Nismo se ni odmorili od Cavalera Conspiracy (i Kraftwerk) a stižu nam Crypta i Voivod. Nikad metalskija godina što se tiče beogradske koncertne ponude pa nek bar nešto bude dobro kad je sve ostalo užas. Idemo da vidimo šta se ove nedelje publikovalo i šta je među tim izdanjima valjalo:

Deo 1: BLACK METAL

Embers of Rebellion je debi album za kanadski Firecult, blek metal bend vrlo filozofske dispozicije koji pripada kolektivu Malefic Will a gde su svi, nagađam, tako filozofski i kontemplativno nastrojeni. Album je sniman između 2018. i 2023. godine i ovo je sve novi materijal, dakle nema pesama sa starih izdanja. I odličan je, ovo je energičan, brz blek metal sa dovoljno melodije, dovoljno tehnike i dovoljno dobrom produkcijom da ga slušaju ljudi izvan najtvrđeg tvrdog jezgra andergraunda a opet je beskompromisan i moćan. Sjajno je:

https://firecultmw.bandcamp.com/album/embers-of-rebellion

Hudoba su vrlo pristojan blek metal bend iz Dubrovnika a debi album im se zove  Priče iz crnine i zasnovan je na lokalnim legendama i bapskim pričama. Sasvim korektno, sa tekstovima na, jelte, domaćem jeziku, solidnom produkcijom i odličnom svirkom. Ovo je u stilskom smislu moderni blek metal sa dosta horor-teatra, aranžmanima punim evokativnih melodija i uzbudljivih motiva. Izuzetno lep i zabavan debi:

https://hudoba.bandcamp.com/album/pri-e-iz-crnine

A Tribute to Darkthrone je, naravno, kompilacija obrada znamenitih Norvežana a koju objavljuje takođe norveški Antichrist Magazine. Pesama je ovde sedamnaest, najvećim delom iz klasične ere ali ima i novijih hitova (tipa Too Old, Too Cold), bendove verovatno ne znate (mada su tu srazmerno poznati Vephar i Ill Tidings), ali svakako ima da se probere fine muzike. Niko ne ide u neke sumanute tangente, dakle ovde nema harmonike ili gajdi, i ako volite Darkthrone, treba da čujete album:

https://antichrist-magazine.bandcamp.com/album/darkthrone-tribute

Ima nekoliko njemačkih bendova koji se zovu Zerfall, i svi sviraju blek metal, ali ovaj o kome danas pričamo je debi album izdao pre dvanaest godina i tek sada uradio nastavak. I kažu: „Second Album, Still Pure Black Metal“. I, mislim, ne lažu, nije Frevel baš MAŠTOVITA ploča, sve smo na njoj čuli mnogo puta, ali je verna blek metal fundamentu, ili makar njegovog drugotalasnoj inačici. Dakle, oštro, agresivno a opet sa izraženom melodijom i emocijom, vrištavo, praskavo sa preobiljem tremolo rifova koji sviraju himnične, memorabilne teme. Produkcija adekvatno analogna, i mada album zaista nema ni jednu primetno originalnu komponentu, sve na gomili je sasvim prijatno:

https://zerfall.bandcamp.com/album/frevel

Silurian iz Mineapolisa sviraju tehnički blackened death metal što je retka kombinacija, ali dovoljno „blackened“ da ide u ovaj deo ovonedeljnog pregleda i dovoljno zabavna da je ja preporučim iz sve snage. Drugi EP za ovaj trio čiji članovi sviraju u Suffering Hour, Australis, Ritual Ascension i još gomili solidnih bendova, zove se Paratethys i nudi tri pesme tehničke egzibicije, ali i izvrsnog songrajtinga, sjajnih, dinamičnih aranžmana, puno maštovitih blekmetalskih tema pa čak i vrlo lepe, tople produkcije. Nadam se da će ljudi naći više vremena da rade ovu muziku jer je između dva EP-ja prošlo četiri godine a ova muzika vapi za albumom:

https://siluriandeath.bandcamp.com/album/paratethys

Inexternal Dread Pt.2 (Tension) je nastavak petog albuma budimpeštanskih Rivers Ablaze, izašlog proletos, ali u pitanju je EP sa tri pesme prilično kvalitetnog black-death krljanja. Rivers Ablaze su žustar bend ali njihova muzika ima i svojevrsnu progresivnu komponentu te ovaj materijal zvuči zrelo i zanimljivo, tehnički upeglano a opet sa jednom istraživačkom dimenzijom. Produkcija možda i prenapržena za moj ukus, ali muzika raznovrsna i odlična:

https://riversablaze.bandcamp.com/album/inexternal-dread-pt-2-tension

Hessian iz američke države Džordžije imaju split album Rapture And Perversion sa belsijsko-tajlandskim projektom YHWH. I mislim, naslov izdanja kao i opatica u profi bondidžu na naslovnoj strani prilično snažno sugerišu šta ćete ovde čuti. Dakle, blek metal sirovije, podzemne forme, ali sa izgrađenom vizijom i jeftinim ali smislenim zvukom. Hessian su bliži panku, YHWH death metalu ali u principu je sve to propisan sirovi blek metal za zabavu i dobar provod:

https://southernsoundclashrecords.bandcamp.com/album/rapture-perversion

Norvežani Profane Burial na svom trećem albumu simfonijski blek metal prave ne samo tako što preko „obične“ blek metal matrice nabacuju sintetički orkestar i hor nego tako što pišu pesme koje zaista proširuju uobičajeni arsenal rifova i tema kompleksnijim linijama i harmonijama koje biste uobičajeno zaista čuli u nekakvoj „klasičnoj“ simfonijskoj kompoziciji. Desolate Echoes of Turmoil dakle nije album za blek metal puriste ali ni za publiku nespremnu da se malo potrudi da nađe svoj put kroz guste aranžmane i kompleksne kompozicije. Neki od komada, poput Triumph of Dreadful Aftermath će nuditi evokativne teme i borbene melodije, ali dobar deo albuma je prilično zahtevan (delom i zbog malo nedinamičnog miksa) i traži od slušaoca konzistentnu usredsređenost. Lepo!

https://profaneburial.bandcamp.com/album/desolate-echoes-of-turmoil

Australijski trio Faustian je snimio debi album, Parable of the Sewer, i ovo je kvalitetan, moderan blek metal, čija se modernost ogleda u zrelim aranžmanima i kvalitetnom kombinovanju rifova, gruva i evokativnih melodija a ne u šugejzerskoj atmosferičnosti. Nije da to nisam očekivao, ovo je bend trojice ekstremno iskusnih muzičara koji rade sa decenijski aktivnim death metal i grindcore bendovima poput Abramelin ili The Berzerker, pa je Faustian vrlo siguran čin proširenja polja kreativne borbe. Snažne preporuke za ovu maštovitu, kvalitetnu ploču:

https://faustian666.bandcamp.com/album/parable-of-the-sewer

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Italijani Outlast su smešteni na dobro, udobno mesto između sludge metala i metaliziranog hardkora. Njihov drugi album, Flagellant, je deset pesama bolne introspekcije, teških, lepljivih rifova i mučnog sporog tempa, ali ima i promišljenih eksplozija energije i brzine koje se dobro uklapaju uz čitav koncept. Zvuk je solidan, svirka propisno žestoka i album zaslužuje svaku vašu pažnju:

https://outlastsludge.bandcamp.com/album/flagellant

Isto iz Italije su Eternal Mourn a oni, a što se vidi već i iz imena, sviraju doom metal. I to doom metal koji se eksplicitno inspiriše radovima iz doom-death spektra ranih devedesetih. Debitantsko izdanje, EP Winds of Sorrow onda u svom zvuku ima dosta dugovanja originatorima kao što su My Dying Bride i Paradise Lost, sa lepim odnosom melanholičnih, gotsko-romantičarskih rifova i generalno gitarskih tema, ali onda i sa death metal vokalima i čvrstim ritmom. Solidno je to i producirano i ovo je dobar primer omaža koji ne ide u puku imitaciju. Fino.

