Dobro, da vidimo šta smo od metala imali protekle nedelje kad već ništa drugo nismo…

Deo 1: BLACK METAL

Plaguepreacher iz Salcburga imaju debi album, Abyssol, posle nekoliko godina izdavanja split i EP izdanja. Ovo je propisno epska, bombastična ploča borbenog, ekstrovertnog blek metala, ali je zasnovana na snažnim rifovima i udaračkom ritmu, sa elementima, jelte, disonance i svega što je potrebno da se nihilistička poruka benda prenese. No, produkcija je solidna a u gitarskom radu ima dosta dobrih ideja i ovo je vrlo prijemčivo izdanje:

https://plaguepreacher.bandcamp.com/album/abyssol

Kanađani Empty Chalice sviraju baš onako kako ja volim. Njihov debi album, Majesty of Sin, a nakon nekoliko demo snimaka i kraćih izdanja, je procesija kratkih, ubitačnih sprintova kroz black/ war metal, se odsvirano kao da je grindcore, a opet napisano da zadrži epsku grandioznost blek metala. Dakle, rifovi i teme su odlični, tempo je moćan, ritmovi zakucavački, vokali razorni a samo tri pesme od sedamnaest prebace trajanje od dva minuta. I čak je i zvuk vrlo solidan. Meni je ovo odlično, a i vama će biti ako imate, jelte, ukusa:

https://emptychalicebm.bandcamp.com/album/majesty-of-sin

Larve svira „French True Black Metal“ ali ovo je i jednočlani bend čiji jedini član, Mathias Nagy, očigledno vuče poreklo iz Mađarske. I tu nema ničeg lošeg! Larve ima treći album u pet godina, Noise From Beyond i to je uredan blek metal agresivnije provinijencije ali ne bez za francusku scenu karakterističnih izleta u melodičnu teatralnost. Meni se ovo, naravno, dopada na ima visoke tehničke ekspertize, evokativnih rifova i dobrog tempa a i producirano je više nego solidno tako da preporučujem bez rezervi:

https://larvefrenchblackmetal.bandcamp.com/album/noise-from-beyond

Varaždinski Häxänking su projekat članova stoner-dum-rokerskih Uruk High a u kome se svira black metal i black thrash. Drugi album, Troubadoom, ipak, i sam ima elemente doom metala, sa repetitivnim, mračnim rifovima, ali je naravno i brži, trešerskiji, nestašniji. Ovo je prilično old school i pošto sam lenj ponovo ću povući paralelu sa recentnim Darkthrone autputom, pa ako volite TO, ovo je definitivno zanimljivo, a svakako je u tehničkom smislu i kompetentnije:

https://haxanking.bandcamp.com/album/troubadoom

Španci Numen postoje od 1997. godine pa imaju u svom zvuku dosta drugotalasnog blek metal identiteta i to se, meni, naravno, dopada. No, njihov peti album, Erre, ima i dosta modernih karakteristika, priličnu količinu atmosfere, česte promene ritma i tempa, melanholične teme, a koje se lepo kontrastiraju sa stvarno SOLIDNO krljačkim matricama i ovo je jedna ploča i za poštovanje i za slušanje sa apetitom:

https://ladlo.bandcamp.com/album/erre

Bestial Catacombs su tajlandski black-death bend koji prioritizuje agresiju i brutalnost u svojoj muzici. I to je dosta dobro na prvom EP-ju i kaseti, Bestial Endsieg. Mislim, OK, same pesme nisu naročito imaginativne, ali bend ih svira sa ogromnom žustrinom, sve je utegnuto, a produkcija je prijatno jeftina i analogna. Dovoljno za sreću nekome ko zna da prepozna autentični andergraund biser! Digitalni daunloud plaćate koliko želite:

https://bestialcatacombs.bandcamp.com/album/bestial-endsieg

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Australijanci Smoke Witch na svom novom albumu, Return of the Witch (mada nije to neki „return“ kada u sedam godina snimite četiri albuma, sa prethodnim već prošle godine) mešaju psihodeličnu, drogiranu atmosferu i rokački, fazirani stoner rok gruv za jednu toplu, zabavnu žurkicu na koju ne bi trebalo da dolaze maloletnici. Ljudi apsolutno imaju zanat i ovde se svira pošteno i ljuto, a zvuk je sirov a opet lepo podešen za maksimalni ugođaj. Ako volite psihodelike i rokenrol, ovo je idealan saundtrak za malo zezanja:

https://smokewitch1.bandcamp.com/album/return-of-the-witch

Francuzi iz Nanta, Cornucopia su ime očigledno uzeli po naslovu pesme Black Sabbath pošto njihov debi album, Songs for Unfortunate Times od Sabata uzima i po koji rif i generalno se u doom metalu ove ekipe čuje BAŠ DOSTA Iommija, Ozzyja i ekipe. Ali dobro, ovo je svakako nešto baroknije, više okrenuto melodiji i melanholiji, mada i dalje sa temeljima u čvrstom bluzu. Sasvim prijatna ploča:

https://cornucopia79.bandcamp.com/album/songs-for-unfortunate-times

Indonežani Gutward trpaju gadnu psihodeličnu stonerčinu na svom debi EP-ju, naslovljenom samo I. ovo je sirova regurgitacija Black Sabbath materijala, odsvirana u jeftinim, jelte, produkcijskim uslovima, ali iskrena i sa jednom neposrednošću kakvu imaju samo mladi, neiskvareni bendovi. I meni je to  simpatično makar koliko i „Say no to drugs“ kojim  počinje pesma Dead Eyes:

https://gutward.bandcamp.com/album/i

Kanadski Funelore su svoj prvi Ep izdali za Dark Descent Records i pošto je ovo nominalno funeral doom metal bend koji objavljuje za etiketu što najviše izdaje death metal, znate da će biti zajebano. I voala, The Dissolution of Consciousness je ploča spore i mračne muzike, ali značajno dinamičnije i sirovije nego to je za funeral doom pravilo. Ovde ima psihodelije, ima neprerađene gotske drame, ima agresije i, mislim, zabavno je:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-dissolution-of-consciousness

High Ruler iz Nebraske su napravili skoro deceniju pauze nakon eponimnog debi EP-ja, ali je novi EP, The Sorceress prilično dobar. Ovo je energičan, težak, blago okultni doom metal sa jakom gitarskom kanonadom, bubnjarskim bombardovanjem, moćnim, surovim pevačem. Opet, i pored svih epiteta koje sam upotrebio da opišem ovo kao ekstremniju varijantu doom metala, High Ruler imaju izgrađen, zreo gruv i atmosferu i odlikaški rade u tradiciji doom metala sa obe strane Atlantika. Cena od koliko date je tu da zasladi celu priču, ali ovo je odličan materijal sa pet pesama dobre produkcije i solidnog trajanja koji snažno preporučujem:

https://highruler.bandcamp.com/album/the-sorceress

Hawkwind svoj novi album, Psychedelic Selection počinju citatom Orwellove Životinjske farme i ovo je primeren uvod za album  koji će nas voditi na mesta na kojima Hawkwind nismo često zaticali. Mislim, sve je to UK psihodelija od strane benda koji je bio na samom izvoru pre više od pola stoleća, ali ovo je kombinacija novih pesama, arhivskih snimaka, studijskih živih snimaka i rekonstrukcija starih pesama i tu ima svega i svačega. Naravno, Hawkwind su odavno promenili lice moderne muzike svojim radom i mogu da rade ŠTA HOĆE a meni je milo da u tome što rade i dalje ima dosta svežine i entuzijazma!

https://hawkwindofficial.bandcamp.com/album/psychedelic-selection

Imamo novi Hawkwind a imamo i novi Yes. Aurora je njihov dvadeset i četvrti album za još malo pa šezdeset godina rada i to da su Steve i Geoff i dalje u bendu je meni fenomenalno. I Hawkwind i Yes su u vreme kada sam JA počeo da slušam savremenu muziku već smatrani legendarnim, „starim“ bendovima koji su definisali čitave žanrove i mada Aurora DEFINITIVNO neće definisati nikakav žanr, ovo je pitak, prijatan prog-rokerski intermeco, žive, energične svirke i odličnih vibracija. Više nam i ne treba:

https://insideoutmusic.bandcamp.com/album/aurora-bonus-tracks-edition-24-bit-hd-audio

Black Tusk iz Džordžije imaju novi EP i iako je on naslovljen  Systems of Solitude, bend ni slučajno nije izgubio svoju energičnost i agresivnost. Dakle, ovde nema mnogo eksplicitno introvertnog meditiranja nad samoćom, naprotiv, momci su besni, bučni, svirajući negde između stoner roka, hardkorpanka i sludge metala, okretno, sa pesmama koje su dinamične i zvukom koji je teksturiran, hrskav i topao. Odlični:

https://blacktusk.bandcamp.com/album/systems-of-solitude

Khemmis su pre nekih šest godina ostavili iza sebe „indi“ fazu svog rada i potpisali za Nuclear Blast. Imali su jedan dobro primljen album 2021. a evo sada i drugog iz te, jelte, „komercijalne“ faze njihove karijere i ovaj se zove samo Khemmis.  A znate da to znači kako se od ovog albuma očekuje ozbiljan doseg u novu publiku i podizanje celog profila benda na novu razinu. Da budem iskren, meni se ni poslednja izdanja Khemmis za 20 Buck Spin nisu TOLIKO dopadala, pa me tako ni novi album  ne obara na patos, ali ovo je dobar, čak odličan doom metal za tu neku širu publiku, sa mnogo elemenata klasičnog Candlemass/ Cathedral stila, ali tako da je sve veoma ispolirano, producirano da bude glasno (a da opet ima eleganciju i sofisticiranost) i da se zaista dopadne i ljudima kojima se sviđa IDEJA doom metala ali nekako do sada nisu naišli ni na jedan bend koji bi je svirao onako kako oni zamišljaju. Dakle, ovo je melodično i čak dosta, jelte, romantično u liričkim temama, sa elementima klasičnog heavy i NWOBHM zvuka a onda sa izlascima gotovo do power popa i mada to po definiciji znači da mene malo odbija, verujem da će ciljnoj grupi biti više nego odlično. Jer, mislim, jeste, napisano je jako dobro, producirano je znalački i tačno zna šta hoće bez toga da deluje cinično kalkulantski. Slušajte:

https://khemmis.bandcamp.com/album/khemmis-2

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Kanađani Brain Grenade na promo fotografiji napravljenoj da se objavi postojanje njihovog debitantskog demo snimka, isto Brain Grenade, slikaju se sa CRT televizorom i skejtbordom, i svi nam, uniformisani, ispred zida ižvrljanog old school grafitima, pokazuju srednji prst. Skoro da čujete muziku samo gledajući tu sliku, jelte, no, sasvim je to dobro. Ovo je thrash metal/ crossover thrash agresivne, uličarske estetike, sa četiri pesme oštrih rifova, bučnog ali komponovanog soliranja, promišljenih promena ritma i ekonomičnih korišćenja melodije. Zvuk je dobar, tempo snažan, vokali su dementni i sve je apsolutno na svom mestu, uključujući sjajan crtež na omotu i cenu od koliko date. Ako ste ikada voleli Exodus ili, evo, Bloodcum, Brain Grenade su momčad za pobedu:

https://braingrenade.bandcamp.com/album/brain-grenade

Assi Assassin su iz Njemačke drugi EP, upravo aktuelan im se zove Exit Wound. A prvi, od jesenas je bio Entry Wound naravno. Ovo je pet pesama krljačkog, energičnog krosover treša po starinskom receptu, iskreno, prijatno i prijemčivo. Ko zna zna.

https://assiassassin.bandcamp.com/album/exit-wound-ep

Rodno mešoviti Deadwaste iz Denvera sviraju u principu thrash metal ali sa vrlo „alternativnim“ otklonom. Ovo znači da je i harmonski i aranžmanski ova muzika dosta šira od onog što bi normalan thrash podrazumevao, a i tekstovi su prilično osoben no energija i eksplozivnost ovog trija su eksplicitni i to je najvažnije. Album  Things. Fall. Apart. ima solidan, mada dosta glasan zvuk i priličnu količinu interesantnih ideja, kao i tematski fokus na raspad, jelte, ličnosti. Vredi poslušati i te kako:

https://deadwasteofficial.bandcamp.com/album/things-fall-apart

Scatter je studijski projekat pola iz Teksasa a pola sa Aljaske sa debi EP-jem Tech Hell Cyber Thrash. Ovo je pet pesama agresivnog thrash i death thrash metala ali koji ima visoku čistoću produkcije pa njegova demonska, konceptualna prljavština dobro ide uz njegovu kibernetsku, jelte, orijentaciju. Raznovrsno napisan a opet potpuno pravoverno trešerski materijal:

https://scatterthrash.bandcamp.com/album/tech-hell-cyber-thrash

Hellenistic su iz Oklenda i sviraju, vrlo eksplicitno, Bay Area Thrash. No, prvi EP, Dark Imminence, im ima i malo old school black speed metal mirisa a što je fina kombinacija gde imate disciplinovanu svirku i dobru produkciju zrele trešine spojenu sa varvarskim primalnim divljaštvom. Ovo ne forsira brzinu pritom, i pesme su napisane sa dosta smena ritma i dinamike te nije, jelte monotono i predvidivo. Vrlo solidan materijal a po vrlo prijateljskoj ceni od koliko date:

https://hellenistic.bandcamp.com/album/dark-imminence

Španci Chernobyl na svom debi albumu, Decay Of The Western Civilization nude sirovo spajanje agresivnog thrash metala sa malo death metal aroma i to je ploča koja ne polaže mnogo na sofisticiranost, ali ima energiju i neki svoj zvuk. Produkcija je dosta, hm, neupeglana, ali ideja ovde IMA i to čoveka vuče da sluša:

https://chernobylthrashmetal.bandcamp.com/album/decay-of-the-western-civilization

Ovo pozno proleće odlično za thrash metal. Tako smo dobili drugi album Nuclear Tomb iz Baltimora a koji se zove Epoch Inhumane i nudi zanimljivu, inventivnu kombinaciju klasičnog thrash prebijanja i eksperimentalnijeg, avangardnijeg tretmana gradivnog materijala koji biste mogli povezati sa, recimo, radovima ranih post-metal bendova poput Neurosis pa i Isis. Meni ovde to radi odličan posao jer na svaki hedbengerski element dođe malo istraživačke avangarde koja ga stavlja u širi kontekst a na svaki introvertni, možda i hermetični momenat imamo odgovor u propisnom šamaranju. Odlična ploča:

https://nucleartomb1.bandcamp.com/album/epoch-inhumane

Auuuu… Iron Reagan nisu snimili ništa od 2019. godine ali novi EP, Demonetization je takvo prebijanje da skoro možemo da im oprostimo. Legendarna crossover ekipa iz Virdžinije ovde ima šest kratkih, ubitačnih pesama čiju preovlađujuću filozofiju, čini mi se, sažima naslov treće: Make it Ugly. Iron Reagan su sad na idealnom secištu hardcorepunka i thrash metala, sviraju bešnje nego ikada, produkcija je vrlo dobra i ako je ovo najava novog albuma, A MORALA BI BITI, SKORO JE DECENIJA PROŠLA, bend će da POCIJEPA celu scenu na komade:

https://ironreagan.bandcamp.com/album/demonetization-ep

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Postoje (najmanje) dva benda sa imenom Outpost 31, jedan je krosover treš ekipa iz Teksasa, a drugi su ovi momci iz Kalifornije o kojima danas pričamo. Oni, naime, imaju EP Rendering Psalm i to je vrlo solidan kalifornijski pank rok/ melodični hardkor po uzoru na razne Bad Religione, Offspringove itd. Energično, žestoko, upeglano da bude prijemčivo i normalnoj publici a sa opet dovoljno žustrine da bude dobro i nama, ovo se sluša sa apetitom. Šest pesama, ima i vinil:

https://outpost31.bandcamp.com/album/rendering-psalm

Pa onda dođu Fuzz War, Nemci koji kažu „We aren’t reinventing the wheel—we’re setting it on fire.“ Debi album, Pissing In The Mainstream im je zabavan, energičan hardkorpank koji bi bez problema mogli da mi podmetnete kao nešto što sam na kaseti slušao tamo negde, pred kraj osamdesetih, sa sve prilično jeftinom produkcijom, i ja bih to prihvatio kao uspomenu koje se ne sećam. Dakle, zaista, vrlo klasičan stil, vrlo dobra svirka i dobre pesme, komada četrnaest.

https://fuzzwarhc.bandcamp.com/album/pissing-in-the-mainstream

Sewer su metalizirani hardcore bend negde između zvuka Cro-Mags i Agnostic Front iz druge polovine osamdesetih i novovekovnih thugcore grubosti. Demo 2026 ima tri pesme i dobar je, sa solidnim smenama trešerskih zakucavanja i mošerskih klecanja, produciran vrlo dobro i odsviran sa ubeđenjem. Bend je iz Jokohame ali ovo se naslućuje samo po vokalima, a što svemu daje posebnu aromu. Lepo:

https://sewerhc.bandcamp.com/album/demo-2026

Naravno da se bend sa imenom FAFO isto nalazi u kategoriji siledžijskog hardkora. Ova ekipa iz Severne Karoline ima demo snimak naslovljen samo Demo i na njemu su tri pesme apsolutnog nasilja i negativnosti. Ali solidno je to, sa klecačkim gruvom, zanošenjima u Nu-metal smeru i dosta impresivno dobrim zvukom. Cena je koliko date a ovo je VRLO DOBRO:

https://fafobandnc.bandcamp.com/album/demo

Onda imate Left Hand Path iz Orindž kauntija, a sa demo snimkom Promo ’26 koji ima dve pesme. Bend je zanimljivo raznolikog etničkog sastava ali svirka je sirovi, ulični hardkor sa metaliziranom završnom obradom i siledžijskim etitjudom. Sasvim solidan, takođe, a gde jeftina, demo-produkcija svemu daje preliv autentičnosti. Korektno!

https://lefthandpathoc.bandcamp.com/album/promo-26

Kome treba još siledžijskog, metaliziranog hardkora ima i britanski Guilt Trip sa njihovim albumom Armour Of Angels. Ovo je vrlo kvalitetno, sa procesijom ložačkih rifova, zaraznim gruvom i bolesno napaljenim vokalima, produkcija je dobra i generalno ceo album je u gruvu koji uhvati i ne pušta. Ima i vinil tako da, ko voli, uživaće:

https://officialguilttrip.bandcamp.com/album/armour-of-angels

Pa imate Corruption Pact iz Pariza a koji su između uličarskog hardcore siledžijstva i death metala sa povremeno melodičnim temama i dosta propisnog blastbit zakucavanja. Album Unanswered cries je vrlo pitak, solidno (mada bučno) produciran i sa dosta, jelte, etitjuda, ali i dobre, žestoke svirke.

https://corruptionpact.bandcamp.com/album/unanswered-cries

Rusi MethTripper zapravo sviraju kombinaciju sludge i death metala ali sa hardcore osnovom i dosta korišćenja raznih izvora buke i semplova da oplemene svoju već, jelte, plemenitu muziku. OK, album  Mass Psychosis Consequences je sirovo snimljen i moći će da ga slušaju samo najutreniraniji, ali on ima viziju, ima ideju i zna šta radi. A i košta koliko vi kažete

https://methtripper.bandcamp.com/album/mass-psychosis-consequences

Imamo još mračnog, teškog hardkora, ovog puta sa ipak manje „thug“ kodifikacijom. Invader su švedska postava sa EP-jem metaliziranog hardkora ali po više evropskim, ’90s uzorima. By The End of Your Blade naslovom sugeriše mračan provod i tako i jeste, ali je i solidno dobro, onako trešerski a srednjeg tempa. Solidan zvuk, opresivna ali zarazna atmosfera, prijatno je:

https://invaderhc.bandcamp.com/album/by-the-end-of-your-blade

Pa imate Deluzions Ov God a to je slamming beatdown hardcore ekipa iz Nju Meksika. Dakle, Albukerki u kući i šest pesama na EP-ju D.O.G. a koje biju i klecaju na sve dobre načine koji vam padaju na pamet. Dobar omot, solidan zvuk, apsolutni overdouz testosterona, a cenu sami određujete:

https://deluzionsovgod.bandcamp.com/album/d-o-g

I Nemci Born Hanged su užasno teški i agresivni na EP-ju  Left to Rot. Ovo su tri pesme niskog štima, chainsaw zvuka i kratkog ekonomičnog trajanja sa monstruoznim vokalima, ubitačnim blastbitovima i generalnom namerom da vas ozlede. Negde između hardcorea, grindcorea i death metala Born Hanged nalaze svoj mir a taj mir podrazumeva vašu propast. Ne i finansijsku, ovo košta samo jedan Evro:

https://bornhangedhc.bandcamp.com/album/left-to-rot

Amerikanci su otkrili krokodil, pa evo imamo i bend iz Arizone, Krokodil, nazvan po toj, jelte, drogi. Pissing Contest je EP sa četiri kratke pesme brutalnog powerviolence nabadanja, sa sludge metal elementima i svakom zamislivim naporom da vam bude neprijatno. I to je sasvim okej, uključujući repovanje na poslednjem komadu. Mislim, biće vam neprijatno:

https://krokodilaz.bandcamp.com/album/pissing-contest

Italijani Falesia za svoju muziku kažu da je sludgecore, ali album HEART.SUN.BODY.GROUND.FIRE. ima elemente sludge ali i death i groove metala izmešane sa hardcore i grindcore elementima. Solidno kao koncept, korektno u realizaciji, ovo me nije sad kao nešto zbrisalo – nije preterano maštovito u songrajtingu, jelte – ali se posluša i ne smeta:

https://falesiasludgecore.bandcamp.com/album/heart-sun-body-ground-fire

Eyes Out iz Sakramenta snimaju za Horror Pain Gore Death Productions ali njihova muzika je hardkor/ hardkorpank sa mrvicom thrash metal/ crossovera. Osvežavajuće! Album odiše uličarskom neposrednošću i manguplukom i mada nije nešto posebno inventivan u pisanju pesama, bend mnogo toga nadoknađuje harizmom i karakterom. Ovakav isti rif može da odsvira i neko drugi ali neće mu dati tu, jelte, LIČNOST. Solidno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/satiate-the-blade

The Bobby Lees iz Vudstoka izdaju za Epitaph, pa je u mojoj glavi muzika koju ove dve žene i jedan momak sviraju – pank rok. OK, album New Self ima elemente i garažnog roka, i noise rocka, pa valjda i nekakve, jelte, alternative, ali sve je nekako dovoljno sirovo i autentično (a opet producirano dovoljno kvalitetno i profi) da ja sve vodim ako pank. Odavno mi se neko Epitaph izdanje nije dopalo, pa su me The Bobby Lees prijatno iznenadili. Ima i jedna obrada PJ Harvey!

https://thebobbylees.bandcamp.com/album/new-self

Hey Fuck Compilations vol 2 je kompilacija izdavača HFY! Records iz Arkanzasa kojeg sam u mnogo navrata već hvalio. Ovde imate devetnaest bendova propisnog andergraund panka i hardkora, od melodičnijih, himničnijih momenata pa do blastbit haosa. Sve kako treba, sve savršeno, daunloud se plaća koliko hoćete PA KUPITE:

https://hfyrecords.bandcamp.com/album/hey-fuck-compilations-vol-2-hfy-039

Miracle Blood iz Bostona svoju muziku nazivaju „Heavy, weird punk“ pa će se ovo dopasti i ljudima koji vole sludge metal, posthardcore, noise rock itd. EP Wasteland ima dve pesme karakternog, energičnog rokenrola, sa dobrim zvukom, kompaktnim, ekonomičnim aranžmanima i osobenim vokalima. Odličan materijal i nadam se da bend uskoro krene u smeru snimanja albuma:

https://miracleblood.bandcamp.com/album/wasteland

Indonežani Nugatoria prže duševan, prijemčiv D-beat hardcore na (mini)albumu Triple Speed Bastard i to zvuči odlično. Mislim, u domenu forme je jednostavno, bez želje da eksperimentiše sa žanrom, ali gitare su dobre, maštovitije od proseka, tempo je odličan, vokali su old school deračina pa i produkcija dosta dobro radi svoj posao. Još je i cena koliko date a što za Indonežane nije karakteristično, tako da je ovo baš vredno vremena i para:

https://nugatoria.bandcamp.com/album/triple-speed-bastard-2026

Meni je veoma po ukusu i Prosthetic / Frontier Days Split, dakle album dva benda iz, pretpostaviću, Kolorada, a koji sviraju eksplozivni hardcore/ fastcore sa blastbitovima i čestim smenama ritma. Prosthetic imaju užasno visoke vrišteće vokale što ih izdvaja iz mase sličnih fastcore/ powerviolence bendova dok su Frontier Days tehnički ambiciozniji, na ivici mathcore komplikacija. No, i jedno i drugo je ODLIČNO, sa dobro napisanim pesmama, lavinom energije, solidnom produkcijom. Ko voli ovakav zvuk, ovde će UŽIVATI: A ko ne voli nek dobro promisli kuda ide u svom promašenom životu:

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/prosthetic-frontier-days-split

