Otkazivanjer koncerta brazilskih Crypta – zbog premalog broja karata u pretprodaji – a onda i povlačenje nekoliko bendova sa Hellhammer Festivala jer im organizator nije poslao dogovorene avanse da se kupe avionske karte me prilično brine i pitam se da li će festivala biti u formi u kojoj je planiran i koliko će to u crno da zavije organizatora a koliko bendove. OK, imam još manje od mesec dana da se brinemo i nadamo a da sad vidimo šta je lepo bilo da se čuje od novih izdanja u protekloj nedelji.
Deo 1: BLACK METAL
Bryce Vee (aka B. Vandaemon) muziku svog uglavnom solo projekta VVail naziva eklektičnim blek metalom ali ja bih rekao da je ovo pre svega dobro napisan i dobro odsviran blek metal sa daškom death metala. Za drugi album, Gratulationes Diabolis! u postavi je i bubnjar i ovo je melodična, žustra ploča epskih tema ali i kinematskih aranžmana, sasvim primerena za znojavu akciju ispred bine na nekom hipotetičkom koncertu, ali i cerebralna u meri da ćete je rado slušati mnogo puta kako bi ušli u sve njene detalje. Takođe, korektna produkcija i vrlo lep omot.
https://vvail.bandcamp.com/album/gratulationes-diabolis-2
Horror Pain Gore Death Productions nije baš etiketa na kojoj očekujete da zateknete novo izdanje nekog švedskog blek metal benda ali Gast nisu baš običan švedski blek metal bend. Ali jesu odlični. Förbannelser (tj. kletve) je EP sa četiri mesnate, besne, agresivne pesme koje imaju topao, živi, analogni zvuk i mnogo dobre, znojave svirke a da je istovremeno i sve emotivno i nije puko polivanje blastbitom i mitraljiranje brzim rifovima. Iako, jelte, dobar deo muzike jesu blastbitovi i brzi rifovi, ali ovo je BLEK METAL i kod njega su melodija i atmosfera jednako važni i Gast to savršeno razumeju i pišu sjajne pesme. Izvrsno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/f-rbannelser
PissChalice iz Vinipega sviraju „blackened punk terror“ pa im i EP Live at the Palomino zvuči prilično teroristički. Ovo je sirovi blek metal odsviran pankerski, sa jednostavnim, testerišućim rifovima i popaljivim, uglavnom kratkim i ekonomičnim pesmama. Mnogo se tu vrišti ali dobro se vrišti i mada živi zvuk nije nešto UPEGLAN, ono što treba da se čuje se dobro čuje. Daunloud naravno plaćate po želji:
https://pisschaliceblackmetal.bandcamp.com/album/live-at-the-palomino
Mythic Castle je hrvatski studijski blek metal projekat gde je svu muziku na EP-ju koji se isto zove Mythic Castle napisao pevač, Prokletnik, ali je doveo druge ljude da sviraju. I sviraju kompetentno. Nije ovo neka maštovita muzika ali jeste sasvim slušljiv black metal sa propisnim blek metal i treš metal rifovima i sasvim okej zvukom. Za prvi put je sasvim solidno!
