U nedelji u kojoj smo rehabilitovali ideju etničkog čišćenja kao rešenja za sve životne nedaće, ali smo makar to kompenzovali odlaskom na malu zabavu što ju je organizovala porodica Cavalera, imali smo i nešto solidnog novoizašlog metala. Evo:

Deo 1: BLACK METAL

Ambrotos je originalno grčki blek metal bend sada smešten, ako dobro tumačimo podatke, u Meksiko, i sa bar pola meksičkih članova u aktuelnoj postavi. Na drugom albumu, Atrocious Chants, ova kombinacija Evrope i Mezoamerike radi prilično dobro sa blek metalom koji ima i onu teatralnu, majestičnu dimenziju što je podrazumeva usredsređivanje na „presokratovsku filozofiju“ i intelektualnije dimenzije satanizma, ali ima i rifčine i krljanje. Dakle, najbolje od oba sveta na albumu punom simpatično ambicioznih aranžmana i prilično dobrog zvuka. Zdrav, robustan blek metal za sve koji znaju:

https://ambrotos.bandcamp.com/album/atrocious-chants

https://satanath.bandcamp.com/album/sat424-ambrotos-atrocious-chants-2026

Onheilsprofeet su nizozemski blek metal sastav osnovan prošle godine a sada su izbacili prvo izdanje, EP Slotakkoord van de Dood i to je tradicionalni, old school blek metal koji bi se vrlo lepo uklopio u drugotalasnu produkciju od pre trideset i kusur godina. Četiri pesme evokativnih rifova i stamenog ritma, melodičnost ali i sirovost, produkcija analogna i poštena, ima i kaseta, sve kako treba:

https://onheilsprofeet.bandcamp.com/album/slotakkoord-van-de-dood

Madridska blek metal šampionka teške kategorije, Lilith ima novi EP, The Dying Ancient Light (i to svega nedelju dana nakon što je imala izdanje pod svojim drugim imenom, Kriistos ) i napominje da je ovo njena najekstremnija strana. Pesme ovde, napisane ranije a sada objavljene, jesu uglavnom uniformno agresivne sa nemilosrdnim blastbitom, sečom rifova koji vrlo brzo postaju samo tekstura u pozadini njenim bestijalnim vokalima preko. Nije suptilno, nije raznovrsno ali jeste veoma žestoko i zvuči autentično:

https://lilithblackmetal.bandcamp.com/album/the-dying-ancient-light

Česi Darkwind postoje od 1998. godine ali snimaju albume tek od 2011. a  Darkness, Thy Fate im je treći album i predstavlja sazrevanje i još uverljiviju tranziciju benda ka black-death metalu iz smera „čistog“ blek metala sa početaka karijere. Ovo je ploča na kojoj i dalje ima melodičnih, kontemplativnih blek metal pasaža, naravno, ali štim je nizak, zvuk težak i debeo, a svirka ima mnogo death metal elemenata. Dobro to sedi jedno uz drugo, sa maštovitim i raznovrsnim pesmama ali sa ujedinjujućom disciplinom u svirci. Plus, nova pevačica, Nikol Palmová (aka Drusila), inače rođena iste godine kada je bend osnovan, je ODLIČNA. Tako da, vrlo preporučljiv album:

https://darkwindband.bandcamp.com/album/darkness-thy-fate

Isto Česi, Inferno sa svojim devetim albumom, The Anthropic Sophisms, kreiraju ploču vrlo usredsređenu na filozofska pitanja i kontemplaciju o teškim, zaumnim temama i sve to pakuju u pesme od po deset minuta. Sa jedne strane, ovo je dosadna, monotona ploča na kojoj nema ničega da se zapamti, ni jednog rifa, nikakvog upečatljivog harmonijskog kontrapunkta, nikakvog zanimljivog kontrasta u aranžmanima, sve je u ravnom „atmosferičnom“ zidu zvuka iz koga, i to iz velike dubine izranjaju jedva čujni vokali. Ali s druge strane u tome je i poenta i ovo ima doslednost časnog avangardnog eksperimenta koji moram da cenim čak i ako mi se ne dopada:

https://pureinferno.bandcamp.com/album/the-anthropic-sophisms-on-the-heights-of-despair

