pre nego za široke narodne mase. No, čak i ako ste široka narodna masa, poslušajte ovo, možda vas osvoji. Ako osuđeni prekršilac radnog prava, Porfirije može da sluša Partibrejkerse, možete i vi Desecrated Altar:

https://desecratedaltar.bandcamp.com/album/rites-of-imprecation

Shadowmoor iz Novosibirska sviraju bučan, fantazijski, epski blek metal inspirisan sistemom Magic: The Gathering. Ovo svakako nije moja preferirana forma blek metala, previše je to melodično a produkcija je bombastična i praskava, ali debi album ovog kvinteta (u kome jednu od dve gitare svira žena i to je prelepo), naslovljen Чертоги ночные je DOSTA DOBAR. Mislim, pesme su napisane dobro, teme su memorabilne i ulaze u uvo bez rezervi, a svirka je žustra i popaljiva:

https://shadowmoor.bandcamp.com/album/2026

Nije običaj da blek metal bendovi objavljuju za 20 Buck Spin, ali Hulder iz Vašington DiSija već imaju dobru istoriju sa pensilvanijskom etiketom, pa evo svoj treći album, a prvi kao duo, Verbolgen, izlazi baš za ovog izdavača. Atmosferičan je to blek metal, onako, hipnotički melodičan i monoton na pravi način. Ima tu epike i moći a da je opet generalni osećaj da je ovo intimna ploča namenjena samo vama. Stilski nisam previše naklonjen ovakvom blek metalu ali  Hulder zvuče kako treba:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/verbolgen

Hm, prvi album projekta Saprovore a koji je solo rad za Gianlucu Stagnija iz Strigiform i Vertebra Atlantis je na Angry Metal Guy dobio ocenu „neslušljivo“ i mada sam vrlo sklon da se složim da je ovo monoton album produciran praktično uvredljivo ružno, verujem da je okej da se o njemu kaže koja reč jer je u nekakvoj ravni ambicije on jedan odvažan, častan pokušaj da se napravi spoj blek metala, industrial metala i moderne avangardne kompozicije. Naravno da ovo izdaje I, Voidhanger, ko će kome ako neće svoj svome, i, sad, ako zapravo volite SVE što ova italijanska etiketa izdaje, ovo treba da čujete. Ne kažem da je Numinous Abditory Deflagration dobar album i on ispuca sve svoje trikove već posle dve pesme, ali negde se tu krije ideja za dobar album i pošto momak ima samo 24 godine, ja to cenim:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/numinous-abditory-deflagration

U istom dahu srknite i debi album internacionalnog avangardnog blek metal projekta Labor of the Negative, čije članove ne znamo, ali izdavač, isto I, Voidhanger, kaže da su u pitanju muzičari iz Ujedinjenog kraljevstva, Portugalije, Norveške i Egipta. Album se zove The Triumph of Time and the Disillusioned i inspirisan je Hegelovom Fenomenologijom duha i sasvim ste u pravu ako pomislite da se ovde pored blek metal krljanja i psihotične glosolalije može čuti i malo free jazz gruva. Mislim, Labor of the Negative prave prilično svaštarsku muziku i to je i njena jaka i njena slaba strana. Kada su pesme napisane promišljeno, sa donesenim teškim estetskim odlukama zna ovo da bude efektno. Kada nisu i stvari se ubacuju lopatom u mešalicu, pa… zna da bude ZANIMLJIVO. A i to je sasvim u redu:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-triumph-of-time-and-the-disillusioned

Mičigenski aspen sanctum bi u principu bili suviše atmosferični/ melodični blek metal za mene, ali njihov debi album, To Withhold the Need to Conquer ima neobičan zvuk, sa štimom u D, a što je za blek metal skoro pa neverovatno. OK, možda moderni post-blek metal bendovi vole dublji štim i teži zvuk a aspen sanctumu ovo apsolutno pomaže da pesme prepune melanholične shoegaze emocije (čak i kada su u durskim harmonijama!!!) pretvori u mišićave, razaračke blek metal komade koji meni PRILIČNO PRIJAJU. Valjan posao a koji, da bude jasno, nije samo rezultat nižeg štima nego i dobro napisanih i zaista urnebesno odsviranih pesama. Plus PRESLATKO je kako bend reč „withold“ piše pogrešno i insistira na tome:

https://aspensanctum.bandcamp.com/album/to-withhold-the-need-to-conquer

Cairiss iz Sautemptona samo štancuju solidna izdanja ove godine. Posle niza solidnih EP-jeva red je došao i na album, Wilderness, prvi dugosvirajući opus za bend koji radi duže od decenije, i ovo je vrlo lepa ponuda. Cairiss nekako dobro spajaju supermelodični i melanholični post metal sa black metal/ blackgaze izrazom i dobijaju muziku koja je pitka i zapaljiva a da je istovremeno hermetična i puna teških emocija. Nisam fan njihove produkcije koja je jako bučna ali ruku na srce, muzika ovako epskog zahvata valjda prirodno ide u tu stranu. Lepo napisana ploča pametne i emotivne muzike:

https://cairiss.bandcamp.com/album/wilderness

Beloruski Dymna Lotva se od kraja prošle godine od strane beloruskih vlasti tretiraju kao „ekstremistička grupa“ pa nije neko veliko iznenađenje da je bend emigrirao u Poljsku. Ovo je, naravno, jebeno smešno i u isto vreme strašno i pokazuje Srbima šta ih čeka ako se ne opamete i ne prestanu da sisaju Putinov kurac (idealno bilo čiji kurac, al idemo redom), ali album Vyraj, četvrti za bend je pritom dobar. Ovo je kombinacija melodičnog post metala i blek metala, producirana dosta „plastično“ za moj ukus ali napisana moderno, ambiciozno i zanimljivo, sa puno odličnih atmosferičnih elemenata i iznenađujuće inventivnih ideja:

https://dymnalotva.bandcamp.com/album/vyraj

Za Dark Plague čujete da su Francuzi od prvog blastbita preko koga ide epska a istovremeno dekadentna melodija. Album Masquerade je šesti za ovu postavu u poslednjih dvanaest godina diskografske aktivnosti i dvadeset i dve ukupnog postojanja i on je kombinacija tih epskih i dekadentnih tema, energične svirke i relativno jeftine, sirove produkcije. A što je, naravno, idealna kombinacija. Dark Plague su simultano i agresivniji i svedeniji u zvuku od prosečnog francuskog blek metal benda ali i dalje imaju tu sasvim prirodnu tendenciju da sviraju evokativnije i zanimljivije teme nego kolege iz drugih zemalja. Fino:

https://darkplague.bandcamp.com/album/masquerade

https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/dark-plague-masquerade

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Atomic Shine su stoner ekipa iz Kolorada sa zdravim, energičnim gruvom, finim, hrskavim gitarama i pristojnim vokalima. Album  Space Travel Psychos im je drugi i ugodan je za uho a i lepo napisan. Ovo nije samo džem-sešn na silu uobličen u album već kolekcija dobrih hard rok pesama sa gruvom u prvom planu, producirana razumno i  sa nekim kreativnim iznenađenjima u materijalu. Fino:

https://atomicshine.bandcamp.com/album/space-travel-psychos

The ZIÖN experience dolaze iz Santjaga i sviraju old school stoner rokčinu. Album Ziön je malo kao da slušate neki bend iz kasnih šezdesetih ili ranih sedamdesetih – Hendriksa, Cream, Sabate – kako odrađuje najdrogiranije, najsirovije veče na svojoj klupskoj turneji, sav u ritam-i-bluz energiji i iznurujućem gruvu. Zabavno, garažno, nezaobilazno:

https://thezionexperience.bandcamp.com/album/zi-n

Rado dajete pare u humanitarne svrhe ali voleli bi kada bi to na neki način uvećavalo i vašu kolekciju doom metala? Evo, nemački izdavač Last Cathedral Records je mislio baš na vas i vašu sortu: sav prihod od kompilacije  The Ancient Vigil ide organizaciji koja pruža podršku osobama što su preživele seksualno, psihološko ili fizičko nasilje, a u ponudi je dvadeset pesama bendova koji sviraju teško i glasno, uključujući Grim Colossus, Buzzard, Skull Servant, Archdruid, Cardinals Folly. Nećete se prevariti, a cenu ionako sami određujete pa odredite pošteno:

https://lastcathedralrecords.bandcamp.com/album/the-ancient-vigil

Švedski stoner rokeri, 10,000 Years su upravo dropovali svoj četvrti album, Esox Lucifer, naravno ponovo za Ripple Music i ovo je prava letnja ploča. Hoću da kažem, radije nego da vas odmah izlomi rifovima, ona počinje sa dva minuta laganog psihodeličnog džemovanja i efekata koji asociraju na nekakvu simpatičnu formu pandemonijuma ili ugodnog pakla. Dobro, posle toga stižu rifčine i album je procesija žestokih stoner rok komada koji se kreću između hardrokerskog gruva i praktično post-metalske melodične bombastičnosti. Lepo:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/esox-lucifer

Fino se tu uklapaju i Meksikanci Desert Mantra sa svojim pustinjskim, psihodeličnim džemovanjem. EP  Sarnoso Sessions ima tri pesme snimljene uživo na mestu za koje članovi benda kažu da je  svojim impresivnim krajolikom presudno uticalo na muziku i, kako i nagađate, ovo su tri dugačka komada studioznog psihodeličnog džeminga, sa puno efekata na gitari, ugodnim orguljaškim programom, dovoljno prostora da kompozicije evoluiraju… Dodatno, solidan zvuk plus cena od koliko date diktiraju da ovo ne treba propustiti:

https://desertmantramx.bandcamp.com/album/sarnoso-sessions

Dead Sacraments iz Ilinoja su snimili EP Covers sa dve pesme za koje objašnjavaju da su obrade ali ne kažu čije su a ja sam suviše lenj da guglam. Enivej, ovo plaćate koliko hoćete a dobijate pogolem komad teškog, sporog, lepog doom metala, sirovog u teksturi ali sa vokalima koji povremeno vrlo lepo koriste višeglasje. Taman odlično legne na ovu vrućinu:

https://deadsacraments.bandcamp.com/album/covers

Flamebearer iz Londona  u osnovi sviraju stoner rok ali im je zvuk jako težak, sa vrlo malo dinamike i vrlo mnogo agresije u gitarčinama i urlajućem pevanju, a onda sve to ima i dosta pank jednostavnosti u izrazu. Igniter je drugi album ove ekipe i mada mi zvuk BAŠ zamara uši kad slušam i ne znam ni da li bih izdržao ceo album u cugu, pesme NISU loše:

https://flamebearer.bandcamp.com/album/igniter

Recimo da su britanski Crumbling Ghost na svom novom albumu, Four, najbliži nekakvom psihodeličnom folk roku i da to prirodno upada u ovu sekciju. Pričamo o gruverskom rokenrolu sa dosta folk tema ali i dronerskog psihodeličnog podteksta u pozadini, te sa jako lepim ženskim vokalom. Štim je nizak, kad se nagazi na distorziju to je jebanje keve i bend savršeno meša težinu i lakonogi, optimistični folk. Vrlo lepo:

https://crumblingghost.bandcamp.com/album/four

Ako se sećate, Brad Frye je vlasnik izdavačke kuće Desert Records i polovina vrlo solidnog drone metal benda Droni Eye Omi. Na solo albumu Reverberations from the American Southwest on skoro doslovno daje ono što piše na pakovanju, kombinujući bariton gitaru, lampaško pojačalo, gomilu pedala i solarnu ploču da bi muziku mogao da snimi usred pustinje Novog Meksika. „Drone meets spaghetti western“ je kako Frye opisuje ovaj album i to je sasvim tačno, sa prijatnim, toplim dronovima i ugodnim, evokativnim morikoneovskim temama na gitari propuštenim kroz psihodelične efekte. Pustinjski, hipnotično, iznenađujuće lepo u zvuku sa sve insektima i pticama koji se ponekad čuju:

https://bradfryemusic.bandcamp.com/album/reverberations-from-the-american-southwest

hrpreproduction je sirova, work-in-progress verzija kultnog albuma Heavy Rocks japanske grupe Boris koju ćemo gledati u Beogradu za par meseci. Ovo je praktično proba urađena u studiju sa još nedovršenim tekstovima i aranžmanima i nije za normalnog slušaoca ali JESTE za sve koji se bespomoćno lože na Boris. I te kako ima šta da se čuje u ovom haosu i anarhiji snimljenom da nikada ne bude dostupan javnosti a opet neodoljivom:

https://boris.bandcamp.com/album/hrpreproduction

Sleep su ove nedelje najavili novi album koji izlazi za manje od mesec dana, izbacujući novi singl, a u fino podešenom sinhronicitetu dobili smo i Cathedral Of Smoke: A Tribute To Sleep, kompilaciju obrada jednog od najvažnijih stoner rok bendova koju izdaje kalifornijski Witching Buzz. Sad, TEŠKO je obraditi Sleep jer je kod njih stvar i u vrlo specifičnom zvuku a ne samo u pesmama ali ovde ima iznenađujuće efektnih napora, poput, recimo, američkih When the Deadbolt Breaks sa prilično dobrom verzijom Holy Mountain. Negde je to samo dobar, kompetentan stoner rok, na primer kako Grci Fuzzing Nation rade Marijuanaut’s Theme ali album je prilično uspešna posveta Sleepu i dobro će doći da loži vatru do izlaska Hempispheres u Septembru:

https://witchingbuzz.bandcamp.com/album/cathedral-of-smoke-a-tribute-to-sleep

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Beheader su kalifornijski thrash/ death kombo koji na ime svog vrlo analognog, prilično garažnog zvuka deluje kao da dolazi iz nekog prošlog vremena. Ali to minialbumu  Death of a God daje dosta šarma i patine jer je muzički ovo korektan ali ne sad nešto superiorno inventivan deaththrash materijal. Ima tu lepih rifova, svirka je žustra, pevanje simpatično i pitko je u celini:

https://beheader666.bandcamp.com/album/death-of-a-god

Kanađani Soothsayer su svoj četvrti album nazvali samo Chapter IV što, kad znate da su osnovani 1984. godine (ali je pravljena velika pauza) i da im je prethodni album bio pre sedam godina, deluje nemaštovito. Ali enivej, ovaj vrlo stari kanadski thrash bend na četvrtom albumu zvuči nimalo kao nekakav thrash metal bend koji ste već čuli. Muzika je žanrovski verna nekakvoj osnovi thrasha ali su pesme napisane vrlo osobeno, sa puno nervozne  energije i neočekivanih ideja. Vredi da se posluša i to GLASNO:

https://soothsayerthrash.bandcamp.com/album/chapter-iv

Spadekill su speed metal bend iz Bukurešta koji naglašava da je njihov stil blizak prvom talasu ove muzike iz ranih osamdesetih a i crtež na omotu EP-ja Whiskey, Weed & Speed je kao nešto što bi nacrtao Bane Kerac pa se to uklapa. Muzika je, naravno, relaksirani, rokerski derivat Motorheada i Venoma, bez nekih kreativnih izletanja, ali snimljena pristojnom lo-fi tehnikom i srčana.