https://mythiccastle.bandcamp.com/album/mythic-castle-ep
Isto iz Hrvatske, iz Zagorja su Na samrti, blek metal dvojac nastao posle raspada prethodnog benda, Manheim. Umbra, kako je naslov prvog albuma ove postave je srednjetempaški, melodičan ali sirov i sveden album muzike koja je aranžmanski korektna i atmosferična u priličnoj meri a da ipak ne zaboravlja šta su rifovi i šta oni znače za metal. Produkcijski takođe sasvim solidno:
https://nasamrti.bandcamp.com/album/umbra-full-album
Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK
God Unknown su britanski bend koji na debi albumu Last Glimpse of Daylight svira spor, težak, dosta sirov doom metal. Bend sebe vidi kao funeral doom postavu i sporost i (melo)dramatičnost su svakako tu, ali sa druge strane, ovo je producirano jeftino i pesme su srazmerno kratke pa zapravo zvuči kao neka pank verzija funeral dooma. I meni je to nekako bilo simpatično, pogotovo što same pesme nisu rđave i u jednoj imamo i melodični ženski vokal koji lepo legne pored Cookie Monster šapata glavnog pevača:
https://godunknown.bandcamp.com/album/last-glimpse-of-daylight
Švajcarcima Blue Rumble pevačica Sara Mun daje tako jaku dimenziju karaktera da ZAISTA nisam siguran zašto žena nije na montaži fotografija kojom sebe promovišu. No, nagađam da na omotu EP-ja You’ve Been Rumbled jeste njena slika i to je onda okej, žena je u prvom planu kako i treba da bude sa svojim fantastičnim glasom i izvanrednom tehnikom. Ali da se razumemo, ni ostatak benda nije loš, ovde se svira old school progresiva sa sve prominentnim klavijaturama i organskom, neprskanom produkcijom koju biste samo malo manje pažljivom Mehmetu lako prodali kao nešto iz sedamdesetih. Pesme su dobre, dinamične, zabavne, sa izvrsnom kombinacijom ritam i bluz osnove i proggy nadgradnje a i ne traju dugo i ovo se sluša sa ŠIROKIM osmehom na licu sve vreme:
https://bluerumble.bandcamp.com/album/youve-been-rumbled
Kad smo već kod ženskih vokala, Luna and the Aether su novozelandska ekipa sa solidnom pevačicom. Album Metanoia je negde između gotskog roka i doomgaze metala i mada to tipično nije nešto na šta bih ja obratio mnogo pažnje, ovo je nekako dobro napisano i interesantno snimljeno. Mastering bi mogao (MORAO) da bude tiši ali pesme su dobre i zanimljivo miksovane:
https://lunaandtheaether.bandcamp.com/album/metanoia
Thinning the Herd su dvojica ljudi iz Njujorka koji već dvadeset godina sviraju stoner/ hard rok i ne brinu se za to da li su u trendu. Peti album, Unsettled Debt, naglašava se, koproducirao je legendarni Wino Weinrich i to je dovoljna legitimacija, očigledno. A ni muzika nije loša, ako već nije posebno inventivna. Ovo je ugodan, gruverski stoner rok sa zdravom jeftinom produkcijom i kvalitetnom svirkom, bez nekakvih razvaljivanja žanra i iskakanja iz formata, ali PRIJATAN:
https://thinningtheherd.bandcamp.com/album/unsettled-debt
Foundlings je novi album za legendarni Dead Meadow iz Vašington DiSija, izašao za Heavy psych Sounds Records, ali u pitanju je zapravo kolekcija pesama iz raznih faza rada benda, koje su bile snimljene ali do sada (barem neke od njih) nisu objavljivane. Ako znate Dead Meadow, znate i da oni rade stoner/ heavy psychedelic rock koji je hipnotički repetitivan, veoma lepo teksturiran i bez gubljenja u nekakvim produkcijskim budženjima koja bi mu veštački dala težinu. Ne, ovo je muzika koja ne mora da vrišti da bi vam privukla pažnju, i jako je spretna da uradi mnogo sa malo elemenata. Pokojni basista Steve Kille se čuje na svim pesmama pa je ovo i neka vrsta posvete njegovom doprinosu bendu. Jako dobro, jako se preporučuje:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/dead-meadow-foundlings
Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL
Brazilci Toxic Carnage sviraju thrash metal kakav biste pustili nekome ko bi vas pitao kako zapravo zvuči thrash metal. Njihov novi EP, Shadows of the Past stvarno u sebi ima tu „past“ komponentu, dakle, zvuči vrlo klasično, ali istovremeno i vrlo DOBRO, sa kvalitetnim rifovima, jeftinim a zdravim zvukom, puno etitjuda. Ovo je ulična muzika koja se sofisticira u garaži i dobija u studiju konačnu formu a koja je i dalje sirova i nepoćudna. Tri pesme, MNOGO sreće:
https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/shadows-of-the-past
Skimask iz Mineapolisa, čovek koji svira vrlo prijemčiv lo-fi blackened thrash punk sada ima split album sa Siege Bastard iz Kanzas sitija a što je isto tako jednočlani lo-fi blackened thrash punk bend. Naglašava se da je materijal za oba projekta star nekoliko godina pa to objašnjava da je ovo još više lo-fi nego inače, ali ako ste voleli ranije, volećete i sada. Daunloud plaćate po sopstvenoj ceni.
