U treningu smo za gostovanje braće Cavalera naredne nedelje, a pomogli su nam brojni albumi izašli OVE nedelje. Evo malog izbora ploča koje preporučujemo:
Deo 1: BLACK METAL
Da krenemo sa malo malo propisne blek metal sirovine. Ove nedelje izašao je treći, ne čekajte, ČETVRTI EP/ Demo za projekat Kriistos a koji je nastao ove godine. Naravno da se radi o kućnom, sirovom blek metalu, a još slađe je da je ovo drugi projekat za Countes Lilith, mladu Špansku umetnicu koja je isto ove godine imala i dva izdanja sa svojim poznatijim (isto samostalnim) projektom Lilith. Enivej, jasno je da je ovo samo za najposvećenije, dakle, radi se o jednostavnoj muzici snimljenoj najjeftinije moguće i neopterećenoj nekim velikim konceptualizacijama, no Veniet Pro Anima Tua, drugi EP ovog projekta svakako PROJEKTUJE mnogo znojave energije i intenzivne emocije (mostly mržnje, naravno) i to ima svoju težinu:
https://kristosblackmetal.bandcamp.com/album/veniet-pro-anima-tua
Arma Mortis su dva lika iz Čikaga koja prže najstrašniji war metal. Demo MMXXVI ima četiri pesme non-stop mitraljiranja, snimljen jeftino i bez sad nekakve nove ideje u rekonstrukciji starog, jelte, žanra, ali ovo je prepuno iskrene energije, rifovi su ložački i moćni, a tempo je ubistven. Nemam ja tu šta da filozofiram, ako volite ovakvu muziku, volećete Arma Mortis:
https://armamortis.bandcamp.com/album/demo-mmxxvi-2
Iz Čilea dolaze Hierophany sa pet pesama old school prebijanja. EP Opusculum je sirov, naivan, neposredan i divan u svom spoju jeftine, organske produkcije i prirodno izašlih melodija koje se ispaljuju preko blastbita. Prelepo:
Скотина je blackened grindcore trojac iz Rusije sa solidnim aktuelnim EP-jem naslovljenim Бессовестный. Ovo su četiri pesme krljačine koja je uredno producirana, ima dobre rifove, zna da upotrebi mračnu, evokativnu melodiju i u prvi plan gura psihotične vokale koji svemu daju dosta karaktera. Cena za EP je koliko date a ovo je prilično ubedljiv iskaz:
https://skotina.bandcamp.com/album/–2
Mourir su Francuzi i sviraju blek metal i mada se tu podrazumeva osobenost i avangardni naboj u startu, ovaj bend iznenađuje svojim stilom i izrazom. Treći album za Mourir zove se Nous, le venin i nudi značajno spontanije, organskije građene pesme nego što je za blek metal generalno a francuski blek metal partikularno nekakav prosek. Da bude jasno, i dalje se tu propisno bije i ima tipično „francuske“ melodičnosti ali zvuk je vrlo garažnog tipa pa su i pesme nekako duševne i lične:
https://movrir.bandcamp.com/album/nous-le-venin
Za ovonedeljnu porciju švedskog blek metala tu je drugi album projekta Escumergamënt, naslovljen Apparebat Eidolon Senex. Ne zna se ko u ovom bendu svira, ali italijanski Avantgarde Music se sa ovim albumom dobio vrlo lep paket second wave krljačine sa nešto – ne mnogo – modernijom produkcijom i malčice više melodije koja lepo oplemenjuje inače vrlo agresivne matrice. Fino:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/apparebat-eidolon-senex
Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK
Atom Strange su, iako za njih do sada nisam čuo, bend koji radi već dvadesetak godina u Njujorku. The Lost Cosmonauts im je četvrto izdanje i to je vrlo ugodan hard rok/ stoner rok sa svemirskim temama, naravno, ali sa muzikom koja stoji čvrsto na zemlji. Ovo je, dakle, čvrst rifaški program a ne nekakva space-rock izmaglica, ali je pritom vrlo zrelo napisana, sa odličnim gitarskim temama, osećajem za dinamiku i smenu harmonija u pesmama, vrlo dobrim, karakternim pevačem i toplim, bogato produciranim zvukom. Vrlo lepo:
https://atomstrange1.bandcamp.com/album/the-lost-cosmonauts
Kanađani Cannabus shodno imenu sviraju nadrogirani stoner rok. Debi album Ride the Bus je psihodeličan, natopljen gitarskim efektima, tripozan i hipnotičan. Daleko je od originalnosti, ali nije ovo muzika u kojoj se to prioritetno traži, pa je bitnije da Cannabus zvuče autentično a tako i zvuče:
https://cannabus.bandcamp.com/album/ride-the-bus