https://spadekill.bandcamp.com/album/whiskey-weed-speed

Od ranije nam poznati Antichrist Magazine iz Norveške ima kompilaciju obrada vašeg omiljenog benda, Metallica Tribute (a to je ni prvi ni poslednji tribjut jednom od vaših omiljenih bendova koji ćemo danas obraditi) i tu ima sedamnaest pesama što ih prebijaju thrash i speed metal bendovi za koje nikada niste čuli (i po koji black i death metal bend za koji isto niste nikada čuli). Izbor pesama je PRILIČNO dobar, na primer samo tri su sa crnog albuma (i ni jedna NIJE Enter Sandman), samo jedna sa Load, samo jedna sa Death Magnetic i nema ništa drugo novije od 1988. godine. Ljudi imaju ukusa. Enivej, Vephar iz Poljske su ovde jedini iole poznatiji bend ali pošto sviraju Sad But True mogu samo da zaključim da su namerno bolje stvari ostavili manje poznatim kolegama. Nema ovde nekih VELIKIH otkrovenja, dakle, za većinu ovih pesama smo već čuli bolje obrade, mada je Blackened u obradi belgijskih Kerker prilično dobra stilska vežba. Pomalo je iznenađujuće da niko nije obradio Master of Puppets, Ride the Lightning, Hit the Lights, Creeping Death ili, eto, Enter Sandman, ali to daje draž ovoj kompilaciji, sa deep cutovima i sa ljubavlju čuvanim tajnama:

https://antichrist-magazine.bandcamp.com/album/metallica-tribute

Britanski trešeri Sidewinder su svoj EP Demons izdali na Bandcampu još u Junu a sada im Rhapsody Records to izdaje na fizičkom nosaču a Earache radi digitalnu distribuciju. Ne bi to bilo dovoljno da dobiju pominjanje ove nedelje ali su se mangupi setili da dodaju još jednu pesmu pa je ovo legitimno NOVO izdanje, i to je dobar, uličarski, ali čvrsti, kvalitetno producirani thrash metal. I karakter i kvalitet:

Ne pišemo (dovoljno) često o bendovima iz Bolivije, a još manje o thrash metal bendovima iz ove južnoameričke države koje predvode žene. SunHallow su ekipa iz La Paza sa debi albumom, Immaterial i to je thrash čvrste, mošerske osnove, sa dosta srednjetempaškog gruva i dobrih rifova, te sa ženskim vokalom koji ne vrišti ali i koji ne peva naročito melodično, nego taman kako treba da ponudi uličnu, trešersku ozbiljnost i kontemplaciju o ozbiljnim pitanjima. Pesme su solidno napisane i produkcija, mada ne skupa, radi sasvim dovoljan posao da se ovo sluša bez problema. Sve je to vrlo old school i meni je prijalo zbog toga:

https://sunhallow11.bandcamp.com/album/immaterial

Australijanci Scholar Of Sin razumeju crossover thrash kao da su se rodili pre pedeset godina i to u kalifornijskoj Bej ejriji. Njihov debi album, Omen of the End svakako ima moderniji, čvršći i nabijeniji zvuk nego što je to osamdesetih bilo standard, ali pesme su idealna kombinacija punk rock himničnosti i thrash metal discipline, sve odrađeno sa mnogo uličnog šarma a opet sa kompozicijama koje nisu generičko ređanje rifova i koje imaju svest o dinamici, promenama tempa, poigravanju sa harmonijom… Vrlo solidno i za nas koji smo pre četrdeset godina voleli Ludichrist, Crumbsuckers, DBC i slične bendove, potvrda da smo bili u pravu:
https://scholarofsin.bandcamp.com/album/omen-of-the-end

Simpatični su i njemački Cobra Frost sa svojim EP-jem  Baptized In Ignorance. Ovo je isto crossover ali ipak sa modernijim zvukom, bliži onom što se danas podrazumeva pod metaliziranim hardkorom.  No, pesme su imaginativne, imaju zanimljiv harmonski rad u kome se čuje i malo tragova Iron Maiden, dosta kompleksne aranžmane i produkcija je pristojna. Više nego solidno za prvo izdanje:

https://cobrafrost.bandcamp.com/album/baptized-in-ignorance

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Scum Fu dva australijska momka čija je muzika agresivni, sirovi hardkorpank bez bas-gitare ali sa mrvicom sludge metal težine i rifova. EP Cattle ima odličan omot (čiji se autor, Ryan Salter  očigledno BAŠ MNOGO loži na Roberta Crumba) i četiri pesme agresije i gruva koji se lepo uklapaju jedno s drugim. Zvuk vrlo solidan iako bend insistira da je materijal sniman u improvizovanim uslovima. Ima i kaseta!

https://scumfu.bandcamp.com/album/cattle

Imamo i novi album kanadskih Cancer Bats, naslovljen Give me Dirt. Ovo je gruverski, prijemčivi hardcore koji se lako i bez napora morfuje u sludge/ heavy rock i time dobacuje do jako široke publike. Pesme imaju i malo melodičnijih, kontemplativnijih elemenata, vokali onda znalački koketiraju i sa metalcore trikovima, ali većina albuma je dobar down and dirty rif-i-gruv-metal i to je okej:

https://cancerbatson.bandcamp.com/album/give-me-dirt

Pank publika će se poradovati i novom albumu kalifornijskih Ceremony. Ovo izdaje Relapse i naravno da postoji jedna mera upeglanosti u produkciji, ali Tell Me Your Dream je album jako visokog kvaliteta, sa beznapornim šetanjem između razaračkog pank roka do postpank kontemplacija i to sve sa naglašenim, autorskim, karakternim pristupom muzici. Jako, jako dobro:

https://ceremonyrohnertpark.bandcamp.com/album/tell-me-your-dream

Imamo još panka. The Iron Roses zvuče kalifornijski na prvu loptu ali bend je sa istočne obale i zapravo se u muzici i čuje dosta east coast intelektualizma. Svakako, bend ima jake spone sa queer kulturom sa dve pevačice i puno himničnog, ali i pametnog pank roka u pesmama koje imaju eksplicitno političke tekstove i album Molotov Nights već imenom poziva na, jelte, direktnu akciju i paljevinu. Ali je istovremeno i melodičan i zabavan. Dobitna kombinacija:

https://theironroses.bandcamp.com/album/molotov-nights

Freezerburn iz Montreala sebe smatraju hardcore bendom, pa hajde da to ispoštujemo, mada album  Baptism of Fire Ima dosta čistog thrash i death metala u svom zvuku. Ali to je uostalom moderni hardkor i nemam zamerki, ovo je agresivna, često sasvim divljačka muzika odsvirana sa puno loših namera i producirana prilično živo i dinamično. Ima razbijačkih, brzih delova, ima heavy mosh delova, pevač ozbiljno dere grlo, dakle, ima SVE a cenu sami određujete:

https://freezerburnmtl.bandcamp.com/album/baptism-of-fire

Kruševljani BlastForge su snimili novi album, Dnevnik Raspadanja i ovo je njihovo prvo izdanje na kome su kompletni tekstovi na Srpskom jeziku. Simpatična promena i prilično dobar materijal koji je očigledno profitirao od toga da je bend malo smanjio svoj suludi tempo publikovanja muzike i sebi dao malo prostora da pesme napiše i promisli. Muzički ovo je i dalje agresivni metalizirani hardcore/ crossover thrash, produkcijski vrlo solidan i generalno dobro spravljen. Podržavamo!

https://blastforge.bandcamp.com/album/dnevnik-raspadanja

Brisbejnski hardkorpank bend Drudge ima EP novi Brisburn i to su četiri pesme veoma prijatnog pogo-friendly zvuka, koji je moderan, nije nostalgičan, ali odiše old school energijom. Pesme su kratke, kompaktne, rifovi ložački, pevanje karakterno i sve je baš kako treba da bude uključujući cenu od koliko VI odredite:

https://teamglasses.bandcamp.com/album/brisburn

Convulsion su iz južne Engleske i kažu da sviraju „grinding hardcore“. Meni je njihov EP Hang Tough pre svega metalizirani hardcore, ali pošto jedna pesma traje samo 22 sekunde i ima brz ritam (mada tehnički gledano ne BAŠ blastbit) shvatam šta hoće da kažu. Nije ovo loše, onako, agresivno je i ne smara, mada je produkcija možda mogla da bude dinamičnija, jer je bubanj potopljen ispod inače solidno ofarbanih gitara i zverskih vokala. No, u globalu mi je OKEJ:

https://convulsiongxc.bandcamp.com/album/hang-tough

MouthBreather iz Bostona kažu  If I Lose Everything, You All Lose Everything u naslovu svog EP-ja i onda prirodno nude vrlo agresivnu, mučnu muziku na istom. Ovo je mathcore/ false grind vrlo mašinske forme, sa puno neprirodnih ritmičkih obrazaca i disonantnih gitara, naštimovan jako nisko, napravljen da svaki instrument zvuči kao perkusija. Standardno, ali i solidno urađeno, puno besa a sa cenom od koliko vi odredite, tako da ima jake preporuke s moje strane:

https://mouthbreathercult.bandcamp.com/album/if-i-lose-everything-you-all-lose-everything

Beki Bondage, pevačica legendarnih londonskih pank rokera, Vice Squad snimila je solo EP pod imenom Bondage, a naslov EP-ja je Mistress Of Ceremonies čisto da bude jasno da gazdarica nije izgubila ni trunku svoje pitoreskne persone. A mislim, i što bi? Vice Squad su aktivni i redovno izbacuju solidna izdanja, pa je solidan i ovaj EP sa tri pesme težeg roka koji je za mrvicu slojevitiji od muzike matičnog benda ali je i dalje sviran u prepoznatljivom marševskom tempu i sa himničnim temama. Imaju i alternativne verzije dve pesme tako da, navalite:

https://vicesquad.bandcamp.com/album/mistress-of-ceremonies

Forced By Hate iz Arizone imaju istoimeni demo i to su četiri pesme niskog štima, abrazivne teksture, testosteronskog besa. Samo jedna pritom prebacuje trajanje od jednog minuta i ako nasilje volite u malom pakovanju i da je pitko, ovo je to. Produkcija odlična, svirka odlična, sve odlično a cena koliko date:

https://forcedbyhate.bandcamp.com/album/forced-by-hate

Imate i Camorra iz Kosta Rike sa sličnim zvukom i nešto dužim pesmama. EP  Guerra Eterna je napisan odlično, napunjen blastbit energijom i agresivan na sve neodoljive načine koje možete da zamislite. Non-stop šamaranje:

https://camorrahc.bandcamp.com/album/guerra-eterna

Pa imate duo iz Kalifornije, Hail Yama sa istoimenim EP-jem gde se čuju samo bubanj, promukli vokal i jako isprocesovana bas-gitara. Ovo je kao neka kombinacija hardcorea i mathcorea samo bez gitare, sva u progresivnom gruvu i neviđenoj tenziji. Simpatična je vrlo:

https://hailyama.bandcamp.com/album/hail-yama

Dragger iz Mejna su na nekakvoj intersekciji thrash metala, hardcorea, grindcorea, sludge metala i slično sa svojim albumom Taken Form. Ovo je bučna, preglasno masterovana ali solidno napisana ploča energičnih, ljutih pesama koje imaju pristojni rif-rad, promuklo, bolno pevanje, malo gruva, malo krljanja… Nije revolucionarno ali vrlo spretno koristi elemente raznih žanrova u svojoj smislenoj, organskoj celini. Produkcija, ako na stranu stavim mastering, solidna, a cena koliko sami odredite:

https://wearedragger.bandcamp.com/album/taken-form

As Serpents Drink Gold je jedan čovek sa američkog srednjeg zapada (iz Čikaga, da prevedemo) koji svira „depresivni, suicidalni grindcore“. Dakle, ne blek metal nego grindcore. Osvežavajuće! A takav je i sasvim solidni EP, isto As Serpents Drink Gold, koji nije za slušaoca bez treninga – monoton je, sav u blastbitu i jeftino produciran – ali pravoj publici će biti kao ful porcija infuzije nafilovana testosteronom i sjurena pravo u venu za trideset sekundi.

https://asserpentsdrinkgold.bandcamp.com/album/as-serpents-drink-gold

Kalifornijski Thieves obeležavaju deset godina postojanja minialbumom 10 years of Crustgrind koji nije nikakva kompilacija niti, možda album novih verzija starih pesama nego sasvim normalan materijal, sa novim pesmama i svom, jelte, širinom vizije koju Thieves imaju. Koja nije sad nešto, NEVIĐENA, ali ovo ne bih opisao kao SAMO crustgrind (mada to samo po sebi nije ništa loše) već pre kao old school grindcore/ mincecore u kome se čuju i uticaji bendova poput Agathocles i Blood… Dakle, lo-fi, primitivno, ali duševno i sa neodoljivim gruvom. Poslednja pesma je obrada Doomove Nazi Die a to se posebno ceni, kao i činjenica da plaćate koliko hoćete za ovaj daunloud:

https://thieves420.bandcamp.com/album/10-years-of-crustgrind

Za moderniji grindcore imate Leptospira iz Ohaja i njihov drugi album Secrets of the Goo. Ovo je muzika puno haosa, disonance, ali i besmisleno brzih blastbitova (ono što u biznisu zovu hyperblast) koji se na koncertu nikada ne čuju ali nisam siguran da li Leptospira uopšte sviraju koncerte. No, njihova je muzika dovoljno zabavna za moje potrebe, sa semplovima iz klasičnih horor filmova (House of 1000 Corpses, ali i Ghostbusters, jelte) i pesmama koje su više džombasta tekstura nego rokenrol kompozicije. Malo je to trebalo MANJE komprimovati u masteringu jer uši otpadaju i bude monotono, ali generalno nije loše ko voli podrumski, hororični, bio-tech grind.

https://leptospira.bandcamp.com/album/secrets-of-the-goo

abduct.exe su grindcore bend iz Masačusetsa a album im se, korektno, zove  Don’t Trust Me, I’m A Piece Of Shit i pun je neugodnih tema predstavljenih često na mračno humoristički način. Muzika je pak ozbiljna, sa kratkim ali solidno napisanim pesmama koje se ne ubijaju od neke velike ambicije da probiju granice žanra, ali imaju pristojne rifove, idu brzo i agresivno i sve zvuči istovremeno i opresivno i energizujuće. Korektna jeftina produkcija, takođe:

https://abductexe.bandcamp.com/album/dont-trust-me-im-a-piece-of-shit

Brazilci Violated Rotten Tombs su svoju polovinu split albuma sa takođe Brazilskim Putrefacta stavili na Bandcamp pod naslovom Triplo Homicido. Putreacta svoju stranu tek ima da objavi kao deo albuma oji izlazi za dve nedelje, tako da ćete malo da pričekate, no, ko voli lo-fi i old school grindcore/ goregrind, ima čime da se zanima. Violated Rotten Tombs nisu nešto preterano imaginativni u smišljanju svoje muzike ali ona nudi brzinu, oštrinu i gadninu koje smo voleli u ovoj muzici pre četrdesetak godina pa će nas zadovoljiti i danas:

https://violatedrottentombs.bandcamp.com/album/triplo-homic-dio

Poljaci F.A.M. sviraju deathgrind u kome je tehnička i brutalna death metal komponenta vrlo izražena, ali su pesme prilično kratke i ekonomične. Nemam zamerki. Tematski, bend nije preterano originalan i album Pleasure of Torture, njihov četvrti za dvadeset godina obrađuje već odavno obrađene motive, ali muzički je zdrav, žestok, kombinujući grindcore eksplozivnost i brutal death metal disciplinu, sa sve malo slemova. Ovde sviraju dva člana Squash Bowels što bendu daje i još više pedigrea i generalno znači da ovo MORATE čuti:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/pleasure-of-torture

