Kirillu Sokolovu je sa They Will Kill You pružena ozbiljna šansa i fer je reći da je on upregao sve svoje snage da je dobro iskoristi. Mišljenja su i dalje podeljena između toga da je ovo derivativan, plitak film, tek nešto više od niske omaža i referenci Sokolovljevim idolima, koji ne uspeva da iskoristi potencijale svog ansambla, i toga da je u pitanju osvežavajuće nevaljala, krvoločna kombinacija žanrova koja možda nema MNOGO originalnosti ali ima KARAKTER. No, stoji da je u okviru tog nekog široko shvaćenog podžanra koji bi se mogao nazvati titranjem Tarantinovih testisa ionako memorabilnije ono što se dešava u pojedinačnim scenama nego što iko od nas očekuje da vidi potpuno sazreo, narativno kompleksan film*. Ono gde They Will Kill You definitivno ima čime da se razmeće je izgrađen, ubedljiv vizuelni pripovedni postupak, ukusno stilizovana art direkcija, i nešto odlične akcije.

*Nije da su to Doberman ili Killing Zoe bili…

Kirill Sokolov je ruski režiser, rođen 1989. godine u onome što se još zvalo Lenjingrad. Sokolov je svoj prvi celovečernji film – posle četiri kratka rada koja je dosta uspešno proturao po raznim festivalima od 2012. godine – napravio 2018. godine, i Why Don’t You Just Die! (odnosno, Папа, сдохни) je bio instant hit i u Rusiji i širom bivšeg SSSR na ime prilično poznatih ruskih glumaca ali, vele, kvalitetne, brizantne kombinacije krvoločne akcije i komedije. Sa narednim filmom, No Looking Back (tj. Оторви и выбрось) iz 2021. je bio, kao i svi, dosta osakaćen pandemijskim problemima, ali je i ova crna krimi-komedija napravila dobar posao i obezbedila Sokolovu dovoljno pažnje da njegov treći film, a koji je upravo They Will Kill You, bude produciran od strane vrlo uglednih američkih kompanija.

New Line Cinema je ovde nastavio svoju dobru saradnju sa bračnim parom Andy i Barbara Muschietti, a ovo je, da podsetimo, kombinacija koja je Warneru u poslednjih deset godina donela monstr-hitove kao što su prvi i drugi deo najnovije adaptacije Kingovog romana It kao i televizijsku ekspanziju It: Welcome to Derry. Andy jeste u međuvremenu za Warner režirao flopčinu u formi zlosrećnog The Flash, ali to, evo, nije pomračilo svu njegovu slavu. No, u projekat They Will Kill You – prvi koji bračni par Muschietti radi u okviru svoje novouspostavljene kompanije Nocturna – su producenti očigledno ušli sa izvesnim oprezom, prihvatajući Kirillov originalni scenario (koji je doradio Alex Litvak, autor scenarija za Predators ali i ovogodišnji Masters of the Universe) ali mu dajući srazmerno jeftin (mada karakteran) ansambl glumaca i budžet za tromesečno snimanje u Južnoafričkoj republici.

Sokolov je ovo oberučke prihvatio i ako mi verujete na reč, sedite i pogledajte film SADA, pre nego što vam spojlujem neke od njegovih efektnih trikova kojim on vrlo rano uspeva da obezbedi dosta dobre volje i stavi vas u navijačko raspoloženje.

Da bude jasno, o They Will Kill You istorija neće pisati kao o nekakvom prevratničkom filmu niti će, mislim, on bilo kom članu svog ansambla biti upisan kao projekat koji ih je proslavio. Ipak, ovo je sasvim pristojnih sat i po propulzivne akcije i komedije koja spretno koristi svoje apsurdističke, stripovske osnovne postavke i, kako rekosmo, uspeva da impresionira na vizuelnom planu više nego jednom tokom svog kompaktnog, uzbuđenjima nabijenog trajanja.

Sokolov ovde, štaviše, uspeva da zabaci više udica u ribnjak u isto vreme, menjajući žanr filma tri puta u prvih petnaestak-dvadeset minuta, uspešno se poigravajući sa gledateljkinim očekivanjima, ali i demonstrirajući da on može da radi sve, i ozbiljnu (ili makar korektnu eksploatacijsku) dramu, i stilizovani horor i onda, konačno, ono što ovaj film stvarno jeste, krvopljusnu akciju i horor-komediju splajsovane u jedno za orgiju amputacija, dekapitacija, arterijskih sprejeva i organa koji, razdvojeni od tela u kome su do nedavno obavljali svoju funkciju, imaju neku svoju agendu i kratak ali dinamičan život.

