Kakva nedelja, ha? A danas je krunišu najlažnijim skupom u istoriji svih lažnih skupova i… robotima koji igraju kolo. Živimo ne u simulaciji nego u bizarnom memu koji postaje sve bizarniji svake sedmice, ali makar je dobre muzike ove nedelje bilo MNOGO. Pogotovo je blek metal eksplodirao, valjda što niko ne može da izdrži vrućinu. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Fogos su katalonski blek metal bend iskusnih i veoma zaposlenih muzičara što sviraju u gomili drugih bendova, ali kada sviraju ovde (neki od njih) mažu se po licu belim i rade agresivan, nihilistički, paganski blek metal. Drugi album benda, Of Wyrm and Men je besan, agresivan ali sklopljen oko memorabilnih, evokativnih, pa i epskih rifova. Bend svira žustro, produciran je kvalitetno i profi i nudi svu zamislivu blek metal agresiju i vatromet u jednom ukusnom paketu. Sve preporuke:

https://fogosofficial.bandcamp.com/album/of-wyrm-and-men

Nunslaughter imaju novi album i u četrdesetoj godini postojanja ovog američkog black-death projekta on je žustar i zabavan kao i uvek. Možda i više nego inače. Satanic Chaos Legions, kako i iz imena naslućujete, nije ploča tanane filozofije i suptilnih intelektualnih refleksija. Posle prve, naslovne pesme, druga se zove Jesus Fucking Dies, posle ima i Rotten Messiah itd, i mada to sad zvuči kao da bend pravi muziku koja treba samo da šokira i provocira, album zapravo IMA filozofiju – a koja se ogleda u naslovu pesme Die Your Own Death – i to je antihrišćanstvo malo nesuptilne ali zdrave pozicije telesne i duhovne samovlasnosti, a koje SAVRŠENO ide uz nemilosrdno mlaćenje blastbitom, žestoke death rifove preko d-beat krljačine, dosta vrištanja. Zvuk je snažan i kvalitetan, svirka autoritativna a sve zvuči neposredno, bez za moderni blek metal često neizbežnog teatra. Nunslaughter, naprotiv, sviraju, sirovi, žestoki metal za hedbengere i helrejzere i moraju od nas dobiti poštovanje za to:

Bubnjar ruskog black-death metal benda Mardrom koristi umetničko ime Anal Terrorist, i to dosta jako sugeriše kakva je ovo u stvari muzika. Ali U STVARI je solidna i Mardrom na novom demo snimku, Burial in Remains imaju tri pesme kvalitetnog black-death krljanja sa puno mošerskog gruva i ložačkih rifova, te dementnim vokalnim akrobacijama pevača čiji je partizanski nadimak Anal Kudasai. Molim lepo. Ostala dva člana nemaju „anal“ u imenu, ali to ne smeta, Mardrom su glasni, energični i ne baš haotični ali sa svakako ambicijom da u pesme natrpaju mnogo elemenata i od svake naprave mini pozorišnu predstavu. Solidna produkcija, solidan bend, solidna cena za ovo od koliko sami odredite:

https://mardrom.bandcamp.com/album/burial-in-remains

Isto iz Rusije su i Vechnotma, trio koji prži solidan i solidno agresivan black death metal. Na EP-ju Utrata su blastbitovi i melodični, evokativni rifovi u pristojnom balansu, zvuk je glasan i praštav ali nije LOŠ a raspoloženje je prgavo i pobedničko. Cena po dogovoru. Šalim se, plaćate koliko želite:

https://vechnotmaklg.bandcamp.com/album/utrata

Malo zapadnije, u Poljskoj sviraju Azels Mountain, bend sa evo već trećim albumom u deset godina i on se zove Echa krwi i vrlo je solidan. Ovo je paganski blek metal, ali sa kvalitetnom studijskom produkcijom i punokrvnom svirkom što samo podvlači njegove evokativne teme i emotivnu izvedbu. Azels Mountain vole da zvuče i svečano i pesme im odaju utisak otmenih, starih rituala koji se rekonstruišu na električnim instrumentima za novu generaciju što dovodi u pitanje hrišćansku dogmu. Ne znam da li bend koketira sa nekim slovenskim nacionalizmom, nadam se da ne, jer je muzički vrlo dobar:

https://paganrecords.bandcamp.com/album/echa-krwi

Woodsguard iz Zapadne Virdžinije sviraju, recimo, black death metal, ali sa antifašističkom, izrazito levičarskom agendom i minialbum Fortitude je u stvari mešavina black metala, death metala, hardcorea… I dosta je dobar, onako agresivan i sirov a pravdoljubiv i čak vrlo solidno snimljen. Čuje se bas, kako ja to uvek ponekad kažem. Plaćate koliko hoćete a provešćete se lepo:

https://woodsguard.bandcamp.com/album/fortitude

Agonysm su trio iz Kalifornije sa minialbumom black-death metala naslovljenim  Litany of Uncreation. Ovo je tehnički vrlo korektna muzika, studijski besprekorno producirana i izvedena disciplinovano, sa smenom epskih tema i krljčakog zakucavanja i samo bih možda mogao da pridikujem kako ona ne puca od originalnosti i kako ovde čujem Immortal u VELIKOJ meri u aranžmanima koji nisu preterano maštoviti. Ali solidno je i pitko:

https://agonysm.bandcamp.com/album/litany-of-uncreation

Nizozemski Walg nominalno sviraju melodični blek metal, ali njihov šesti album, VI, zapravo nudi veoma raznovrsne pesme u kojima se melodija ne prenaglašava i koristi se da podvuče žustru, agresivnu metal svirku ili da toj žestini pruži zanimljiv kontrast. Ovo je album prilično visoke invencije i poznavanja muzike znatno izvan metal-polja a koje se onda koristi, to poznavanje, da se metal-polje oplodi i bude još veće. Veoma dobro:

https://walg.bandcamp.com/album/vi

Da ne budemo bez finske kontribucije danas, tu su nam Morgal sa svojim drugim albumom, The Seventh Circle. Ovaj okultni i satanski bend svira vrlo prijemčiv second wave black metal, sa dosta srećno napisanim pesmama koje imaju jaku i zdravu black metal srž pa onda i podsećaju da ta blek metal srž lako i prirodno u sebe usisava i pankersku lepršavost i trešersku disciplinu. Produkcija jeftina i pravoverna, muzika ubedljiva, bend pun energije:

Argentinski duo Molok snimio je debi album, Cosmogonía Infernal i zabavno je to. Ovo je ultraagresivni, bombarderski blek metal po šnitu Marduk i sličnih siledžija, sav u zujećim rifovima i blastbitovima koji, jelte, umeju da budu i monotoni, ali su pesme napisane prilično dobro da se izbegne dosada. Zvuk je sasvim okej (mada programiranom bubnju svakako fali dinamike) i ovo je ne sad nekakav revolucionarni ali svakako slušljiv blek metal vrele južnjačke krvi i hladne, satanske emocije:

https://molok21.bandcamp.com/album/cosmogon-a-infernal

Angest je međunarodni blek metal kvartet osnovan prošle godine a sada sa debi albumom za Vendetta Records. Perpetual Anguish – a što je termin kojim se opisuje i svaka moja radna nedelja – je ploča modernog, mučnog ali i melanholičnog blek metala koji voli duge pesme, puno ponavljanja, bremenit je emocijom i sav je u introspekciji. Ovakve ploče izlaze u ogromnim količinama svake nedelje ali iskustvo i pedigre muzičara koji ovde učestvuju su ipak toliki da znače i visok nivo kvaliteta pa se Perpetual Anguish izdvaja i vredan je pažnje:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/perpetual-anguish

Isto na Vendetta Records izlaze i Ill Tidings, austrijski bend koji je započeo kao satanistička ekipa (zvali su se Satanic order) da bi sada svirali melanholičniju, introspektivniju muziku. Seeds of True Rebirth, njihov treći album ima elemente post-blek metala i blackgazea, dakle, te zvoneće gitare i melodične teme, ali je i dosta energičan, ekspresivan, BRZ i meni je uglavnom dobro držao pažnju:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/seeds-of-true-rebirth

Kad smo već u Austriji, S.O.S (odnosno Son of Satan) je jednočlani projekat petnaestogodišnjeg momka po imenu Julian Gabriel Pumm-Sarcletti i, uh, njegov demo Rebirth of Evil je JAKO lep. Mislim, ovo je black-thrash primitivne estetike ali više nego korektne egzekucije, sa brijućim rifovima, jednostavnim, efektnim pesmama i čak i sasvim solidnim andergraund zvukom. Lepota je nekada zaista u jednostavnosti a ovo je kao da slušate stari Bathory ili Venom po prvi put i osećate kako vam se sve čakre otvaraju od miline. Plaćate koliko hoćete a Julianu treba poželeti MNOGO zdravlja i sreće u životu:

https://sos-offical.bandcamp.com/album/rebirth-of-evil

Feralia su originalno iz Italije ali sada imaju i švedskog člana i ovaj bend, aktivan od 2018. godine svira mračan, prilično old school black metal, s jedne strane prilično atmosferičan ali sa druge ni nalik na ono što se danas smatra atmosferičnim blek metalom. Ultima Requies, treći album benda je više horor-intoniran, više zainteresovan da istražuje mračne i stroge religijske slike (i to kroz tekstove na Italijanskom i Latinskom) i stare mitove nego nekakvo moderno, jelte, ljudsko stanje. I to se dešava na jedan dostojanstven i osoben način, sa mnogo karaktera i dobrog, analognog zvuka:

https://feraliablackmetal.bandcamp.com/album/ultima-requies

Astral Alchemy su blek metal dvojac iz Njujorka i mada možda nemaju tako naglašeno avangardni nastup kao mnoge druge kolege sa istočne obale SAD, njihov debi album, Weaving Chilling Magical Dreamworlds krasi dosta maštovitosti i osobenog pogleda na žanr. Hoću da kažem, ovo je i fantazijski i melodični blek metal, ali Astral Alchemy ne zvuče nužno kao drugi američki bendovi pa čak ni kao francuski bendovi sa kojima bi njihova kompleksna, teatralna muzika pre možda trebalo da se poredi. Oni imaju svoje viđenje žanra u kome ima mesta za dugačke, složene kompozicije koje menjaju ne samo registar nego i žanr u kome se dešavaju nekoliko puta tokom svog trajanja, a sve to bude estetski konzistentno i aranžmanski posloženo sa velikim autoritetom. Jako lepo:

https://astralalchemybm.bandcamp.com/album/weaving-chilling-magical-dreamworlds-2

Fallen Moon Servant su vampirski blek metal duo iz Sirakuze u Njujorku i mada to može da znači i dosadnu „gotsku“ lo-fi muziku, njihov debi album, naslovljen …with a Stone in My Maw zapravo nudi postpankerski ugođaj i energiju. Mislim, jeste ovo dosta lo-fi, ali je muzika nadevena queer transgresijom i rado ide tamo gde drugi blek metal ne bi umeo da se snađe, sa mnogo prštavog, jedva-produciranog entuzijazma, melanholičnih tema, klavijatura… Lepo:

https://fallenmoonservant.bandcamp.com/album/with-a-stone-in-my-maw

Za tradicionalniji blek metal koji cepa opake rifčine, poliva blastbitom i peva na nerazumljivom severnjačkom jeziku imamo debi album islandskih Forsmán. Naslovljena Brenndar rústir & fuðrandi fjörur ovo je, kako to već kod Islanđana ume da bude, ploča jake hermetičnosti ali i neumoljive energije, mračno atmosferična ali i beskompromisno ofanzivna. Zvuk jeste malo razmrljan kako je to danas praktično standard, ali muzika je dobra:

https://forsman.bandcamp.com/album/brenndar-r-stir-fu-randi-fj-rur

Dosta sam ove godine hvalio Season of Mist; ne bez razloga, ova firma je izdala MNOGO odličnih albuma u raznim žanrovima. A onda imamo i novi Nargaroth i, da kažemo da je u pitanu ploča za posebnu publiku. Ovaj danas solo projekat Nemca Renéa Wagnera nastao je pre trideset godina kao tramsformacija benda Exhuminenz ali sada je isključivo Wagnerova vizija i ta je vizija vizija potpune destrukcije i besa. Osmi album projekta se, dakle, zove Apocalyptic Steel i ceo je u blastbitovima, deračkim rifovima i dementnom urlanju. I, mislim, JA TAKVE STVARI MOGU DA UZIMAM NA IGLU, ali ne znam koliko drugi to mogu da izdrže. Apocalyptic Steel je, posebno u ovoj nedelji u kojoj je izašlo mnogo avangardnog, progresivnog i eksperimentalnog blek metala, divan dah varvarske, divljačke osnove ove muzike i mada deluje potpuno primitivno, spravljen je vešto i sa puno duše:

https://nargaroth.bandcamp.com/album/apocalyptic-steel

Kad smo već kod te avangarde, pouzdani italijanski izdavač I, Voidhanger je ove nedelje izbacio kontingent novih izdanja i sva vrede da se čuju. Prve pominjemo Seven Chains, bend iz Ajdahoa sa trećim albumom, Swollen, In Flux a koji nudi eksperimentalni, disonantni ali zanimljivi black-death metal. Pesme nisu predugačke ali njihovo namerno odstupanje od rok-standarda u aranžiranju (a koje je znatno veće nego što blek metal već od njega odstupa) čini da zvuče vrlo tuđinski i da nikada niste sigurni koliko je već prošlo i koliko još ostaje. Produkcija je živa i dobra a iako je upitanju konfrontativna muzika, ona nije namešteno hermetična i uvek ima NEŠTO za šta se slušalac rado uhvati i trči naporedo s njom. Sjajno:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/swollen-in-flux

Pa je onda tu Sunthema, 4-way split album bendova iz Amerike i Australije, gde neki daju jednu a neki čak četiri pesme. Ovo je više jedan album čije su delove napisala četiri benda nego „običan“ split gde nema neke veće uvezujuće koncepcije i Elysian Blaze, Deathspiral of Inherited Suffering, Panegyrist i Maerund svi iznose po jedan aspekt ove muzike na svetlo, krećući se između blek metala, doom metala, satanističkih obreda i divljanja da nam podare mnogo muzike koju vredi slušati i istraživati kroz mnogo ponovljenih ekspedicija:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/sunthema

Blek metal poslastica ove nedelje je za mene drugi album finskih Alkuharmonian Kantaka, naslovljen Melas Khole i zapravo očekivan pola decenije nakon uzbudljivog debija. Ovo, da ponovim, izdaje I, Voidhanger i na delu je sjajna sinergija između izdavača zainteresovanog za avanturističku muziku koja lako prelazi žanrovske granice i benda koji avangardni blek metal svira bez često nametljive „umetničke“ poze koju kolege umeju da zauzmu. Ovo je istovremeno i metal i avangarda, i kolekcija dobro napisanih pesama i zanimljiv makabr-teatar, a Alkuharmonian Kantaka jednako dobro pišu lepe gitarske rifove, prže klasični blek metal kec i polivaju klavijaturističkim harmonijama. Odličan program i vrlo solidna, analogna produkcija:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/melas-khole

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Goat Farm su ekipa tri žene i jednog muškarca iz Ročestera u Njujorku sa sirovim, teksturiranim doom-stoner zvukom i blagim „alternativnim“ otklonom u kompozicijama. Debi album, Are We Damned? uglavnom sakuplja  pesme koje su već publikovane kao singlovi prošle godine i to je jedna ugodna kolekcija tenzičnih, mučnih ali pitkih komada sporog gruva, distorzije, mikrofonije. Pitkost je ovde operativni pojam jer koliko god da Goat Farm zvuče abrazivno, i dalje su zarazni i zabavni posebno sa tim kontrastom ultradistorziranih instrumenata i melodičnog vokala. Sjajno:

https://goatfarm.bandcamp.com/album/are-we-damned

Dr Space je pseudonim Scotta Hellera koji svira sintisajzere u gomili portugalskih bendova a pod ovim imenom radi neke svoje solo radove. Album  Dr Space Mad Elf Mess je onda džemčina na kojoj Heller svira sa još nekoliko muzičara, nudeći dvadesetominutne psihodelične space rock improvizacije sa moćnom, motoričkom ritam sekcijom, pevajućim gitarama i MASOM klavijatura. On sam svira Hammond orgulje, melotron, modularni sintisajzer i „odabrane druge sintisajzere“ a postava ima JOŠ jednog klavijaturistu. Možete da zamislite kako je sve ovo, na kraju, prelepo, sa zaista ugodno iskombinovanim energičnim a nenametljivim ritmom i mnogo psihodeličnog vatrometa na gitarama i klavijaturama. Odlično je:

https://drspace1.bandcamp.com/album/dr-space-mad-elf-mess

Da ostanemo u sličnom (rastopljenom) raspoloženju evo nam ga i novo izdanje psychedelic source records. I ne, ne grešite, koliko prošle nedelje pričali smo o njihovom stotom albumu a vredni mađarski kolektiv je promptno snimio još jedan. Pseudopredestinated je sveža džem sesija spontano organizovana u petak popodne dok se sitna deca članova benda igraju po šumi a tate se polako skupljaju posle posla, otvaraju pivo i kreću da sviraju. Naravno, negde drugde bismo dobili nešto što ne vredi da se čuje dvaput, ali Bence Ambrus i njegovi saborci po pravilu prave odlične, sirove psihodelične džemove koji su mi za poslednjih desetak or sou godina doneli mnogo užitaka pa evo, plaćate koliko hoćete:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/pseudopredestinated

Ako vam se, pak, sviđa da vam ne bude prijatno, Scornful iz Noksvila u Tenesiju su snimili debi album, Found and Forgot i to je pakao blackened sludge metala. Ali u pozitivnom smislu. Mislim, sve je mučno, ali je KVALITETNO mučno i zvuk je agresivan i abrazivan ne zato što je loše snimljen nego zato što tako treba. Pesme su čak… pevljive je jaka reč, ali imaju jednu zaraznost i drajv. Dobro je a još se i plaća koliko želite.