Iz Grčke dolaze Stone Cream i sviraju veoma prepoznatljivo grčki stoner rok. Dakle, album Skimmin’ the Blues je vrlo bluziran, sav u ’70s gruvu, produciran moderno i urađen po najvišim profesionalnim standardima. Skoro kao da ga je pravio algoritam! Ali nije, ovo su živi ljudi sa dosta albuma iza sebe i mada ovaj album svakako možemo nazvati reciklatorskim, on je i dalje PRILIČNO dobar:
https://stonecream.bandcamp.com/album/skimmin-the-blues
Irata su američki power trio (koji je imao i faze svirke kao kvartet) čiji hard/ stoner rock ima fino oplemenjujući „alternativni“ otklon. Album Human onda nudi čvrsti, teški gruv, ali i zanimljivo ekspresivne melodije i dinamiku koja je bliža alternativnom roku nego strejt hard i stoner rok predlošcima. Fini su ovo rifovi, dobre melodije, svirka MOMAČKA:
https://smallstone.bandcamp.com/album/human
Španski Pylar sviraju mučan, težak drone-doom metal i u postavi pored gitara i bubnjeva imaju violine i mandoline i francuski rog i sve se to sudara u jednoj avangardnoj orgiji zvuka na najnovijem albumu, Delyrio. Ovo je tribalna, hermetična procesija udaraca, vrisaka i hipnotičkih dron-rifova, pa onda mirnijih ali jednako tribalnih i hermetičnih meditacija, sve u trajanjima od po deset minuta. Svakako, konfrontativno je, a producirano je prilično sirovo, no muzika Pylar nije trivijalna i ne iscrpljuje se u šok-taktikama. Vredi da se posluša:
https://cavsas.bandcamp.com/album/delyrio
Ima dosta bendova sa imenom Bog, uglavnom jer ta reč na Engleskom označava močvaru i zgodna je za spore, lepljive sludge ili doom metal grupe. U ovom slučaju, ekipa je iz Oklahome, svira se jednostavan, zabavan doom metal a minialbum American Singles ima šest pesama sporog tempa, dobrog rifa, povremeno interesantnog korišćenja klavijatura. Vokali su melodični, žalobnički, ali cela produkcija je jeftina a promišljena i ovo ima puno šarma i cenu od koliko date:
https://bog405.bandcamp.com/album/american-singles
Evil Eye iz Severne Karoline kažu da su uzori za njihov fazirani, bluzirani teški rok bendovi poput Grand Funk Railroad, Mountain i, naravno, Black Sabbath pa su i aktuelni EP naslovili Under A Sabbath Moon. Pročitate to ime, vidite omot i znate da će ovo biti gruverski, drogirani i psihodelični heavy-fuzz-blues ali niste svesni da će dve pesme trajati duže od petnaest minuta a što je svakako verodostojno viziji koju su za ovu muziku imali nabrojani bendovi sedamdesetih godina prošlog veka. Fino je:
https://evileyenc.bandcamp.com/album/under-a-sabbath-moon
Ela je EP za brazilski heavy psych trio Ácida i to su četiri pesme mračnog, mučnog gruva sa grubim ženskim vokalom i vrlo pankerskim formatiranjem „stoner rock“ predloška. Ima to svojih draži, anarhičnost i sirovost ove muzike u rezultanti daju jednako nepredvidiv i ugodno tribalni efekat pa, eto, poslušajte:
Iguanahead uz Nešvila se dosta zajebavaju u svojoj svirci, dajući joj eksplicitno komičnu dimenziju na nekim mestima. Ali njihov EP Go Guano je svejedno jedna od najboljih, najložačkijih rokenrol ploča koje sam čuo ove nedelje. Svirka je žustra, pesme su odlično napisane, produkcija je pametna a kombinacija energičnog, žestokog teškog roka i psihodeličnih aroma je PERFEKTNA. Plus cena od koliko date za čak pet pesama, PA TO JE APSOLUTNO RAZBOJNIŠTVO:
https://iguanahead.bandcamp.com/album/go-guano-ep
Američki doom folk projekat Buzzard ima novi EP, Appalachian Blood Bourbon i ako vam je nedostajalo kombinacije faziranih gitara, blugras bendža i praktično hip-hop gruva, ovde ima šta da se čuje. Čini mi se da Christopher Thomas Elliott pokušava da nađe neku „zrelu“ formu ovog projekta i sada malo luta kroz eksperimente ali ima on dosta kredita u ovoj kući da se sve to isprati, čak i kad je, kao u slučaju ovog EP-ja sve nekako kućno po produkciji i nedorečeno u formi:
Tomb su doom/ stoner rock bend iz Virdžinije i njihov debitantski Weeping and Gnashing of Teeth dosta ide na snagu, sa teškim gaženjem sporim, masivnim bubnjevima i debelim, nisko štimovanim rifovima kombinovanim sa urlanjem. No, muzika ovde ipak ima i poneku suptilnu dimenziju, bend pokazuje da razume koncept dinamike, uspešno koristi melodične vokale da proširi polje borbe i generalno ostavlja PRISTOJAN utisak:
https://tombdoom.bandcamp.com/album/weeping-and-gnashing-of-teeth
