Ove nedelje me nešto malo izdanja radilo. Možda posle koncerta Merzbow i njegovih 100+ decibela čovek jedno vreme naprosto ne čuje muziku? No, bila je ovde masa, recimo, dobrih thrash metal albuma, pa imamo novi The Dwarves (!!!!) i Blood Incantation (!!!!!!!!!!!!!!!) a bogami i Voivod su snimili album sa simfonijskim orkestrom i, eto, nakupilo se posle svega dovoljno za jedan pristojan pregled, pa da, evo, počnemo:

Deo 1: BLACK METAL

Norveški blek metalci sa izraženom folklornom dimenzijom, Ulvhedner, imaju novi, tek četvrti album za preko trideset godina rada (a treći u poslednjih šest godina) i ovo je JAKO lepa ploča narodnjačkih napeva, hipnotičkih folk-motiva i disciplinovane, uredne svirke. Ne, hitam da dodam, toliko uredne da ovo zvuči klinički čisto i preproducirano, Ulvhedner uspevaju da im albumi ostavljaju utisak topline i spontanosti, sa živom, energičnom svirkom i analognom, dinamičnom produkcijom, dajući norveškom blek metalu dostojanstvenost i otmenost kakve mu pripadaju. Berg Øde je, da ponovim, JAKO lepa ploča i na jesen će imati i vinil:

https://ulvhedner.bandcamp.com/album/berg-de

Ne znam ko su Exquisite Corpse, neke dve žene iz Bruklina, ali EP Burial At Sea im je miksovao i masterovao Colin Marston pa to znači da imaju, jelte, podršku sa vrha. I, mislim, nije to uopšte loše, tri pesme na ovom materijalu inspirisanom Žerikovim Splavom meduze (a čija je reprodukcija na omotu) nude dopadljiv blek metal, dosta melodičan i sa elementima death metala, onako, narativan i pun evokativnih rifova. Nije revolucionarno, ali je lepo:

https://exquisitecorpseband.bandcamp.com/album/burial-at-sea-ep

Apostle iz Atlante sebe klasifikuju kao „post-blackened power trio“ pa ako vam je do malo screamo ekspresije, post-blek metal krljačine i dosta, jelte, emocije, njihov album A Splinter in the Infinite Noumenon je vrlo pristojan izbor. Nije da Apostle ovde izmišljaju nešto stilski novo, ali karakterni su i rade dovoljno sa pesmama da opravdaju svoje i njihovo postojanje i to se pozdravlja:

https://apostlesucks.bandcamp.com/album/a-splinter-in-the-infinite-noumenon

Iselder je velški jednočlani (mada na ovom albumu dvočlani) nacionalistički blek metal projekat i dok mi je nacionalizma u blek metalu generalno preko kurca, ovde sam spreman da dam mali popust jer su Velšani baš mala nacija koju Englezi baš propisno jebu već vekovima. Prva pesma na albumu The 38th Division koji govorio užasima rata itd. se i zove The Death of Wales i to je sirov, jednostavan, a duševan i ekspresivan blek metal i mene to ipak sve malo dotakne. Album ne preteruje sa originalnošću i pesme MOGU da budu kraće ali generalno ima šmeka:

https://marwolaethrecords.bandcamp.com/album/the-38th-division

Bez vražijih Francuza ne ide. Véhémence su iz Pariza, Assiégé pour l’éternité im je četvrti album i ovo je veoma „francuski“ blek metal, sa naglašenim teatrom, srednjevekovnim temama u stihovima ali i u muzici i pesmama koje su poduži, kompleksniji komadi epskog pripovedanja. Dopada mi se zvuk benda koji je lepo definisan, kvalitetno miksovan, razumno izmasterovan i nema onu razmazanost karakterističnu za savremeni, pogotovo melodični/ atmosferični blek metal. Plus, bubnjar, Austrijanac Thomas Leitner, čovek sa masom paralelno aktivnih bendova (Irdorath, Groteskh, Obsidian Chamber) je ZVIJER. Jake preporuke:

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/assi-g-pour-l-ternit

https://vehemencembm.bandcamp.com/album/assi-g-pour-l-ternit

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Ehrmantraut su niški gruverski stoner rok sastav sa debi albumom  In Wires. Nije ovo loše UOPŠTE, doduše sa prilično snažnim naklonom u groove metal smeru, a  čemu se onda priklanja i produkcija koja je dosta, jelte, klinički čista itd, no to su valjda sve stvari ukusa. In Wires je ploča simpatične energije, poskakujućeg gruva i dopadljivih rifova i ko voli ovakav zvuk neće se razočarati:

https://ehrmantraut.bandcamp.com/album/in-wires

Iz nekog razloga ove nedelje melanholični francuski doom metal istrčava na teren u punoj opremi. Prvo, imamo novi album solo projekta Abysmal Growls Of Despair a koji je za poslednjih dvanaestak godina izbacio toliku količinu albuma da nemam snage ni da ih brojim. Oko dvadeset, recimo? Enivej, novi, Torn, izdao je Wormholedeath i Abysmal Growls Of Despair ovde prosipa četiri pesme vrlo sporog, vrlo svečano dramatičnog funeral doom metala. Nema tu neke sad velike ambicije da se u žanru pronađu nove, neugažene staze, ali atmosfera je prava – sa sintisajzerom koji podcrtava melanholiju – a zvuk iako jeftinjikav je zapravo sasvim adekvatan za slušanje nečega što je sporo, monotono i traje oko pedeset minuta. Dakle, ne opterećuje uši i čini Torn sasvim prijatnom pločom:

https://abysmalgrowlsofdespair.bandcamp.com/album/torn

Odmah tu su i Aetere, francuski žensko-muški duo sa albumom Théogonie koji je dobrim delom sviran u istom, jako sporom tempu ali su kompozicije ipak kraće a u harmonskom smislu i smislu, jelte, melodija i tema, ovde imamo fino ukrštanje sa shoegaze izrazom. Nije, naravno da nemaštovitih, manirističkih doomgaze bendova nemamo na svakom ćošku, ali ovo je izdao Argonauta Records i to nije slučajno: Aetere imaju više karaktera i mašte od trenutnog proseka i veoma vrede da se poslušaju:

https://aetere.bandcamp.com/album/th-ogonie

Stranded by Choice su iz Montane, dakle, graniče se sa Kanadom, ali njihov hard rok ima u sebi dosta južnjačkog zavijanja i šmeka. Album Marooned in Stone je ploča ne nekakvog inovativnog ali prijatnog modernog hard roka koga, za moj ukus, malo kolje beživotna produkcija ali ljudi svakako znaju šta rade i rade to sa apetitom. Ako volite bluzerski hard rok sa modernim groove-metal ukusom, ovo je to:

Üga Büga su iz Virdžinije i sviraju „Hog Rock“. Prošli album im se i zvao Year of the Hog a aktuelni je Valley Of The Wolf i to je okej moderni hard rok, sa malo sludge i malo grunge elemenata. Bend voli da malo eksperimentiše sa aranžmanima i ubacuje i eksperimentalne, proggy, pa i thrash delove u njih i to je okej, a gruv je uglavnom solidan i dobro se drži. Ima šmeka:

https://ugabuga.bandcamp.com/album/valley-of-the-wolf

E, pa, evo ga i novi Sons Of Ghidorah. Raining Fire je album sa deset finih, teškorokerskih komada na lepom rasponu od bluzerskog hard roka do masnog sludge metala i njujorški trio ih svira sa ubeđenjem i sigurnošću, bez produkcijskih trikova, na znoj, snagu i znanje. Ako ste slušali singlove koji su izlazili tokom ovog proleća, znate kako ovo zvuči, a ako niste, Sons Of Ghidorah su konzistentno dobar bend već više od deset godina unazad i svakom hard rokeru end hevi metalcu će isporučiti sve što treba:

https://sonsofghidorah.bandcamp.com/album/raining-fire

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje ima split album birmingemskih Alunah i berlinskih Samavayo i naravno da je ovo jako dobro. Britanci imaju četiri pesme čvrstog modernog hard roka/ heavy psych rocka sa ubitačnim rifovima, dobrim zvukom i solidnom pevačicom, završavajući sve odličnim živim snimkom od prošle godine. Samavayo zvuče slično, sa vrlo dobrim, čvrstim gruvom, odličnim rifovima i moćnim zvukom koji niski štim koristi na najprljavije načine. Pritom, ovo su i intelektualci, recimo prva pesma je sagrađena oko Fibonačijevog  niza i ima tekst na Arapskom. PA IZVINITE, BRESKVICA TAKVE PESME NEMA. Izvrsna zabava:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/alunah-samavayo-embers-of-belief