https://scornful.bandcamp.com/album/found-and-forgot

Heh, valjda je jasno šta sviraju Cannabis Man na EP-ju Cannabis Man? Ovo je londonski duo gitare i bubnja sa stoner-punk i sludgecore muzikom i, jelte, drogiranim pogledom na svet i to zapravo ima dosta šarma, zvuči zdravo i čovek ga presluša sa zadovoljstvom i opet krene iz početka:

https://cannabisman.bandcamp.com/album/cannabis-man

Francuzi Verdun sviraju nešto što bih mogao opisati kao melodičniji sludge metal u susretu sa atmosferičnim post metalom. Dakle, sve je sporo, teško, tvrdo, ali naglašava melodije i harmonije pored čistih rifova i ima ambiciju da vas spusti u ponor kontemplacije radije nego da vas samo polomi. Treći album benda, Abyssal Womb, je produciran jako glasno, kako je i pravilo za ovakvu muziku i mada to zamara uši, pesme su SOLIDNE:

https://verdun.bandcamp.com/album/abyssal-womb-3

Geohominid iz Atlante postoje već deceniju i treći, aktuelni album, Ancestral Calling im je sasvim okej. Ovo je atmosferični, teški sludge-doom metal koji ima dosta zanimljivih ideja. Same kompozicije bi možda mogle da budu i još razrađenije a produkcija bi svakako mogla da bude i bolja, ali Geohominid nude interesantnu muziku i vrede da se čuju:

https://geohominid.bandcamp.com/album/ancestral-calling

Hebi Katana su izbacili ove nedelje Raw & Low Studio Recording ’25, a što je EP sa tri pesme odrađene uživo u studiju prošle godine, tokom snimanja njihovog četvrtog albuma, izvrsnog Imperfection. Ovo su stvari sa prva dva albuma, snimljene ponovo, ali u i dalje sirovoj produkcijskoj formi sa džem-sešn energijom. Ako ste slušali neki od brojnih Hebi katana živih albuma, onda znato šta vas čeka i sa uživanjem ćete sami odrediti cenu za ovaj materijal:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/raw-low-studio-recording-25

Imamo i četvrti album australijskih Child, naslovljen Rebirth i ovo je vrlo lepa ploča bluziranog hard roka stare škole ali savremenog zvuka. Kako Child izdaju za Heavy Psych Sounds Records, znate da ovde nema laži i prevare, pesme su napisane kvalitetno, svirka je autentična, zvuk dobar. Ja sam na ovakvoj muzici, jelte, odrastao i meni je ovo odlično, ali i vi treba da je čujete:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/child-rebirth

Ruski sludge-doom kombo Glyphos ima album bučnih, odjekujućih rifova i udaraca pod naslovom  Yellow Sign. Ovo su poduže pesme sa mnogo ponavljanja i ambicijom da vas zavedu i hipnotišu da i ne primetite teške gitare i snažne udarce bubnjeva. Častan je to napor, pogotovo uz dosta uspešnih psihodeličnih efekata koje bend koristi a cena od koliko vi date za materijal je takođe sasvim okej jer ovo zna šta hoće i kuda je krenulo:

https://glyphos.bandcamp.com/album/yellow-sign

Zvučaće kao šala ali Double-Barrel Megadoob su pravi bend iz Australije i sviraju progresivni stoner rock. I mislim, demo snimak Dead Sober ima dve pesme solidno dobrih rifova i relativno kompleksnih aranžmana, u dobroj produkciji, negde kao da Kyuss i Mastodon džemuju zajedno ali su se prvo jebeno ODVALILI od nargila:

https://double-barrelmegadoob.bandcamp.com/album/dead-sober-demo

Meksički drone-stoneri Vinnum Sabbathi imaju novi živi album, Live at Doom City i to je, ako znate ove momke, jedan siguran i ubedljiv prikaz njihove muzike, hipnotične, repetitivne i teške, negde na pola puta između doom metala, post metala i noise rocka. Doom City je inače festival u Meksiku, ako se neko pita gde je ovo snimano, a materijal ima intro i četiri poduže pesme gitarskog egzorcizma sa dodatim efektima i semplovima za bolji ugođaj. Lepo!

https://vinnumsabbathi.bandcamp.com/album/live-at-doom-city?from=discover_page

https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/live-at-doom-city

Italijani Red Sun sviraju vrlo prijatan, džemerski ali ipak strukturiran heavy psychedelic rock. Album Songs From Hidden Places, iako zasnovan na gruvu i plesnoj atmosferi, ima kvalitetno napisane pesme, odlične ženske vokale i istovremeno je i veoma relaksiran ali i dovoljno heavy za svačije potrebe. Jako lepo:

https://redsun3.bandcamp.com/album/songs-from-hidden-places

Four Altars of Sin je four-way split EP četiri benda od kojih su tri (Doomherre, Ordos i Hexjakt) iz Švedske a četvrti, Kaiser je iz Finske. I svi sviraju odličan doom metal osim Kaisera koji malo više vuku na stoner i fuzz rock. Ne znam zašto izdavač Majestic Mountain ovo još nije stavio na Bandcamp jer je u pitanju odlično izdanje sa četiri pesme i više od pola sata izvrsnog, sporog, moćnog metala.

Naši stari poznanici, teksaški Bong Wizard imaju treći album, Transilvanian Munchies i on je, pored naslova koji je ponovo parodija na poznatu ploču iz metal-istorije, još jedna VIŠE NEGO SOLIDNA kolekcija sporih, napušenih stoner-doom komada. Bong Wizard ne popravljaju ono što nije pokvareno i njihova muzika je jednostavna, neposredna i eminentno slušljiva, bez nekakvih komplikovanih konceptualizacija ili neke veštačke drame i teatra. Ovde dobijamo dobre, teške, spore rifove, puno psihodeličnog sadržaja i fuzza i sve to držano na okupu pristojnom jeftinom produkcijom. Sasvim kako treba da bude:

https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/transilvanian-munchies

