Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Danas možda da krenemo sa malo ljupkog hardbopa pa da vidimo dokle ćemo da stignemo. Ben Crosland Quartet with special guest Steve Waterman: Wooltown Reflections je novi album kvarteta koji predvodi jorkširski kontrabasista Ben Crosland za ovu priliku proširenog u kvintet dodatkom trubača i flugelhorniste Stevea Watermana, a sve posebnom prigodom obeležavanja lepog jubileja ovog ansambla.

Ben Crosland je basista iz Jorkšira – a koji je originalno učio da svira gitaru a dobro se snalazi i na bubnjevima – takođe i plodan kompozitor koji radi muziku još od sedamdesetih godina prošlog veka. On, da odmah naglasimo NIJE ista osoba kao pijanista istog imena koji takođe svira i komponuje u Engleskoj (i udaljen je svega oko 120 milja od Hadersfilda gde „naš“ Ben Crosland živi, u gradu Vusteru), a kontrabas je prvi put uzeo u ruke baš u sedamdesetima, kada niko u tadašnjem bendu nije hteo da svira taj instrument. Poznat scenario, naravno, ali kod Bena je ovo ostao životni poziv i ovaj čovek je proveo osamdesete učeći od iskusnijih i svirajući sa svakim ko je hteo da ga primi, da bi početkom devedesetih osnovao svoj prvi sastav u kome će biti lider. Rod Mason, saksofonista tog kvinteta je i dalje uz Croslanda, i svira tenor, sopran i bariton saksofon i na ovom albumu.

Crosland je svoj prvi kvartet formirao 2000. godine, a u njemu je Steve Waterman svirao trubu. Ovi ljudi, dakle, sarađuju decenijama i ova partikularna grupa sa kojom je snimljen ovaj album je praktično ekipa veoma starih prijatelja i muzičkih saradnika koji se odlično poznaju i zajednička svirka im dolazi najprirodnije i bez ikakve usiljenosti.

Ben Crosland Quartet u formi u kojoj ga sada poznajemo je osnovan pre dvadeset godina na inicijativu Briana Bicata, džez-promotera iz Bradforda koji je Benu dao podsticaj i ideju. Crosland je onda odlučio da dvadesetogodišnjicu rada obeleži albumom novih kompozicija koje će uglavnom predstavljati njegove refleksije na život i dešavanja u Bradfordu, a koji, eto, njegovi stanovnici sa simpatijama ponekada zovu Wooltown (razume se, na ime istorijske tradicije uzgajanja ovaca i prodaje vune).

A što je veoma lep način da se kreira muzika. Wooltown Reflections jeste  kolekcija melodičnih, prijatnih hardbop komada koji ne zvuče ni avangardno ni na bilo koji način revolucionarno ali u njima se čuje da nije u pitanju samo puko sviranje žanra i emulacija američkih uzora već muzika utemeljena u ličnom iskustvu i proživljenosti. Na primer, Broadway Departure koja album otvara, šarmantni, plesni komad srednjeg tempa uz koji je praktično nemoguće da makar puckanjem prstima ne otpratite ritam, je inspirisan Croslandovim trodecenijskim iskustvom rada za šankom u baru Broadway House Chambers, dok je naredna, After the Fire, sporiji – mada i dalje plesni – i reflektivniji komad koji se bavi velikim požarom što je zadesio ovaj grad 1985. godine. Crosland je još u to vreme svirajući skupljao pare da se šteta od vatre nekako popravi a After the Fire je elegantan, emotivan i nepatetičan pogled na veliku traumu od pre četiri decenije.

Do ovog mesta se svakako primeti da pored izvrsne ritam sekcije (pored Croslanda na kontrabasu, imamo Davea Tyasa na bubnjevima), album obeležava i nenametljiv, harmoničan pijanistički rad Deana Stockdalea koji i sam više na sebe uzima ulogu ritmičara – čak su mu i solo deonice svedene – dok su u prvom planu duvači, Mason i Waterman. Croslandove kompozicije naglašavaju teme i njihovu razradu i onda ova dvojica lagano i neužurbano rade u njihovim harmonskim okvirima i postepeno ih nadgrađuju.

Crosland je napisao najveći broj kompozicija na ovom albumu, ali tu je i jedna kompozicija američkog pijaniste Dona Grolnicka (The Cost Of Living) i to je najduži aranžman na celoj ploči, spora, svečana a opet nepretenciozna balada sa pijanističkom srži i vrlo lepom duvačkom superstrukturom. Ritam je spor ali latinski sinkopiran, Stockdale klavir svira sa mnogo kristalno čistih triola a tema se veličanstveno razrađuje na duvaljkama.