Preko, u Kaliforniji imamo treći album švedskih stoner-doom rokera Tidal Wave. Nazvan Volume Tree (dakle, NE Volume Three), on je vrlo ukusno spravljena kombinacija teškorokerskih rifova, psihodelije i okultnih zastranjivanja, sve urađeno po standardima kompozitorskih, izvođačkih i produkcijskih kvaliteta koji važe za Ripple Music. Ovo je jedan od simpatičnijih omaža muzici Black Sabbath koje sam čuo u poslednje vreme baš zato što nema direktnog imitiranja ali se čuje da ovi ljudi Iommija i ekipu JAKO DOBRO razumeju. Užitak:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/volume-tree

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Jako su simpatični Norvežani Poisoned Priest na svom debi albumu Goat Cult Bizarre a koji je ne bez razloga bio zakazan da izađe baš šestog, šestog, (dvehiljade dvadeset)šeste godine. Dakle, satanski black thrash, naša jedina slabost! Takođe, da budemo jasni, ovo je vrlo dobar satanski black thrash, sa dobrim zvukom, žustrom svirkom i fokusiranim konceptom gde se rade dobri, preteći rifovi i sprinterski aranžmani. Drugim rečima, Poisoned Priest ne troše vreme na neke velike filozofije i formalne eksperimente, njihova muzika je vitka, okretna i JAKO prijatna za uho:

https://poisonedpriest.bandcamp.com/album/goat-cult-bizarre

Grcima The Usurper je  Bloodsoaked And Raw peti album u tri godine, tako da, ne očekujte neke VELIKE uzlete invencije ovde. No, ko voli sirov, jednostavan, radnički, seljački i old school metal negde između thrash, death i black stilova, ovde se neće loše provesti. Ovo je po duhu možda najbliže recentnim radovima Darkthrone, dakle, sa čitavim tim pankerskim pristupom klasičnim matricama, zdravim ali ne upeglanim zvukom i jakim etitjudom. Svakako prija i nije odrađeno preko kolena, pesme imaju neke svoje teme i priče i album ima šta da ponudi i izbirljivijem slušaocu.

https://theusurper.bandcamp.com/album/bloodsoaked-and-raw

Trešeri iz Lozane, Algebra, imaju novi živi album, doduše trinaest godina nakon prethodnog. U međuvremenu je bend snimao i studijske albume pa Live at RKC, snimljen 2024. godine a sada objavljen, pokriva uglavnom materijal sa poslednja dva studijska albuma sa kraja prošle i početka ove decenije. I to je kvalitetan materijal sa energičnim ali solidno napisanim pesmama koje često menjaju ritam i razumeju koncept dinamike. Zvuk je dobar, a imate i video snimak celog materijala tako da ja ne bih mnogo razmišljao, imate limitirane tiraže kasete i diska da kupite ako volite fizička izdanja:

https://algebrathrash.bandcamp.com/album/live-at-rkc

Pax Nocturna je debi album za montrealski Shroud, jednu satansku ekipu (konkretno kažu da je glavni koncept albuma satanski gnosticizam) koja DOBRO krlja. Ovo je za razliku od velikog procenta drugog aktuelnog black-thrash materijala, dosta kvalitetno snimljeno i producirano, sa preciznim treš-sviranjem i ekspanzivnim black metla harmonijama. Aranžmani su impresivno kompleksni, kompozicije imaju ambiciozne narative i album zvuči zdravo, drusno i zanimljivo. Jako se podržava!

https://shroudmtl.bandcamp.com/album/pax-nocturna

Izraelski Night Roar, a o kojima sam već pisao povodom prvog EP-ja pre neka četiri meseca su klasičniji moderni blackened speed metal, sa debi albumom  No Compromise, No Apologies koji kanališe tu prljavu, besnu, nepoćudnu energiju ranih osamdesetih. Night Roar su kvalitetni i dobro sviraju, a i zvuk, iako ima meru garažne autentičnosti, nije uopšte loš. Tu su i standardne retro fore sa falseto vokalima i slični trikovi ali iako bend nema ambiciju da inovira u žanru, ono što radi je i više nego kvalitetno i album zaslužuje punu pažnju svakog old school metal frika:

https://nightroar666.bandcamp.com/album/no-compromise-no-apologies

Trešeri iz Severne Karoline, BloodRitual, imaju lep novi EP sa četiri pesme naslovljen … And Hell Came With ‘Em. Ovo je uredan, tehnički korektan thrash metal sa spretnim promenama tempa, dobrim, pržećim rifovima i vokalima nalik na onaj hrapavi vrisak Mileta Petrozze kad je bio mlad. Produkcija je odlična a bend na autorski materijal dodaje i šmekersku thrash metal obradu AC/DC. Pa prelepo:

https://bloodritual666.bandcamp.com/album/and-hell-came-with-em-2

Za Space Parasites čujete posle dva takta da su Nemci, čak i pre himničnog refrena u naslovnoj pesmi njihovog trećeg albuma, Make Me Evil. Ovo je thrash metal u svetloj nemačkoj tradiciji na transverzali Kreator-Destruction-Tankard sa dosta ekspresivne, ekstrovertne energije, dobrim, kvalitetnim muziciranjem i profi-produkcijom. Upadi melodičnijih tema nego što je za thrash metal standard podsećaju da su i Running Wild bitna stavka nemačkog metala, a pevačica Nadine Beise ima moćnu energiju zlog patuljka koja savršeno pasuje ovim veselim, prštavim rifovima i solažama:

https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/space-parasites-make-me-evil

U vrlo solidnoj nedelji za thrash i njegove derivate imamo i novi ful album krosover trešera iz Kentakija, Belushi Speed Ball. Naslovljen Toxic Waste Was Everywhere in the ’80s on je uobičajena kombinacija nostalgije za osamdesetima i humora u stilu, jelte, krosovera osamdesetih, ali i dalje sa vrlo solidnom muzikom i poštenim, čvrstim performansom. Ovde se ne menja mnogo toga u domenu samog stila, i pesme su sasvim dobre, ali produkcija je malo, hm, neobična, sa bubnjem koji zvuči programirano i nedinamično a što se ne uklapa uz organskiji saund ostatka benda. Kad se uho na to navikne, opustite se i uživate u pristojnoj rif-bakljadi i dobrim refrenima.

https://belushispeedball.bandcamp.com/album/toxic-waste-was-everywhere-in-the-80s

Kanađani W.M.D. prže JAKO dobar thrash metal na svom drugom albumu, Against All Warnings. Bend postoji jedanaest godina a debi album je bio pre osam i u međuvremenu se baš intenzivno sazrevalo pa Against All Warnings zadržava oštar, napadački zvuk i brz tempo, ali su kompozicije ambiciozne, sa mnogo promena ritma i registra, sa zavidnim tehničkim nivoom u izvedbama i dobrom produkcijom. Apsolutno sjajna kombinacija eksplozivnosti i kvaliteta kompozicija i ako volite, recimo, beogradski Kobold, ovo ne smete da propustite:

https://wmdofficial.bandcamp.com/album/against-all-warnings

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Neću reći nešto novo ako kažem da su The Dwarves institucija američkog i svetskog pank roka. No, i dalje sam impresioniran da bend koji postoji preko četrdeset godina i dalje svira taj krljački, sirovi a perfektno formirani pank rok i udara PRAVO MEĐU ROGOVE dok su njihovi ispisnici i klasići poput Bad Religion ili, ne znam, Green Day odavno ušli u mejnstrim i sukladno promenili svoju muziku. Sedamnaesti album Dwarvesa, Jenkem je pokazna vežba iz karaktera, neposrednosti, MOĆI, sa pesmama koje idu od kratkih trešerskih komada (Confused) do himničnih rokenrol drama (Damned if I do) i to sve KIDA i sve je prepoznatljivo u stilu benda koji drži tvrdu liniju već tolike decenije. Pre Le Po:

https://thedwarves.bandcamp.com/album/jenkem

Losanđeleski Human issue su mnogo manje, jelte, OSOBENI, ali njihov album In Flesh je jedna vrlo samouverena i kvalitetna ploča kalifornijskog panka ili onoga što se nekada zvalo melodični hardkor. Pesme su, dakle, kratke i ekonomične, tempo je jak, ima dosta D-beata, rifovi lepo polivaju a melodičnost nije banalna i ovo je i pitko i pametno u isto vreme. Još jedno odlično izdanje za Smartpunk Records ove godine:

https://humanissuemusiccollective.bandcamp.com/album/in-flesh

Shooting Daggers nazivaju hardcore bendom ali ove tri solidne lezbijke iz Londona krljaju muziku koja je više ložački, zarazni pank rok sa samo malo hardcore i posthardcore elemenata da zamiriše. Album The Real Life Thing je bučan, energičan i raznovrstan a istovremeno kratak, ekonomičan i ne troši vam vreme. Garantujem da ćete posle poslednje pesme odmah krenuti iz početka:

https://shootingdaggers.bandcamp.com/album/the-real-life-thing

Meksikanci Razorbreath imaju debeo, težak death metal zvuk ali muzika im je zapravo blackened crust, a što je sve na gomili zanimljiva kombinacija. Debi album, El Lenguaje de la Muerte, stiže posle više od pola decenije priprema i kraćih izdanja i donosi deset pesama poštene, znojave krljačine sa finom merom blekmetalske melodičnosti ali i raznovrsnosti između kompozicija a gde ni jedno ni drugo nije previše karakteristično za crustcore. I odlično je sve to na gomili sa superiorno ubedljivom svirkom i odličnim zvukom:

https://razorbreath.bandcamp.com/album/el-lenguaje-de-la-muerte

Soul Exchange su teksaški hardcore bend sa vrlo teškim zvukom, vrlo mučnim pesmama koje idu sporo i gaze željeznom čizmom. EP Slow Descent je prototipski metalizirani moshcore sa sporim, siledžijskim gruvom i prozivačkim, neprijatnim (u pozitivnom smislu) vokalima, kao da slušate Crowbar sa Rogerom Miretom na vokalima kako u realnom vremenu mutira u Johna Tardyja. Nije rđavo, ako volite thugcore:

https://soulexchangetxhc.bandcamp.com/album/slow-descent

Heh, Converge su već imali album u Februaru ove godine (i to posle skoro decenije pauze) i odmah, dok su vrući, dolaze sa još jednom dugosvirajućom pločom. Love is Not Enough je bio odličan, zreo album veteranske bostonske postave iz prve metalcore generacije, a čini mi se da je Hum of Hurt još zrelija i efektnije napisana ploča, kao da su Kurt i ekipa čuvali one BAŠ dobre pesme za ovo izdanje. Ovo je žanrovski vrlo sigurno na sada udobno razgaženoj zemlji između hardcorea, metalcorea, noise rocka, posthardcorea itd. a bend ima toliko snažan, jasno izražen identitet da bi mogao da svira i kantri ako hoće i znali biste da je ovo Converge. Produkcija takođe VRLO dobra i ovo je još jedna od onih prilika u kojima, kao i svaki star čovek, ukazujem da od bendova koji ovakve stvari rade tolike decenije mladi muzičari i autori imaju MNOGO toga da nauče. Izvrsna ploča.

https://convergecult.bandcamp.com/album/hum-of-hurt

The Great Yinzer Trendkill je split album pitsburških grindcore postava Underneath i Kicked in the Head by a Horse i odličan je. Oba benda sviraju veoma kvalitetno na svoje četiri pesme, sa Underneath koji valjaju disonantni, mučni gruv i izuzetno precizne blastbitove, dok kolege vuku više na deathcore i beatdown ali sa stilom i finim, komplementarnim dubokim štimom i tamnim zvukom. Odlično:

https://underneathpa.bandcamp.com/album/the-great-yinzer-trendkill

https://kickedintheheadbyahorse.bandcamp.com/album/the-great-yinzer-trendkill

Deo 5: DEATH METAL

Nemci Doomcross sebe nazivaju brutal death metal bendom ali EP  Supremacy of the One uopšte ne forsira brutalnost. Ovo je, naprotiv, spretan, lakonog gruverski death metal koji često i vešto menja tempo i ritam, prođe kroz dosta različitih registara u svakoj od tri pesme na EP-ju, ali ne deluje kao nekoherentna, nabacana gomila ideja, nego ima nekakvo usmerenje i naraciju. Plus, produkcija je prilično topla, vokali su razgovetni i komunikativni i mada se Doomcross ne kite epitetom „progresivni“, njihov death metal je OSETNO progresivniji od aktuelnog proseka. U Avgustu izlazi i vinil tako da, navalite:

https://doomcross.bandcamp.com/album/supremacy-of-the-one

Eternal Conquest iz Virdžinije sviraju „ratom razoreni, distopijski death doom metal“ što, priznaćete, zvuči primamljivo. Demo snimak Relentless Barrage jeste odličan, sa tri pesme moćnog srednjetempaškog gruva i bombarderskih rifova. Ovo je čvrsto ušančeno u tradiciji old school death metala sa odjecima formula koje su ispisali Bolt Thrower ali ima svoj identitet, odličan zvuk i iznenađujuće efektno omažiranje Godflesh u trećoj pesmi. Odobrava se!