https://skimaskmetal.bandcamp.com/album/split-with-siege-bastard
Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND
Gardens Of… iz Atlante na istoimenom, pretpostaviću debi, albumu imaju pesmu Do it For the Kids i u njoj kažu „Do it for DRI, do it for MDC“, što je meni dovoljno da ih volim. Ovo su neki matori ljudi, baš, ono, pomatori, koji su bili pankeri i pre četrdeset godina pa i sada sviraju nekakav pank rok i hardkorpank širokog zahvata, sa pesmama koje mogu da budu i brze i spore, i gruverske i atmosferične i sve je to OKEJ. Instrumentarij je klasičan, produkcija svedena i efektna, izraz iskren pa ovo preporučujem bez zazora:
https://gardensof.bandcamp.com/album/gardens-of
Smoke Trail su Šveđani ali sviraju beatdown hardcore kao da su odrasli u nekakvom američkom low-rent komšiluku. Njihov EP Consequence je sav u niskom štimu, mučnom, agresivnom gruvu i siledžijskim vokalima, ali je spravljen umešno, pesme su tečne a zvuk, iako jeftin, je dobar. Preporučuje se!
https://smoketrail.bandcamp.com/album/consequence
dbKillswitch su britanski bend sa debi EP-jem Dadbods Save The World i mada naslov najavljuje zajevanciju, istina je da je ovo bend sa vrlo solidnim konceptom alternativnog roka/ pank roka koji piše ozbiljnije tekstove i pesme sa dosta ambicije. Sve je ovde pitko i melodično ali je i autentično energično, producirano vrlo solidno i pošteno trese:
https://dbkillswitch.bandcamp.com/album/dadbods-save-the-world
Čileanci Chemical Invaders su svoj demo Invaderz izdali još u Januaru ali sada imaju prošireno izdanje gde pored četiri originalne studijske pesme dodaju i žive snimke. Ovo je brz, energičan old school crossover thrash na tragu DRI, MOD, Ratos de Porao i ako volite takvu muziku, cenite preciznu svirku i ne smeta vam da se ovde ništa supstancijalno NOVO dešava, Invaderz (Expanded Edition) će biti sasvim vredan vašeg vremena.
https://chemical-invaders.bandcamp.com/album/invaderz-expanded-edition
Recimo da je Geðbrigði pre svega pank bend ali možemo govoriti i o „postpanku“ i o „alternativnom roku“ pa čak i o „art roku“ u nekim momentima, Mislim, album Mannsins syndir je sav „weird“ i disonantan i teatralan ali ima i strejt energiju pank roka u svemu što radi a onda je i to izražajno pevanje na islandskom odličan detalj. Ne znam koliko ljudi ovo radi, sasvim moguće samo jedna osoba, ali album ima autentični andergraund personaliti i to je meni veoma prijalo:
https://gedbrigdi.bandcamp.com/album/mannsins-syndir
Recimo da i Kanađani Electric Spoonful imaju dovoljno panka u svom zvuku da kredibilno mogu da ih stavim u ovu sekciju. Album All Dawgs Go To Heaven je i sam delimično „alternativni rok“ pa onda malo i „nu metal“ ali na kraju dana ovo je dobra, energična rok muzika za znoj i pokret, sa nekim pametnim, pa i progresivnim idejama ubačenim da se malo promeša osnovni materijal. Repuje se, skače se, roka se i rola se, produkcija je dobra i ovaj album je baš, ono, za letnji provod, a daunloud plaćate koliko hoćete:
https://electricspoonful.bandcamp.com/album/all-dawgs-go-to-heaven
Sa Mac N’ Toss iz Vašington DiSija nema mnogo dilema da li sviraju pank rok. Od prvih taktova albuma What She Buried bićete teleportovani nekih četvrt veka unazad i uživati u autentičnim, strastvenim riot grrrl zvucima. Ove tri žene nisu, pritom, samo rekonstruisale ovu osobenu formu „devojačkog“ panka već podsećaju da ona nije istrošena i da se u njoj može napraviti još mnogo zanimljivih i iskrenih iskaza. Efektan trio-format, kvalitetna svirka a sa svedenošću i neposrednošću koju očekujete od dobrog panka, solidan a ne preproduciran studijski saund, sve je kako treba:
https://macntoss.bandcamp.com/album/what-she-buried
Ko/ šta je Doomhead iz Memfisa u Tenesiju nemam pojma ali EP/ demo snimak Close to Gray ima tri pesme ozbiljnog krljanja. Ovo je negde između hardkora, death metala, deathcorea, posthardkora i tako to, sa superiorno tenzičnom, teskobnom atmosferom, dobrim zvukom, puno energije. Svirka na visokom nivou, svi kvaliteti prisutni:
https://doomheadtn.bandcamp.com/album/close-to-gray
Lipoma je jednočlani njujorški projekat u kome autor spaja goregrind sa melodičnim death metalom. Često to nije više od, jelte, fore, ali album Infernal Wounds of Ravenous Flesh, četvrti za projekat koji, naravno, ima i MASU kraćih izdanja, ima časnu kućnu goregrind energiju i neke iznenađujuće zarazne rifove pa ne bih da se pravim da sam sad kao neki intelektualac kome je ovo ispod časti da pusti:
https://realityfade.bandcamp.com/album/infernal-wounds-of-ravenous-flesh
Cenote su iz Novog Pariza, ali i ovo je grad koji se nalazi u državi Njujork. Bend je negde između grindcorea i mathcorea, produciran štrokavo i jeftino na albumu Bad Job, ali u principu zabavan sa kratkim, agresivnim ali tehnički solidnim pesmama. Za ljubitelje ozbiljno dubokog andergraunda:
https://cenoteny.bandcamp.com/album/bad-job
Convulsions / Carcass Grinder 7″ je baš to što piše: stari, dobri, tradicionalni split singl dva dobra grindcore benda (mada ne i izdat na sedmoinčnom vinilu… za sada. Za Carcass Grinder, japanske favorite iz devedesetih, nisam bio svestan ni da su dalje aktivni pošto nisu ništa novo izdali decenijama i zapravo možda i nisu i materijal za ovo izdanje je verovatno nešto staro, mada to NE ZNAMO jer ga nema na Bandcampu. Španci Convulsions su stavili svojih pet pesama i to je grindcore/ grindthrash premijum kvaliteta, sasvim u skladu sa idejom da su sa druge strane legende. Japanski Esagoya Records, koji je ovo izdao na CD-u pominje da Carcass Grinder imaju tridesetogodišnju karijeru, ali, frustrirajuće, ne objašnjava gde i kada je snimljena njihova strana niti uopšte pominje ovo izdanje na svom Bandcampu. Da popizdiš. Ali dobro, ništa vas ne sprečava da kupite disk, a ovo što ima na Bandcampu Convulsions je SJAJNO. I daje se po ceni koju sami odredite:
https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/convulsions-carcass-grinder-7
Deo 5: DEATH METAL
Čileanski death metal bend Sepulcrum ima drugi album, Lacerator i to je vrlo lepa kolekcija pesama koje se oslanjaju na ’90s zvuk i predstavljaju nam se u savremenoj produkciji. A koja uopšte ne smeta! Lacerator zvuči upeglano i kvalitetno ali ne beživotno, ne nedinamično, ne plastično i njegova muzika, tehnički izvrsni death metal sa puno gruva, puno smena tempa, puno soliranja ima priliku da zablista iz sve snage. Divno je povremeno čuti ovako klasičan death metal album napisan sa razumevanjem žanra, odsviran na vrhunskom nivou i originalan po sadržaju. Sjajno!
https://chaos-records.bandcamp.com/album/lacerator
Tu su i Metuzalem, zagrebački bend sastavljen od pet death metal veterana (sa karijerama u bendovima poput Decrepit Altar, Porazium, Svirep itd. itd. itd.) čiji je debi album, Infra, izašao 2023. godine, a sada dobijamo nastavak: Moribund Empire. I to je vrlo kvalitetan death doom metal sav u iskrivljenim, bolesnim rifovima i posrćućem gruvu koji prosto priziva slike grobnica i neopisivih užasa koji u njima i dalje žive. Zvuk je kvalitetan, težak i bogat, svirka je odlična a pesme su spore, dugačke i moćne. Izvrsno izdanje.