Deo 5: DEATH METAL

Disgraceful Life su norveški death metal bez nekih velikih osobenosti, ali sa solidnim zanatom u rukama. EP Upon the End naprosto dobro krlja, sa dobrim zvukom, pristojnim rifovima, jakim tempom, nudeći mesnat, energičan death metal koji ume da promeni ritam kad je najvažnije, pametno barata sa harmonijom, produciran je kako treba. Trinaest i po minuta vrlo ugodnog hedbengovanja:

Argentinci 1917 nisu osnovani 1917. godine, ali jesu 1994. i od tada rade bez prekida, sa dvanaest albuma i gomilom kraćih izdanja. Ovogodišnji EP, Execratio Perpetua nudi uobičajeno solidni (progresivniji) death metal sa četiri pesme pažljivo napisanih i izvedenih tema i rifova. Muzika je uprkos priličnoj kompleksnosti aranžmana istovremeno i pitka, produkcija je čista i snažna i ovo se vrlo lepo posluša:

https://1917official.bandcamp.com/album/execratio-perpetua-ep-2026

Švedski Blood Harvest Records daju detaljnu istoriju američkog benda Dishumane čiji su EP Centurion’s Demise izdali i porede ih sa Immolation, Incantation, Gorergasm, Deicide… Dobro, jasnoo je da ja ovo old school death metal sa prezirom prema normalnoj rokenrol strukturi pesme pa ćete na ovom materijalu naći gomilu izlomljenih rifova, neprirodnih, tuđinskih aranžmana i propisnog mošerskog materijala. Solidan zvuk, takođe:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/centurions-demise

Šveđani Gravecrawler mešaju, po sopstvenim rečima, old school death metal, atmosferični blek metal iz devedesetih i malo slamming death metala za osobenu kombinaciju, ali njihov debi album, Nidus ima toliko odvratan, „plastičan“ zvuk da ja ovo ne mogu da se nateram da slušam. Kapiram da pesme nisu toliko loše, promiču tu neke zanimljive teme na gitarama, pa ako jednom ovo remiksuju i remasteruju, poslušaću. Za manje džangrizave od mene, evo da se sada čuje:

https://gravecrawlersthlm.bandcamp.com/album/nidus

Moskovski death metalci Gosudar imaju novi EP, već drugi ove godine, Egocidal Maze Descent. Pesama je tri ali ukupno trajanje materijala je skoro pola sata sa vrlo kvalitetnim i ambicioznim aranžiranjem dvaju kompozicija koje su ČIST, mračan, ružan death metal, a onda sa trećom koja je petnaest minuta hipnotičnog power electronics zvuka. Vrlo lepo:

https://gosudardeath.bandcamp.com/album/egocidal-maze-descent

Ima milion bendova sa imenom Amputation i svi (ili SKORO svi) sviraju death metal. Najnoviji je iz Berlina i na EP-ju Mutilated Pest svira sirov, prostački old school death metal. Ovo ima svog šarma sve dok ste naklonjeni pankerskom, DIY izrazu i ne mislite da death metal mora da drži nekakav visok tehnički nivo. Ekspresija je ovde svakako snažna a svirka strastvena ako već ne precizna. Cena je naravno koliko date:

https://amputationberlin.bandcamp.com/album/mutilated-pest

Pretpostavljam da ne mora da se objašnjava šta ćete čuti na albumu Death Metal Tribute To OZZY? Ali vredi istaći da je ovo prvo izdanje Death Metal Promotion, JuTjub kanala koji pratim i koji je redovan izvor informacija vezanih za nova death metal izdanja za koja bih inače čuo prekasno ili nikada ne bih. Enivej, ovaj norveški pregalac je uspeo da koordinira rad čak dvadeset i šest bendova sa raznih, jelte, meridijana i sklopi kompilaciju koja podseća koliko su Ozzy i Black Sabbath bili VAŽAN i UTICAJAN fenomen za glasniju muziku i mnoge tipove metala. Ima ovde i poznatijih grupa, poput Desekryptor koji rade BESMISLENO nisko naštimovanu verziju Sabbath Bloody Sabbath (a što je i inače bio album na kome se Iommi preštimovao u D jer su ga bolele ruke), poljskih Vephar koji nikada nisu videli kompilaciju na kojoj nisu poželeli da se pojave (ovde sviraju Snowblind i to je prelepo) i brazilskih Podridão. Ostalo su andergraund legije poštovalaca i akolita i mada naravno da neke pesme zvuče kao karikature, ima ovde i više nego dovoljno briljantnih spojeva old school i new school ekstremizma da opravda ceo koncept. Moram posebno da pohvalim bosanski Hetrem koji svira meni omiljenu Bark at the Moon, a tu su i odlični Francuzi Misgivings sa autoritativnim čitanjem Hole in the Sky, zanimljivi Transmigration Macabre (argentinsko-urugvajski projekat) sa Electric Funeral, pa nisu loši ni Ameri Insineratehymn sa udaračkim Into the Void. Svakako ću primetiti da i pored nekoliko obrada post-sabatovskih Ozzyjevih pesama fale i Suicide Solution i Steal Away the Night, pa se nadam i nekakvom budućem nastavku ovog projekta. Vredi čuti ako volite Ozzyja ili death metal, a idealno ako, kao i svaka normalna osoba, volite oboje:

https://deathmetalpromotion.bandcamp.com/album/death-metal-tribute-to-ozzy

Miscreation su iz Nemačke i sviraju ČIST švedski death metal. Ozbiljno, debi album ovog kvarteta (sa ženom na bas gitari!) a koji se isto zove Miscreation bi trebalo da plaća konsultantske usluge bendovima poput Dismember i Grave za sve što su njihovi rani (i kasniji) albumi učinili za njega. No, mislim, daleko od toga da je to nešto loše i ovo je debeo, težak, energičan death metal niskog štima i ljupko melodičnih tema koje se probijaju kroz seču opakih rifova. Nimalo originalno ali veoma osvežava:

https://miscreation.bandcamp.com/album/miscreation

Iz Njemačke su i Temple of Dread, ali njima je Dreadspawn Dominion šesti album i to za svega šest godina diskografske aktivnosti. Preprodukcija je retko prijateljica sa kreativnošću ali iako ovaj album možda nema neke REVOLUCIONARNE ideje on je svakako prilično zdrav. Ovo je mesnat, težak death metal sa dosta mračne melodije u zvuku i žustre, strastvene svirke. Pesme su, iako se drže žanrovskih fundamenata zapravo vrlo solidno napisane i imaju i atmosferu i melodičnost, pa čak i humor, što je za death metal prilična retkost. Produkcija glasna, teška ali valjano to zvuči sve na gomili:

https://templeofdread.bandcamp.com/album/dreadspawn-dominion-2

Moji hvalospevi indonežanskom brutal death metalu neće se umanjiti time što dobijamo stalno nove dobre albume indonežaskog brutal death metala. Vertiginous su već imali jedan album 2024. godine a drugi album ovog dua sa MNOGO drugih bendova se zove Incessant Affliction i nudi sve što treba: jake, lomeće rifove, ubitačan blastbit, mnogo mrvećeg gruva, nervozne smene ritma i tempa, produkciju koja zvuči kao da na vas pada cela zgrada… Ništa ovde ne iskače iz formata ali sve je ODLIČNO:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/incessant-affliction

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Beastial Piglord se za  Anxiety Music pt. 2 vratio proggy/ eksperimentalnom zvuku i vrlo mu lepo stoji. Teški, mučni industrial metal sa  Anxiety Music pt. 1 je i dalje negde u pozadini ali jedan solidan deo ovog albuma je kao da Frank Zappa i Primus džemuju sa lokalnim garažnim sludge metal bendom pa ako to zvuči dobro, A TREBALO BI, dajte momku iz Severne Karoline neki dinar. Mislim, cena albuma je koliko date, pa dajte:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/anxiety-music-pt-2

PREHUMAN. FLESHSTEP je album neobjavljenih ili prerađenih pesama koje su pravljene/ objavljene kao prvi album projekta JK Flesh, odnosno, jednog od solo projekata Justina Broadricka iz Godflesh i Jesu. Taj prvi album, iz 2012. godine (mada je muzika postojala još od 1994. i izvođena uživo) zvao se Posthuman+ a ovde imamo verzije pesama koje je masterovao sam Justin ove godine sa dodatim neobjavljenim materijalom koji je trebalo da bude seme iz kog će izrasti etiketa Fleshtep – ideja što se nikada nije materijalizovala. Dakle, ako ste slušali JK Flesh, imate dobru ideju kako ovo zvuči, samo je još sirovije, a ako niste, da kažemo da je u pitanju vrlo abrazivni elektronski zvuk sa dubstep osnovom ali sa za Justina tipično halucinantnom, abrazivnom nadgradnjom. Sve što Justin radi za mene je lektira pa tako i ovo:

https://jkflesh.bandcamp.com/album/prehuman-fleshstep

John Carpenter je ove nedelje izbacio strip koji je napisao u kolaboraciji sa drugim ljudima i na to dodao saundtrak. Cathedral je album težeg roka/ metala sa snažnim, naravno, kinematskim otklonom i evokativnim temama. Mislim, John je pisao neke od najmemorabilnijih muzičkih skorova za (svoje) filmove u vreme kada sam ja bio mlad pa nisam iznenađen da je ovo sasvim ugodnih četrnaest pesama gotske atmosfere i gitarske bakljade:

https://johncarpentermusic.bandcamp.com/album/cathedral

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Njet, ništa za ovu nedelju.

ALBUM NEDELJE

I, Voidhanger Records vole da istovremeno izbace po najmanje tri albuma pa smo ove nedelje dobili i novi Neptunian Maximalism i kome je nedostajalo malo avangardne muzike ritualnog (i prilično teatralnog) formata ali sa dosta abrazije i težine u zvuku, radovaće se da čuje Nāgabhūtaṃ. Za razliku od prethodnih albuma, ovaj je otvorenije okrenut free jazz i free improv filozofiji, sa prominentnim saksofonom u postavi pored silnih udaraljki i nešto malo (bariton) gitare , ali generalni utisak da prisustvujete paganskom ali VRLO OZBILJNOM ritualu je i dalje tu i svaki metalac sa pedigreom će ovo poslušati sa makar zanimanjem. Ceo album je jedna neprekinuta kompozicija retroaktivno podeljena na „pesme“ i treba i da se sluša u kontinuitetu. Ako volite podjednako Alberta Aylera i Mayhem, kao i svaka normalna osoba, navalite bez zadrške:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/na-gabhu-tam