Skromna i mirna nedelja… U kojoj je izašlo nekoliko IZVRSNIH ploča. Mislim, album nedelje je ploča na kojoj sviraju dva osamdesetogodišnjaka, ako to nije razlog za makar malo sreće onda ne znam šta je.

Deo 1: BLACK METAL

Možda je naziv debi albuma internacionalnog projekta Epikoros, a koji glasi Black Sun Eclipse malo, jelte, „po nosu“ (mislim em crno sunce em pomračenje) ali muzika je baš po pičci. Ovo je projekat u kome bubnjeve svira Nils Fjellström, aka Dominator, legendarni švedski blek metal mitraljezac, na basu je Poljakinja  Barbara Indyk, vokale radi njen kolega iz legion of Malphas, Scott Gonzales a na gitari je još Velšanin Harry Tadayon, koji sa Gonzalesom svira u Hate Within ali i u bostonskom simfonijskom dethcore bendu Worm Shepherd. Dakle, još malo pa supergrupa a muzika je, naravno, ultraagresivni blek metal po uzoru na švedske bendove poput Dark Funeral, Naglfar Marduk, Watain, ili norveške Urgehal ili Tsjuder. Dakle, ima tu i melodije i atmosfere, dostojanstvene, prilično zrele muzičke ekspresije, ali je sve pri brzini od petsto na sat sa Dominatorovom poslovično neverovatnom tehnikom, mnogo dobrih rifova i melodija i odličnim vokalima. Meni ovakve muzike, čini se, nikada dosta pa Epikoros pozdravljam iz sve snage.

https://epikoros.bandcamp.com/album/black-sun-eclipse-album

Imamo i Norvežane za ovu trku. Mortem koji jesu praktično supegrupa imaju svoj drugi album, Morketid, iako postoje od 1987. godine. No, članovi su generalno bili zauzeti sviranjem u Arcturus, Mayhem, Emperor, Ulver, 1349 itd, pa se lako oprosti. Mislim, ovde bubnjeve svira Hellhammer lično, to je valjda dovoljno da se kaže. Enivej, Morketid je ploča kvalitetnog srednjetempaškog blek metala koji nudi svu tehničku egzibiciju kakvu očekujete od ovih muzičara ali i metodično napisane, kompleksne pesme prodornih rifova i psihodeličnih, evokativnih klavijatura. Ovo je blek metal velike zrelosti, koga ne zanima prazno poziranje i dokazivanje čiji je, jelte, satanizam veći. On se dokazuje na terenu i dokazuje se MOĆNO:

https://peaceville.bandcamp.com/album/morketid

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kanađani Rainbow Patrol imaju EP simpatične rokenrol muzike. U osnovi desert rock bend, ovi ljudi (i jedna žena na bas gitari) sviraju alternativnu verziju ovakve muzike, sa maštovitim aranžiranjem pesama i dosta zanimljive atmosfere. EP Cataclysm uprkos mračnom imenu puca od pozitivne energije i nudi dosta uzbuđenja, produciran je vrlo dobro i nudi zaista jak program prangijaške a pametne i raznovrsne muzike:

https://rainbowpatrol.bandcamp.com/album/cataclysm

Za album dugačkih, teških i tužnih doom metal pesama imate The Unfolding at the End of Light, debi album peruanskih Illwind. Ovo je bend koji doom metal zvuk devedesetih rekonstruiše uz dodatak osobene latinoameričke dimenzije i muzika je istovremeno i (melo)dramatična i dostojanstvena, sa puno melanholije koja nije nužno došla ekskluzivno iz smera metal muzike. Bend pominje bendove poput Sonic Youth i Depeche Mode pored uobičajenih uzora (Neurosis, Black Sabbath, Monolord, Bell Witch) tako da imate i malo tih drugih elemenata da ih nađete u glasnoj gitarskoj grmljavini. U svakom slučaju jedno časno doom metal izdanje koje se završava nadahnutom obradom Stoogesove Now I wanna be your dog:

https://personal-records.bandcamp.com/album/the-unfolding-at-the-end-of-light

Ne volim gotski dum metal, ne volim ono što je u devedesetima postala de fakto forma duma za celu jednu generaciju, pa onda po definiciji ne volim ni Moonspell. Raniji materijal mi je bio prijemčiviji ali kada je u njihov doom ušlo BAŠ MNOGO gotike, iskačio sam se sa te infuzije. No, sasvim sam svestan da je njihova popularnost ogromna i svakako ne bez razloga pa je fer da ukažem da maju novi album i da je ovo apsolutno POŠTENO urađen album gotskog dum metala koji ja ne mogu da slušam ali ako ste odrastali uz Irreligious, zamomčili se uz Sin/ Pecado i prvi put poljubili uz The Butterfly Effect, nije ljudski da propustite Far from God. Meni je ovo isto kao da slušam Sisters of Mercy ili Fields of Nephilim, dakle, gotovo neslušljivo sa estetske strane, ali u tehničkom smislu je JAKO solidno:

https://moonspell.bandcamp.com/album/far-from-god

Dosta doom metala ove nedelje pa tu možemo da pribrojimo i Italijane Pseudobiblion čiji članovi sviraju u nekim bitnim, dugovečnim postavama tipa Nihili Locus, Manhunt ili Dvm Spiro. Debi album za Pseudobiblion zove se Index I i ovo je ploča mračnog, sirovog a opet i malo melodičnog doom metala koji zabacuje u smeru death i black metala, omažirajući mnogo različitog underground metala iz devedesetih. I, mislim, dobro to bude, sa dosta karaktera i kvalitetnog jeftinog zvuka. Samo za dorasle:

https://clubinfernoent.bandcamp.com/album/index-i

Imamo i Solace iz Nju Džersija čiji peti album, Fading Failing Ruin jeste u osnovi bluzirana stoner rok ploča ali sa prilično zdravom žilom doom metala koja kuca po sredini. Ovo su dobro napisane, karakterne pesme čvrste teškorokerske svirke sa melodičnim, evokativnim temama između jakih rifova, a pevanje je odlično i odnos stonerrokerske prijemčivosti i dummetalske distanciranosti je IDEALAN. Magnetic Eye, kao izdavač, ove godine izdaje samo buduće klasike:

https://diedrunk.bandcamp.com/album/fading-failing-ruin

Budu tu i njemački WeedWizard koji poručuju da volite muziku a da mrzite fašizam. Mogu da podržim sentiment, a ni album Blood Cathedral nije za odbaciti sa kombinacijom sludge metala i malo doom metala gde pesme idu teškim, jebenim gruvom i imaju dobre rifove, te promukli, vrišteći vokal, ali zvuk je topao i ovo je pitko:

https://weedwizard.bandcamp.com/album/blood-cathedral

Argentinci Ohms na istoimenom albumu trpaju bluzerski hard rok/ stoner rok sa tekstovima na španskom i dosta poletnog gruva. Naravno da to prija ušima i mada bend ne pravi bogznakako originalne pesme, svirka je odlična, zvuk je pristojan i postoji jedan legitiman napor da se harmonije i, uopšte, ceo gitarski rad pomere iz onog najosnovnijeg rifaškog domena i da se ponudi nešto više a da je opet ta rifaška osnova ZDRAVA. Kao nekakav Blek Sabat za sezonu letovanja, dakle:

https://ohms-stoner.bandcamp.com/album/ohms-full-album

Da ostanemo na istom kontinentu, Electric Valley Records su konačno izdali šesti album brazilskih Gods & Punks i ovo je prilično dugo očekivana ploča – skoro tačno dve godine – a koja dolazi iza veoma dobrog petog albuma što su ga bogovi i pankeri imali na istoj etiketi. A Shrine By The Sea je, da odmah kažem, ploča benda koji LEPO sazreva. U osnovi je i dalje propisan rifaški, okultni i psihodelični stoner rok i dum metal, dakle, dosta Sabata u zvuku i filozofiji, ali su za ovu priliku Brazilci još više naglasili konceptualnu prirodu albuma, dajući nam jedan zanimljiv narativ podeljen u segmente. Bend nije ovo snimao u istoj prostoriji, raspičen na raznim stranama sveta i kontinentima, a i muzika je nastajala saradnjom na daljinu, i A Shrine By The Sea bi možda zvučao drugačije kao produkt benda koji materijal uvežbava zajedno. No, ovo je i dalje kinematska, hipnotička ploča meditacija o moru, nekada tiha, nekada glasna, uvek sirova i neposredna. Produkcija nije u skladu sa savremenim, jelte, standardima i, ruku na srce verujem da bi bendu pogodovalo da je manje garažna, dakle, čistija, sa lepše snimljenim  gitarama i manje razmazanim bubnjevima, ali Gods & Punks svejedno imaju autentičnu magiju izraza, na ovom albumu još impresivniju sa tim psihodeličnim doom metalom koji je zanosan i vredi da se puno sluša:

https://evrecords.bandcamp.com/album/gods-punks-a-shrine-by-the-sea

Witchsorrow su iz Engleske i sviraju baš jako engleski tradicionalni doom metal. Ovo je vrlo čvrsto uvezan trio (svi su u bendu bez prekida poslednjih dvadeset godina) sa evo već petim albumom savršene kombinacije melanholičnih, veštičjih rifova, sporog, teškog ritma i hipnotičnih vokala. Sve je ovo jednostavna muzika u nekakvom „tehničkom“ smislu ali ona ima naglašeno transcendentan kvalitet i slušaoca obuzima, poseda i nosi na nepoznata mesta. Album The Devil and All His Works ima i odličan zvuk, težak, snažan ali prirodan i slojevit i ovo je jedna od najboljih doom metal ploča koje sam čuo ove godine:

https://witchsorrowdoom.bandcamp.com/album/the-devil-and-all-his-works

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Hehe, Crime Zone su iz Trodnhajma ali naslovna strana njihovog prvog albuma Beach Thrash obećava plažu, zezanje, surfovanje, sve u za thrash metal standardnoj anarhičnoj optici. No, muzički Crime Zone nisu ni anarhični niti su neke šaljivdžije i ovo je vrlo uredan, oštar i ofanzivan thrash metal kvalitetnih rifova, dobrih vokala, dobrog tempa. Bend svira junački, ima zvuk koja iako ne „sirov“ vrlo uspešno izbegava beživotnost modernih reampovanih i iskomprimovanih produkcija i pesme su napisane varljivo jednostavno sa taman toliko dobrih trikova ubačenih u znojavi, mošpit-frendli juriš da se prijatno iznenadite i priznate im da nisu samo imitatori pizza thrash ekipa iz osamdesetih:

https://crimezonefromhell.bandcamp.com/album/beach-thrash

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Boiling Point iz Nju Džersija imaju istoimeni album prijatnog, rokerskog thrashpunka. Ovo je šest kratkih pesama koje su suviše fine da bi bile crustcore ali koje svakako dolaze iz te neke orbite, napisane su dobro, odsvirane solidno, producirane kako treba PLUS bend ima dosta karaktera i ovo vam naplaćuje po vašoj želji. Ništa više za sreću i ne treba:

https://boilingpointnj.bandcamp.com/album/boiling-point

9amygdalae iz Filadelfije sviraju haotični, lo-fi screamo hardcore i to je apsolutni pakao. Na demo snimku A Demonstration, A Metamorphosis ima toliko disonance, vrištanja i, što je najstrašnije, teških mladalačkih emocija da to mogu da izdrže samo utrenirani. Meni se, naravno, sviđa muzika koja sebe shvata ovako ozbiljno i umetnički a ima ovako malo para da se snimi:

https://9amygdalae.bandcamp.com/album/a-demonstration-a-metamorphosis

I Indonežani Aimless su bučni i abrazivni na EP-ju Hope You Feel the Suffering. Ovo je moderni hardcore, metaliziran, siledžijski nastrojen ali onda i sa dosta iznenađujuće naglašene melodije i atmosfere. Impresivno je kako bend kombinuje zaista dementne vrišteće vokale sa melodičnim, „emo“ pevanjem i kako se to u muzici organski spoji uz prštav, glasan zvuk. Lepo:

https://aimless6.bandcamp.com/album/hope-you-feel-the-suffering

Imate onda i Glass Delusion iz Kentakija koji su snimljeni MALO skuplje (i dalje sirovina do bola) a čiji EP, isto Glass Delusion nudi disonantni, bolni screamo u sudaru sa posthardcoreom. Odlično to bude do kraja, sa pet pesama surovosti ali ne bez cerebralne komponente pa i gruva:

https://glassdelusion.bandcamp.com/album/s-t-ep

Thunderchief uz Virdžinije sviraju „mizantropski sludge’n’roll“ ali njihova muzika je najbliža crustpunku sa niskim štimom i sludge metal zvukom. EP  With Hatchet, Pike or Morning Star… je sirov, jeftino snimljen ali kvalitetno odsviran sa mizantropskim, jelte, faktorom u visokim vrednostima. Pesme su mučne, teške i dobre, pa ako volite sludge metal i crustcore, treba da ovo čujete:

https://thethunderchief.bandcamp.com/album/with-hatchet-pike-or-morning-star

Evöl Dead je lepo ime za bend a ovaj berlinski sastav (a koji tvrdi da je iz Italije) sa EP-jem od dve pesme, flesh devastation najavljuje svoj debi album na kome je rad trenutno u, jelte, progresu. Biće to prilično dobro ako sve bude ovako jer je flesh devastation solidna kombinacija crustpunk osnove i black metala, onako sirova po estetici ali utrpana u pesme koje nisu glupave niti sasvim jednostavne već imaju ambicioznije aranžmane i narative. Jeftin ali oštar i snažan zvuk i dosta bed etitjuda čine ovo izdanje prijemčivim samo ne znam ko ih je prevario da traže čak DEVET evra za daunloud:

https://evoldead.bandcamp.com/album/flesh-devastation

Slatki su Indonežani Waste Command sa demo snimkom Demo 2026 a gde su tri pesme starinskog, jeftino snimljenog crossover thrash zvuka. Dobro ne baš STARINSKOG starinskog, ali ovo jeste kao nešto što biste očekivali da čujete 1993. godine kada su hardcore bendovi još uvek na razne načine istraživali fuzije s metalom. Ima ovde gruva, ima šarma u promuklom vokalu i u rifovima i jeftina produkcija mu samo daje još malo simpatične patiniranosti:

https://wastecommand.bandcamp.com/album/demo-2026

Sjajni filadaelfijski Zorn imaju novi album (ili minialbum?) Return to Castle Death i mada i dalje nemam pojma šta je u stvari muzika koju oni sviraju – metal li je, pank li je? – nemam ni problem sa tim. Zorn su i dalje maštoviti i zvuče sjajno, prirodno i organski producirani i sa briljantno napisanim pesmama koje trešersku osnovu koriste za briljantne ekskurzije u hardcorepunk, black metal, heavy metal… Sedam pesama izvanrednosti a biće uskoro i vinil!

https://zornphilly.bandcamp.com/album/return-to-castle-death

Horse Grave iz Olbenija u Njujorku sviraju „deathmathcore“ i prvi EP, isto Horse Grave im je zaista solidna kombinacija deathcore krljačine i mathcore komplikacija. Zvuk je težak i hrskav, pesme su dramatične i mučne, bend ima svoj stil i zna šta radi. Lepo:

https://horsegrave.bandcamp.com/album/horse-grave

Filsdepute je, naravno, francuski grindcore projekat sa jednim čovekom koji piše svu muziku, svira gitare i peva, u studio je sa sobom doveo i pravog bubnjara i još jednog ortaka da radi pig squeelove na nekim mestima albuma  Perfect World For Nonsense Answers i to je, naravno, primitivno, sirovo i brutalno. Album se bavi pravima životinja i drugim levičarskim temama i mada nije naročito maštovit, sasvim je pitak u svojoj spastičnoj eksplozivnosti i disciplinovanom krljanju i jedino ga jebe taj nenormalno preglasni mastering. Al to je danas tako:

https://filsdeputexgrind.bandcamp.com/album/perfect-world-for-nonsense-answers

Miserable Fuck su Kanađani i ubijaju svojim haotičnim, grčevitim grindcoreom na split albumu sa Banzai. Koji je to Banzai i kako njihova strana zvuči nemamo pojma, ali Miserable Fuck imaju sedam pesama strahovitog tempa, ludačkih bubnjarskih prelaza i urlanja i samo jedna prelazi trajanje od minut. Kao stari Anal Cunt ili 7MoN ali tehničkije a što je meni SAVRŠENO. Cena koliko date, razume se:

https://miserablefuck.bandcamp.com/album/split-w-banzai

Deo 5: DEATH METAL

Novosađani Into Everblack su svakako previše melodični a njihov melodeath je preblizu metalcore podešavanja da bi to meni stilski bila dovoljno zanimljiva muzika ali svakako ističem debi album ove ekipe osnovane prošle godine, naslovljen Misery Archives, jer je u pitanju kvalitetan komad modernog metala, odsviran junački, produciran solidno. U Into Everblack sviraju neki iskusni likovi (članovi Mangled i Terrorhammer, između ostalog) i ako je ovo njihov napor da naprave komunikativniju muziku koju će rado slušati širi krug publike, ja sam tim nemam nikakav problem, pogotovo što je album napisan vrlo dobro i raznovrsno.

https://intoeverblack.bandcamp.com/album/misery-archives

Isochasm iz Viskonsina sviraju interesantnu formu proggy, malo i melodičnog death metala. Njihovo debitantsko izdanje, EP isto naslovljen Isochasm ima nemirnu maštu i istraživački duh koji se manifestuju u puno promena ritma i kompleksnih metrika, ali istovremeno i naginje ka melodeath stilu i time čini muziku potencijalno prijemčivom za publiku kojoj su, recimo, Artificial Brain ili Afterbirth suviše hermetični. Vrlo dobar debi!

https://isochasm.bandcamp.com/album/isochasm-2

Gutted Twice iz Masačusetsa imaju kul ime a i sviraju solidan deathcore sa elementima melodičnog death metala. A Malicious Betrayal je EP sa tri pesme dobre produkcije, prijatnim rifovima i cenom od koliko date. Plus taj ludački omot. Nećete se pokajati!

https://guttedtwice.bandcamp.com/album/a-malicious-betrayal

Lobectomy je jedan čovek iz Arkanzasa koji svoje iskustvo uklanjanja  plućnog krila zbog karcinoma od pre deset godina danas umetnički sublimiše kroz brutal slamming death metal. PA ČEKAJ ČOVEČE NISU TI POLA MOZGA IZVADILI. Šalim se, hehe. Dakle, za razliku od 99% slam bendova koji imaju „ectomy“ u imenu, ovaj čovek zna šta priča. A zna i da pravi sasvim solidan kućni slem. Demo snimak In the Mind of the Sick nije nešto što će promeniti svet ali je u vrhu kućne, solističke ponude i kao takav meni prija. Cena je koliko date, naravno:

https://lobectomy.bandcamp.com/album/in-the-mind-of-the-sick-demo

Imamo još solidnog slema. Scattered su iz Južne Karoline a  Mourning Cloak im je EP sa pet pesama pristojno zakivačkog slamming death zvuka. Ovo nije klinačka igrarija, rifovi su dobri, atmosfera ubedljivo mračna a bend ima i bolji zvuk od većine tinejdžerskih projekata ovog puta. Volim kad čujem zreo slem a Scattered imaju zrele gitare i odmerene aranžmane pa još i naplaćuju daunloud samo koliko vi želite da platite:

https://scatteredslam.bandcamp.com/album/mourning-cloak

Rusi Sinister Void vrlo časno trpaju old school mošerski death metal na svom debi albumu  By Rot And Shrapnel. Nema ovde nekih velikih poigravanja sa formom i eksperimentisanja sa izrazom, Sinister Void trpaju mošerski rif za mošerskim rifom i nabacuju ih preko srednjetempaškog, ukusnog gruva, sve vreme pevajući o klasičnim horor temama. Zvuk je dobar, izvedbe sigurne, pesme su pitke i prelaze jedna u drugu bez napora pa ako volite old skulčinu na rasponu Death-Obituary-Bolt Thrower, ovde ćete se lepo udati:

https://sinistervoid.bandcamp.com/album/by-rot-and-shrapnel

Debi album denverskih Crypts of Golgotha stiže posle nekoliko godina rada i snimanja demo, EP i split materijala. Dakle, Disembodied in the Arms of Perdition je ploča koja kruniše sazrevanje benda u njegovoj inicijalnoj fazi ali ovo je istovremeno i prilično sirova ploča. Crypts of Golgotha sviraju brutalni death metal stare škole, zvučeći kao nekakav bend iz devedesetih koji stupa tragom ranih Suffocation, Broken Hope ili Cryptopsy, valjajući se u prljavštini i nudeći hrskav, prštav zvuk, nerazaznatljive rifove, dementne vokale. Sad, ovo na papiru možda deluje odbojno ali u životu je prilično dobro ako volite taj partikularni pristup death metalu, težak, mučan a opet i prijemčiv, svakako namenjen jednoj manjoj grupi unutar savremenog korpusa metal i death metal publike koja će znati da ceni odnos hermetičnosti i pitkosti u ovoj muzici i podrumsku produkciju. Zna se gde sam tu ja, naravno:

https://cryptsofgolgotha.bandcamp.com/album/disembodied-in-the-arms-of-perdition

Za nešto možda slično po nivou hermetičnosti i old school lojalizma, tu je debi EP kanadskih Umbral Veil, naslovljen Dwell. Umbral Veil sviraju mračni, kavernozni death doom metal koji razume snagu mrvećeg, ponavljajućeg rifa ali i zloslutne melodične teme, sve to pakuju u teške, iznurujuće komade u kojima se smenjuju spori, meljući pasaži sa dementnim blastbitom i produciraju kako treba. EP traje skoro pola sata i nudi MNOGO teške muzike sa kojom treba umeti da se izađe na kraj i to je odlično:

https://umbralveildeathdoom.bandcamp.com/album/dwell

Iz Teksasa su Grotesque Revenant čiju muziku inspiriše „surovo vreme kada su smrt, kažnjavanje i mučenje bili svakodnevnica u životu i nisu bili samo prihvaćeni, već́ i slavljeni u orgiji bola i katarze.“ Dobro je, momci, sedite malo da se smirite, saće kafica. Ali muzika im je, da se razumemo, DOBRA. Demo 2026 ima tri pesme propisnog death metal trpanja negde na podešavanjima devedesetih godina prošlog veka, između Cannibal Corpse, Suffocation, Monstrosity, Broken Hope itd. Dakle, tvrdo, teško, nemilosrdno ali keči i zabavno, sa pristojnom produkcijom i cenom koju sami određujete za daunloud, pa ovde nema greške:

https://grotesquerevenant.bandcamp.com/album/demo-2026

Jel’ samo meni smešno što se death metal bend iz Nizozemske zove Mouflon? A ČAK I MUFLONA KAO DEO LOGOTIPA. Enivej, ovo nije nikakav neozbiljni i detinjasti sastav i Eros & Thanatos mu je treći album, pun do vrha mračnog old school death metal krljanja, teških rifova, promuklih vokala pećinskog prebijanja. Nije inovativno ali sasvim je duševno:

https://mouflondeathmetal.bandcamp.com/album/eros-and-thanatos

Debi album kanadskih Coprolith izdaje Me Saco Un Ojo Records i odmah znate da će ovo biti KOŠMARNO. Putrescence je ploča iz čijeg svakog takta praktično cure sluz, gnoj i druge tečnosti sumnjive boje i mirisa, koja se valja po prljavštini i teturavo ustaje da vas štrokavom šakom polomljenih noktiju zgrabi za vrat. Ovo je death metal kanalizacionog tipa, ali su tu kanalizaciju gradili još stari Latini i nije u najboljem stanju. Atmosferično, hermetično, MOĆNO – horor death metal za sve pare:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/putrescence

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Hmmm, kanadski Metaladian sebe taguju i sa Devin Townsend na Bandcampu (iako on ne svira sa njima) i pretpostavljam da mogu da u njihovom zvuku nađem dosta paralela sa nekim fazama Strapping Young Lad. Ovo je bend koji inače ceo svira i kao avangardna death metal postava 30 Immolated ; 16 Returned (a koja je obrađivala Stravinskog na svom za sada poslednjem izdanju) a sa Metaladian rade taj neki avangardni, progresivni, recimo thrash, I recimo doom. Naravno, sve je weird i bizarno i album Deaditation se sluša otvorena uma, spreman na sve. Zvuk je takav kakav je i možda muziku čini malo i monotonijom nego što jeste, ali bar se ne davi u kompresijama:

https://metaladian.bandcamp.com/album/deaditation

Za krosžanrovsku kombinaciju  iz raja ukazao bih vam na londonski Troy the Band, a koji u svom zvuku spajaju doom metal, noise rock i shoegaze i to MNOGO efektno ispada. Album (des) ima duboke meljuće bas gitare koje krljaju iz pozadine, moćan ritam, savršenu pevačicu i puno abrazivne šugejz svirke na gitarama. Izvrsna ploča koja začas stigne od setne meditacije do krvavog horora i ovo bi bio album nedelje da mi stari favoriti iz detinjstva nisu priredili lep provod:

https://troytheband.bandcamp.com/album/des

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Revoltons su blago progresivni, power i heavy metal iz Italije a Seventh Act of a Death Foretold im je sedmi album, pompeznog imena ali dobre muzike. Zvuk je čvrst i mišićav ali topao, svirka je disciplinovana i trešerska, a pesme su melodične i pune dobrih rifova, harmonskih momenata, solaža, dobrog pevanja. Propisan, punokrvni hevi metal spakovan u čak trinaest pesama, sasvim kako treba:

https://elevaterecords1.bandcamp.com/album/seventh-act-of-a-death-foretold

Zunder Blitz su nemački bend koji nema ni Bandcamp, ni stranu na metal Archives, ni Facebook profil, ali nekako NISU LOŠI UOPŠTE. EP Scharlachrot nudi četiri pesme street metala po sasvim prepoznatljivom šnitu osamdesetih, napisane solidno, dobro producirane, odsvirane žustro i sa tekstovima na nemačkom. Nema ovde mnogo originalnosti, ali Zunder Blitz su pitki i imaju energije:

Nikad nisam čuo za Prophet’s Call, njemačko-švajcarski heavy i power metal kombo, ali oni koliko vidim snimaju i izdaju muziku najmanje od 2020. godine. Enivej, novi EP, Viper´s Bite demonstrira kapacitete novog pevača i nudi četiri solidne, ne naročito originalne ali kvalitetne pesme melodičnog, napadačkog metala. Produkcija tvrda, moderna, ali svirka vrlo dobra:

https://prophetscallofficial.bandcamp.com/album/viper-s-bite

ALBUM NEDELJE

Slušam Deep Purple gotovo celog svog života pa onda i nisam najobjektivniji kritičar koji će ikada napisati nešto o njihovom dvadesetčetvrtom albumu, Splat! Ali, mislim, meni je ovo više nego pitko i slušljivo. Naprosto, ljudi imaju godina u kojima su naši dedovi odavno bili penzionisani i pasivizovani i to da dva Iana i Roger (dobro, i ostala dvojica gde je Don ta ista generacija a samo je Simon „mlad“, dakle nekih osam godina mlađi od mene) mogu u 2026. godini da izbace album ugodnih hard rok komada, koji jesu relaksirani i nemaju u sebi nekakvu dramu i grč ali nisu trivijalni, pa to je, jebem mu mater, dovoljno. Singlovi od pre nekoliko nedelja, Arrogant Boy i Diablo su obećali dobar provod i album je manje-više ceo takav, sa bluzerskom osnovom, hardrokerskim rifovima koji se perfektno dele između Simonove gitare i Donovih orgulja, energijom i poletom ali bez tenzija, najboljom ritam sekcijom u istoriji hard roka i Gillanom koji, evo ne bi trebalo da je ŽIV a zvuči zdravo. Pritom sve je u nekakvim okvirima od tri-četiri minuta i napisano da bude punokrvno, bez razvlačenja i popunjavanja vremena. I onda neke pesme, na primer The Lunatic, ulaze u uvo i, garantujem, ostaju da se slušaju i u godinama koje dolaze. Naravno da Deep Purple NIKADA više neće napisati novi Smoke on the Water ili Child in Time ili Speed King, ali oni su popularnu muziku dovoljno revolucionisali pre pola veka i sasvim je fer da sada samo pišu lepe, pitke pesme u stilu koji su praktično izmislili:

https://deeppurple.bandcamp.com/album/splat