https://metuzalem.bandcamp.com/album/moribund-empire
Morbid Visionz se ponose što dolaze iz Arkanzasa a sviraju death metal, mada bi isto toliko trebalo da se stide zbog tog „z“ u imenu, jelte. Ali dobro, nećemo da zameramo ljudima sitnice. Novi EP za bend koji još nema snimljen album, Apparition Above the Grave / Summoning Destruction ima dve pesme teškog, i moćnog death metala koji i brzo i sporo ide sa jednakom ubedljivošću. Dobro je to napisano, onako, da mrači ali i da loži, produkcija je pristojna, bend vrlo dobar:
Revelations of Gore, drugi album norveških Horrifier izlazi tek za nedelju dana ali je izdavač, meksički Personal Records pustio ceo da se već čuje na Bandcampu i, ako vam treba malo kinematskog horor death metala u životu, ovde ćete se solidno udati. Horrifier su lepo i toplo producirani, pesme su im evokativne i atmosferične a old school format u kome sviraju znači i da muzika ima i dinamiku i dušu i nikako se ne svodi samo na kompjuterski preciznu, agresivnu svirku. Rokerski, ugodno:
https://personal-records.bandcamp.com/album/revelations-of-gore
Smaphut su indonežanski bend originalno začet još 1993. godine. Za tri decenije tu je bilo ogromnih pauza u radu i mala količina studijskih zabeležene muzike pa sada u 2026. godini imamo novu postavu, obnovljenu ambiciju da se radi i novi demo snimak, Promo 2026. Ovo su dve pesme tipično indonežanski kvalitetnog brutal death metal zvuka, sa vrlo disciplinovanom izvedbom, visokim tehničkim kvalitetima ali i dosta gruva i šmeka. I produkcija je prilično srećno pogođena da muziku ponudi u urednoj, preciznoj formi a da je ne obeživoti, tako da od Smaphut ja sada očekujem velike stvari. Ovaj demo možete platiti koliko želite:
https://edelweiss-records.bandcamp.com/album/promo-2026
Ænigmatum iz Portlanda u Oregonu imaju treći album, ponovo za pensilvanijski 20 Buck Spin i ovo je radno partnerstvo koje produkuje velike stvari. Infinitude’s Passage predstavlja bend u punoj, razvijenoj formi sa kompleksnim, ambicioznim death metal aranžmanima i pesmama koje savršeno spajaju death metal disciplinovanost i skurilnost sa blek metal ekspresivnošću. Zvuk je pritom zdrav, prilično „organski“, bez, srećom, ekstremnih kompresija koje su nekada za ovog izdavača bile zaštitni znak, ali sam kvalitet materijala je toliko visok da ovaj bend ulazi u obaveznu lektiru i pre nego što shvatite da gitarista i pevač Kelly McLaughlin na nekim mestima svira i bas-klarinet. Izuzetno:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/infinitudes-passage
Nedelju mi je prilično osvežio debi album australijskih Complexant a koji se zove Apex. Ovo je deathcore, onako kako bih ga ja svirao da sviram, jelte, deathcore, dakle, sav u sumanutom tempu, mitraljeskom blastbitu, maničnim vokalima, puno bolesnih, disonantnih rifova. Kad bend uspori za obavezne brejkdaun delove, tu svejedno ima i dalje dobrih rifova i ovde nema zabušavanja – Complexant znaju koja je godina i da su slavna vremena MySpace deathcorea daleko iza nas i da bi uostalom u njihovoj muzici zvučalo neiskreno da je namerno uprošćavaju da bi zvučali više „old school“. Enivej, bend sebe opisuje kao „blackened death metal“ u prvom redu što je isto fer, jer je rif-rad svakako značajno širi od uobičajene deathcore municije, ali i pored mnogo kvalitetne tehnike koju Complexant prikazuju, ovo ima neposrednost, ekspresivnost (uključujući melodičnost) i agresivnost deathcorea koja mu veoma lepo stoji. Čak je i VEOMA nedinamična produkcija zapravo TAMAN kako treba i akcentuje sve te animalne vokale i agresivne rifove i ubistvene bubnjeve. Veoma dobro:
https://complexant.bandcamp.com/album/apex