Berlinski Ancst imaju još jedan sjajan živi album. Road to Dominion je snimljen prošle jeseni na turneji po Njemačkoj i ima jedanaest pesama besprekorno odlične kombinacije black metala i metalcorea koju ovaj projekat već toliko dugo dobro radi. Nema razmišljanja, pogotovo po ceni od koliko date:

https://angstnoise.bandcamp.com/album/road-to-dominion

Flowerviolence je kao powerviolence ali produciran da ne može da se sluša. Ako se ipak potrudite, album Blckhaus benda A Good Hippie is a Dead One iz Alabame je halucinatorno posrtanje kroz naplavine istorijskih referenci i semplova ukrštenih sa sirovim, agresivnim powerviolence hardcoreom i ima to neki svoj, jelte, šmek:

https://agoodhippieisadeadone.bandcamp.com/album/blckhaus

Polluted Tongues iz Baltimora u svojoj muzici spajaju blackened hardcore i grindcore, sa malo death metala i to je jedna uredna, pitka, jelte, mućkalica. Drugi album benda, Devoured By Snakes ima devet pesama solidne a opet duševne krljačine, gde se ne preteruje sa filozofiranjem i napred juriša brzo i srčano a opet nisu sve pesme iste, rifovi su dobri, melodične teme si fino osmišljene. Takođe solidan, ekonomičan zvuk i lep omot, PA NIŠTA VIŠE I NE TREBA:

https://pollutedtongues.bandcamp.com/album/devoured-by-snakes

Turski grindcore entuzijasti, Kebabblast imaju novi album, Tridecamythric Iambus i ovo je, verovali ili ne, „konceptualni album sa korenima u turskoj mitologiji“. A što ne biste nužno zaključili iz nasumičnog preletanja pogledom preko naslova pesama pa čak ni po tekstovima. Enivej, Kebabblast ovde imaju kratke, ali ne prekratke pesme, sa dvominutnim komadima koji pored suvog grajndkora imaju i elemente death i black metala, no sve je to sklopljeno na jedan partizanski, jeftini, prkosno i samouvereno andergraund način i veoma je šarmantno, a cena je koliko date, pa poslušajte:

https://kebabblast.bandcamp.com/album/tridecamythric-iambus

Immortal Crusade iz Noksvila u Tenesiju imaju tri pesme na svom prvom demo snimku, Grasping for Anything i to je gadan, ružan, DOBAR grindcore/ deathgrind. Ima ovde i muzičkog znanja i poznavanja istorije žanra ali i mnogo spontane, primitivne ekspresije i meni se to, zaključno sa grubom ali vrlo funkcionalnom produkcijom, dopada.

https://666immortalcrusade.bandcamp.com/album/grasping-for-anything-demo

Deo 5: DEATH METAL

Čikagoanci Voimaton na svom novom demo snimku, Ruled by Fear zvuče kao da su ga snimali u pećini i masakrirali čitavu koloniju vampirskih šišmiša čistom snagom svog nihilizma. Ovo je death-doom metal sporog tempa ali ubitačnih rifova i generalno brutalnog nastupa, a opet snimljen jeftino, produciran neprskano, pa je onda i neposredniji i iskreniji. Bend iza sebe već ima i jedan album, dakle, ovo mu nisu prvi koraci ali su DOBRI. Dve pesme, plaćate po želji:

https://voimatonddm.bandcamp.com/album/ruled-by-fear

Estonski death metalci Swarn su teški, snažni, nemilosrdni na novom EP-ju, Corpsetrader. OPvo je iskusan bend sa decenijom rada i dva albuma iza sebe i Corpsetrader je šest pesama death metala po klasičnom švedskom šnitu, dakle, „chaisaw“ zvuk gitare, odjekujući, vrištavi vokali, težak d-beat na bubnjevima. Ništa novo, ali vrlo dobar program, dobro napisan, dobro snimljen, brutalan u imaginarijumu, pitak u izvedbi:

https://swarn.bandcamp.com/album/corpsetrader

https://warhorn.bandcamp.com/album/corpsetraider

Imamo i danski Afstumpet a čiji EP Han Som Gnaver i sam dosta toga uzima od klasičnog švedskog i skandinavskog death metala uopšte. No, ovo je muzika sa malo više grindcore elemenata, malo više doom metal elemenata, malo čak i blek metal elemenata i mada je sve to spojeno organski i bez sad, kao, nekog eksperimentalnog napora, zvuči dobro i osobeno. Takođe prijatno muljav zvuk i bend koji ume da se igra sa vašim očekivanjima. Plus, daunloud plaćate po želji:

https://afstumpet.bandcamp.com/album/han-som-gnaver-ep

https://desiccatedrecords.bandcamp.com/album/han-som-gnaver

Za nešto „tehničkije“ i bliže deathcoreu, tu su kalifornijski Broken Glass Sanctuary i njihov drugi album, Antigenesis. Ako volite tehnički deathcore, ovo je to, sa vratolomnom svirkom i mnogo propisne death metal ambicije u komponovanju i izvedbi a opet sa deathcore neposrednošću i prijemčivošću u srži muzike. Mastering sumanuto preglasan ali album vrlo solidan:

https://brokenglasssanctuary.bandcamp.com/album/antigenesis

I Art|Est iz Lajpciga su tehničkiji i bliži deathcoreu. Za svoj debi album, Evil Embodiment ovaj se kvartet udobno smestio u moderni zvuk, sa elementima tehničkog i melodičnog death metala, ali i sa deathcore prodornošću u aranžanima kao i sa karakterističnim deathcore vokalima. I sama produkcija malo vuče na deathcore, pa je ovo jedna fina mešavina pitkog sa jedne i tehnički naprednog sa druge. Pesme solidne, bend u odličnoj formi:

https://artestofficial.bandcamp.com/album/evil-embodiment

Avolition su iz Geteborga i sviraju melodični death metal. Skoro da nemam šta drugo da kažem, debi album ove ekipe osnovane pre tri godine, Monument To The Forsaken zvuči kao aritmetički presek svog melodičnog death metala iz Geteborga koji može da vam padne na pamet i, mislim, ako to volite i ne tražite ikakve inovacije ili eksperimente, mislim da ćete biti vrlo zadovoljni jer je svirka ODLIČNA:

https://avolitionsweden.bandcamp.com/album/monument-to-the-forsaken

Japanski veterani Defiled sviraju od početka devedesetih ali počeli su albume da snimaju tek krajem te decenije. Altered State im je deveti i zvuči, u priličnoj meri, kao da je iz, jelte, ranih devedesetih, sa skromnom produkcijom, ali sa strašno srčanom svirkom. Defiled imaju grinderski, eksplozivan nastup, sa pesmama koje često menjaju ritam i u visokom tempu rade prave bravure kolektivnih akrobacija i egzibicija. Opet, ovo nema mnogo toga zajedničkog sa onim što danas znamo kao tech-death metal i odiše jednom old school čistotom. Vrlo lepo:

https://defiledjapan.bandcamp.com/album/altered-state

Iring Ong su veoma mlada ekipa momaka i devojaka (well, jedne devojke) iz Mađarske sa, uh, evo već trećim albumom za tri godine… Skoro da bih pomislio da je u pitanju nekakav kućni projekat, ali vidim da bend svira silne koncerte tako da to svedoči o autentičnosti. Mufi, treći album u karijeri koja traje od 2023. godine je deaththrasherska ploča što ne smara filozofijama i nema prostora za mnogo eksperimenata ali ZAKUCAVA solidnim rifom, dobrim tempom, čak i pristojno debelim zvukom. Meni je ovo zabavno i sad sam zaintrigiran da malo više saznam o Iring Ong:

https://iringong.bandcamp.com/album/mufi

Epitome of Carnage je prvi post-pandemijski album za nemački veteranski death metal kombo Fleshcrawl. Ovi ljudi rade preko trideset godina i zvuk im i dalje ima tu pravovernost ranih devedesetih sa velikim, teškim rifom i jednostavnim, neposrednim gruvom. Fleshcrawl su promenili tri petine postave od prošlog albuma, ali zvuk je i dalje veoma sličan onome po čemu ih znamo, sa jasnim dugovima švedskom death metalu sa početka devedesetih i prkosnim old school fokusom na makabr teme. Ništa novo, originalno, revolucionarno itd, ali je DOBRO:

Sa druge strane su Goreworm  iz Ontarija, veoma tehnički death metal bend, veoma nabrijan da svira kompleksne pesme sa puno promena ritma i složenim aranžmanima. Drugi album za bend koji radi skoro deset godina, naslovljen je Miasmic Solitude i ima i dosta melodičnih elemenata, ali ih treba čuti u svom tom baražu blastbitova, nadlajavanju dva vokala, i konstantnim promenama ritma. Odlično je ovo, a i prilično solidno producirano tako da se čuje i slojevitost aranžmana pored virtuoznosti izvođenja i od mene dobija snažnu preporuku:

https://goreworm-label.bandcamp.com/album/miasmic-solitude

Soulburn su, jelte, krenuli kao Asphyx pod drugim imenom a onda trideset godina kasnije imamo i Asphyx i Soulburn. Prelepo. Nizozemski veterani na svom petom albumu, Quantifying Cosmic Doom, kombinuju death metal sa black metal i doom metal melodičnoću i to je meni sjajno. Ovo su ekspresivne, melodične, čak i epske pesme, ali su rađene neposredno, iskreno, bez teatra, produkcijski svedene, svirački utemeljene na znojavoj, kvalitetnoj svirci i ne manje konfrontativne samo zato što imaju naglašenu melodiju. Valjano:

https://soulburn666.bandcamp.com/album/quantifying-cosmic-doom

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Chukwu je navodno tuareški metal projekat sa kombinacijom tradicionalne obredne muzike i, hm, metala. No, EP  Nigerian black metal nema u sebi mnogo metala, ali meni se svakako dopadaju njegova sirova, lo-fi, ali pravoverna repetitivnost i minimalizam. Dobro je!