Prvi veliki adut filma je, naravno, Zazie Beetz, žena koja je tokom poslednjih deset godina snimila MILION filmova i, uprkos neospornoj harizmi i upečatljivosti u kadru uglavnom dobija sporedne uloge. Verovatno ste je zapamtili iz Deadpoola 2 gde je igrala Domino i beznaporno bila najprijatnije iznenađenje tog filma, ili možda iz Bullet Train gde je bila The Hornet i prosto je bilo krajnje vreme da ova žena dobije glavnu ulogu u filmu koji nije nikakva, jelte, filozofija, ali je brizantna akciona ekstravaganca u kojoj će Beetz demonstrirati koliko opaka ume da bude. I, mislim, njeno ime u filmu – Asia Reaves – zvuči opako, zar ne? A ako ste pomislili „Hej, ovo zvuči kao neki badass ženski lik iz nekog Tarantinovog nesnimljenog filma“, obećavam da ovo neće biti poslednji put da pominjete Tarantina tokom gledanja They Will Kill You. Naprosto, radi se o filmu koji u punoj meri prihvata estetiku i energiju neo-grindhouse rada u Tarantinovom (i Rodriguezovom, da) tragu i on je istovremeno i prilično referencijalan, onako kako su i Tarantinovi (i Rodriguezovi) slični radovi po definiciji bili. Asia Reaves onda, kao crna žena koja ne da na sebe i požrtvovano se bori za nešto što joj je i vrednije od sebe dolazi i kao kroz nekoliko slojeva postmodernog citiranja prenesena instant-legitimacija za film koji, da bude jasno, ne pokušava da kaže mnogo toga VELIKOG o bilo kojoj temi.

No, na početku filma Asia je samo tinejdžerka koja sa sestrom beži od oca-zlostavljača u kišnoj noći ispunjenoj strahom i očajanjem. Kada beg propadne, mlađu sestru otac ponovo uzme pod svoje a Asia završi u zatvoru zbog pokušaja ubistva imamo skok od deset godina u budućnost i sada Asiu na slobodi, kako dolazi da radi u velikom hotelu koji izgleda kao da ga je sagradila Satanska crkva. Mislim, i jeste: zgrada ima neonski crveni pentagram na krovu i bareljef nekakvog demona iznad ulaznih vrata ali pošto nam se sugeriše da je ovo Njujork, tu se niko preterano ne uzbuđuje, reklo bi se. U svakom slučaju, Asia ovde dolazi da bude, jelte, sobarica i dočekuje je ne-preterano-ljubazna menadžerka Lily koja je promptno sprovede u sobu da odspava pa će ujutro da krene sa radom. Onda usred noći NEŠTO ulazi u Asijinu sobu i to NEŠTO se sprema da joj uradi NEŠTO strašno.

Sokolov pravi veoma efektan pivot ovde, snimajući sasvim korektnu horor-scenu čoveka u crnoj mantiji (koja mu figuru potpuno deformiše i stavlja je u domen nečeg neljudskog) sa svinjskom maskom na licu koji deluje autentično zastrašujuće, samo da bi se ta ista scena transformisala u urnebesnu akcionu koreografiju sa više učesnika, nekim smelim radom kamere koja kruži oko boraca i prati njihove poglede, te brutalnim korišćenjem mačete i skraćene sačmarice. U ovoj sceni They Will Kill You suštinski postavlja svoj koncept, Asiu kao ultimativnu badass protagonistkinju koju je deset godina u zatvoru pretvorilo u beskompromisnu borilačku mašinu (u jednom flešbeku gledamo kako potpuno ignoriše šilo koje je dobila u stomak u tuči u zatvorskom tušu i kreće da razvaljuje opoziciju kao Vučić kad dođe kod Zoze na gostovanje a Zoza je cela opozicija), i njene neprijatelje kao, praktično, ekipu minibosova iz video-igara koje je sa jedne strane moralno ispravno povređivati i ubijati a sa druge strane nikada ne mogu da budu zaista ubijeni.

Naime, ekskluzivnost ovog hotela JESTE vezana za njegove veze sa satanskim kultom čiji su pripadnici uglavnom bogati i ugledni ljudi, društveni, jelte, krem, koji je u zamenu za besmrtnost nečastivom obećao redovne ljudske žrtve. Ovo je ekipa koja ima svinjsku glavu nabijenu na štap u podrumu hotela, u koju kada treba ulazi demon i ovaj demon svojim sledbenicima garantuje da ne mogu biti ubijeni sve dok mu u pravilnim razmacima prinose živote nedužnih osoba. Asia i jeste ovde jer je shvatila da je njena sestra, Maria, nakon očeve smrti i sama počela da radi u ovom hotelu i onda joj se izgubio trag.