Imamo i mračan, izvitoperen death-doom metal iz Francuske na drugom albumu benda Viande. Ovo je jako solidno, i Monument aux morts apsolutno ZVUČI onako kako očekujete nakon što prevedete ime albuma („spomenik smrti“) i samog benda („meso“). Rifovi su bolesni i monumentalni, zvuk je kavernozan ali funkcionalan tako da i bije i hipnotiše u isto vreme a bend ima nadahnut pogled na kompozicije i njihove aranžmane da vas provede kroz gomilu košmarnih mesta i ostavi tamo da se nikada ne vratite. Sjajno:
https://viandeband.bandcamp.com/album/monument-aux-morts
Debi album njujorških The Red Mass Ritual zove se Cervine i ovo je jedna u sebe sigurna kombinacija žestoke, energične svirke i melodičnih, evokativnih tema. Bend se generalno bavi prefinjenom horor tematikom pa je i muzika melodična u tu stranu, a svirka je propisni, temeljni death metal sa puno gruva i poštenog rada. Produkcija takođe prilično lepa, živahna i dinamična pa ovo na kraju sve bude vrlo pitko i ugodno:
https://theredmassritual.bandcamp.com/album/cervine
Tu su i Nothingness iz Mineapolisa sa albumom mesnatog, agresivnog a opet gruverskog death metala. Godslaughter je treći album za ovaj sekstet (koji ima stalnog člana na sintisajzerima i sempleru) i strukturiran je po segmentima tako da polazi kao „obična“ mošerska death metal ploča za male klubove i znojave ekipe koje se šutiraju ispred bine a onda prelazi u progresivniju formu sa dužim pesmama i više eksperimenta. Ekstremnost zvuka i pesama ne nestaje, ali se polje borbe proširuje i Godslaughter me je vrlo prijatno iznenadio na više mesta. Snažne preporuke:
https://nothingnessmn.bandcamp.com/album/godslaughter
Španci Altarage su jedan od najekstremnijih i najbeskompromisnijih death metal bendova na planeti. Sklopljeni od članova već vrlo aktivnih bendova (na bubnjevima je Jose Luis Rey Sanchez aka Phlegeton, pevač avangardnih tech-death metalaca Wormed) oni se drže forme koja je naglašeno konfrontativna sa disonancom u osnovi muzike i zidom buke kao polaznom tačkom samog zvuka. Dodajte tome i snažnu repetitivnost, te veponizovanu monotoniju i imate posla sa bendom koji vas zaista izaziva da preispitate svoj odnos ka ovakvoj muzici. Ja volim Altarage jer su dosledni u tome što rade i kompozicije su im, ma koliko hermetične bile, i dalje smislene, sa muzikalnim korišćenjem rifova, harmonija i tema, i poštenim oslanjanjem na brutalnost izvedbe. Cogwheel, sedmi album benda, je u punoj meri ispunio moja očekivanja jer je natrpan teškim, mučnim pesmama koje svejedno pršte od energije i ma koliko da je zvuk na granici brljotine, on i dalje ima dobru teksturu i snažan psihodelični efekat. Pritom ovde nema ni jedna pesma ispod sedam minuta a jedna je i preko četrnaest. Za probranu, dakle, klijentelu, koja voli da čuje death metal sveden na maltene gest i frakturu, ali svakako sugerišem svakome da posluša. Plus, omot SJAJNO ilustruje naslov albuma:
https://altarage.bandcamp.com/album/cogwheel
Novi Hexorcist je apsolutna žurka. Dopao mi se debi album ovih momaka iz Majamija pre pet godina mada na njemu nisam, jelte, pronašao mnogo novog i originalnog. No, Crucificial Imprecations, drugi dugosvirajući opus za momčad koja je u međuvremenu malo i promenila postavu (Gene Palubicki iz Perdition Temple i Demonized ovde sada radi vokale, recimo) je prilično jako ubedljiv. Ni ovde se ne radi na nekakvoj rekonstrukciji žanra, ali ovo je sada eksplozivan (black-)death metal, sirov po formi, prirodan po produkciji i vrlo kvalitetan po svirci, sa forsiranjem brzine, energije, haosa, brijućih rifčina, eksplozivnih brejkova, disonantnih solaža i tog promuklog, besnog vokala. I dalje je death metal zadržan kao neka osnova ali ovo je zapravo secište black, death i thrash metala u najboljem smislu i sa pokupljenim najsurovijim elementima sve tri muzike. Sjajno!