https://terrorfromhellrecords.bandcamp.com/album/winds-of-sorrow

Yeti On Horseback su bend iz Londona (ali u Ontariju u Kanadi), sa jednim albumom snimljenim pre deset godina i verovatno najviše uznemirujućom (ali duhovitom) promo fotografijom koju ćete videti ove nedelje. Tu je i novi EP, Traditional Addictions i to je fina kombinacija mučnog, sporog doom metala i melanholičnije, postmetalske harmoničnosti. Pesme su dugačke, kinematične, pa i hipnotične sa svojom dobro odmerenom kombinacijom tempa i melodija, zvuk je sasvim zdrav i ovo se vrlo lepo sluša tokom tih tričetvrt sata koliko traje. Da ne pominjem da se poslednja pesma zove Erotic Goth Dad i da je to genijalno:

https://yetionhorseback.bandcamp.com/album/traditional-addictions

Njujorški „electro-thrash“ bend Trip Villain je snimio kolekciju obrada Black Sabbath naslovljenu Sabbath Forever, i daju je po ceni koju sami određujete. Tvist je u tome da je ovo odsvirano kao medli, dakle, bez prekida i neke pesme su svedene samo na frazu, prepoznatljivi rif i posle par desetaka sekundi se prelivaju u narednu. Sasvim je to okej jer su Trip Villain generalno odlični u svom kombinovanju sintisajzera i vokalnih efekata sa propisnom gitarskom paljbom pa je i ovo zabavna ploča:

https://tripvillain.bandcamp.com/album/sabbath-forever

Ripple Music kruniše doom i hard rock ponudu ove nedelje sa dva lepa izdanja. Za početak, tu su Svindel, švedski hard rok/ prog rok/ proto-metal/ psihodelični kombo sa svojim debi albumom, Drömfeber. Ovo je muzika snažno oslonjena na ’70s zvuk u kombinaciji koju smo gore naveli, ali nije nekakav tribjut bend bilo kom partikularnom prethodniku niti je i sam zvuk prepisan iz sedamdesetih. Drömfeber JESTE produciran zdravo, sa prilično toplim i dinamičnim zvukom, ali on zvuči savremeno i samouvereno plasira te dobre hard rok rifove, melodične, neusiljene vokale, zakuvani, moćni gruv i dobro raspoloženu psihodeliju. Apsolutni užitak:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/dr-mfeber

Drugi je Stay Dead, novi projekat Ryana Garneyja iz High Desert Queen. Debi album Stay Dead naslovljen je Beneath the Weight of Worlds i pored prepoznatljivog Garneyjevog vokala, ova muzika je teža, bliža doom metalu nego stoner/ desert rocku, a opet sa osobenim čitanjem tih klasičnih doom predložaka. Pesme su, jasno, spore i teške, sa puno melanholičnih gitarskih tema, ali se drže neposrednijeg izraza nego što je za nekakav gotskiji doom metal standard, uspešno zvučeći kao „normalan“ rok bend koji je spontano otkrio doom ekspresiju u procesu snimanja albuma. Svakako  pričamo o ploči sa lepom količinom dobrih metal rifova i puno drame, ali bez glumatanja i isforsiranosti. Lepo!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/beneath-the-weight-of-worlds

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Jednočlani beogradski thrash/ crossover projekat Scorched Earth imao je već jedan album pre tri godine. Novi EP, Pessimist des Verstandes, Optmist des Willen drugi je za ovu godinu, miks i mastering je radio Elio Rigonat (Kobold/ Kali Juga/ Vox Populi) a muzika je energični srednjetempaški skoro pa punk rock samo sa thrash metal rifovima, filozofskim tekstovima na Nemačkom i ambicioznim aranžiranjem. Interesantan materijal i dobra realizacija:

Španci Choking Agent rade thrash metal sa malo progresivnih elemenata ali i malo naklona ka crossover thrash neposrednosti. EP sa kojim debituju, isto Choking Agent ima tri pesme zanimljivo raznovrsnih ideja i žestoke, ulične svirke. Produkcija okej, energija na zavidnoj razini, sve kako treba:

https://chokingagent.bandcamp.com/album/choking-agent

Isto iz Španjolske su i Brutal Blast koji, uprkos imenu ne sviraju grindcore nego isto thrash metal. Debi album ove ekipe zove se, korektno, Global Warming i nudi prilično kvalitetno, ambiciozno napisane pesme. Stilski, ovo je klasični ’80s thrash, dakle, ulična osnova, gikovska razrada, puno dobrih rifova, ali i sirove energije, nešto kao da ste spojili Death Angel, Sacred Reich i malo Slayera, ali Brutal Blast pišu sopstvene pesme i nisu nikakvi imitatori. Vrlo solidan debi:

https://brutalblast.bandcamp.com/album/global-warming

Čileanski death/ thrasheri Ripper nisu deset godina snimili album, ali njihov treći izdaje Dark Descent Records i zna se unapred da će ovo biti trijumf. Towards Rebirth je produkt sazrevanja benda koji mu je doneo i najkvalitetnije, najodraslije napisane pesme, sa kompleksnim razvojem memorabilnih motiva i jednim epskim zahvatom i u zvuku i u aranžiranju, a da je istovremeno ovo i najagresivniji album iz kuhinje Rippera, sa uraganskom paljbom rifova i nemilosrdnim bubnjarskim mitraljiranjima. Izvanredna ploča skoro tačno na sredini između thrash i death metala ali zbog rifova i E-štima stavljam ga u thrash sekciju današnjeg pregleda. No, svako ko voli energičan, brz, agresivan a pametan ekstremni metal ovo treba da posluša. Neće se prevariti:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/towards-rebirth

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Commitment iz Vinipega sviraju skoro klasičan straight edge hardcore, ako pod „klasičan“ podrazumevamo nekakav stil ranih devedesetih sa jasnim sponama sa Minor Threat i Youth of Today, ali sa dodato nešto metal rifova i harmonija u miks. Pitko je to i EP An Act Of Defiance sa svojih pet pesama i solidnim zvukom pruža ugodnu zabavu:

https://commitment204.bandcamp.com/album/an-act-of-defiance

Uphold sa  Floride su malo „metalskiji“ i malo siledžijskiji ali ni njihov EP, The Real World nije loš, sa dosta trešerske energije ali i sa geng-vokalima i generalnim tribalnim šmekom u prvom planu. Intro i tri pesme thug-core krljanja za sve koji vole a ima i vinil:

https://upholdhc.bandcamp.com/album/the-real-world

Naravno da i bend koji se zove Full.Clip mora da svira hardcore sa dosta gangsterskih elemenata. U slučaju ekipe iz Kalifornije, ovo je ulični thugcore koji se u realnom vremenu morfuje u grindcore i death metal. Nije to rđava kombinacija pogotovo uz sirov, prijemčiv zvuk i izrazito žustru izvedbu. EP Always Enemies ima samo dve pesme ali one prilično jako kolju a i ovo je izašlo na vinilu:

https://fullcliphc.bandcamp.com/album/always-enemies

Kruna thugcore ponude za ovu nedelju je svakako novi Madball. Freddy i njegov kru nisu snimili album osam godina, ali Not Your Kingdom bi trebalo da zadovolji svačije potrebe za muzikom lošeg raspoloženja, agresivne dispozicije, negativnog stava. Madball su uvek bili par stepeni bliže hardkorpank fundamentima od njujorških kolega poput Bio-Hazard ili Pro Pain (ili Agnostic, jelte, Front iz kasnije faze) i onda je i ovaj album povremeno skoro čist navijački pank rok (Rebel Kids, na primer), a onda su neke pesme pravi hardkortreš krateži ispod minut. Ima tu dakle, svega i svačega u četrnaest komada i ovo je ambiciozniji, kreativniji album nego što sam očekivao:

https://madballnyc.bandcamp.com/album/not-your-kingdom-2

Da ne ostanemo dužni ljubiteljima screamo izraza tu je novi EP sastava New Forms iz Masačusestsa. Ova rodno mešovita ekipa sebe naziva emoviolence bendom, ali  Nothing’s Sacred Anymore u svojih pet pesama zvuči bliže „klasičnom“ screamo izrazu, sa melodičnim, melanholičnim temama i ekstremnom, jelte ekspresijom unutar nekakvog tenzičnog srednjetempaškog lomatanja. E, sad, pesme JESU kratke, ni jedna ne dobacuje do dva minuta, i mada nema ispada superbrzine, svirka ume da bude naglašeno dinamična tako da svakako treba ovo da se posluša. Mislim, odlično je PLUS ima i vinil:

https://newformsisaband.bandcamp.com/album/nothings-sacred-anymore

Grit! Su dva Francuza koja rade deathgrind ali tako da je death komponenta praktično savremeni brutal death metal/ slam, sa svim mošerskim gruvom i besmisleno brzim blastbitovima koje to podrazumeva, a grindcore komponenta je u tome da su pesme kratke. I dobro je, album So Far So Good je snimljen kod kuće ali miksovan u pravom studiju i zvuči sasvim profi, sa energičnim, brzim pesmama koje ne traju dovoljno da ikome dosade, sa moćnom, napumpanom produkcijom, razaračkim vokalima. Sve je ovde prilično odlično pa preporučujem zainteresovanima:

https://gritbdg.bandcamp.com/album/so-far-so-good

I Soreanus (kapirate?) iz Bolonje su nekakav deathgrind sa elementima brutal death metala. No, njihova je muzika eksplicitnije inspirisana socijalnom pravdom i kritičkim stavom pa se demo Beheading Oppressors prilično šarmantno bavi stavljanjem političke poente u brutalni, gruverski muzički okvir. Dve su to pesme solidnih rifova i solidne produkcije, i njihovi se tekstovi bave stvarnim problemima i istorijskim situacijama a cena je koliko date. Vredi!

https://soreanus.bandcamp.com/album/beheading-oppressors

Deo 5: DEATH METAL

Kalifornijski Midir su death metal bend sa debi EP-jem, koji se zove isto Midir ili samo 2026 EP, izgleda da se još nisu odlučili. No, muzički je ovo uredan old school death metal bez velikih invencija u stilu i izrazu, ali produciran solidno, sa nekim lepim rifovima i spreman da na koncertima pravi ršum. Lepo:

https://midir1.bandcamp.com/album/2026-ep

Novozelandski Exanimus su do sada od snimaka imali samo jednu probu od pre dve godine pa sada otvaraju propisni diskografski deo svoje karijere EP-jem First Blood. Iako bend sebe više vidi kao death metal postavu, njihova muzika ima u sebi i dosta thrash i black metal elemenata. Što je sve OK. First Blood je zabavna, uzbudljiva ploča energičnog metala koji nekad ide brzo, nekad sporo, ali uvek ima dobre rifove, solidan zvuk, gruvčinu:

https://exanimusnz.bandcamp.com/album/first-blood

Španskim Exhumed Day se pre nekih desetak godina izgubio svaki trag. Poslednje izdanje, treći album, izbacili su još 2012, pa je sada prijatno iznenađenje novi EP, Ancient Times sa tri pesme ekstrovertnog pa i melodičnog death metala sa blek metal začinima. Produkcija je zanimljivo problematična, svirka ludački napaljena, pesme su nervozno skrpljene iz mnogo ideja, radije nego, jelte, pažljivo KOMPONOVANE ali sve to ima baš mnogo energije i vredi da se čuje:

https://exhumedday.bandcamp.com/album/ancient-times

Astral Flesh su iz San Franciska i prže gadan, prilično old school death metal na svom prvom demo snimku, Error Of Existence. Ovo su sirovo snimljene, nemilosrdno izudarane tri pesme koje imaju u osnovi legat Death, Master i Obituary i zvuče ubedljivo, podsećajući da death metal NE MORA da bude sav u kompjuterskoj preciznosti i potpuno lišen dinamike. Lepo je a plaćate koliko hoćete:

https://fleshtrax.bandcamp.com/album/error-of-existence

Poljaci Doombringer uprkos imenu ne sviraju ni doom ni death doom metal. Njihov death metal je, u skladu sa poljskom inklinacijom ka blek metalu, zapravo oplemenjen sa dosta blek metala, pa je i novi album, Ad Compita! Praktično blackened death ploča puna moćnih, epskih melodičnih tema, majestičnih tremolo rifova ali i propisnog mošerskog gruva. Doombringer ne snimaju albume mnogo često, ovo im je tek treći unutar dvanaest godina, ali zato je materijal izvanredan, sa pesmama napisanim promišljeno, da sve budu različite među sobom a da opet budu deo većeg iskaza. Solidna produkcija, veoma srčane izvedbe i dobar omot, ovo se apsolutno mora čuti:

https://doombringer.bandcamp.com/album/ad-compita

A imamo i Gloombringer, a što su dva lika sa Floride koji sviraju slamming death metal. Novi EP, The Weight of Marching Graves je vrlo solidno produciran i stilski nudi čist, skoro pa klinički uredan slem. Generalno volim MALO više invencije u tretmanu ove muzike – mnogo me lože singlovi za novi Disfiguring the Goddess koji izlazi naredne nedelje – ali Gloombringer su sasvim korektni i isporučuju pošten mošerski program.