Waterman je napisao dve kompozicije i one su brzi, energični hardbop komadi. Anne’s African Odyssey ima dosta slobodnih improvizacija preko brzog sving ritma, dok Malecon zatvara album latin-jazz bakljadom koja je, kao i ostatak albuma, vrlo uredna i ljupka. Ovo nije, dakle, ploča, reinvencije ili dekonstrukcije žanra, ali jeste ploča umiljatih i veoma prijatnih autorskih kompozicija i nekih lepih izvedbi. Ugodno:

https://jazzcatrecords.bandcamp.com/album/wooltown-reflections

Za publiku skloniju avangardi, eksperimentu, atonalnosti i slobodnoj improvizaciji imamo danas da ponudimo album snimljen prošlog Novembra u Beču a izašao pre par nedelja za takođe bečki Trost Records. Ova etiketa je ove godina izdala masu MNOGO jakih ploča pa očekujte da ćemo u narednim nedeljama sa velikim apetitom da se pozabavimo nekima od njih. Za danas imamo na jelovniku album trio improvizacija u postavi viola-klavir-bubnjevi a koja onda po prirodi stvari nudi muziku na tromeđi džeza, savremene kamerne muzike i eksperimentalne avangarde. Laura Strobl / Georg Graewe / Mark Sanders: Acutance je kolekcija uglavnom razumno kratkih improvizovanih kompozicija koje izvode neki iskusni avangardni muzičari nudeći svu suptilnost akademske kompozicije uz, jelte, svo istraživačko uzbuđenje koje dolazi uz decenije sviranja muzike u kojoj se trudite da nikada ništa ne ponovite.

Marka Sandersa, naravno, znamo. Ovaj britanski perkusionista i kompozitor je na sceni već decenijama, sa istorijom saradnje sa gomilom velikih imena američke, britanske i evropske scene. Sanders je svirao sa ljudima kao što su Roscoe Mitchell, Roswell Rudd, Evan Parker, John Butcher, Henry Grimes, Elaine Mitchener, Wadada Leo Smith, Myra Melford, Charles Gayle, Sirone, Jah Wobble, Bill Laswell, Christian Marclay, William Parker, snimio preko 220 albuma sa različitim postavama, držao nastavu na mnogim univerzitetima. U poslednje vreme između ostalog sarađuje sa Georgom Graeweom a koji je takođe veoma iskusni nemački pijanista aktivan od sredine sedamdesetih godina i sa istorijom saradnje sa ljudima kao što su Anthony Braxton, Evan Parker, John Tchicai, Roscoe Mitchell, Phil Minton, Barre Phillips, Joelle Leandre, Paul Lovens… Graewe radi i kamernu muziku i džez a pisao je i za film, radio, pozorište…

Laura Strobl je danas na doktorskim studijama iz muzikologije i bibliotekarstva u Drezdenu a po vokaciji je pre svega violistkinja, sa, naravno, dodatnom naobrazbom vezanom za violinu, klavir, pevanje… Studirala je na dva bečka konzervatorijuma i fokusira se pre svega na savremenu kompoziciju u svom radu a neki muzičari sa kojima sarađuje su Frank Gratkowski, François Houle, Earl Howard, Gerry Hemingway, Martin Siewert, Valentin Duit, Peter Herbert i Günter „Baby“ Sommer.

Ne znamo je li ovaj album snimljen na koncertu ili u studiju – izdavač ne daje nikakve podatke sem da se snimanje desilo 24. Novembra prošle godine u Beču – ali kako je ovaj trio tek u 2026. godini „zvanično“ počeo da nastupa onda slutim da je u pitanju improvizovana studijska sesija. Kvalitet zvuka svakako sugeriše idealan setap mikrofona i podešavanje opreme da sve bude snimljeno kako treba i to triju omogućava da radi muziku koja začas prelazi u apstraktnu supu šumova i tupih udaraca pa se vraća u nešto  „tradicionalniji“ kamerni format, pa opet otrči u nepoznato i da to sve zvuči DOBRO i ima adekvatne efekte.

Kako rekosmo, kompozicije su uglavnom relativno kratke – mada postoje i komadi duži od sedam i osam minuta – i ovo je ona vrsta improvizacije u kojoj su muzičari unapred fokusirani na isporučivanje zaokruženih iskaza u vremenski ograničenom formatu. I to onda zvuči dobro, sa džez akordima koji se smenjuju sa potpuno atonalnim grozdovima nota, sporim, pointilističkim probadanjem tišine individualnim gestovima, epizodama užurbanosti u morima zen-mirnoće. Faltenwurf A, peta kompozicija na albumu sakuplja sve ove elemente na jednom mestu a odmah posle nje ide Circling koja naglašava evokativne teme na violi, zvučeći gotovo kao saundtrak za neki crtani film iz pedesetih godina prošlog veka koji je bio suviše strašan da bi se puštao deci.