Thumos su onaj američki sludge-post-metal bend koji sve albume snima inspirisane antičkog grčkom kulturom. Novi EP, Asebeia and Corruption of the Youth po prirodi stvari dolazi kao dodatak prošlogodišnjem albumu što se bavio suđenjem Sokratu i mada je u pitanju više kolekcija pesama raznih namena nego pravi, zaokruženi opus, među ovih sedam komada žestine i gruva ima lepih svari:
https://thumos.bandcamp.com/album/asebeia-and-corruption-of-the-youth
Old World Astronaut su tri muškarca iz Belingema u Vašingtonu sa albumom prijatnog psihodeličnog stoner/ hard roka. Lightbearer ima i onaj „heavy groove“ element koji bi bio potreban za bend što hoće da svira barove i male, znojave klubove, ali je i melodičan, sa dosta dinamike u zvuku, tananih vokala, mirnijih, nedistorziranih delova. Sasvim prijatno:
https://oldworldastronaut.bandcamp.com/album/lightbearer
Traversing the Cliffs of Insanity su dva lika iz Sakramenta koja vole High on Fire, ali vole i Melvins i Drive Like Jehu, pa im je muzika negde između propisnog hašišarskog stoner roka i alternativnijeg roka. Svakako je maštovita u dovoljnoj meri da mi ne smeta prilično spržena produkcija na petom EP-ju dvojca a koji se zove samo V (i deo je tekuće šale sa imenovanjem njihovih izdanja). Muzike ovde ima dosta, sa osam pesama koje idu jakim entuzijazmom i dobrim tempom, ponekad prebacujući tri minuta, ponekad ne dosežući ni dva. Zvuk, kao što rekoh, nije idealan za moje pojmove, natrpano je to u miksu i masteringu ali pesme su zdrav, srčan rokenrol koji bih svakom prepisao da sam lekar:
https://traversingthecliffsofinsanity.bandcamp.com/album/v
Shadow of Jupiter su ekipa iz Čikaga koja snima za Ripple Music i onda znate da će njihov drugi album, Bones, biti dobro producirana kolekcija kvalitetnih teškorokerskih komada. Ono što možda ne očekujete je izražena psihodelična dimenzija, sa puno toplog drona, ritualnih udaraljki i generalne repetitivnosti koja će vas premestiti na neko drugo, i svakako bolje mesto. Dobar, mesnat album rokenrola koji ne zaboravlja bluzerske korene ali voli i malo da šara po unutrašnjem svemiru:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/bones
Ripple Music imaju i još jedan odličan album ove nedelje. Ealdor Bealu su heavy psych ekipa iz Ajdahoa a Graves of the Silent Plain im je četvrti album, kolekcija podužih hevi rok meditacija, sa toplo, prijatno distorziranim gitarama, puno repetitivnih, hipnotičkih, melodičnih tema i praktično obrednim napevima. Graves of the Silent Plain je ploča izražene melanholije, ali ona je istovremeno i, jelte, rokerska i uvek nudi energiju i gruv i to mu dođe idealna kombinacija:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/graves-of-the-silent-plain
https://ealdorbealu.bandcamp.com/album/graves-of-the-silent-plain
No, ove nedelje u hardrokerskom i heavy psych domenu možda najprijatniji album donose Broadslab iz Severne Karoline. Njihov album The Fifth Essence je perfektna kombinacija ritam-i-bluz rolanja, hard rok rokanja i proto metal mrčenja, sa masnim gitarama, robertplantovskim vokalima-u-pubertetu i ne prenaglašenim ali pametno iskorišćenim klavijaturama. Momčad iz Raleja voli da svira i melodično i emotivno, ali kad zakuva gruvčinu, tu nema vađenja do samog kraja. Odlično:
https://broadslab.bandcamp.com/album/the-fifth-essence
Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL
Kross of Khaoss su italijanski thrash metal bend sa novim EP-jem, All You Can Hit a koji im je prvo izdanje nakon debi albuma iz 2019. godine. Ali je bogato, ovde imamo pet pesama pošteno napisanog, energičnog thrash metala, snimljenog znalački u skromnim produkcijskim uslovima i bend nudi i energiju i atmosferu i malo, jelte, „muzičarske“ egzibicije. Vrlo dobro:
https://krossofkhaoss.bandcamp.com/album/all-you-can-hit
Trendkill su trio iz Džordžije koji svira vrlo jednostavan, sirov thrash/ death metal. Debi album, Apathy For The Dead ima garažnu, iskrenu energiju tri čoveka koji su besni i sviraju muziku koju vole, makar ta muzika bila vrlo jeftino producirana i u kreativnom smislu generalno rekonstrukcija druge muzike koju oni vole. Neposrednost je ovde glavni adut: „True Thrash-Death Metal. No trends, fuck AI.“