https://eternalconquestband.bandcamp.com/album/relentless-barrage-demo

Dead Void iz Kopenhagena sebe opisuju sa „death fucking metal“ i skoro da već na osnovu toga znate da li će vam se dopasti. Ali, evo, da pomognemo: njihov drugi album, Cranial Devastation (sećamo se da su imali demo Cranial Demonstration pre pola decenije) je jedna divljačka, sirova ploča sa pet pesama urnebesno varvarske svirke i dranja, sve snimljeno bez modernih kompresija i kvantizacija, dakle, neprskano, neuredno i šarmantno. Dead Void ne preteruju sa nekakvim INOVIRANJEM u stilskom smislu ali album ima dovoljno karaktera i te prirodne, sirove energije da bude zabavan. Kako ja to obično ovde napominjem, Dark Descent Records PAZI šta izdaje a ovo suizdaje i ugledni Me Saco Un Ojo tako da NEMA GREŠKE:

https://deadvoid.bandcamp.com/album/cranial-devastation

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/cranial-devastation

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/cranial-devastation

Za nešto slično ali MNOGO GORE, tj. mnogo bolje ako želite još siroviju i divljačkiju svirku imate novi EP benda Diabolic Oath iz Portlanda u Oregonu. Ovo je primitivni, dementni black-death metal bez pomisli o sofisticiranosti, ovaploćen kroz prostačke rifove, vulgarno, jedva ritmičko udaranje i vokale za kakve su naše dedove hapsili bez pitanja. Ko voli, UŽIVAĆE:

https://diabolicoath.bandcamp.com/album/unholy-barbaric-hymns

Revolting su švedski death metal bend koji svira švedski death metal. Deluje redundantno kad se ovako napiše, ali je to zapravo puna informacija. Ovaj projekat dvojice članova Nekropolis ima već, evo, deset albuma i to je propisan švedski death metal, dakle, ne prekomplikovan u aranžmanima, sa dosta D-beat punk i grindcore elemenata, sa teškim, debelim zvukom i melodičnim temama između moćnih, mrvećih rifova. Naravno, treći član je ovde najpoznatiji i to je Rogga Johansson koji prži gitaru i peva u ovoj ekipi i moram da kažem da Supernatural Anthems, iako nije MNOGO originalna u konceptu i izrazu, JESTE jedna od boljih njegovih ploča ove godine. Zvuk je solidan, pesme su zabavne, svirka moćna i lepo to curi:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/supernatural-anthems

Čileanski death metalci Godless su čekali, evo, šesnaest godina da naprave nastavak za svoj debi album. No, rezultat je i da je Adversus Parousia jedna vrlo zrela ploča gruverskog, mračnog, old school death metala. Nije ovo, razume se, mnogo originalno ali je vrlo posvećeno radu unutar kavernoznog, meljućeg stila koji bismo u širem smislu mogli da poredimo sa Incantation i Immolation i album je prepun mrvećih rifčina, nemilosrdnog blastbita i strašno teških valjajućih srednjetempaških mošerskih pasaža. Moja doslovno jedina zamerka ide na mastering koji je preglasan i bubnjevi umeju da klipuju, ali, HAJDE, ovo je inače odlično:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/adversus-parousia

Tu su i isto čileanski Rotten Tomb sa svojim trećim albumom (za četiri godine), Vestiges of Tortured Souls. Rotten Tomb rade nekih desetak godina i šlifuju postepeno svoj zvuk tako da na ovoj ploči zvuče vrlo sigurno, usvirano i taj svoj old school death metal isporučuju samouvereno. Ovo i samo ima jasne korene u zvuku Incantation, Immolation i te generacije i struje ’90s death metala i mada muzički pesme nisu posebno inventivne, rifovi su prijatni a svirka je žustra i iskrena:

https://rottentomb.bandcamp.com/album/vestiges-of-tortured-souls

Da  ne bi slučajno bilo nejasno o čemu pričaju, ljudi iz poljskog benda Baalzagoth su drugu pesmu na svom drugom albumu, No God, No Savior nazvali  kratko i jasno Satan. Death metal istorijski ima veze sa satanizmom ali su te veze danas srazmerno ređe i manje naglašene, no, Baalzagoth se ne samo mažu crnim i belim farbama po licu nego i sviraju muziku koja je negde između urednog, tehnički upeglanog death metala po šnitu Morbid Angel i pompeznog blek metala, sa evokativnim melodijama i epskom atmosferom. Dobro to sve zvuči i ako sama stilska kombinacija nije naročito po mom ukusu i produkcija je jako bučna, Baalzagoth imaju strast, imaju identitet i ne uzmiču:

https://baalzagoth.bandcamp.com/album/no-god-no-savior

Hehe, imaju dva benda sa imenom Xenosis, jedan iz SAD, drugi iz Ujedinjenog kraljevstva i oba sviraju progresivni death metal. Ipak, onaj aktivniji je bend iz Konektikata i evo njegovog petog albuma, Hermetic Transmutation a koji je DOSTA DOBAR. Xenosis treskaju jak, agresivan death metal sa dosta brutal death metal elemenata, ali su im kompozicije kompleksne, harmonski program pustolovan a aranžiranje eksperimentalno. Bend i zanatski pruža jako dobar program, sa mnogo impresivnih ritmičkih i metričkih elemenata a opet mu muzika zvuči tečno, pitko, više kao, jelte DEATH METAL koji se svira u znojavom klubu a manje kao laboratorijski eksperiment. Jesenas sam hvalio Voidspore za njihov brutalni tehnički death metal a u ovom bendu sviraju dva njihova člana, tako da, ako mislite, onda treba, nećete se razočarati:

https://xenosis-label.bandcamp.com/album/hermetic-transmutation

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Nije baš uobičajeno da death metal bendovi komponuju i snimaju originalni saundtrak za dugometražni film, ali nije da su Blood Incantation uobičajen bend. I nije da ekipa iz Denvera svira SAMO death metal. U katalogu Blood Incantation već imamo primere čistih ambijentalnih ploča (npr. Timewave Zero iz 2022. godine) a i pretprošlogodišnji album Absolute Elsewhere je kombinovao death metal sa mnogo progresivnih ideja, tako da All Gates Open (Original Motion Picture Soundtrack) nije PREVELIKO iznenađenje. Ovo je oko sat vremena lepe, elegantno minimalne ambijentalne muzike u tonalnoj, prijatnoj ali ne banalnoj tradiciji Klausa Schulzea i ako ste ikada voleli Tangerine Dream ili, uopšte, samo sanjarenje o kosmosu, ovo bi trebalo da vam se dopadne:

https://bloodincantation.bandcamp.com/album/all-gates-open-original-motion-picture-soundtrack-24-bit-hd-audio

Sleepbomb iz San Franciska sviraju „kinematski doom metal“ a novi, peti album im se zove, duhovito ali i evokativno, Songs in the Key of Conan. Možete već da zamislite te široke stepe, muziku punu folklornih ritmova i obredne repeticije, zar ne? To se svakako i dobija, kao da je Morricone seo i uzeo da džemuje sa, recimo, Godspeed You! Black Emperor, uz pristojan rad sa duvačima i sintisajzerima koji dopunjuju osnovni gitarski materijal i ovo je filmska muzika za neki novi, budući, zamišljeni film o Konanu koji možda nikada ne bude snimljen ali DOBRO je da ima saundtrak:

https://sleepbomb.bandcamp.com/album/songs-in-the-key-of-conan

Slift iz Tuluza objavili su album Fantasia za Sub Pop i u njihovoj muzici postoji opipljiva dimenzija alternativnog roka koja se uklapa sa interesovanjima izdavača. Ali Fantasia onda ima i VEOMA izraženu dimenziju progresivnog roka i to je zanimljiva kombinacija. Pesme su poduže i bombastične a opet ima u njima i pank rok ekonomičnosti, sve je producirano dosta pažljivo i sa jasnom idejom kakve efekte koja pesme treba da proizvede i ovo je jedan od boljih teškorokerskih albuma što sam ih čuo u poslednje vreme:

https://slift.bandcamp.com/album/fantasia

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Midnight Rider su nemačka metal ekipa sa dosta melodičnim, hardrokerskim izrazom. Njihov treći album, Limited Infinity nudi prijatan, malo staromodan ali baš zato šarmantan teški rok sa finim, multirtrekovanim vokalom i pošteno čvrstom svirkom. Umiljato a dovoljno heavy, baš kako se nekad, krajem sedamdesetih to radilo od strane, recimo, Thin Lizzy…