Druidess iz Njukasla rade vrlo prijatni, sabatovski stoner/ doom/ okultni hard rok, sa glasnim, režećim gitarama, toplim električnim orguljama i melodičnim, drogeraškim vokalima. OK, ima mnogo „Iommi Worship“ bendova na svetu, ali album Trip Meadow osvaja svojim idealnim kombinovanjem vrlo tradicionalnog soul-gospel-bluz-hard-rok fundamenta sa modernijim, pankerskijim fuzz rock pristupom PLUS onda i malo džeza kad mu se najmanje nadate. I to je jedna apsolutna proslava dobre volje i generalno dobrote a ima i vinil:

https://druidessuk.bandcamp.com/album/trip-meadow

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Ill Omen su u principu thrash metal bend iz Ajove. No, njihov drugi album, Cannot Be Controlled ima i elemente death metala, prevashodno u vokalima, ali onda povremeno i u gitarskim temama koje umeju da budu i komplikovane i pune „pinch harmonics“ akrobacija i onda je to jedna dosta zabavna kombinacija eksplozivnih rifova i tvrdih, mošerskih ritmova. Ill Omen dobro i agresivno zakucavaju ali njihovo prevashodno oružje je maštovitost i snažan a opet ne beživotno monoton zvuk. Fino:

https://illomenband.bandcamp.com/album/cannot-be-controlled

Česi Fatal Punishment su osnovani 2019. godine ali njihov thrash zvuči onako kako je Rapid Force zvučao 1994. Ali bolje. Mislim, pesme su inventivnije, izvedbe raznovrsnije, ali stilski to jeste negde tu. Drugi album, The Great Leitmeritz Massacre, a koji izdaje posvećeni Witches Brew (mada oni to za sada ne pominju na svom sajtu…) je na toj nekoj slatkoj tački između old school thrasha osamdesetih, tehničkog thrasha i modernih (za 1994. godinu) groove, hardcore  i nu metal tendencija. I, mislim, ODLIČNO je:

https://fatalpunishment.bandcamp.com/album/the-great-leitmeritz-massacre

Witches Brew publikuju i treći album čileanskih Iron Bones i to je jedna zdrava, nekomplikovana ali zrelo napisana ploča old school speed/ heavy metal čukanja. Već na prvoj pesmi na albumu Poison Riot ćete pored pankerskog speed metal zakucavanja čuti direktan omaž Black Sabbath i to je savršeno zdrava kombinacija. Čileanci uglavnom nastavljaju u sličnom smeru, cepajući jako i nekomplikovano ali sa dobrim osećajem za gruv i šutku, pa i garažno-himnični refren. Fino:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/poison-riot

Mortal Terror su nemački bend osnovan još 1986 i aktivan, manje-više sve vreme od tada. Do sada su izdali šest albuma a najnoviji, sedmi je naslovljen Filthy Old Thrash, čisto da bude jasno šta je ovde na jelovniku. I nije ni rđavo, ovo jeste old school thrash metal ali nije nužno primitivan i nemaštovit. Nije ni PREVIŠE maštovit, Mortal Terror, reklo bi se, više zanima da prikažu autentičnu viziju koja se nije MNOGO promenila za 40 godina nego da izmišljaju nove žanrovske dimenzije. Ovako kako jeste, ovo je producirano starinski, odsvirano pošteno i zvuči časno:

https://mortalterror.bandcamp.com/album/filthy-old-thrash-2

Phantom rade tek pet godina a Not Midnight Yet im je već treći album. TAKO JE TO KAD SE SVIRA BRZO. Ovo izdaje High Roller Records i u pitanju je speed metal PREMIJUM kvaliteta. Mislim, momčad iz Gvadalahare ne samo da prži brzo, napaljeno, sirovo, onako kako su rani Kreatori i Sodomi umeli da prže pre četiri i po decenije, nego pored svega imaju i dosta melodije, pa i osećaja za teatar i ovo je superzabavna ploča horror-speed metala, odsvirana visokim tempom i sa puno akrobatske veštine. Sjajno:

https://phantombandgdl.bandcamp.com/album/not-midnight-yet

U ludački jakoj nedelji za speed i thrash metal neće nas prodati ni Listenable records pa dobijamo i debi album danskih Speedslut. Bend je prošle godina najavio svoj rad jednim EP-jem, ali sa Cimbrian Rites izleće na teren kao da je gladovao dvadeset godina i obećali su mu neograničeni švedski sto ako pobedi sa devet nula. I onda nastupa pokolj. Speedslut imaju solidan i dosta old school zvuk sa priličnom količinom mase i basa, imaju divljački nastup sa pevačem koji silazi sa uma u svakom stihu, imaju opasne rifove i tehniku u rukama da svu ovu nesvetu, prekrasno analognu muziku istresu po slušaocu kao kantu benzina pre nego što šibicom zapale cigaru i bace je na njega. Pa još taj bik na omotu, IZVRSNO:

https://speedslut.bandcamp.com/album/cimbrian-rites

I opet Osmose Productions sa pobedničkom pločom! Rumuni Ruyned, naime, rade SAVRŠEN old school speed-thrash metal. Album Profanum Sacrificium, njihov drugi, ima modernu, kvlaitetnu (ali ne digitalno obezdušenu) produkciju, no muzika mu je mračni izvitopereni satanistički metal koji je osamdesetih samo želeo da ovako zvuči, ali mu je falilo malo iskustva u aranžiranju, malo studijske ljubavi. Ryuned imaju u sebi dosta Motorheada i Venoma, naravno, ali imaju i pank pa i death metal elemenata i nude apsolutnu ljubav i apsolutan provod od početka do kraja, pržeći najvrelije rifove, najbrže ritmove i najprljavije erotske tekstove koje možete da zamislite. Prelep album:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/profanum-sacrificium

https://ruyned.bandcamp.com/album/profanum-sacrificium

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Real Deal su bangkoški hardkor bend sa demo snimkom (Demo 2026) skakutavog, energičnog uličarskog moškora. Ovo je vrlo prijatno, sa kratkim pesmama, puno plesnog gruva, hrskavim gitarama i sasvim pristojnom produkcijom za demo:

https://risingforceunityth.bandcamp.com/album/demo-2026

Nizozemci Boneripper malo suviše naginju siledžijskom hardkoru za neki moj ukus ali album Radiant in Ruin ima svog šarma. Ovde se pored klecačkog gruva i metalkoraških melodija ipak čuje i malo hardcore thrash čukanja i to onda bude dobro. Jako glasno masterovan album, bučan i napadan, ali mnogi to vole!