https://trendkillbandofficial.bandcamp.com/album/apathy-for-the-dead
DevilDriver svakako nisu bend koji meni stilski nešto specijalno odgovara, ali novi, jedanaesti album, Strike and Kill im je vrlo solidan. Ovo je ta neka kombinacija groove metala i metalcorea koja u nekoj srećnoj rezultanti nudi nešto najsličnije thrashu, sa forsiranjem tvrde, tehničke svirke i preseljenjem melodične, himnične komponente pesama u pozadinu. OK, mnogo je i do toga što je mastering BESMISLENO preglasan pa muzika zvuči apokaliptično štagod da se svira, ali ovo prilično jebeno kida. Možda je samo skromna nedelja u metalu inače pa sam posvetio više vremena ploči koju bih inače preskočio bez slušanja, a možda je i do skoro skroz nove postave koja se ovde dokazivala pišući i svirajući iz sve snage, tek, ovo mi je iznenađujuće prijalo:
https://devildriver.bandcamp.com/album/strike-and-kill
Iron Slaught su dva Francuza sa drugim albumom, Metallic Torments, a koji stiže jedanaest godina nakon prethodnog. Nije onda baš ni iznenađenje da je ovo muzika vrlo ekstrovertne, nestrpljive energije, koja ŽUDI da se dokaže i pokaže vam šta sve ume. Iron Slaught rade ugodan thrash metal koji stilski pripada ranim osamdesetima (recimo da je u stilu ranih albuma Metallice i Exodusa), ali je, naravno, muzički rafiniraniji, sa dosta truda oko aranžmana, produkcije itd. pa neke pesme prebace i po šest minuta. Nemam zamerki jer Iron Slaught vrlo solidno pišu taj svoj metal i čak i dosta glasan mastering ne smeta – zvuk je dovoljno zdrav a svirka iskrena i napaljena da se to vrlo lepo posluša:
https://ironslaught.bandcamp.com/album/metallic-torments
Convulsis iz Mičigena treskaju vrlo solidan thrash metal na svom debi albumu Unrepentant Menace. Ovo je punokrvni, tehnički izbrušeni a estetski štrokavi thrash visokog oktanskog broja, koji bih mogao da uporedim sa najboljim fazama Dark Angel, napisan odlično i produciran GLASNO ali dobro. Bend ima i brzinu i ljutinu i žestinu, ima i etitjud i sve što treba ali u prvom su planu kvalitetno napisane i raznovrsne pesme koje će vam testirati fizičku kondiciju ali ponuditi i mnogo duševne hrane:
https://convulsis.bandcamp.com/album/unrepentant-menace
Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND
Trauma iz Hjustona drlja pošten, agresivan metalizirani hardcore na kolekciji demo snimaka naslovljenoj samo Demos. Ovo je pet pesama ekonomičnog trajanja, dobrog, teškog zvuka, rifova koji spaljuju zemlju pod sobom i bubnjeva koji je onda preoru, a vokal je zgađen, promukao, izmučen. Cena je, naravno koliko date ali dajte pošteno jer ovo ima energiju i mržnju za dosta para:
https://ihearttrauma.bandcamp.com/album/demos
Freshman Cannibals su pank rok bend iz Sakramenta i njihov album Take the Tragedy donosi deset pesama poštenog rokenrol prženja. Bend tvrdi da ima i izvesnu alternatvnu dimenziju i, mislim, OK, ovo je pank rok bliži Dead Kennedys nego Ramones formatu. Mada je zarazno, brzo, jednostavno i zabavno. Drastične razlike u zvuku sugerišu da je ovo više kolekcija demo snimaka nego „pravi“ album ali to su nebitne, akademske distinkcije.
https://freshmancannibals.bandcamp.com/album/take-the-tragedy
All Except One su iz Zrenjanina i opisuju svoju muziku kao „Hardcore Metalcore D-Beat Neocrust“ i, zaista, ona je kombinacija pitkijih, melodičnijih metalcore (pa i melodeath) elemenata sa D-beat krljačinom i sve malo dosoljeno savremenim, melodičnijim blek metalom. Album Death is safer than this… je zapravo vrlo solidan, produciran kvalitetno, odsviran iz sve snage i pun melodičnih rifova i vratolomnih smena tempa i ritma. Ima to u sebi jadnu jaku „pop“ notu ali je svakako dobro čak i za nadžak-babu kao što sam ja:
https://allexceptone023.bandcamp.com/album/death-is-safer-than-this
The Invid iz Rejkjavika sviraju nekakav disonantni hibrid panka, D-beat hardcorea, thrasha… Album Bridge ima zanimljiv, prilično hermetičan ali intiman zvuk i pesme koje su atmosferične, iako forsiraju standardni gradivni materijal: rifove, d-beat ritmove, promuklo, grleno pevanje. Ima to sve jednu eleganciju i zapravo je i prilično raznovrsno u onome što nudi.