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/crucifcial-imprecations
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/crucificial-imprecations
Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS
Francuski teškorokerski kombo Heckel & Jeckel ima novi album, četvrti po redu i Corbacs In Black je vrlo elegantna demonstracija njihove prirodne sklonosti ka mešanju alternativnog roka, noise rocka, gruverskog stoner roka i sve neke takve muzike u organsku kombinaciju. Pesama je deset, uglavnom su kratke i ekonomične, a bučne i zabavne, sa prijatnom garažnom produkcijom, dečijim entuzijazmom i puno karaktera i preporučuju se iz sve snage:
https://bitumeprods.bandcamp.com/album/corbacs-in-black
https://heckelandjeckel.bandcamp.com/album/corbacs-in-black
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/heckel-jeckel-corbacs-in-black
Čikaški Anatomy Of Habit su i sami na komplikovanom mestu između post-panka, death rocka, doom metala, nekakvog alternativnog roka… Paired Sentinels je minialbum sa četiri poduže pesme koje imaju puno gruva, puno teksture, žestoke su a i dalje atmosferične (pa i melanholične) i uspevaju da budu napisane ambiciozno (dve traju po trinaest i po minuta) a da u izvedbi emituju svu sirovu garažnu energiju koja vam treba u životu. Vrlo dobro:
https://anatomyofhabit.bandcamp.com/album/paired-sentinels
Dumb Waiter su virdžinijski noise rock bend koji ima jako težak, meljući zvuk (sa sve ispadima u blekmetalski blastbit) ali i saksofon u postavi. Najnoviji album, Change, je dosta eksperimentalan u tome kako spaja žanrove i ideje, ali je uvek prilično energičan, sa vrlo živim, analognim zvukom i dosta poetskog teatra u izvedbama. Odobrava se, naravno.
https://dumbwaiterva.bandcamp.com/album/change
Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL
Za Frontiers izlazi drugi album supergrupe Iconic u kojoj sviraju neke legende hard roka i hevi metala poput Tommyja Aldridgea na bubnjevima i Michaela Sweeta na gitari. Album se zove samo II i nudi, naravno, propisan, kaloričan obrok melodičnog top-40 hard roka/ hair metala, napisanog odlično ali, jednako bitno, produciranog prilično dobro. Bombastičnost ove muzike onda potiče od kvaliteta pesama i izvedbi a ne od studijskog budženja zvuka i ja ovo slušam sa apetitom:
Zodiak su ciriški hevi metal bend sa fantazijskom tematikom i užasno jeftinim zvukom na demo snimku Warrior of the Past. Ovo su dve pesme koje zvuče kao stari Bad Religion, samo da su stari Bad Religion svirali metal, snimljene u podrumu i tako i, jelte, producirane. Meni je to vrlo šarmantno i nadam se da Zodiak uskoro uđu u pravi studio i naprave još materijala. Ovo se plaća koliko hoćete:
https://zodiakheavy.bandcamp.com/album/warrior-of-the-past-demo
ALBUM NEDELJE
Fenomenalnu death metal ponudu ove nedelje kruniše novi album Disfiguring the Goddess. Cameron je za ovu priliku sakupio pravu postavu – barem za turneju – mada je album i dalje veoma izrazito njegova kreacija i svi oni eksperimentalni gestovi u smeru spajanja (pod velikim pritiskom) slamming death metala i elektronskih bitova sa izdanja iz prethodnih nekoliko godina su na Bloom kulminirali u ploči koja je ZRELA i razume kako da bude i eksperimentalna i ekscentrična ali i da ponudi časno JEBANJE KEVE. Zvuk je težak, Cameronov vokal je moćan kao i uvek, ali onda uz slemerske matrice ima i dosta spretno upotrebljenih elektronskih lupova i sintisajzerskih harmonija, industrial trikova i sve na gomili je UZBUDLJIVO i nepredvidivo ali uvek isporučuje pošteno zakivanje. Pesama je čak sedamnaest i neke od njih su taj prepoznatljivi spoj hip-hopa i slamming death metala koji su PeelingFlesh legitimisali poslednjih par sezona, ali nikada nemate utisak da Cameron samo smrknuto dolazi da uzme nešto što je od početka bilo njegovo, već su ovo samo detalji u široj i dubljoj tapiseriji brutalnog ali jebeno fanki death metala. Sjajno:
https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/bloom