https://gloombringer.bandcamp.com/album/the-weight-of-marching-graves

Horrid Mass su klasična death metal postava iz Milvokija a Nauseating Ecstatic Degeneration im je prvi album. Ovo je zapravo trio pa se onda taj neki old school death metal gruv i sirovi rifovi uklapaju u power-trio arhitekturu što je bend baštini. Štim je, naravno, nizak, rifovi su dementni, pesme kombinuju primitivne mošerske pasaže i mučne, duge blastbitove sa tremolo pikingom i sve je to dosta, jelte, standardno za ovaj tip death metala ali je i dosta odlično napisano i producirano kako treba. Ako vam nakon prelaska Tomb Mold ili Blood Incantation u ful progresivnu formu nedostaje malo old school pećinske primitive, ovo je odlična zamena:

https://horridmass.bandcamp.com/album/nauseating-ecstatic-degeneration

https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/horrid-mass-nauseating-ecstatic-degeneration

Belgijanci Torturerama su svirali u dosta drugih bendova a sa ovim projektom su debi album snimili pre više od deset godina, pa sada stiže nastavak, The Elaborate Theatre of the Macabre. Ovo je death metal urađen pod očiglednim uticajem klasične švedske škole sa partikularnim tragovima Dismember i Grave u zvuku, no Torturerama imaju neki svoj šmek, za uho ugodnu produkciju i dosta dobrih rifova koji albumu daju prikladnu horor-atmosferu. Odobrava se!

Italijanski Into Darkness postoji deceniju i po (sa prekidima, doduše) a Route to the Outer Side mu je prvi album i predstavlja brutalan iskaz o finalizovanju te neke „pripremne“ faze benda i ulaska u zrelu i nadamo se plodnu i dugovečnu fazu. Jer, mislim, ovo je death metal divljačke dispozicije, evoluirao od death dooma ranih kratkih izdanja i rafiniran – ako je to uopšte reč za nešto ovako sirovo – od strane šefice benda, mlade žene po imenu Guilia Warrior. E, sad, ovo izdaje Dying Victims pa vam je jasno da nećete slušati upeglani, trigerovani, kvantizirani, „laboratorijski“ death metal sklopljen od digitalnih semplova i virtualnih pojačala. Route to the Outer Side zvuči daleko organksije a i muzika je sazrela u smeru odavanja pošte ranom nizozemskom death metalu poput Asphyx, Gorefest i Sinister, pa sve ovo u globalu nudi praskav, vrlo živ death metal opasnih, oštrih rifova, trešerskih ritmova uličarske energije. Death metal komponenta je svakako tu u čestim promenama ritma i tempa i evoluciji gitarskih tema ali u celini ovo je muzika koja treba da dobro legne i death i thrash i black metal publici pod uslovom da ta publika razume, poznaje i voli andergraund metal. A pošto smo svi ovde takvi, ne treba da se okleva:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/route-to-the-other-side

Za nešto zvučno ipak modernije ali i dalje u čvrsto utemeljeno u andergraund estetici, tu je četvrti album teksaškog dua Sallow Moth, ploča progresivnog i konceptualnog death metala sa naučnofantastičnom osnovom, sklopljena strogo u kućnim, intimnim uslovima, ali pravljena da bude i zabavna i zanimljiva i žestoka. Ovo je death metal te neke moderne preciznosti i upeglanosti, ali sa dobrim songrajtingom koje uspeva da iznenadi na svakom ćošku a da opet ne bude samo nabacivanje rifova, plus sa vrlo dobrim miksom koji odlično razdvaja instrumente i pravi da sve bude glasno i teško bez pretrpavanja. Ima tu i mnogo zanimljivih eksperimenata sa harmonijom i Sallow Moth su se sa ovim albumom promovisali u praktično američku verziju meni toliko dragih Wormed, a što, jelte, nije mala pohvala. Slušajte:

https://sallowmoth.bandcamp.com/album/hydrophilous-brood-2

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Crimson Ways su nemački sastav koji svoj debi album, Velvet Pain, objavljuje za Fucking Kill Records i ja se i dalje oporavljam od iznenađenja koliko je Chris proširio estetske horizonte svoje etikete. Crimson Ways, naime, rade negde na secištu gotskog blek metala i death rocka, sa prstohvatom doom metal drame (pominju se i grunge i death metal…) i, sa sve omotom koji je, nagađam, kadar iz Murnauovog Nosferatua, kreiraju album melanholičnih a sirovih meditacija o, jelte, ljubavi, gubitku itd. Album jednostavnih a snažnih pesama, čvrsto ukorenjen u andergraund ekstremu, ali zapravo komunikativan i nekako ljubak. Od FKR kupujete vinil a bend daunloud prodaje po ceni od koliko date:

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/crimson-ways-velvet-pain

https://crimsonways.bandcamp.com/album/velvet-pain

Naredni album bi se više uklopio u moje džez preglede Nedeljom jer je u pitanju ploča solo-pijanističkih improvizacija na razmeđi džez-klavira i klasičnog zvuka, ali pošto ga je snimio basista avangardnih (blek) metalaca Imperial Triumphant onda ga stavljamo ovde. Steve Blanco kaže da je Misztikus snimljen spontano, improvizovan uživo i objavljen bez editovanja i pošto pričamo o čoveku koji je svirao džez godinama, ovo je zrelo i umešno napravljeno. Najveći deo muzike se drži harmonskih istraživanja i Blanco voli da razlaže arpeđa, tako da ovo ima jednu sasvim urednu, prijemčivu površinu i neće odbiti slušaoca EKSTREMNIM nivoima apstrakcije već na samom početku, ali kompozicije su podugačke i nude dosta prostora za kontemplaciju:

https://steveblanco.bandcamp.com/album/misztikus

The HU imaju novi album, Hun, i ovo je već uobičajena ali i dalje veoma potentna kombinacija mongolskog folklora i metal/ rok elemenata. Ako ste do sada slušali The HU, ovo je more of the same i prijatno je (mada mi se kolaboracija sa Johnnyjem Hawkinsom i niegovim Nothing More UOPŠTE ne dopada), sa i dalje srećnom kombinacijom arhaičnog i modernog u zvuku i filozofiji benda:

https://thehu.bandcamp.com/album/hun

Iako nizozemski projekat Svjetlost nominalno radi u doom metal formatu sa pesmama od po trinaest i šesnaest minuta na debi albumu The Forever Silent, stavljam ga u ovu sekciju ovonedeljnog pregleda jer je Jamie Kobić, gitarista i pevač benda Gavran o kome smo već pisali uradio nešto zanimljivo. Naime, Svjetlost je u startu trebalo da bude „običan“ doom/ stoner projekat ali je Kobić onda ukrstio taj pristup sa bosanskim sevdahom i dobio nešto, pa, zanimljivo. Nije me The Forever Silent sad potpuno patosirao i poravnao sa tlom, ali album nudi interesantan amalgam stilova smešten u intimistički napisane kompozicije koje se razvijaju sporo, kao da izrastaju iz zametka ideje dok ih slušate. Ume to da bude malo, jelte, self-induglentno, ali su razni post metal bendovi od Isis pa na dalje, mislim, dosta legitimisali takav pristup, pa, eto, poslušajte:

https://svjetlost.bandcamp.com/album/the-forever-silent

Iz nekog je%$#“nog razloga John Cobbett ne radi na novom albumu Hammers of Misfrotune nego eksperimentiše sa analognim sintisajzerima, melotronom i raznim bizarnim idejama u formi projekta Advancer. Novi album ovog, dakle, prilično eksperimentalnog sajd-giga se zove Thrashkraft Volume II i kao i prethodni je više kolekcija poluformiranih ideja i zanimljivih ekscentričnosti nego sad kao nekakav PRAVI album. Ali Cobett je užasno talentovan čovek i ima užasno dobre saradnike i ima tu mnogo progresivne energije na razmeđi ekstremnog metala i raznih drugih muzika, uključujući breakbeat komad kojim se album završava i zvuči kao Aphex Twin i Vhol kako zajedno džemuju. Jedna od pesama i jeste u fulu odsvirana od strane celog Hammers of Misfortune, tako da dok ne dobijemo propisan novi album ovog projekta, Advancer je zanimljiva digresija:

https://advancer.bandcamp.com/album/thrashkraft-volume-ii

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Imamo i nešto namenjeno hair metal lojalistima ove nedelje. Frontiers je, naime, izdao Beautiful ’n Damned, kao debi album projekta Zan/Cody, a što je, nagađate, ponovno ujedinjenje Zinnyja Zana i Harryja Codyja, dve četvrtine kultnih švedskih sleaze metalaca Shotgun Messiah. Nije ovo neka prevratnička ploča i produkcija mi se ne dopada preterano (mada ovaj bombastični zvuk JESTE u skladu sa generalnom estetikom muzike) ali ima tu zdravih pesama i dosta autentične, jelte, stare vatre. Damn i Ride or Die su prilično ubedljivi komadi koji bi pre četrdeset godina išli na radio kao singlovi, a bluzerska Bad Bad Man je odavanje pošte precima kakvo uvek cenim.

Dungeon Descent (ili, evo, kako ga izdavač piše, Ɖungeon Ɖescent) je debi album za poljski Torpor i ovo je zanimljiva mešavina epskog old school heavy metala i blek metala. Naime, Torpor izdaju za Dying Victims i njihov osnovni izraz je melodični, cheesy ’70s heavy metal sa herojskim vokalnim linijama i pamtljivim gitarskim harmonijama. No, sve to ide preko dosta agresivne matrice koja podrazumeva visok tempo, nabijanje dva bas bubnja iz sve snage, pa i blastbitove i generalno aranžmane koji čine da muzika zvuči hermetičnije. I to je meni prilično osvežavajuća kombinacija, sa uobičajeno starinskom produkcijom i puno entuzijazma. Vredi poslušati!

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/ungeon-escent

The Scepter su kanadsko-američka postava nekih kvalitetnih muzičara a među kojima je najpoznatiji pevač Jean-Pierre Abboud, koji radi i sa bendovima poput Among These Ashes i Syrinx. Debi album ovog projekta, Shadows In The Tower nudi melodični, epski power metal, ali ovo je power metal malo više old school senzibiliteta. Dakle, nemamo na programu ultraprocesovani, „plastični“ pop-metal kakav često slušamo na izdanjima italijanskih Scarlet Records, već muziku kojoj je osnova zdrav, hrskav heavy metal, pa onda odsvirana brže i nešto melodičnije. Meni to jako prija i mada produkcija albuma nije sad nešto savršena, njegova energija je neupitna i preporučuje se snažno i iskreno svakome ko voli Iron Maiden i njihove derivate:

https://thescepter.bandcamp.com/album/shadows-in-the-tower

Za malo klasičnog, prijatno cheesy heavy metal provoda tu su japanski Coven Japan sa svojim drugim albumom, Promised Land. Ovo je ploča puna melodičnih, borbeno-nostalgičnih epskih tema koje asociraju na Iron Maiden i njihove uzore iz sedamdesetih, snimljena starinski, generalno šarmantna u svojoj vernosti ranom NWOBHM predlošku i za moj groš superzabavna od početka do kraja. Valjano odrađeno:

https://coven.bandcamp.com/album/promised-land

ALBUM NEDELJE

Kao što znamo, Dying Victims uglavnom objavljuju nova izdanja u rafalima od po tri (nekada i četiri ali tri je uobičajen broj) pa smo ove nedelje dobili i novi, izvrsni, album švedskih progresivaca Jordsjø. Ovo je ekipa koja progresivni rok (hard rok/ proto metal) svira u starinskom i POŠTENOM formatu, radeći u tradiciji ne samo anglo bendova tipa King Crimson i Soft Machine već i švedskih prvoboraca poput Samla Mammas Manna. Bend svira nekih dvanaest godina, ima sada devet izdanja, a najnoviji album, Pestkrønikene je započet kao kompilacija neobjavljenih studijskih snimaka iz pandemijskog perioda ali je zatim apgrejdovan u propisan album i nudi izvanredno lepo snimljen, melodičan, kompleksno napisan i aranžiran ali PITAK progresivni rok. Mislim, pesme su KRATKE, ni jedna nije duža od šest minuta a nekoliko je kraće od četiri i Jordsjø postižu savršenu ekonomiju u tome kako pakuju gomile izvrsnih ideja u izuzetno dobre aranžmane da slušalac bude opčinjen sve vreme i tek naknadno shvati koliko je ovo zapravo ambiciozna muzika. Izuzetno:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/pestkr-nikene