Neke kompozicije naglašavaju energičnu svirku na tragu „klasičnog“ free jazza, na primer Warmless Sun u kojoj Graewe ispaljuje milione nota u sekundi dok Strobl preko njega pravi piruete i distorzira svoj instrument agresivnim napadima gudalom. Sanders je u ovakvim trenucima pažljiv da ne pretrpa sliku sa previše udaraljki pa prioritizuje dobro odmerene akcente radije nego pucanje iz svih oružja.

Only Then je još jedan komad blizak free jazzu, sa klavirom i bubnjem koji sparinguju kao Donnie Yen i Jet Li i violistkinjom koja ovu rundu odmara na klupi. Faltenwurf B je kraća, kompaktnija varijanta na slične ideje koje je imala Faltenwurf A, sa apstrakcijom što preuzima primat, dok se akordi klavira bore da ne nestanu pod poplavom atonalnih grebanja po druga dva instrumenta.

Acutance je zabavna ploča za slušaoca koji voli mininalni, kamerni instrumentarij i vrtoglavo dezorijentišuću slobodu što je muzičari sebi uzimaju. Ona je energična kada treba, kontemplativna kada treba i snimljena izvrsno tako da vam i komadi zaslepljujuće gustine i brzine (na primer Gambades II) ne zamaraju sluh već, naprotiv, pumpaju adrenalin i vode vas u samo srce uragana. Vrlo lepo.

https://georggraewe.bandcamp.com/album/acutance

Za kraj onda da poslušamo jedan bučan, zabavan EP kombinacije free jazza i progresivnog roka, može? Sauvages Paradis: Wild Thing je snimljen uživo prošle godine u Aprilu na koncertu u francuskom gradu Turu i predstavlja zvuk kvarteta čije se ime prevodi kao „divlji raj“, kako proizvodi bučnu, ekstatičnu, glasnu ali optimističnu muziku.

Sauvages Paradis je projekat bubnjara po imenu Edward Perraud i flautistkinje po imenu Delphine Joussein a u kome pored njih sviraju i Eve Risser koja ovde radi i klavijature, orgulje i raznu elektroniku, pa i povremeno i sama dohvati flautu, dok je četvrti muzičar, Arthur Delaleu  zadužen za gitaru, bas gitaru i elektroniku. Mada, vredi dodati da i sam Perraud pored bubnjeva ovde zasvira gitaru i koristi elektronska pojačanja. Muzika Sauvages Paradis zvuči baš tako bogato, anarhično i ambiciozno kako se na osnovu ovog nabrajanja nadate a Wild Things je ploča srazmerno kratkih ali potentnih grupnih rituala koji imaju energiju i čvrstinu fjužna i progresivnog roka ali i slobodu ekstatičnog džeza.

Bend govori o rušenju konvencija i produkovanju muzike snolikih kvaliteta i predstavlja zanimljivu fuziju pristupa i filozofija što ih u kvartet donose muzičari. Delphine Joussein – a čija etiketa, pariski Gigantonium i publikuje ovaj EP – je, recimo, vrlo naklonjena glasnoj, sirovoj eksperimentalnoj muzici i možete poslušati njen album duo improvizacija sa Kitom Downesom od pre par meseci da čujete uragan zvuka u kome se flauta i elektronika sudaraju sa crkvenim orguljama. U Sauvages Paradis se stvari rade nešto slojevitije i ritmičnije – naravno, jedan od stožera benda je bubnjar – sa prilično eksplicitnim naporom da muzika bude psihodelična, da slušaoca uvede u trans i poremeti mu percepciju protoka vremena. Sam Edward Perraud je klasično obrazovani perkusionista koji je doktorske studije imao na čuvenom IRCAM-u, a unazad nekoliko decenija radi improvizovanu muziku sa raznim francuskim i međunarodnim kolaboratorima, uključujući, na primer, Dama Suzukija, pišući dosta muzike po narudžbini itd.

Ovo sve nabrajam jer je onda sjajno kako Sauvages Paradis ne zvuči ni malo formalno niti proračunato. Koncepcija je ovde jasna, ali su izvedbe zaista divlje i zabavne, sa puno plesnog, obrednog ritma i bizarnih, psihodeličnih tangenti koje se prave. Wild Thing je, sa svoja četiri komada, zvuk veličanstvene anarhije i disciplinovanog haosa i nadam se samo najava VELIKIH stvari koje će ovaj kvartet tek uraditi:

https://gigantonium.bandcamp.com/album/sauvages-paradis-wild-thing