https://theinvidofficial.bandcamp.com/album/bridge
A finski Off the Grid su negde između klasičnog finskog hardcore thrasha i melodičnijeg, emotivnijeg posthardkor zvuka. Album Volatile ima prštav, jeftin zvuk, ali ubedljivu, energičnu svirku sa dosta tanane emocije ali i sasvim propisne hardcorepunk energije. Vrlo solidno:
https://beoffthegrid.bandcamp.com/album/volatile
Show Me The Body su iz Njujorka i njihov post/ hardcore ima pank rok sirovost i neposrednost ali i maštovitu, eksperimentalnu dimenziju u pisanju pesama. Album Alone Together ima trinaest pesama, nizak štim i debeo, drogiran zvuk, ali je pametniji nego što očekujete i elegantniji nego što daje da se vidi:
https://showmethebody.bandcamp.com/album/alone-together
Kanađani New Guns kažu da „slušaju samo pravi metal, poput Trapt“ i ta, jelte, duhovitost farba i njihovu muziku koja je taj neki hibrid mathcorea i haotičnog hardkora, odsvirana vrlo precizno, snimljena vrlo čisto i kvalitetno. EP Grisly Handiwork ima četiri pesme kontrolisanog haosa i duhovite, tehnički napredne, kvalitetne svirke i, naročito po ceni od koliko sami date zaslužuje najjače preporuke:
https://newguns.bandcamp.com/album/grisly-handiwork-2
Normal American iz Severne Karoline sviraju prilično odličan metalcore na EP-ju Any Man This Violent. Ovo su četiri pesme surove tenzije i nasilne ekspresije, kratke, mučne ali istovremeno i zarazne, producirane odlično i odsvirane sa najvećim ubeđenjem. Cena od koliko date je više nego fer imajući u vidu veoma visok kvalitet ponude:
https://normalamericannc.bandcamp.com/album/any-man-this-violent
Shatter iz Njujorka sviraju metalizirani hardcore/ crossover, ali njihov EP Burning je skoro kao da slušate Possessed ili neki sličan rani death metal bend kako radi hardcorepunk. Hoću reći, pesme su kratke, surove, primitivne, ali istovremeno pune jebeno dobrih rifova i gruva a zvuk je dosta dobar, snažan a opet ne upropašćen modernim kompresijama i digitalnim editovanjem. Jako zabavna, jako slatka muzika:
https://shatternyc.bandcamp.com/album/burning
Frayed Ends BC su Irci, iz Belfasta (pretpostavljam da „BC“ u njihovom imenu i znači „Belfast City“) i prva pesma na albumu Nothing At All im se zove Powerviolence. Ali Frayed Ends BC ne sviraju powerviolence hardcore. Njihova muzika je zapravo kombinacija metaliziranog hardkora i beatdowna, sa doduše dosta trešerskih delova i zvukom koji nije onako iskomprimovan kako to moderni moshcore/ beatdown hardcore bendovi generalno rade. Dalje, ovo je i muzički malčice maštovitije, sa dosta zanimljivog gitarskog rada između tribalnih, uličnih rituala i meni se kao paket prilično dopada:
https://frayedendsbc.bandcamp.com/album/nothing-at-all
I Spread The Disease iz Kanade su zanimljiv žanrovski spoj. Ovaj bend, osnovan pred kraj devedesetih radi metalcore u spoju sa black metalom i to je i agresivno i melodično u isto vreme. Novi album, The Darkness. The Dread. The Suffering. dolazi solidnih dvadeset i sedam godina nakon prethodnika i puca od, jelte, želje da se dokaže, sa mnogo energije i emocije. Produkcija je, jelte, prilično naporna, ali je muzika dobra:
https://hypaethralrecords.bandcamp.com/album/the-darkness-the-dread-the-suffering
Kanađani Ape War imaju split sa bendom Oklahoma! ali čija strana splita nije na Bandcampu. Žalim slučaj! Ape War nude tri pesme jeftino snimljenog ali korektno odsviranog bučnog grindcorea sa disonantnim rifovima, više gruva nego blastbita i negativnim, skoro nihilističnim tekstovima. Sasvim solidno, dakle:
https://apewar1.bandcamp.com/album/ape-war-oklahoma-split
Sex Prisoner iz Arizone sviraju prilično odličan powerviolence hardcore. Njihov album, Cautionary Tale ima i brzinu, i spastičnu eksplozivnost, ali i teški, mučni rif koji bi bio kod kuće i u sludge metalu, ima promukli, očajnički vokal i niski štim i sve se pakuje u kratke, surove pesme producirane odlično. Bolesno a veoma dobro:
https://tolivealie.bandcamp.com/album/cautionary-tale
E, sad, za nešto melodičnije ali i dalje abrazivno i energično tu su snag. iz Milvokija. Bend na svom trećem albumu, All The Cages Holding Us Will One Day Turn To Dust, nudi odlično napisan, kvalitetan screamo i emoviolence, donoseći svu emotivnu dimenziju shoegaze popa u mošpit i nudeći idealan ambijent da se svi zaboravimo i postanemo jedna masa koja plače i šutira se u isto vreme:
https://snagmke.bandcamp.com/album/all-the-cages-holding-us-will-one-day-turn-to-dust
Ran na Japanskom može da znači mnogo stvari, ali pošto je bend Ran iz Liona, iz Francuske onda u njihovom slučaju verovatno znači „haos“ kako nas je sve podučio Akira Kurosawa. Enivej, Ran imaju album Apnea i ovo je zabavan, dosta haotični, dosta disonantni, jeftinije snimljeni ali zapravo vrlo pristojno uvežbani i napisani grindcore/ hardcore. Bend sam sebe opisuje rečima: „like Bud Spencer slapping your face with a mix of punk, grindcore and death metal.“ i mi možemo samo da pitamo „ko to ne bi voleo?“ Naravno da ovih dvanaest pesama plaćate koliko hoćete:
https://ranpunkdeath.bandcamp.com/album/apnea
Deo 5: DEATH METAL
Asphyxiater su death metal trio iz San Dijega sa divljačkom old school dispozicijom. Debitantski EP Process of Suffocation ima pet pesama od kojih je jedna obrada Death i bend se i može naći na koordinatama između Death, Obituary i Cannibal Corpse. To su, razume se, dobre koordinate a EP je produciran solidno, sa pristojnim analognim zvukom i pažnjom za detalj. Veoma pristojno a pritom je besplatno:
https://asphyxiater.bandcamp.com/album/process-of-suffocation
Španci Unicornium sviraju death metal sa uplivima goregrinda, antifašisti su i svojoj muzici pripisuju i „komične“ dimenzije. Ovo znači da je EP Bollit d’ossos, njihov drugi, dosta dobro odsviran i produciran, ali i da pesme imaju zabavnu mošpit energiju bendova poput Gutalax i slično, sa dodatom superstrukturom „tehničkijeg“ death metala odozgo. Sasvim korektno.