Meksički jednočlani projekat Nightpath ima vrlo ubedljiv debi album, The Night’s Path, produciran kvalitetno, napisan sa razumevanjem, odsviran dobro. Stilski, pričamo o melodičnom, melanholičnom blek metalu modernijeg tipa, ali zvuk je zdrav, bubnjeve je odsvirao pouzdani i omiljeni australijski najamnik Robin Stone, pa sve zvuči vrlo profi, a Dario Z, koji sve ovo  piše i svira je očigledno veoma talentovan momak. Lepo:

https://nightpathofficial.bandcamp.com/album/the-nights-path

Prilično je solidan debi album trija Niveous iz Milvokija, naslovljen Cult of the Void Star. Mislim, ovo je  i atmosferično i ima određenu melodičnost, ali odiše i jednim old school šmekom, sa dosta hermetičnog senzibiliteta, solidnom količinom propisnih krljačkih rifova i produkcijom koja ima dinamiku i toplinu. Meni više nego dovoljno:

https://niveous-blackmetal.bandcamp.com/album/cult-of-the-void-star

https://hypnoticdirgerecords.bandcamp.com/album/cult-of-the-void-star

Za poštovaoce krljačkog, prljavog, satanskog blek metala imamo Schism of Demonic Intolerance / Reveling In Sin, split album španskih Supremative i američkog jednočlanog Crucifixation. Ovo je muzika agresije, loših emocija i sirove, brutalne estetike. Oba benda imaju jeftinu, ali teksturiranu produkciju, oba imaju komponentu death metala sakrivenu negde duboko ispod primitivne, pankerske blek metal fasade i oba su baš dobra. Jake preporuke:

https://downwiththemosthigh1.bandcamp.com/album/schism-of-demonic-intolerance-reveling-in-sin

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kiprani Saint Disgustus imaju debi album, Doom ‘N’ Roll i iz naslova se da naslutiti u kom to pravcu ide. No, slutnje mogu i da prevare, jer  Doom ‘N’ Roll je najpre ploča sludge metala, koji, slažemo se, ima elemente dooma i rokenrola, ali ima i vrlo hrapave, praktično blek metalske vokale, tako da, uz mnogo disonantnih rifova predstavlja i izvestan izazov za slušaoca koji je očekivao bluzerskiji, manje abrazivan program. No, Saint Disgustus zapravo zanimljivo sklapaju pesme od hipnotičke repeticije i atmosfere, imaju težak, distorziran ali topao zvuk i nisu uopšte neprijatni za slušanje a album se plaća koliko hoćete:

https://saintdisgustus.bandcamp.com/album/doom-n-roll-2

Mothertomb imaju superkul ime i dolaze iz „dubokih šuma severnog Mičigena“. Onda je sasvim korektno da sviraju vrlo solidan doom metal koji ima dosta zajedničkog sa „novim“ žanrovskim gibanjima, dakle sa post metalom, pa i ’gaze muzikom, ali je fokusiran pre svega na dobro napisane, marljivo od nule razvijane pesme koje kroz razradu osnovnih motiva postaju monumentalne, moćne građevine. Debi album, Dying to Live ipak traje manje od četrdeset minuta, ali je vrlo vredan da se čuje sa svojim ritualnim, psihodeličnim gitarama, svojom odličnom pevačicom i kvalitetnom produkcijom. Veoma dobro:

https://mothertomb.bandcamp.com/album/dying-to-live

Void Lord je, pretpostaviću, jedan čovek iz Portlanda u Oreginu, a koji pravi progresivni sludge metal. Demo snimak, naslovljen samo Demos, ima dve pesme kvalitetnog metala sa lepim rifovima, pa i prilično dobrim zvukom. Ovo je maštovito i treba mu samo malčice sazrevanja da bude odlično pa proverite sami. Plaća se koliko želite:

https://voidlordband.bandcamp.com/album/demos

Ah, prijali su mi Nova Koloso, hard rock/ heavy psych kvintet iz Baltimora čiji novi album dolazi kao dobrodošlo podsećanje da ovakva muzika ne mora da bude stalno ređanje gotovo identičnih rifova. Source Code u svojih sedam pesama ima i komponentu post panka pa i alternativnog roka, sa mnogo zanimljivih gitarskih tema, melodičnog pevanja, strateških promena ritma. Bend ne koristi termin „progresivan“ da opiše svoj rokenrol, ali svakako bi trebalo jer ovo jeste dah svežine i muzika koja umiljato nalazi nove puteve do naših centara za psihodelični užitak. Lepo:

https://novakoloso.bandcamp.com/album/source-code

Umbersound je jedan čovek a taj je čovek Joe D’Angelo iz njujorških Grey Skies Fallen, kako pravi melodični, emotivni death-doom metal. Album Tracks From the Slither je treći album za ovaj projekat, veoma je emotivno ekspresivan i nudi dosta dobrih rifova i melanholičnih tema, pristojno je produciran i, u ovom partikularnom slučaju značajno više doom nego death metal. Joe pristojno peva, piše atmosferične pesme i želi nešto lično da izrazi, i to se u muzici čuje:

https://umbersound.bandcamp.com/album/tracks-from-the-slither

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Morbid Meat su meksički blackened thrash metal kombo koji najavljuje svoj drugi album EP-jem  Possessed by a Witch. Teme su morbidne i crtanofilmovski mračne, svirka brza i žustra, zvuk veoma lojalan ranim osamdesetima bez modernih fejsliftinga i kozmetike i sve na gomili je vrlo simpatično ako volite taj autentični andergraund:

https://morbidmeat.bandcamp.com/album/possessed-by-a-witch

Nemački trešeri Dust Bolt sa novim EP-jem, No One Can Stop Us, zvuče, pa, „komercijalno“ je starinska reč, ali svakako prijemčivo za nešto širi krug ljudi od onih koji bi sebe opisalo kao trešere. Ovo je srednjetempaški, energični thrash metal koji izbegava ekstreme žanra i ima pevljive refrene, ložačke solaže, dosta „televizijske“ energije. Meni je to OK, iako, naravno, ja prvi više volim ekstremniji thrash. Ali ne treba sve da bude isto i ovo je sasvim korektno:

https://dustbolt.bandcamp.com/album/no-one-can-stop-us-3

Kolumbijci Poison The Preacher su prošle godine imali zapažen debi album, pa pošto valja da se gvožđe kuje dok je vruće, imamo i novi EP, Things I Want sa četiri pesme. Nije mnogo toga menjano u osnovi, sa thrash i crossover matricom koja se meša sa hardcore/ moshcore i malo death metal elemenata. Naslovna pesma ima naglašeniji moshcore sadržaj sa prozivačkim vokalima i pećinskim repovanjem preko death metal rifova, ali materijal sadrži dovoljno ubitačnog thrash metal krljanja ali i ambicioznog aranžiranja da se niko ne zabrine:

Londonski Äxe imaju drugi demo snimak, Autogeddon, i izdaje ga cenjeni Caligari Records tako da odmah znamo da ovde ima da se nauživamo. Äxe, naravno, sviraju blackened thrash i ovih osam pesama u malo više od pola sata dranja i cepačine je duboko ukorenjeno u old school izrazu sa dosta melodičnih elemenata speed i heavy metala međ blackened thrash nameštajem. Pevač zvuči dementno, produkcija nije čak ni sirova i samo daje muzici autentični praskavi kvalitet, a svirka je DIVLJAČKA tako da ne znam što se ovo uopšte zove demo. Za mene je Autogeddon praktično album i vredan mnogo slušanja:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/autogeddon

https://unholyaxekution.bandcamp.com/album/autogeddon

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Alleged Predator sa Floride su negde između hardcorea, metalcorea, deathcorea i grindcorea na svom EP-ju Permanent Damage. Ovo su četiri pesme besnog, lo-fi metala koji ima mnogo više ideja nego para i sasvim se korektno nudi po ceni koju sami odredite. Ljupko je:

https://allegedpredator.bandcamp.com/album/permanent-damage

A Drainstar su iz Montreala i i sami mešaju stilove. EP  In Contempt of… je u osnovi metalizirani hardkor ali simpatično pruža pipke u pravcu grindcorea, metalcorea, kojekakvih powerviolencea, sludge metala itd. Četiri pesme, mnogo besa, vrištanja i škripe, zvuk jeftin, prijemčiv, a cena koliko date, dakle, IDEALNO:

https://drainstar.bandcamp.com/album/in-contempt-of

Kalifornijski Martirio su jednostavniji u izrazu i njihov EP Dos Mundos ima šest kratkih i energičnih pesama hardcore punka koji je odsviran dobro, produciran kao da je metal, ali osvaja neposrednošću i jednostavnošću. Pevanje je na Španskom i to RAZJARENIM ženskim vokalom, rifovi su jednostavni i ložački ali pesme su napravljene znalački i pozivaju na akciju:

https://martiriohc.bandcamp.com/album/dos-mundos

Infinite Ammo su iz Brajtona i rade sludge hardcore, a što je kao normalan metalizirani hardkor ali sa malo više gruva i šmeka. EP  ∞ Ammo ima dobar omot i četiri pesme solidnog srednjetempaškog plesnog ritma, sa šmekerskim rifovima i pevačem koji ostavlja srce na terenu. Produkcija kvalitetna, bend ubedljiv a cena koliko date i to je veoma fer (Edit: osim što je bend u međuvremenu uklonio EP sa Bandcampa. Ostavljam tekst jer znamo da će se ponovo pojaviti kada dođe vreme):

https://infiniteammomusic.bandcamp.com/album/ammo

Prilično klasičan metalizirani hardcore/ moschore dobijamo na demo snimku Demo 2026 sastava Glimpse Of Life iz Atlante. Ovo je DOBRO, dakle, stilski vrlo tradicionalno, ali sa dobro napisanim pesmama, odličnim rifovima, kvalitetnom izvedbom pa čak i odličnom produkcijom. Bend odmah zreo za album, uspeh, slavu. Poslušajte, a ako ćete da kupujete, plaća se po vašem izboru:

https://glimpseoflife.bandcamp.com/album/demo-2026

Whoa, Quicksand imaju novi album. Bend koji je u mnogo smislova definisao posthardcore zvuk pre više od trideset godina je izdao svoj tek peti album, Bring On The Psychics, i to za Equal Vision i, pa, iako nikada nisam bio neki veliki fan ni ove etikete ni ovog benda, moram da preporučim ovo izdanje iz sve snage. Quicksand zvuče kao Quicksand, kao da vreme uopšte nije prolazilo, dakle, energični su, melodični su, emotivni su, a opet su pesme napisane zrelo i vidi se da ovo više nisu klinci. Produkcija je odlična i bend ne da se nije izbrukao nego je vitalan koliko je ikada bio:

https://equalvision.bandcamp.com/album/bring-on-the-psychics

Ahhh, a sada umetnost. Muelas su iz Atlante i mada u načelu sviraju hardkor, u postavi imaju i violinu, violu, violončelo… Zvuk im je onda kombinacija propisne ulične sirovosti i uzvišene sirovosti trpanja elektrifikovanih gudačkih instrumenata u hardkorpank aranžmane. Ima to jako mnogo šarma i EP Bellow užasno mnogo profitira od pametno napisanih pesama gde se pogo-pank i meksički folklor mešaju u besnim i melanholičnim refleksijama na anihilaciju imigrantskih zajednica na jugu SAD fašističkim delovanjem agencije ICE poslednjih godinu-dve, plus, naravno, od generalne queercore tenzije koja je još jača kada živite u Džordžiji. Pevačica i gudačica Susan Irais Reyes je apsolutna dragocenost ovog benda, ali pesme su generalno napisane izvanredno i daleko evoluiraju od svoje pank osnove a da je istovremeno niti napuštaju niti prerastaju. SJAJNO je, kao neka južnjačka, moderna, gladna i napaljena verzija Neurosis. Ako ovaj bend ne bude veliki i uticajan ovaj univerzum treba da se pakuje i ide u kurac.