https://boneripperhc.bandcamp.com/album/radiant-in-ruin

Zato su tu Repeat Offender iz južne Kalifornije sa debi albumom za mene DALEKO prijemčivijeg hardkorpanka. Weapon Fetish je debi za ovu ekipu ali muzika je i pored sirove pank rok osnove, vrlo formirana, vrlo zrela i koristi svoj minimalni tehnički i harmonski opseg da izrešeta jedanaest komada agresivnog ali užasno zaraznog, kritički intoniranog hardkor treša za ljude koji ZNAJU.

https://convulserecords.bandcamp.com/album/weapon-fetish

Tax the Witch iz Sijetla sviraju vrlo srčan lo-fi pank rok. Ovo nije nemaštovita i generička muzika, iako se drži nekakvog punk rock fundamenta i snimljena je u, daj bože, garaži i EP  Ears Peeled, Eyes to the Ground  zvuči autentično, šmekerski i zanimljivo sa dosta referenci na riot grrrrl zvuk sa početka devedesetih, uključujući karakteran ženski vokal. Cena je koliko date a valja!

https://taxthewitch.bandcamp.com/album/ears-peeled-eyes-to-the-ground

Indonežani NXEND misle da sviraju melodični hardcore i, dobro, ima melodičnosti u njihovoj muzici, ali minialbum  Theres No Happy Ending nije karakterisan pre svega melodijom, koliko solidno raznovrsnim idejama koje oplemenjuju emotivnu, ekspresivnu muziku. Pesme su kratke i energične, bend je prilično dobro produciran i ovo je lepa kombinacija hardcore podžanrova u jednom pakovanju:

https://nxend.bandcamp.com/album/theres-no-happy-ending

Ghon je jedan momak iz Brazilije koji kod kuće pravi srčan deathcore. Nije ovo ni čist deathcore i njegov album, Tanatopraxia sa svojih sedam pesama kombinuje deatchore, hardcore i death metal unutar kratkih, ekonomičnih pesama koje ne mrse muda nego čukaju dobrim rifovima, solidnim ritmom, besnim vokalima. Produkcija je vrlo dobra za ovakav projekat a iskrenost i inventivnost su mu veliki aduti. Solidno!

https://ghon.bandcamp.com/album/tanatopraxia

A onda, No Glitter je jedan momak iz Ročestera u Njujorku koji je EP Death Songs napisao nakon smrti oca pre nekih pet godina. Pesme je snimio pre četiri i tri godine a tek ove ih je dao čoveku da ih izmiksuje i, iznenađujuće, ovo je VRLO solidan pank rok. OK, produciran kućno, ali napisan vrlo dobro, odsviran moderno, uverljiv. Povod može biti tragičan, ali umetnost je plemenita:

https://noglitter.bandcamp.com/album/death-songs

Truck Violence su Kanađani čija je  muzika malo posthardkor, malo bogami i noise rock a sami sebe taguju samo sa „metal“ jer znaju da je bitnije srce u junaka nego precizna klasifikacija. Album The weathervane is my body je ploča razaračke energije koja pravi pametne pauze za tiše, introspektivnije momente melodičnosti i folk-ekspresije (sa sve bendžom, tako je) ali kad udara UDARA JAKO:

https://truckviolence.bandcamp.com/album/the-weathervane-is-my-body-2

Njujorški Swampfoot sebe nazivaju hardcorepunk bendom ali onda i opisuju svoj prvi singl kao System of a Down koji se tuku sa Beastie Boysima dok Rick Astley sve snima ajfonom. Enivej, EP Aim Low sakuplja njihove dosadašnje pesme, ima ih tri, i to je poprilično zanimljiva kombinacija bubnjeva i UŽASNO procesirane bas gitare i vokala, sa melodijama i hukovima koje vuku na devedesete, sve istovremeno disciplinovano i anarhično. Meni je prilično OK jer se nalazi negde na sredini između, ajde da kažem, Today is the Day i psihotičnijih momenata Jane’s Addiction:

https://swampfootexists.bandcamp.com/album/aim-low-ep

поступь je ruski screamo hardcore bend kome je EP/ demo юдоль miksovao i masterovao Will Killingsworth. I to zvuči vrlo solidno, onako, disciplinovano a opet na granici anarhičnog incidenta. Dve pesme, cena koliko date, jaka ponuda:

https://p0stup.bandcamp.com/album/–2

The Piranha Solution sa Floride svoju muziku opisuju kao haotični terorkor, pa od EP-ja  Evacuation Notice/Industrial Suicide Tactics očekujte kombinaciju mathcore i chaotic hardcore agresije. Pesme je teško zapamtiti zbog veoma mnogo delova i deakcentovanja tradicionalnih muzičkih tema, ali bend svakako odlično svira i komponuje koristeći mnogo disonance, nudeći i energiju pa i nekakav gruv. Svakako vrlo solidno a po ceni od koliko sami odaberete još i više solidno:

https://thepiranhasolution.bandcamp.com/album/evacuation-notice-industrial-suicide-tactics

Zao iz Pitsburga imaju novi EP, Pillars, a čiji naslov sugeriše ono što se vidi iz pratećeg teksta, tj. da je ovo posveta velikim pensilvanijskim prethodnicima (Passover, Puritan Abnegation i Creation is Crucifixion). Muzički, Zao ovde krljaju kompleksnu i abrazivnu kombinaciju metalcore i mathcore zvuka, precizno, usvirano, dobro snimljeno a ipak sa očajničkom energijom i jakom emocijom. Lepo:

https://officialzao.bandcamp.com/album/pillars

Kalifornijski Haggus se toliko lože na Agathocles da su novi album naslovili The Mincecore Manifesto. I dobro, ovo nije puko imitiranje belgijskih mincecore originatora, ali Haggus svakako sviraju tu kombinaciju sirovog panka i politički/ kritički intoniranog grindcorea, sa mnogo šarmantno primitivne svirke da budu nekako dragi svakome ko ih čuje. Meni je ovo simpatično, ako već ne ESENCIJALNO. Ali simpatično je:

https://tankcrimes.bandcamp.com/album/the-mincecore-manifesto

Vulnera MMXVI je novi album za Fawn Limbs, grindcore/ mathcore bend iz Pensilvanije o kom sam poslednji put pisao pre nekih šest godina, osim što ovo nije baš album i nije baš Fawn Limbs. Naime, radi se o kolekciji pesama napisanih pre nego što se Fawn Limbs kristalizovao kao bend a sada snimljenih od strane samo Eelija Helina, na desetogodišnjicu njihovog nastanka, da se čuje kako je Fawn Limbs zvučao u embrionalnom stadijumu. I dosta dobro, naravno, dosta dobro je zvučao sa „Geometric Noise“ i „Mathematical Chaos“ komponentama ove muzike već prisutnim. OK, zvučno je ovo dosta monotono, i jedne iste ideje se ponavljaju iz pesme u pesmu, ali ima to zdravu osnovu i očajničku energiju:

https://fawnlimbs.bandcamp.com/album/vulnera-mmxvi

Split Chadhel / Massive Charge je, kao što mu i ime govori, split EP Montrealskih Chadhel i francuskih Massive Charge. I mada su to sve frankofoni, pevanje je kompletno na Engleskom. No, mislim, ovo je grindcore na sve strane tako da nema mnogo ni veze na kom jeziku se peva. Chadhel imaju četiri kratke, hermetične pesme ludačkog tempa i maničnih rifova producirane jeftino ali odrađene maksimalno jako, sa puno tenzije i agresije, dok Massive Charge imaju dve samo malo duže i bolje producirane ali jednako brze i beskompromisne. Vrlo dobro i ima i na vinilu:

https://chadhel.bandcamp.com/album/split-chadhel-massive-charge

https://massivecharge.bandcamp.com/album/split-chadhel-massive-charge

Pa imate i Blumpkinstiltskin iz Severne Karoline sa demo snimkom (Demo 2026) čije četiri pesme imaju jeftin ali prilično ubedljiv „chainsaw“ zvuk švedskog death metala ali ga koriste za grindcore agresiju. Nije specijalno originalno ali je dobro napravljeno, i pesme samo štrikaju dok vi uživate. Cena po izboru:

https://blumpkinstiltskin.bandcamp.com/album/demo-2026

U sličnom stilu prže i Mortuary Remains, bend odnekud iz Amerike koji kaže da meša D-beat hardcore i death metal ali to u rezultanti daje grindcore/ deathgrind. Demo snimak  A Pleasure… Most Dangerous ima pet pesama, sve su kraće od minut i UBIJAJU. Zvuk nije suptilan ali je efektan, a ljudi sviraju ubedljivo. Meni potaman:

https://mortuaryremains.bandcamp.com/album/a-pleasure-most-dangerous

Deo 5: DEATH METAL

Split In Half iz Vermonta su negde između death metala, deathcorea i hardcorea. Na EP-ju Possession su svi death metal elementi dosta dobri, sa debelim, teškim zvukom, solidnim rifovima i generalno lepim gruvom. Tri pesme, puno hedbenga po ceni koju sam određujete:

https://splitinhalf.bandcamp.com/album/possession

Back From Death su iz Portlanda u Oregonu (originalno iz Kalifornije) i imaju jedan album izašao pre dve godine. Sada spremaju drugi, a čisto da čujemo na šta će to da liči izbacili su EP Graveborn sa tri pesme i, pa, liči! Mislim, ovo je solidan, rifaški, radnički i seljački death metal čiji prilično visok nivo tehničke ekspertize ne zaklanja činjenicu da je ovo naprosto muzika za dobar provod. Back From Death cepaju napaljujuće, zarazne rifove, mešaju srednjetempaški moš-gruv sa mitraljeskim blastbitom, a sve je to umotano u topao i dinamičan zvuk iako je sama muzika po intenzitetu prilično ujednačena. Veoma prijatno:

https://backfromdeathofficial.bandcamp.com/album/graveborn

Rusi Apatra sebe vide kao death-thrash metal bend, pa neka im bude ali njihov novi EP, Impetuous Impoverishment je u dobroj meri crossover-thrash materijal. OK, naštimovan niže i sa malo death metal rifova, ali ovo je tečna, uzbudljiva muzika napravljena za lomatanje ispred bine i skakanje sa iste, možda nakon hvatanja mikrofona da nešto u njega otpevate umeto pevača i ima energiju hardkor koncerta od početka do kraja. Pet pesama zdrave, dobro producirane krljačine koja će prijati svakom dobronamernom građaninu:

https://apatra.bandcamp.com/album/impetuous-impoverishment

Sickbay iz Bikona u Njujorku su jedan od onih savremenih death metal bendova koji dosta koketiraju sa metaliziranim hardkorom. Treći album Sickbay, naslovljen Time To Die prilično pametno balansira na ivici između ove dve muzike, sa propisnim death metal programom u domenu rifova i gruva, ali sa generalnom orijentacijom baš na gruv, srednjetempaško gaženje po lobanjama i taj neki mučni, pesimistični ali neumoljivi ofanzivni stav. Veoma je to pristojno:

https://sickbay1.bandcamp.com/album/time-to-die

Čileanci Throne of Offal imaju vrlo dobar demo snimak, Grottoes of Festering Remains, čije već samo ima sugeriše da imamo posla sa death metalom stare škole, kavernoznog zvuka, estetike usmerene na istraživanje truleži, raspadanja i propadanja. Sve je baš tako i ovo je pet pesama old school dobrote sa lepim rifovima i tom mračnom, skurilnom atmosferom, produciranih solidno i namenjenih BAŠ VAMA:

https://dissonantdeath.bandcamp.com/album/grottoes-of-festering-remains

Venomous Invokation iz Noksvila u Tenesiju su svoj novi demo naslovili prilično nedvosmisleno. Diabolic Death Metal. I mislim, to i dobijate: intro, interludij i dve pesme mračnog, brutalnog old school zakucavanja koje uprkos naoko skučenom koncepcijskom okviru zapravo iznenađuje maštovitošću rifova i višeslojnošću atmosfere. Zvuk je monoton, ali to je i deo plana, da slušalac potone u slojeve koje Venomous Invokation ovde postavljaju za njega i otkrije harmoniju u haosu. Odličan materijal i bend koji je spreman za debi album:

https://venomousinvokation.bandcamp.com/album/diabolic-death-metal

https://crowsnestrecords.bandcamp.com/album/diabolic-death-metal-cnr012

Još uvek je vest kada u metal bendu, pogotovo onom koji svira neki od ekstremnijih žanrova imate ljude afroameričkog porekla a Thætas iz Njujorka imaju čak dvojicu takvih među četiri člana! Plus, sviraju jebeno zanimljivo. Bend, koji radi od 2015. godine je upravo izbacio svoj drugi album, The Irredeemable Age i mada je „brutalni tehnički death metal“ deskriptor kojim se danas opisuju i preproducirani, „plastični“ bendovi koji impresioniraju tehnikom ali su DOSADNI, Thætas su lekovita antiteza. Njihova muzika je blink-and-you-miss-it procesija brijućih rifova i promena ritma, odsvirana junački, producirana analogno i jeftino, sa očiglednom ljubavlju za rani Suffocation i Cryptopsy, istovremeno, dakle, dementna i genijalna. Izdao Profound Lore a oni valjda znaju šta rade imajući u vidu Portal ili Reeking Aura, Artificial Brain ili Spectral Wound u katalogu. Thætas su APSOLUTNO zaslužili da se pominju među ovim velikanima pa ne propustite album:

https://thaetas.bandcamp.com/album/the-irredeemable-age

Kostarikanski Astriferous su imali odličan debi album pre tri godine, a sada im i drugi izlazi za britanski Me Saco Un Ojo Records koji očigledno zna da prepozna dragocenost kada se o nju saplete. Atavistic Unraveling je briljantna ploča hermetičnog, kavernoznog death metala koji radi u prepoznatljivom old school duhu, ali sa nivoom tehničke ekspertize u izvedbi i komponovanju koji su za klasu iznad proseka OSDM revizionista našeg doba. Ovo je sedam pesama u nekih 36 minuta neumoljive agresije i atmosferične pretnje, muzika pitka i prijatna onoliko koliko je žestoka i beskompromisna. Solidan zvuk i bend koji APSOLUTNO zna šta radi:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/atavistic-unraveling

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Još rumunskog metala? Ima! I to u formi novog Dirty Shirt. Ko zna – znaće da je ovo sada već dugovečan projekat koji meša moderni metal (mada više metal koji je bio moderan pre trideset i kusur godina, kada su počinjali, dakle, uglavnom Nu Metal), sa rumunskim i balkanskim folklorom generalno. Umelo je to da bude efektno mnogo puta tokom poslednje tri decenije i Dirty Shirt sebi ovde podižu mali spomenik, albumom naslovljenim Dirty Thirty sa trideset, uglavnom starih pesama koje su ovde remasterovane, urađene u novim verzijama i slično. Nije to nešto što ću ja da preslušam naiskap pa da ponovo krenem od početka, ali ovaj bend ima mnogo aduta i lepo je kad se skupe na jednom mestu:

https://dirtyshirt.bandcamp.com/album/dirty-thirty

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Brazilski sekstet Phantom Star je onaj tip benda koji troši otprilike istu količinu sredstava na produkte za negu kose koliko i za probe, žice, palice itd. Debi album ovog vrlo ’80s intoniranog hair metal benda – takođe naslovljen Phantom Star – je… korektan. Ovo je sleazy ’n’ cheesy, sa solidnim muzičarskim zanatom koji se čuje, zvukom koji se dosta trudi da imitira taj old school neon i glamur i pesmama koje, pa recimo, pokazuju potencijal. Za moj groš još ga ne ispunjavaju, ali su na putu. I nije to neprijatno:

https://phantomstarheavymetal.bandcamp.com/album/phantom-star

Masterplan je bend dvojice bivših članova Helloween i takođe svira melodični power metal, ali pošto je album Metalmorphosis izašao za Frontiers, znate da će stvari biti i pompezne i zarazne i nekako bliže „običnom“ slušaocu. Masterplan uspevaju da nađu neku pravu meru, nudeći popičan metal koji i dalje ima propisnu hardrokersku, tvrdu osnovu i bude to sve i cheesy i dobro.

Crying Steel su jedan od prvih metal bendova u Italiji, ili bar tako sami tvrde, osnovani 1982, sa jednim albumom pet godina kasnije, raspadom u 1990. godini i ponovnim radom od 2003. godine. U međuvremenu su snimili još tri albuma, jedan živi – koji se meni dosta dopao pre dve godine – i Agent Steel, aktuelni album im je peta dugosvirajuća studijska ploča. I, mislim, solidna je. Ovo nije nekakvo dekonstruktivno posmatranje ’80s metal nasleđa, ali je punokrvno, hedbengerski bogato, kičasto i cheesy i ako spadate u ljude koji kad čuju termin „hair metal“ ne krenu odmah da zbijaju šale, sasvim je legitimno da će vam se dopasti. Meni je uredno i korektno:

Evo nam i novog, trećeg albuma argentinskih Steelballs. Gaučosi snimaju albume na svake četiri godine ali oni su DOBRI i ovo je još jedna ploča kvalitetno produciranog, pošteno odsviranog, melodičnog ali žestokog hevi metala na finoj sredini između power metal i speed metal pristupa. Rebels je optimistična ploča puna energije i sa manje od četrdeset minuta trajanja čoveka ostavlja gladnim za JOŠ. A to je odlično:

https://steelballs.bandcamp.com/album/rebels

ALBUM NEDELJE

Losanđeleski Orga Mecha su kvartet koji metalu prilazi sa jednim modernim, svežim pogledom, svirajući na svom debi albumu nešto što je u suštini tradicionalni hard ’n’ heavy zvuk, ali sa mnogo progresivnih ideja u harmonijama i generalnom aranžiranju pesama. Humanity.exe je onda album uz koji se pošteno gine u mošpitu ali čija proggy dimenzija će vas terati da ga slušate kod kuće iznova i iznova i učite njegove briljantno izvitoperene pesme napamet. Izvrsna klavijaturistkinja i pevačica Melissa Pinion (znate je iz Stygian Crown i Ancient Fury) je najočigledniji adut benda, ali i pesme su odlično napisane i pune invencije tako da, slušajte ovo iz sve snage:

https://orgamecha.bandcamp.com/album/humanity-exe