https://unicorniumband.bandcamp.com/album/bollit-dossos
Vrlo solidno zvuče Necro Blade uz Hjustona na svom drugom demo snimku, Dim the Light of Faith. Ovo je nominalno black-death metal ali je u praksi pre svega rifaški, mošerski death metal, naštimovan nisko i odsviran disciplinovano. Zvuk je solidan, pesme su uglavnom srednjetempaški mošerski komadi znoja i distorzije i sve je kako treba da bude:
https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/dim-the-light-of-faith
Liquified su grupa mladih momaka iz Notingema koja svira death metal. Mislim, sa imenom kao što je Liquified ništa drugo ne bi ni bilo prikladno. Human Corpse Effigy je drugi EP postave oformljene 2024. godine i to su dve pesme dobro napisanog old school death metal krljanja sa dosta mošerskog gruva ali i propisnim trešerskim rokanjem, solidnim solažama… Liquified ne izmišljaju toplu vodu ali isporučuju robu bez filozofije i to se mora ceniti:
https://liquified-deathmetal.bandcamp.com/album/human-corpse-effigy
Apogean su iz Toronta i njihov death metal je nestašan. Drugi album, Waste Where Life Begins za ovu kanadsku ekipu je negde između melodičnog, progresivnijeg death metala i propisnog pećinskog moš-frendli programa. Produkcija je možda i previše čista i uredno spakovana za moj ukus, ali je muzika dosta solidna, sa priličnim brojem dobrih ideja, pevačem koji dosta često peva i čiste note i zvuči karakterno i tako, dobro je:
https://apogean.bandcamp.com/album/waste-where-life-begins
Haserot iz Teksasa su kvintet iskusnih muzičara čiji je debi album veoma primetno inspirisan ranim devedesetima, u rasponu od Morbid Angel, preko Entombed i Dismember pa do Carcass. Advent of Suffering je onda jedna melodična, energična ploča na kojoj se mračni, evokativni rifovi smenjuju sa epskim, memorabilnim melodijama. Dobro je to i odsvirano i jedino moram da se žalim na miks koji ide na old school lojalizam ali je prilično natrpan i pored dosta dobrog zvuka i boje (i MASE) gitara ne ostaje mnogo prostora za bubnjeve. Ali generalno je dobro:
https://haserot.bandcamp.com/album/advent-of-suffering
Australijski melodični death metalci Destruction Of The Healer nemaju neku posebnu karakteristiku u zvuku koji je meni kao da ste spojili The Black Dahlia Murder i At the Gates. No, bend ovo kompenzuje dosta srčanim, iskrenim izrazom, pa je album A Universe Bereaved, drugi za ovaj bend osnovan 2020. godine ploča koja osvaja pre svega strašću i energijom a manje kreativnošću i invencijom. Zvuk je isto malko natrpan u miksu, ali bend sve to nekako prevaziđe snagom vere:
https://primitivemoth.bandcamp.com/album/a-universe-bereaved
Annihilation Drone je split album poljskih Mastectomy i, pretpostavljam isto poljskih Hate Crown. Ovaj drugi bend nema stranicu na Metal Archives pa ne znam ni ko su ni šta su ali imajući u vidu da se stilski vrlo uklapaju sa Mastectomy, možda je čak i u pitanju drugi projekat nekih članova tog benda. Enivej, ovo je podrumski brutal death metal opsednut abdukcijama, mučenjem, seksualnim nasiljem, kanibalizmom, znate već, i mada je malo reći da sam posle tolikih decenija UMORAN od eksploatacije takvih tema u death metalu, a što sve na kraju bude dimna zavesa za mizoginiju i, ako baš nemamo sreće, završi u nekakvoj fašističkoj ekspresiji, muzika je ovde VRLO DOBRA a produkcija solidna i oba benda nude vrlo pristojan andergraund program:
https://mastectomy1.bandcamp.com/album/annihilation-drone-mastectomy-hate-crown-split
Iako švedski Ravaged By The Yeti sasvim očigledno treba da imaju i humorističku, apsurdističku komponentu u svom identitetu – uostalom i aktuelni, drugi album im se zove Snowbound Horror – muzika im je, pa, prilično strejt death metal. Onako, mošerski, rifaški, bez mnogo zastranjivanja u bilo kom smeru. I onda, mislim, ako očekujete nešto POSEBNO, bićete razočarani. Ako, pak, očekujete uredan materijal nalik na petsto drugih projekata Rogge Johanssona i Jona Rudina (koji ovde, naravno, sviraju a asistira im srazmerno manje poznati Amerikanac Mike Borders) dobićete BAŠ TO:
https://ravagedbytheyeti.bandcamp.com/album/snowbound-horror
