Dobro, koncert Anthraxa u Beogradu je, makar za nas ovde bio apsolutni hajlajt prošle nedelje (videti kako se proveo naš izveštač na ovom mestu), ali izašlo je tu i nešto dobre muzike o kojoj vredi reći reč-dve i pomoći joj da dobaci do ljudi kojima je potrebna koliko i hrana, voda i vazduh. Tu smo, na zadatku, pa ako nas se za Dan bezbednosti sete…

Deo 1: BLACK METAL

Black Light Renaissance je novi EP za grčki Noxulifer, kao nastavak njihovog debi albuma od pre par godina. Ovo je mišićav, energičan black metal sa dosta promena tempa u aranžmanu i bubnjarem koji forsira dupli kik čime sve malo podseća i na death metal. Produkcija je jeftina, etitjud naoštren i ovo se, ako volite andergraund, vrlo lepo posluša:

https://noxulifer2.bandcamp.com/album/black-light-renaissance

Slično važi za francuski Wrath of the Apostate koji na svom prvom EP-ju, In Verecundiam, deru sirov, agresivan blek metal snimljen, čini se, u prostoriji za vežbu i izdat na kaseti u 50 komada. Ljudi na bandcamp stranici kažu „No bio…just PVRE FVCKING BLACK METAL“ da bi bilo jasno da su tr00, ali muzika zaista jeste takva, agresivna, ekstremno emotivna, i, imajući u vidu da je snimljena VRLO jeftino, onda je i prkosno andergraund. Ali je dobra, sa dobro napisanim pesmama i bendom koji svira ne samo veoma žustro nego i kvalitetno. Ko voli andergraund zvuk ovde nema šta da razmišlja:

https://wrathoftheapostate.bandcamp.com/album/in-verecundiam-2

Immolagoat iz Kine sviraju sirov, ali moderan blek metal. Njihov debi album Embrace the Truth and Doom i pored sve ružnoće koju gura u prvi plan ipak ima i savremeniju produkciju ali i dosta evokativnih tema i melodija kakve i jesmo navikli da slušamo u kineskom metalu. Doduše, ove su mračnije i time meni simpatičnije od standardnog kineskog melodičnog programa tako da su mi Immolagoat tim prijatniji:

https://immolagoat.bandcamp.com/album/embrace-the-truth-and-doom

U nizozemskom Griis sviraju članovi nekih poznatih bendova (tipa God Dethroned ili Burial Remains i njihov demo snimak naslovljen samo Demo 2026 je očekivano odličan. Ovo su tri pesme besomučnog trpanja i solidne produkcije u blek metal stilu koji je agresivan, ali i dalje hipnotički repetitivan i pomalo, jelte, zanosan. Odlična svirka i lepe pesme:

https://griisbm.bandcamp.com/album/demo-2026

Egipatski Pyrphoros svira nominalno black metal/ war metal, ali njihov divljački, lo-fi EP Ammit prelazi granicu i ovaploćuje se kao praktično čisti harsh noise. Ali dobar, sa teksturom i formom. Ovde ima tradicionalnih instrumenata, koliko ja umem da kažem, ali su snimljeni tako da su gotovo sasvim razdvojeni od svojih tradicionalnih zvukova, slobodni da primalno, jelte, vrište. Ima to šarma a naravno da košta koliko VI hoćete:

https://pyrphoros.bandcamp.com/album/ammit

Melodičniji i tradicionalniji blek metal dolazi na novom, petom albumu kalifornijskog Gravespawn. Ovaj generalno dvočlani projekat radi preko dvadeset godina i sa dovitljivo naslovljenim Sword Hand Path nude siguran, ubedljiv melodični, epski blek metal koji se ne razmeće skupim produkcijama već piše memorabilne (slatko srednjevekovne) rifove i teme i ulaže rad i znoj u svirku. Meni je to dopadljivo, pogotovo sa postavom u kojoj sada ima pet ljudi od kojih jedan svira i tradicionalne instrumente poput mandoline:

https://gravespawn.bandcamp.com/album/sword-hand-path

Magdalene su blek metal trio iz Portlanda u Oregonu sa ženom na basu i vokalima i to zvuči odlično. Treći album, Ashen, pored blek metal krljačine i atmosfere ima i malo sludge metal nabadanja i to je nabadanje U GLAVU. Trideset minuta posle kojih se osećate STARIJI:

Danci Crocell imaju jako glasan mastering (ovo ćete me danas čuti kako ponavljam kao neki dementni refren) na svom sedmom albumu, Swarm of Insects, što, mislim, razumem, ali nije lako da se izdrži. Ovo je himnični black-death metal  kome taj bombastični, glasni zvuk dobro pristaje i ako vam ne smeta, mislim da će vam se i album dopasti jer je vrlo teatralan, vrlo ekspresivan, dobro odsviran…

https://crocelldk.bandcamp.com/album/swarm-of-insects

Deus Sabaoth su iz Ukrajine ali njihov blek metal se ne uklapa u onaj standard ukrajinskog i šire slovenskog blek metala koji je melodičan, često sa dosta folk elemenata. Drugi album ovog čudnog trija, Distortion of Lies, je ploča sa osobenim pristupom temi i melodiji, sa dosta korišćenja klavira ali i sa generalno dosta agresivne, brze svirke koja svejedno ne beži od melodičnosti, dajući nam onu kombinaciju blek metal epike i oštrine koja ovaj žanr izdvaja od drugih. Lepo:

https://deussabaoth.bandcamp.com/album/distortion-of-lies

Bremenski Misère imaju debi EP Bēacn i to je dosta dobar primerak modernog, više-atmosferičnog-nego-rifaškog blek metala, ali sa solidno napisanim pesmama, solidnim zvukom, žustrom svirkom. Bend ima jak zanat u rukama, to se čuje, i napravio je dve vrlo solidne pesme (i dva introa) tog modernog zvuka a koji sa melanholijom uspešno koketira, ama joj se ne predaje u potpunosti. Fino je a ima i kaseta:

https://misereband.bandcamp.com/album/b-acn

https://cultkillmusic.bandcamp.com/album/b-acn

The Fifth Alliance ne sviraju blek metal, pa čak ni post-blek metal u uobičajenom smislu ali nekako mi je najprirodnije da ih ovde stavim. Novi album žensko-muške ekipe iz Nizozemske, Stenahoria je kombinacija blackgaze, post metal i doom metal/ doomgaze melodičnosti, melanholičnosti i hermetičnosti i, mislim, to DOSTA dobro funkcioniše. Kad se krlja, ovo je propisan blekmetalski juriš a opet je sve dosta, jelte, distancirano, emotivno gravidno, meditativno. I, mislim, ova žena na mikrofonu JAKO dobro peva:

https://thefifthalliance.bandcamp.com/album/stenahoria

Ajde neka i Galvanist iz Montane dođu ovde jer i oni sviraju nekakav atmosferični blek metal sa dosta „post“ i eksperimentalnih elemenata. Drugi album benda, The Silence Between Stars ima samo četiri pesme nakon jednominutnog introa, ali ovo su podugački komadi u kojima se mnogo vrišti, mnogo meditira o težini postojanja i ako volite post blek metal i ne smeta vam glasan zvuk i to, jelte, vrištanje, uživaćete:

https://galvanist.bandcamp.com/album/the-silence-between-stars

Britanci Hecate Enthroned i dalje sviraju (na moje veliko iznenađenje) i imaju novi album. The Corpse of a Titan, A Lament Long Buried je pompezno ime za pompeznu ploču simfonijskog, bučnog, energičnog blek metala koji dosta ubedljivo zvuči za moje uši. Mislim, generalno, Hecate Enthroned su jedan od onih bendova zbog kojih generalno imam negativnu predrasudu prema britanskom blek metalu ali ovaj album je nekako dopro i do mog ledenog srca uprkos strašno bučnom masteringu i totalnom zasićenju čula u gustom, neprobojnom miksu. Melodično, cheesy i dopadljivo:

https://hecateenthroned.bandcamp.com/album/the-corpse-of-a-titan-a-lament-long-buried