U nekom još više retro ali istovremeno i futurističkijem stilu je i novi album Jareda Jamesa Nicholsa i njegovog trija. Louder than Fate je ploča koja hair metal osamdesetih meša sa bluz-rokerskim temeljima iz ranih sedamdesetih i pošto je ovo izdao Frontiers, znate da nema zezanja. Muzika je jaka, aranžmani i produkcija na visokom nivou, bend svira odlično. Ako volite hard ’n’ heavy muziku koja ima bluza i čiza u jednakoj meri, nećete se pokajati:

Seven Metal Sins su Francuzi pa i zvuče kao Francuzi, sa debi albumom, Legacy of Chaos koji u svom DNK ima solidnu količinu Trustovog, jelte, nasleđa. No, ovo je moderniji heavy metal, ali sa dovoljno street metal himničnosti i proto-thrash čvrstine da bude zdrav i otrese sa sebe direktna poređenja. Pristojno produciran i energičan album sa dobro napisanim pesmama i dovoljno karaktera za moje potrebe:

Serpent su iz Los Anđelesa, sviraju duže od dvadeset godina i upravo su izdali debi album. I taj debi album zvuči kao heavy metal ploča iz 1986. godine. I to je prelepo. OK, produkcija je malo modernija, srećom ne MNOGO modernija, dakle, ovde nemamo problem sa kompresijama i preglasnim masteringom, ali je svirka klasična, vokali su pola vremena u stratosferi a rifovi su retro i nostalgični. Ja na keca padam na ovakve stvari i mada  As the City Burns nije nikakva revolucija u novom talasu tradicionalnog hevi metala, on je vrlo pitak i zabavan tako da, navalite:

https://stormspell.bandcamp.com/album/as-the-city-burns

Sjajni su i kanadski Iron Kingdom a koji sviraju deceniju i po i Shadows and Dust im je već šesti album. Ovo je opet tradicionalni heavy metal odsviran u nešto modernijem stilu, ali sa dosta melodije, dinamičnih ritmičkih bravura i karakternim vokalima. Takođe, Iron Kingdom su jedan od i dalje relativno retkih bendova u modernom metalu i roku sa ženom u postavi koja ne peva niti svira klavijature nego prži gitarčinu, što je samo simpatična bonus informacija, a glavna informacija je da Iron Kingdom stupaju sigurno, snažno i ZABAVNO stazom koju su utabali Iron Maiden i nalaze neke svoje dalje puteve do našeg srca. Vrlo lepo:

https://iron-kingdom.bandcamp.com/album/shadows-and-dust

ALBUM NEDELJE

Gore smo pričali o uobičajenosti i neouobičajenosti, pa da kažemo kako u istoriji rok i metal muzike NIJE neuobičajeno da metal bendovi, pogotovo progresivnije orijentacije snime album svojih kompozicija sa simfonijskim orkestrom. I ako je to mogla jevena Metallica, što ne bio mogao Voivod? Uostalom Jason Newsted je u ovom bendu svirao nakon odlaska iz Metallice, što je objektivan dokaz da su Voivod bolji bend! Enivej, svi znajmo Voivod, znamo da su još osamdesetih godina prošlog veka, dok je thrash metal tek nalazio svoj izraz i sazrevao iz klinačkog loženja u muziku sa, jelte, formom i sadržajem, oni već radili progresivnu varijantu žanra pa je i živi album Symphonique, snimljen prošlog Juna u Kvebek Sitiju, sa Kvebečkim simfonijskim orkestrom jedno sigurno zakucavanje sa vrha reketa. Voivod APSOLUTNO znaju kako da svoje pesme prearanžiraju za bombastično orkestarsko okruženje a da ih ne pretvore u paradu pijanstva i kiča a njihova svirka sa orkestrom je i dalje žustra i moćna. Izbor pesama je širok i u ovih dvanaest komada će i ljubitelji klasika iz osamdesetih poput Nothingface pa čak i War and Pain dobiti svoj fiks a sve se završava legendarnom obradom Pink Floydove Astronomy Domine. Kako i bog zapoveda, jelte. Veoma dobro, veoma obavezna lektira:

https://centurymedia.bandcamp.com/album/symphonique-live-24-bit-hd-audio