They Will Kill You ne ulazi preterano duboko u društvenu kritiku ali pošto je ne drži u podtekstu nego, je, jelte, stavlja direktno u tekst, fer je reći da nema bogznašta da kaže o klasnom raslojavanju u modernom svetu i eksploataciji radničke klase, žena i etničkih manjina od strane bogataša. Sokolova je očigledno više zabavljalo da sataniste u ovom filmu napravi da budu smešni, dekadentni i bizarni pa tako pomenutu menadžerku koja zapravo vuče konce celog satanskog projekta, Lily, igra Patricia Arquette sa neobjašnjivim irskim naglaskom, njen muž je Britanac Paterson Joseph (i pošto je u pitanju crni muškarac, They Will Kill You komplikuje svoju kritičku metaforu), a tu su onda i Heather Graham, Tom Felton i razni drugi glumci i glumice u ulogama koje su mahom rađene da budu komične u kombinaciji njihove dekadentne klasne supremacije koja ide u paru sa nespretnošću da zapravo svojim rukama obave prljavi posao za demona, i groznih i smešnih stvari koje im radi Asia tokom produžene borbe po hotelu i gde oni gube delove tela i ponovljeno bivaju dehumanizovani i pretvoreni u groteske.

They Will Kill You je prirodno uporediti sa serijalom Ready or Not od koga Sokolov bez mnogo stida prepisuje funkcionalna karakterološka rešenja i delove dijaloga, ali na njegovoj strani je ipak to da je ovo vizuelno uzbudljiviji, stripovskiji, ambiciozniji film. Ne pričamo samo o bogatijem koloritu i stilizovanijim glavnim junakinjama – pored Zazie Beetz sa njenom impozantnom (akcionom) figurom i razbarušenom kosom, tu je i Myha’la kao sestra Maria – pa čak ni o tarantinovskim umetanjima logotipova koji najavljuju flešbekove ili uvođenje likova. Sokolov je neko ko dobar deo scena radi kroz vizuelnu naraciju, pametno mapirajući prostor kroz koji se kamera i protagonisti provlače i čak i gledalac nabaždaren na besprekidni „banter“ Marvelovih filmova ovde odjednom shvati da dijaloga već dugo nema, a da je on potpuno uvučen u situaciju na ekranu.

Svakako nije prerano da se ovde pomene Sam Raimi – They Will Kill You dolazi iz tarantinovsko-rodriguezovskog smera sa tim žanrovskim mešapom u koji se film pretvara, ali ta vizuelna naracija sa inventivnim kretanjem kamere (direktor fotografije, Isaac Bauman je, između ostalog slikao seriju Loki, pa eto i neke „formalne“ veze sa MCU) a onda i briljantno korišćenje praktičnih efekata apsolutno zovu Raimijevo ime. Sokolov je ovde, naravno, morao da ide na kombinaciju praktičnih efekata i digitalnog CGI montiranja, pogotovo imajući u vidu pomenute amputacije i dekapitacije, ali je VFX ekipa (Marc Smith kao supervizor efekata na setu i Nicole Smith kao supervizorka „kompozitovanja“*) odradila sjajan posao, obezbeđujući gde god je to bilo moguće taktilni osećaj koji daju praktični efekti, eventualno ih malo pojačavajući u postprodukciji.

*po mom znanju, ne postoji srpska reč koja se koristi da opiše ovaj posao sklapanja futidža urađenog kamerom i digitalnih efekata, dodataka, modela, svetla itd. u postprodukciji