https://muelas.bandcamp.com/album/bellow

Bend se zove Dark Tennis i omot njihovog trećeg EP-ja, Sinner, uspešno kombinuje obrnuto raspeće i teniski reket. Uprkos očiglednoj zajebanciji ovog italijanskog trija (koji se možda naprosto loži na aktuelnog vimbldonskog šampiona?), njihova muzika je zanimljiva i sasvim kvalitetna kombinacija blek metala sa grindcoreom, napisana ambiciozno, snimljena sasvim korektno. Pet pesama i dosta zabave po ceni koju sami odredite:

https://darktennis.bandcamp.com/album/sinner

Deo 5: DEATH METAL

Čileanci Mangled su snimili svoj drugi EP, Echoes from the Ominous Minds i to je vrlo uljudan, kvalitetan death metal stare škole. Dakle, svirka je energična, produkcija solidna a stil zasnovan na kvalitetnim tradicijama devedesetih godina prošlog veka, sa dosta thrash metal fundamenata koji se čuju pored tremolo rifova i zagrobnih vokala. Meni je ovo vrlo lepo:

https://mangledchile.bandcamp.com/album/echoes-from-the-ominous-minds

Funerary Outlook iz Viskonsina svoju muziku opisuju kao „Oldschool Psych Leaning Chainsaw Tech Death“ i debi album, Temporal Mutations i jeste malo izvaljen iz ležišta. Ovo zaista zvuči kao neka kombinacija death metala starije škole sa psihodeličnim strategijama i to se čuje i u harmonijama i u aranžmanima. Nisam siguran gde se tu „chainsaw“ komponenta uklapa jer je zvučno ovo DALEKO mekše od chainsaw death metal standarda ali i od većine savremenog death metala, producirano bez komprimovanja i digitalnih budženja težine. A što ovaj materijal čini i originalnijim i zanimljivijim:

https://funeraryoutlookgb.bandcamp.com/album/temporal-mutations

Imamo novi demo beogradskog Putrefilth i ovo su dve ODLIČNE pesme death/ doom metala, sa ponovo veoma solidnim rifovima, kvalitetnim vokalima pa i generalno dobrom produkcijom, pogotovo imajući u vidu da je ovo solo-akcija, rađena u, verujem, kućnim uslovima. Promo ’26 sugeriše da ćemo možda uskoro dobiti prvi album ovog projekta i mene će veoma zanimati da to  čujem. A ovo naravno plaćate  po želji:

https://putrefilth.bandcamp.com/album/promo-26

Švajcarci Pusboil sviraju brutalni/ slamming death metal i imaju jedan album iza sebe. Sada su snimili demo Eclipsed Volcanic Winter sa dve pesme i interludijem i to je sasvim pristojan garažni slem, bez velikog eksperimentisanja sa formom, ali sa autoritetom u gruvu i zvuku. Lepo:

https://pusboil.bandcamp.com/album/eclipsed-volcanic-winter

Zanimljivi su Brazilci Carceral koji sviraju, recimo, death metal sa thrash elementima, ali isključivo instrumentalno, tako da u prvi plan stavljaju virtuoznost i tehniku ali i da pesme budu bliže grindcore trajanjima, dakle, minut, možda dva. Produkcija je dobra, ljudi zaista dobro sviraju i moja EKSTREMNA sumnjičavost spram instrumentalnih metal bendova nije albumom  Descending Reprisal potpuno poništena, ali jeste malo nagrižena. Ima ovde nekog smisla, reklo bi se, makar ako volite klasični progresivni death metal, ali su vam ga uvek kvarili vokali:

https://carceral.bandcamp.com/album/descending-reprisal

Anatomize su, ono, brutal death metal bend za u rečnik i enciklopediju. Ekipa iz Ohaja na svom novom EP-ju, Manipulate the Infected radi perfektnu kombinaciju slamming death metala i tradicionalnog brutal death polivanja, producirana veoma čisto i kvalitetno, i sa puno dobrih rifova, poštenog mošerskog gruva, vokalima koji nisu samo studijski mogući, već se tu čuje prava tehnika i energija. Anatomize nemaju u sebi nekakve prevratničke ambicije i ako tražite nešto što pomera granice žanra imate EP Devourment od pre neku nedelju, no, Manipulate the Infected je mesnata, kalorična ploča perfektno korektnog slema i ja u njoj uživam kao svinja u blatu:

https://anatomize.bandcamp.com/album/manipulate-the-infected

Britanci Pulsate kažu da sviraju „groovy death metal“ ali naravno, kad im vidite tetovaže i garderobu, jasno je da je ovo slem. A što je sve tehnički konzistentno, naravno. EP Prestigious Thanatocracy ima pet pesama sa gejnom na gitarskim pojačalima (ili nekoj digitalnoj imitaciji istih) odvrnutim na skoro ilegalno visoku razinu, ali ovo je zapravo simpatična muzika, dakle, ne samo „performativni“ slem, već propisan brutalni death metal sa slemovima koji nije mnogo komplikovan niti na bilo koji način avangardan, ali zvuči autentičnije i bliže uzorima (poput Internal Bleeding ili Suffocation) po kreativnosti sa materijalom nego velika većina savremenih kopipejst slamming death metal bendova. Meni se dopalo:

https://pulsatedeath.bandcamp.com/album/prestigious-thanatocracy

Necrocosm su iz Raleja u Severnoj Karolini i posle deceniju i po od osnivanja i povremenih pauza u radu izbacili su svoj debi album, Damnation Doctrine. I meni se to sviđa: ovo je generalno melodični death metal, ali urađen po starim pravilima, dakle, da bude pre svega DEATH METAL, sa agresivnim tempom, urlanjem i blastbitovima, a koji će onda da ovo nadgrađuje maštovitim baroknim gitarskim temama i harmoničnim rifovima. Bend, dakle, ne pronalazi neku novu formulu ali u okviru stare i proverene radi vrlo dobro i tamo gde me 90% modernih melodeath bendova ostavlja sasvim hladnim, Necrocosm su mi prijali:

https://necrocosm.bandcamp.com/album/to-the-depths

Murder Of Life su ruski death metal bend sa malo hardcore mirisa u svojim osnovnim podešavanjima. EP Visions of Justice ovo vrlo solidno demonstrira kroz pesme koje su pune surovog blastbita i mošerskih delova gde se svira sa obe noge i punom snagom, na visokom tehničkom nivou a opet bez nekog ekscesivnog komplikovanja, sa aranžmanima koji su u principu tečni i lepo cure. Pritom, iako su naslovi pesama na Engleskom , tekstovi su zapravo na Ruskom i to je fino osveženje. Lepo, sve na gomili:

https://murderoflife.bandcamp.com/album/visions-of-justice

https://lordofthesickrecordings.bandcamp.com/album/visions-of-justice

Doctrine of Gore su žena i muškarac iz Lajpciga und Hamburga koji i sami spajaju brutalni death metal i malo hardcore šmeka u svom zvuku. EP Blood Sacrifice je vrlo gruvi, vrlo plesan materijal sa kućnom, hrskavom produkcijom, dobrim vokalima i jednim zrelim razumevanjem da slem može (a ponekad i treba) da bude muzika hipnotičkog, obrednog kvaliteta. Četiri ekonomične pesme i dobar intro, lepo sve na gomili:

https://doctrineofgore.bandcamp.com/album/blood-sacrifice

I Fuming Mouth iz Masačusetsa mešaju death metal i hardcore ali u njihovom slučaju taj death metal ima chainsaw zvuk bliži skandinavskim uzorima. Album The Ringing Bell onda šarmira tim teškim, mučnim, dementnim rifovima, disonantnim solažama i generalnom MASIVNOŠĆU:

https://fumingmouth.bandcamp.com/album/the-ringing-bell

Australijski Psycroptic na novom albumu, The Pulse of Annihilation svoj tehnički death metal pakuju u jednu probavljivu formu, postižući neku vrstu ne baš KOMERCIJALNOG zvuka, ali zvuka svakako prijemčivijeg za širi krug slušalaca nego što bi bio uski krug tech death posvećenika. Songrajting je, dakle, zreo, memorabilni rifovi su u prvom planu i bend ima gruv koji će vas pokrenuti čak i pre nego što primetite sve te neobične sinkope i metrike. Produkcija dosta nedinamična i ravna, avaj, ali ploča dosta dobra:

https://psycroptic.bandcamp.com/album/the-pulse-of-annihilation

Danci Carbon Tomb imaju debi album, Passage to a Neutron Star, ali ovo je trio vrlo iskusnih muzičara koji su svirali ili sviraju u Urkraft, Genocide Doctrine, Wrath of Belial, Guttural Slug i još masi bendova. Iako je nominalno njihov odabrani stil mešavina death metala i deathcorea, album zapravo više spaja hermetični, progresivniji death metal sa malčice metalcore elemenata na vrlo maštovite načine. Imajući u vidu iskustvo muzičara, jasno je da kompozicije zvuče zrelo i inteligentno, a produkcija je IZNENAĐUJUĆE živa i dinamična. Odličan debi projekta za koji se nadam da će živeti dugo, srećno i berićetno:

https://carbontomb-label.bandcamp.com/album/passage-to-a-neutron-star

Ethereal Rot iz Portlanda u Mejnu na svom debi albumu, isto naslovljenom Ethereal Rot spajaju tehnički death metal sa malo progresivističkh ideja, pa mu dodaju i malo blackened death horora, i onda i kašičicu melodičnog death metala, sve to špikovano lavkraftovskim imaginarijumom i filozofskim, jelte, temama. Sasvim dovoljno ambiciozno za prvo veliko izdanje i mada ono ima samo šest pesama, te su pesme napisane pošteno i u njima se svašta dešava. Bend se trudio i oko produkcije – sam snimajući, miksujući i masterujući ceo materijal – i mada na neke stvari moram da se žalim (na bubanj, naravno, koji ne bi mogao zvučati „digitalnije“ tačno da ga je R2D2 otkucao na Commodore Amigi 1200), cenim ipak dinamičnije gitare, lepo definisan bas u miksu i generalno topliji mastering. Sve u svemu, prvenac vredan svake pažnje:

https://etherealrot.bandcamp.com/album/ethereal-rot

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Jehovah On Death su grčki okultni metal bend inspirisan španskim katolicizmom. Ima sigurno i čudnijih kombinacija. Novi album ove ekipe iz Atine osnovane, ako se ne varam 2022. godine, je istovremeno i prvi „pravi“ album jer je bend do sada izdavao EP-jeve. No, ovo izdaje ugledni italijanski I, Voidhanger i  mada Jehovah On Death nisu onako opskurni i hermetični kako je pravilo za bendove sa kojima ovaj izdavač sarađuje, uklapaju se u njihov katalog čistom bizarnošću koncepta i ozbiljnošću sa kojom sviraju svoju kombinaciju melodičnog, himničnog metala, flamenka, vodvilja… Lágrimas de Oro je ploča veoma zanimljivih ideja, lepe, promišljene produkcije, raznovrsnih kompozicija i odličnih ženskih vokala, istovremeno zrela ali i detinje razigrana. Odličan izbor za I, Voidhanger:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/la-grimas-de-oro

Protest the Hero iz Toronta su, ono, istorijska anomalija, sa spajanjem progresivnog roka i panka u svojoj muzici. Naravno, bend radi već decenijama i navikli smo se na to a i u međuvremenu je progresivni metal otišao na različita zanimljiva mesta dok je iz pank smera došlo mnogo kompleksnog mathcore rada… U svakom slučaju, novi album Protest the Hero, naslovljen Within je ploča koja perfektno radi na secištu kompleksnih, tehnički zahtevnih ali pitkih progresivnih aranžmana i pank rok neposrednosti. Produciran kvalitetno, napisan izuzetno zrelo, ovo je album zarazne energije, osuđen na mnoga slušanja:

https://protestthehero.bandcamp.com/album/within

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Kalifornijski Coffin Hunters sviraju heavy metal ali baš starinski, dakle, iz perioda pre nego što će novotalasni zvuk ubrizgati u ovu muziku ulični nestašluk i dašak pank roka. Treći album benda, Cosmic Dawn zvuči kao da je prvenstveno inspirisan progresivnim rokom sedamdesetih, sa mnogo melodičnih tema, akcentovanih harmonija, kompleksnim aranžmanima koji muzici daju epski dah, iako je sama svirka sve vreme pošteni, sa obe noge na zemlji stojeći hard rok/ hevi metal. Meni se to veoma dopada, pogotovo uz dosta srećnu produkciju u kojoj instrumenti imaju lepe, „prirodne“ boje, miks ih pažljivo raspoređuje u prostoru, mastering je dinamičan i ugodan za uho. Ako volite Wishbone Ash, ali i, recimo, Drugi Način, ovo je vrlo preporučljivo:

https://coffinhunters.bandcamp.com/album/cosmic-dawn

Njemački power metalci StormHammer rade preko trideset godina a Wrath of the Hammer im je deveti album i mada nije naročito inovativan ili na bilo koji način beži od nekakvih osnovnih podešavanja tevtonskog power metala, nudi sasvim pristojan program. Postava je osvežena, sa tri nova čoveka u kolektivu i pesme su energični, pržački komadi melodičnog metala, sa mnogo cheesy harmonija i dobrim tempom. Korektno!