https://blackchukwu.bandcamp.com/album/nigerian-black-metal

Big Brave iz Montreala ne sviraju baš metal, ali njihova korozivna, jako distorzirana muzika je vrlo bliska onome što bar mnogi metalci vole. Album  in grief or in hope izdaje im Thrill Jockey ali su ih do sada izdavali Southern Lord Records, pa je onda muzika Big Brave skoro na tačnoj sredini između drone-metal apstrakcije i folkom inspirisanog postrokerskog meditativnog pojanja. Zvuči suludo, ali niste znali da vam to treba dok ga ne čujete. Dakle, veoma emotivna, veoma intimna ploča a koja pritom ima abrazivnu teksturu od koje vam se sve vreme cakle oči. Prelepo:

https://bigbrave.bandcamp.com/album/in-grief-or-in-hope

Boarzoy iz Bostona sviraju „boar metal“ ali to je zapravo negde između alternativnog metala, noise rocka, sludge metala pa i možda MALO groove metala. Album  The Great Fires svakako ima fini raspon ekspresije između zakivačkog rif-rada i melodičnog pevanja, sa glasnim, teškim zvukom i svirkom koja često odlazi u gesturalni izraz, a što je čini, jelte, osobenom i interesantnom. Slušajte:

https://boarzoy.bandcamp.com/album/the-great-fires

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Poljaci Majestat imaju krš produkciju na demo snimku Koronacja kojim se po prvi put predstavljaju svetu, a to nekako ide uz starinski, arhaični andergraund hevi metal koji sviraju. Ovo je, dakle, kao nekakav kasetni biser spasen iz ranih osamdesetih, pravoveran i zabavan, ali očigledno namenjen samo najtvrđem jezgru andergraund publike. Ako u njega spadate, napred, ostali nek traže nešto drugo da ispune svoje prazne živote:

https://majestatpl.bandcamp.com/album/koronacja

Spread Eagle su krajem osamdesetih počeli kao glam metal bend, ali novi album, The Brutal Divine im je siroviji, sa više garažnog roka, panka tako tih stvari u hard rokerskoj osnovi. Rob De Luca, glavni autor u ovom bendu svirao je sa mnogo poznatih muzičara i u jednom momentu pre dvadesetak godina bio na turneji sa Guns n’ Roses gde je svrao u obe predgrupe a to su bili Sebastian Bachov tadašnji bend i Helmet. I nekako je današnji zvuk Spread Eagle definisan ovom transverzalom. Nije rđavo:

Pre nekoliko nedelja sam već pisao o švedskom novotalasnom hevi metal bendu Quest Seeker na ime njihovog prvog demo snimka. Vredni ljudi su snimili i drugi, Dungeon Dweller i, uh, ovo je korak napred, dva koraka nazad u nekim elementima. Mislim, bend je ovde između i dalje korektnog ali bezkarakternog izvođenja klasičnog heavy metal programa i ubacivanja eksperimentalnih elemenata koji ne doprinose da sve deluje svežije već samo zvuče, eto, kao, da se proba nešto novo. I, fajn, cenim napor, no, Quest Seeker apsolutno mora da porade na songrajtingu da bi očigledan potencijal koji imaju realizovali kako treba…

https://questseeker.bandcamp.com/album/dungeon-dweller-demo

ALBUM NEDELJE

Album nedelje su u stvari dva EP-ja dva različita benda i oba sviraju urnebesan death metal. Italijani Tombal, recimo, RAZVALJUJU sa svojim prvim EP-jem Grave of the Damned, a koji je izdao švedski Blood Harvest, očigledno sposoban da prepozna nešto izvrsno kada mu se ono pojavi na vratima. Tombal su nova postava, osnovana krajem prošle godine a ovaj materijal je ekspertski sklopljen old school death metal po uzoru na švedske cepačine sa početka devedesetih. Trio ovo svira apsolutno šampionski kombinujući opake rifove i superiorno brzi tempo, sa puno blastbita i meni je ovo jedna od najboljih ploča koje sam čuo ove godine, a sa obećanjem da bend debi album završava pre početka naredne znam da imam čemu da se radujem. Izvanredno!

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/grave-of-the-damned

Fak. Kada sam video da u najavi novog EP-ja teksaških Devourment stoji rečenica „posle sedam dugih godina“ malo sam se i nadmeno nasmejao, računajući da kogod da je ovo pisao nije dobro izračunao vreme jer od poslednjeg albuma Devourment sigurno nije prošlo više od 3-4 godine. Kad, ono, jelte… Nakon što sam nekoliko minuta sebi govorio da je NEMOGUĆE da je Obscene Majesty izašao još 2019, na kraju sam kolabirao u suzama i onda mi je muzika na EP-ju Pious Impiety dobro došla da me dokusuri. Devourment ovde sviraju u istom ključu kao na poslednjem albumu, sa tri pesme smene blastbita i slem zakucavanja, sa teškim, kavernoznim zvukom i strahovitom disciplinom u nečemu što je primalni, varvarski bes. Bend ne menja formulu koju je perfektuirao sa poslednjim albumom, ali za sada zaista i ne mora, ovo je toliko ispunjeno agresijom, mržnjom i brutalnošću, a da je i dalje neopisivo zarazno i keči, da ja nemam ništa drugo sem najsomatskijeg od svih somatskih odgovora a koji je, jelte, odgovor čistog entuzijazma. Najbolji slamming death metal bend u istoriji, verovatno, na jednom od svojih konceptualno najčistijih izdanja, onoliko blizu savršenstva koliko ovaj nesavršeni univerzum dopušta:

https://devourment.bandcamp.com/album/pious-impiety-ep