Hoću da kažem, kad krv ovde šiklja iz presečenih arterija, to su pravi „sprejevi“ rađeni na setu i snimljeni kamerom i ovo se apsolutno oseća. Kada Zazie Beetz vitla unaokolo sekirom čiju je glavu umotala u krpu, a krpu natopila benzinom i zapalila – to je prava vatra i Sokolov pravi vrlo usredsređen napor da svoju heroinu snimi dobro dok se ovo dešava i da ovu scenu postavi u slabije osvetljenu prostoriju kako bi vatra bila istaknuta na crnom bekgraundu i imala pravi efekat na gledaoca. Kada se koristi sačmara ljudi odleću unazad povučeni kablovima i ovo – iako znamo da u stvarnom životu puške ovog tipa naprosto nemaju dovoljno energije da hicem pomere, kamoli BACE toliku masu – daje filmu opipljivost i taktilnost kakve često nedostaju CGI produkcijama. Sve je to izmontirano odlično, da naglasi ono što Sokolov želi da se najbolje vidi i ovde, štaviše, možda najviše vidite tu tarantinovsku ruku gde su akcione scene nominalno inspirisane istočnjačkim wuxia i chanbara filmovima ali su kadriranje i montaža bliži Sergiu Leoneu (koji je i jedan od Sokolovljevih uzora) sa pauzama ili usporenim snimcima da se napravi perfektno kadriran momenat u kome će i glumac (a ne samo kaskader) imati da projektuje nekakvu emociju prema kameri.

Jedna od najimpresivnijih scena, pak, tiče se sjajnog korišćenja komplikovanog prostora gde Asia beži kroz hodnike koji se nalaze ispod podova i iza zidova stotinu godina starog hotela a neprijatelji je napadaju kroz zidove i prate kroz hodnike. Ovde je Sokolovljev osećaj za prostor, za kadriranje i kretanje kamere, za efektnu montažu ali i korišćenje muzičkih akcenata u prvom planu i film istovremeno ima i horor saspens i brutalnu splatterpunk akciju i komediju koja ne mora da mnogo zastaje da bi ispričala vic, nego sve ide brzo i efikasno.

Možda je problem ovog filma to da mu najbolje scene i jesu u prvoj polovini. Prva borba, u hotelskoj sobi, koja kreće kada Asia zagrize golu žicu utaknutu u zid kako bi sebe trgnula iz ošamućenosti, je najfiniji momenat koreografije, briljantnog kadriranja i pažljive montaže, dobrog osvetljenja i muzike, sa sjajnim osećajem za prostor i korišćenje predmeta koji se nalaze u sobi (uključujući veliki madrac kroz koji se bode mačetom i puca sačmom) i ovde Sokolov dostiže rani vrhunac filma. Nisu kasnije akcione scene loše, daleko od toga, pomenuta tuča sa zapaljenom sekirom je prilično atraktivna, naročito sa kulminacijom koja stiže u jednom urnebesno kadriranom presecanju ljudskog tela na pola po najdužoj osi, a poslednja borba se odvija u vizuelno interesantnom prostoru i koristi pomenutu svinjsku glavu dosta efektno, no film je do tog momenta već odradio svoje najbolje i najzanimljivije kaskaderske trikove.

Takođe, do finala film malo gubi i svoj emotivni naboj. Sokolov ovde po dužnosti prolazi kroz replike koje objašnjavaju motivacije likova, zašto neki od njih menjaju stranu itd, ali ovde je možda trebalo da se nabaci malo više „mesa“ na skelet kako bi finalni sukob imao više saspensa, više tog emotivnog gravitasa, bio DRAMATIČAN više nego što jeste. Ovo nije beznačajno jer Sokolov i u tom finalu odlično radi sa kamerom i ima neke memorabilne momente sa svinjskom glavom ali je u kontrastu sa tim karakterološki rad ravniji i banalniji. A što je ipak šteta imajući u vidu harizmu glavne junakinje pa i pojavljivanje Angusa Sampsona – koga pamtite kao „organskog mehaničara“ iz poslednja dva filma Georgea Millera – u poslednjoj sceni.

They Will Kill You svakako nudi dobar zanat i nije beznačajno da je ovaj film, po svojoj formi više nešto što biste očekivali ekskluzivno na strimingu i kablovskoj televiziji, imao propisnu bioskopsku distribuciju ovog proleća. Sa skromnim budžetom od 20 miliona dolara i boks-ofis zaradom od devetnaest, on je, čini mi se, Sokolovu dao šansu da dalje radi sa velikim studijima. Naravno, možda je to nedovoljno i možda New Line i Warner kažu da se više ne isplati ulagati u ovakve stvari, ali Sokolov bi trebalo da i dalje ima američku budućnost – sasvim verovatno u nekakvoj široj orbiti Davida Leitcha – i donese nam nova uzbuđenja u narednim godinama. Kao štovalac Zazie Beetz, srećan sam da je ona imala priliku da igra akcionu heroinu u filmu punom dobre koreografije i samraimijevske splatter-zabave i ako se zvezde ipak sklope kako treba i dobijemo They Will Kill You 2, niko neće biti srećniji od mene.