Londonski Imperium sviraju duže od deset godina i upravo su izdali debi album, Exodus Unknown, krunišući nisku kraćih izdanja pločom koja ima thrash metal čvrstinu i heavy metal melodičnost. Ne dopada mi se PRETERANO kako oni to kombinuju, sa previše trešerskog „tehničkog“ sviranja i uličnih melodija što sve zvuči kao imitiranje Metallice bez previše invencije, ali, mislim, to je valjda samo moja preferenca U objektivnom smislu, ovo je kvalitetna ploča dobrog heavy metala, napisana dobro, odsvirana dobro, producirana solidno i vredi da se čuje:

https://imperiummetal.bandcamp.com/album/exodus-unknown

Ni drugi album losanđeleskih Novareign mi nije nešto po ukusu ali i ovo je objektivno ploča vredna pažnje. Snimljen osam godina nakon prvenca, Shifting the Axis of the World je album progresivnijeg power metala, nešto kao Helloween ili Blind Guardian koji češće menjaju ritam, a teme su im ekstremno melodične i epske sve vreme. Fino je to sasvim u osnovi, ali album za moj ukus pati od ružne, supernedinamične produkcije (bubnjevi su posebno ravni) koja je, nažalost češće pravilo nego izuzetak u modernom power metalu, i od forsiranja „progresivnih“ aranžmana nauštrb pitkosti pesama. Ali, mislim, nije da ovde nema šta da se čuje, bend piše dobre rifove, izuzetno se trudi oko tema i, evo, poslušajte:

https://novareign.bandcamp.com/album/shifting-the-axis-of-the-world

Takođe losanđeleski Ruthless su svoj debi album snimili još 1986. godine. Curse of the Beast im je onda tek peti (i četvrti u ovom veku) i mada nisam odmah pao na patos od njegove energije, ovo je vrlo poštena ploča mošerskog heavy metala koji uzima šta mu treba od thrasha i radi znojav, ulični zvuk. Dakle, imamo ovde dosta propisnog street metal sadržaja (npr. Raging Violence), ali uvezanog u kompleksnije, trešerskije aranžmane, sa dosta soliranja, napaljenih refrena itd. Produkcija pristojna, pesama MNOGO i niko ne može da kaže da su Ruthless ovo tek odradili. Bend je definitivno vitalan i posle više od četiri decenije rada i snimio je album relevantnog, modernog materijala. Respekt:

https://ff-ruthless.bandcamp.com/album/curse-of-the-beast

ALBUM NEDELJE

Heh, Mattu Harveyju iz Gruseome nije dosta što ima jedan death metal bend koji legat utemeljitelja žanra – grupe Death i pokojnog Chucka Schuldinera – održava živim pišući i izvodeći – odličnu – muziku u istom stilu, nego je osnovao i Left to Die koji JOŠ VIŠE treba da omažira Death. Ovde su, naime, pored Harveyja i Gusa Riosa, kolege iz Exhumed, na bubnjevima, u postavi i Terry Butler iz Obituary, te Rick Rozz iz Massacre, a što nije samo jaka reprezentacija old school death metalaca iz Tampe, već su ova dva momka i svirala u ranim postavama Death. Debi album projekta, Initium Mortis, međutim, nije samo „death metal ploča urađena u stilu ranih Death“ već zapravo kolekcija starih pesama Death i Mantas, sada snimljenih sa, kako se to obično kaže, ovim znanjem. I, mislim, na papiru možda ne bi delovalo uverljivo da pesme koje su Chuck i kolege pisali sa 15 ili 16 godina mogu četiri decenije kasnije da budu FUL death metal himne, album je u stvarnosti apsolutni provod od početka do kraja. Ovo je death metal koji naprosto „radi“, sa superiornim rifčinama, sjajnim, komponovanim solažama, stamenim trešerskim ritmovima, idealnim odnosom razgovetnosti i mutljavine, sve producirano solidno i ispucano u vašu facu sa punim ubeđenjem da ste ovo čekali decenijama. Izvrsno.

https://lefttodiedeathmetal.bandcamp.com/album/initium-mortis