Zato Danci Dysgnostic biju po mom ukusu. Ovo je nominalno tehnički death metal bend, ali to se najpre čuje u dosta eksperimenta sa harmonijom na gitarama. U ostatku muzike ima, naravno, dosta kompozitorske invencije ali ne i forsiranja suve tehnike; ovo je uglavnom propisni brutal death metal, visoke tehničke kakvoće ali sa mnogo pravog mošerskog programa. Zvuk je pritom snažan a opet topao, miks dobar sa dobrom separacijom instrumenata, pevač je moćan i karakteran a pesme su pametno napisane da budu i avangardne ali i, baš to, jelte – pesme, i pričamo o drugom albumu – naslovljenom End Whispers – kakav bi svaki bend sebi poželeo:
https://dysgnostic.bandcamp.com/album/end-whispers
Nešto je nedelja puna progresivnog, ambicioznog death metala. Volubilis je kanadski jednočlani projekat čiji autor Miguel Marcheterre-Pina voli i melodiju i tehničku, „shred“ svirku ali voli i death metal pa je debi album Theasterion, na kome svira još pet muzičara (jedan od njih violinu i violu) simpatično stilski razuzdan, svirački i aranžmanski disciplinovan i iznosi dovoljno mašte i energije pred slušaoca da ovaj bude zadovoljan:
https://volubilisband.bandcamp.com/album/theasterion
Dobro, nije SVE avangardno i progresivno. Rusi Cranial Osteotomy se petnaest godina nakon debi albuma pojavljuju sa svojim drugim albumom, Vortex of the Dark Knowledge i to je uredan, tehnički disciplinovan ali sadržajno vrlo tradicionalan brutal death metal/ slam. Ne i loš, ovo su solidno napisane pesme bravurozne, impresivne svirke i sa mnogo rifova i promena ritma i mada bend definitivno nema mnogo da ponudi na polju stilske invencije, svakako nudi kaloričan obrok. Odron? Obrok? U njihovom slučaju to je skoro isto:
https://cranialosteotomyofficial.bandcamp.com/album/vortex-of-the-dark-knowledge
Tornrot su death metal ekipa iz Ukrajine a njihov demo snimak, In Excreted Pit je veličanstvena demonstracija moći andergraunda, kanalizacije, podzemlja, svega, mračnog, prljavog i bolesnog. Bend čine dva muzičara sa dosta iskustva u drugim bendovima a i zajedno su skoro deceniju tako da je ovo zapravo prilično zrela muzika koja samo UŽIVA u svom stilskom primitivizmu i brutalnosti. Jako lepo:
https://dpswrmngbldmgk.bandcamp.com/album/in-excreted-pit-demo
Isto iz Ukrajine su i Neurologic Pathology a oni imaju debi album, Born Of Pathology i to je čak trinaest pesma (plus intro) brutal death metala koji samo malčice, na momente, zanosi u deathcore smeru. Produkcija nije idealna ali je pristojna a pesme i pored forsiranja brzine, težine i brutalnosti imaju malo prostora za melodične, ukusne solaže koje se onda dobro kombinuju sa mošerskim rifovima. Sasvim prijatan debi album patološkog, jelte, death metala:
https://neurologicpathology.bandcamp.com/album/born-of-pathology-full-abum-2026
Indonežani Grinder Ultra Terror Zealotic imaju komplikovano ime ali sviraju prilično dobar i taman idealno komplikovan spoj death metala i hardkora. Album Fearmonger, njihov prvi, karakteriše čvrsta, stamena svirka, jeftin ali pristojan, debeo zvuk i pesme koje dosta uzimaju od old school chainsaw death metala kombinujući horor-imaginarijum sa ekonomičnošću aranžmana. Fino:
https://grinderultraterrorzealotic.bandcamp.com/album/fearmonger
Arise From Worms je death metal supergrupa koja radi tehnički pa i progresivni brutal death metal i nekako uspeva da NE bude puki spoj stilova bendova u kojima rade članovi. A ti su članovi Steve Tucker i Flo Mournier na vokalu i bubnjevima, te Sonny Lombardozzi koji svira bas i gitare. I sad, iako su Steve i Flo ovde taj „star power“ jer dolaze iz Morbid Angel i Cryptopsy (pored gomile drugih projekata), Sonny je na debi albumu A Bleeding Tree Hanging Self Destruction očigledno taj koji najviše diktira zvuk benda, pišući kompleksnu, avangardnu muziku koja brutal death metal spaja sa džezom (uključujući propisne pijanističke linije napisane da se prepletu sa distorziranim gitarama i rešetajućim bubnjevima) i onda ih sve stavlja u složene, veoma raznovrsne aranžmane. Na granici je to da bude samo egzibicija, naravno, ali Sonny je svirao u Incantation i ZNA da death metal mora da ima poštenu osnovu u rifu i težini, pa se pesme i pored svih sumanutih gitarskih eskapada uglavnom dobro drže na okupu. Ako ste voleli Atheist i rani Atrocity ali ste se nadali da će u budućnosti svirati JOŠ komplikovanije, to je ovo:
https://arisefromworms.bandcamp.com/album/a-bleeding-tree-hanging-self-destruction
Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS
Kanađani Black Death Cult sviraju, recimo, doom metal, ali mu ubrizgavaju mnogo košmarnog goriva za halucinacije i onda je album Cosmic Vertigo negde na spektru između blek metala, noise rocka, avangardne kompozicije i brutalno lošeg tripa. Ovo je konfrontativno na više načina nego što ste možda i spremni da istrpite, ali ako volite one baš bizarne bendove koje često izdaje I, Voidhanger, ovo je negde na toj liniji samo još sirovije:
https://blackdeathcult.bandcamp.com/album/cosmic-vertigo
Black-death metal koji svira kalifornijski Cabinet je više jedna mutna, ali hrapava tekstura nego muzika sa prepoznatljivim korenima u rokenrolu. Četvrti album ovog solo projekta čoveka koji svira u još nekoliko bendova (i u većini isto svira sve) zove se Deracinated into Soiled Reliquaries (Sarcophagus Odyssey) i ako vas intrigira komplikovanost i apsurdnost tog naslova, MOŽDA ste spremni za muziku koja iza njega sledi. Da je Karlheinz Stockhausen, kada je pravio Hymnen imao pristup gomili black i death albuma iz osamdesetih ali tako da je ta gomila prvo stajala u garaži koju je zahvatio požar pa je vatrogasci skoro srušili šmrkovima, napravio bi nešto ovako:
Nešto mi se, bez posebnog objašnjenja, dopao novi EP projekta Keygen Church, naslovljen Oscuro Domine i sa samo dve pesme: Oscuro i Domine. Talentovani italijanski umetnik, Vittorio D’Amore je svoju teatralnu kombinaciju programiranih ritmova, distorziranih gitara i crkvenih orgulja učinio poznatom pišući deo saundtraka sa kultnu andergraund igru Ultrakill, a zatim nastavio da trijumfuje kako sa ovim projektom (koji je radio muziku i za još veći andergraund hit, Vampire Survivors) tako i sa svojim drugim projektom, Master Boot Record. Sa Oscuro Domine nema nikakvih iznenađenja, ali je ovo naprosto DOBRO napisan „crkveni metal“ sa puno teatra ali i gejmerske ekspresivnosti. Muzika koji Keygen Church pravi puno duguje japanskim videoigračkim predlošcima, pogotovo Konamijevim radovima iz devedesetih i sa početka ovog veka, partikularno na serijalu Castlevania, i kombinacija tvrdog metal ritma, uzvitlanih orgulja i anđeoskog hora koja se ovde čuje je naprosto perfektna realizacija ovih ideja:
https://keygenchurch.bandcamp.com/album/oscuro-domine
Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL
Švedska generalno kida u domenu hard roka i glam metala, pa sad imamo drugi album geteborških Smoking Snakes, naslovljen All Lights On i to je idealna rekonstrukcija Sunset Strip zvuka što je osamdesetih harao top listamna. Smoking Snakes su nov bend, debi album su imali 2024. godine, ali zvuče ko matori, dakle, kao Bon Jovi, Skid Row i Poison umotani u jednu rizlu, posoljeni amfetaminima i zapaljeni brenerom. Ako volite hair i sleaze metal, ovo nema greške, ulično je, himnično je, cheesy je i zna šta radi:
Culloden su heavy metal trio iz Njukasla čije su sve pesme inspirisane istorijom i legendama vezanim za srednjevekovlje kraja u kome danas žive. Sasvim adekvatno za muziku baziranu na NWOBHM predlošcima, a koja na debi albumu, Tales of the Tyne zvuči istovremeno i epski i sirovo. Culloden ne kopiraju ni jedan partikularni bend iz vremena novog talasa britanskog hevi metala, već prave muziku sa istim stavom i istom žestinom u kojima se ulični metal susreće sa baroknom nadgradnjom i to zvuči u najmanju ruku ZANIMLJIVO a na momente i vrlo dobro:
https://cullodenuk.bandcamp.com/album/tales-of-the-tyne
ALBUM NEDELJE
Grim Legion iz Nju Džersija imaju drugi album, Harbingers of Death, a ovo je bend osnovan još 1988. godine. No, sa pauzom od dvadeset godina između 1991. i 2011. godine, i angažmanima u mnogo drugih grupa, Grim Legion su debi imali tek 2014. za Horror Pain Gore Death Productions i evo, dvanaest godina kasnije stiže nastavak za istu firmu. Lojalno, verno i POŠTENO, pogotovo što je Harbingers of Death SAVRŠENA ploča horror-death metala negde na idealnom secištu svij najboljih old school fundamenata iz kuhinja bendova kao što su Autopsy, Incantation, Grave itd. No, Grim Legion nisu nekakva deca koja slušaju ploče starije braće i hoće i sami tako da sviraju, pa je muzika na Harbingers of Death KVALITETNA, sa odlično napisanim pesmama, moćnim rifovima, savršenim gruvom, puno energije i dobrom old school produkcijom. Pravi biser old school death metala:
https://hpgd.bandcamp.com/album/harbingers-of-death