Slovenci Ater Era su, pak, stilski više moj, jelte, džem. Oni u svom blek metalu imaju i sludge metala, psihodelije, eksperimenta i anarhističke ideologije i to je više nego dovoljno da se čovek poput mene zainteresuje. Njihov četvrti album, Sinistria ima samo pet pesama ali ovo su vrlo ambiciozno komponovani komadi koji uzimaju tu radikalnu slobodu blek metala i koriste je za dosta eksperimentisanja koje, barem za moje uši, daje izvrsne rezultate. Šteta je što je mastering albuma tako glasan, jer je ovo i miksovano da bude DRUGAČIJE ali u krajnjoj konsekvenci prilično brzo „troši“ uši. No, sa malo strpljenja, album se lepo presluša i veoma je vredan toga:

https://ater-era.bandcamp.com/album/sinistria

Imamo i novi Sarcasm i Šveđani su na svom šestom albumu vrlo raspoloženi. Iako su prvi album snimili tek 2016. godine, Sarcasm su aktivni od ranih devedesetih pa i Lifeforce Omnibound dosta duguje tom drugotalasnom zvuku skandinavskog blek metala, samo sa trideset godina razrade koje su mu veoma prijale. Naravno, Sarcasm su i počeli kao death metal ekipa pa je njihova zvučna evolucija bila  zbog toga još interesantnija. Otud je Lifeforce Omnibound istovremeno i melodična, pitka ploča ali i ZVER agresije i uspeva da u okviru iste pesme bude i brza, rasturačka, nimalo zainteresovana za vašu bezbednost, a onda i umiljata, sa zaraznim rifovima i lepim komponovanim solažama. Sjajno je:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/lifeforce-omnibound

Islandski blek metal je po pravilu osoben i zanimljiv pa tako i Skurðgoð iz Rejkjavika sa svojim drugim albumom, isto naslovljenim Skurðgoð. Ovo je, kako se i očekuje, vrlo organski, autentično nordijski blek metal, odsviran sa minimumom efekata i sudijskih budženja, miksovan da se čuje znojava svirka (i lep, topao bas!), a napisan sa prirodnom, neisforsiranom melodičnošću tema i jednim takođe prirodnim divljanjem u energičnijim delovima. Ne znam kako to ovim bendovima tako lako ide od ruke ali, eto, Skurðgoð su SJAJNI:

https://skurdgod.bandcamp.com/album/skur-go

Finski Iku-Turso imaju novi EP, As the Funeral Winds Gather, sa dve nove pesme da se predstavi novi pevač Svartblod (što, pretpostavljam znači „crna krv“) i on radi odličan posao a i pesme su odlične, sa osobenom kombinacijom old school krljačine i atmosferične psihodelije koju ovaj bend lepo provlači. E, onda ima i još šest živih pesama koje su već bile objavljene pre nekoliko godina kao EP Ikuinen Steelfest MMXXII Live, ali sada će po prvi put dobiti i fizičko izdanje. Ovo su sjajno snimljeni i vrhunski odsvirani komadi pa dolaze kao izvrstan bonus:

https://iku-turso.bandcamp.com/album/as-the-funeral-winds-gather

https://korpituli.bandcamp.com/album/as-the-funeral-winds-gather

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Blind Scryer iz Kentakija sebe nazivaju stoner rock bendom ali njihov novi EP Rope and Needle je pre svega hard rock sa blagim, prijatnim zanošenjima ka stoner/ doom stilu. Dakle, ovo su dve pesme finih rifova, jakog, poletnog tempa i analogne, u najboljem smislu jeftine produkcije. Pevač peva visoko i sa onim južnjačkim vibratom u glasu da bi sve imalo autentičnu notu tako da, ako volite propisnu southern fried rokčinu, ovde nećete pogrešiti. Bend ima jedan album koji je snimio pred pandemiju i pretpostavljam da sa ovim finim materijalom hvata zalet za drugi. A to je odlično:

https://blindscryer.bandcamp.com/album/rope-and-needle-ep

Znamo da na Sardiniji solidno uspeva sirovi, mračni stoner rok i doom metal pa ćemo vam onda bez mnogo uvijanja predstaviti debi album benda Crobu. Naslovljen More than This ovo je old school doom metal ploča hrskavog zvuka i hrapave teksture, kao Cathedral koji džemuju u šupi i pridružuje im se Electric Wizard za seansu pušenja droge i prizivanja Satane. Osam pesama solidnog gruva i demonskih halucinacija, bez preterivanja u inovaciji, ali svakako PRIJATNO. Ima i vinil:

https://crobu.bandcamp.com/album/more-than-this

Slovenci se nešto ove nedelje raspojasali pa imamo AYD sa istoimenim albumom koji iznosi samo četiri pesme pred slušaoca ali traje skoro sat vremena. Dakle, ovde se svira SPORO, sa dugačkim pesmama koje tu kombinaciju post i doom metala razvlače do granice pucanja. No, bend je i vrlo solidan i ako nemate problem sa muzikom koja mnogo ponavlja te melanholične harmonije i spori, stameni gruv, a da preko idu bolni, ekspresivni vokali i tako po jedanaest, petnaest pa i dvadeset dva minuta, ovo svakako vredi da se čuje. Kvalitet muzike je odličan a i produkcija je vrlo dobra:

https://aydbandofficial.bandcamp.com/album/ayd

Peruanci Viajante Nocturno prže vrlo drogiran, psihodeličan stoner rok/ doom metal i ima to šarma. Album Onirismo (oni ovo nazivaju EP ali traje preko pola sata, jelte…) je polaroid grupe koja se još traži, produkcijski ali i konceptualno, sa povremenim potonućima u nemaštovito džemovanje, ali onda sa vrhuncima u zaista ubedljivom heavy psych rokanju. Ako se ignorišu poslednje dve pesme, ovo je zapravo vrlo solidan materijal!

https://viajantenocturno.bandcamp.com/album/onirismo-ep

Onda imamo trio Kroka iz Ontarija sa svojim debi albumom, Believe It i ovo je vrlo ubedljiv desert rock bez obzira što stiže iz klimatski hladnog, snežnog regiona. Kroka svakako znaju svoj posao, kombinujući bluzerske harmonije, energične matrice, himnično pevanje sa takođe bluzerskim zavrtanjem i puno dobrog stoner rok gruva za jednu vrlo pitku, dobro produciranu žurku. Devet pesama rokanja i rolanja:

https://kroka.bandcamp.com/album/believe-it

Nisam siguran zašto Atinjani Silent Oath na Bandcampu svoje ime pišu kao Silentoath, ali nije bitno. Ljudi su konačno snimili debi album, posle više od decenije rada i Stranded Within je simpatičan materijal epskog, emotivnog doom metala. Svedena, jeftina produkcija je ovde za mene plus jer muziku drži u domenu rifa i dobro aranžiranih vokalnih harmonija i ne rasplinjava se u kojekakvim budženjima sto gitara i trista violina. Pesme dugačke, tempo spor, atmosfera tužna a opet prkosna, SVE KAKO TREBA:

https://silentoath.bandcamp.com/album/stranded-within

Za malo znatno PRODUCIRANIJEG, epskog doom metala tu su Britanci Godthrymm sa svojim trećim albumom, Projections (a koji nastavlja niz začet sa Reflections 2020. godine i produžen sa Distortions 2023.). Korektno je to i vrlo cheesy, sa gomilom gostiju iz My Dying Bride, English Dogs, Xentrix, dakle sa simpatičnim lajnapom legendarnih old school muzičara da ovom bendu daju istorijsko utemeljenje i legitimaciju. Godthrymm ne nude bogznašta novo i nečuveno na Projections i ovo je, da se razumemo, samo „sviranje žanra“ ali je pitko i lepo to prođe:

https://godthrymmdoom.bandcamp.com/album/projections

Dortmundski Mother Bear sviraju „sporu muziku za spore umove“ i album Orm 2 im je vaistinu spor, sav rastopljen od kiseline, psihodeličan tako da i ako nikada u životu niste pipnuli, jelte, psihoaktivne supstance, dobijate snažan osećaj tripa dok ga slušate. To je fazirano, to je flendžirano, to je u tempu podešeno da se osećate kao da hodate u snu, vokali stižu iz velike daljine kao da vas doziva neko čijeg imena ne možete da se setite i ako Mother Bear ne izmišljaju nešto specijalno novo unutar heavy psych orbite, onda makar to staro rade veoma sigurno:

https://motherbeardoom.bandcamp.com/album/orm-2

Varšavski Hypnosaur svoju muziku između ostalog nazivaju jurassic punk iako sviraju ugodan, melodičan teži rok. No,  etikete su manje bitne od kvaliteta muzike i imam da izjavim da je drugi album ovog benda, Afterlife vrlo prijatan, sa kvalitetnim, teškim zvukom, pevačem koji ume da peva, poletnim temama… Opuštajuće i energizujuće u isto vreme:

https://hypnosaur.bandcamp.com/album/afterlife

Goodnight Sky iz Njujorka su hard rok trio negde na razmeđi stoner roka, grandža, sludge metala, klasičnijeg heavy rocka… Čujte, ljudi sviraju moderni teški rok sa jakom rif-osovinom ali i sa upečatljivim, melodičnijim temama, a sve urađeno u stamenom power-trio formatu, nema tu neke filozofije. Ali ima karaktera, dobro je producirano i generalno je jako pitko. Magnum Opiate je drugi album za bend i vredan je svačije pažnje i vremena:

https://goodnightsky.bandcamp.com/album/magnum-opiate

Imamo i novi All Them Witches. House of Mirrors je sedmi album za nešvilski hard rok/ psihodelični bend, kao prva njihova duža ploča nakon pandemije i ovo je raznovrstan, odmeren materijal sa mnogo bluz i folk elemenata, ali i dosta meditativne, rasplinute muzike koja nije nužno „rok“ u nekom užem smislu. No, ona je uvek intimna na pravi način i pogađa gde treba da pogađa. Da budem iskren, slušajući ovo gotovo da ponovo osećam pandemijski pritisak introvertnosti i samoispitivanja pa je onda i dobro da ga nema mnogo više od 40 minuta:

https://officialallthemwitches.bandcamp.com/album/house-of-mirrors

Yawning Balch i dalje rasparčavaju svoju džem-sesiju iz 2024. godine. Volume Four ima samo dva dugačka – preko dvadeset minuta svaki – komada lepe, užasno prijatne improvizovane psihodelije koju rade vrhunski majstori ovog žanra i nemate šta da ratzmišljate, tjun in, trn on, zoun aut:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-balch-volume-four

Nemački Elder rade već dvadeset godina i album Through Zero je ploča zrelog, čvrstog heavy psych zvuka. Daleko od reciklaže istih bluz trikova i hard rok rifova koje rade mnoge druge kolege, Elder su ovde disciplinovano repetitivni, melodični ali harmonski prilično progresivni i dobro se paze da ne upadnu u manirizam, čak i dok sviraju vrlo melodičan, vrlo pevljiv rokenrol. Sjajno:

https://beholdtheelder.bandcamp.com/album/through-zero

Za nešto malo bliže Blek Sabatu tu su švedski stoneri Monolord sa svojim šestim albumom, Neverending. Bend je ovo pripremao pola decenije i u pitanju je ploča odmerenog pristupa, koja svoje argumente izlaže polako i metodično, gradeći atmosferu i pričajući priču tako da kada naprave i najmanju promenu u konstrukciji vi to OSETITE. Album definitivno zvuči ličnije nego svi do sada ali nije zaista introvertan, ovo su bučne, četvrtaste pesme, koje jako gaze, ali znaju i kako da naprave prostor za disanje i da svakom detalju daju značaj tako da, kako rekosmo, osećate i male promene, u dinamici, u harmoniji, u brzini. Izvrsno je:

https://monolord.bandcamp.com/album/neverending

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Poljaci Fortification su vam onaj tip benda koji se slika sa mačevima u rukama i ja to pozdravljam. Prvi propisan EP za bend, Don’t Question My Authority ima sedam pesama (da vas ne iznenadi što su na Bandcampu samo dve) i ovo je solidan old school deaththrash, sa dosta mračne atmosfere, energične svirke, negativnih emocija. Nije specijalno inovativno, ali je DOBRO i bend ima ne skupu ali sasvim okej produkciju pa ovo zvuči kao vrlo pristojan korak u karijeri mlade ekipe koju vredi držati na radaru od sada na dalje. Meni je, pošto sam prost čovek, samo važno da je ovo, kad se svira brzo, BAŠ brzo:

https://fortification.bandcamp.com/album/dont-question-our-authority

Nemci Toxic Order se predstavljaju svetu istoimenim debi EP-jem posle neke dve godine rada i ovo je SJAJNO. Mislim, ne sad nešto nečuveno i neviđeno u svetu thrash metala, Toxic Order veoma zvuče kao Slayer iz njihove kasnije faze, ali to rade jako dobro, sa tri odlično napisane, karakterne pesme, izvrsnim zvukom, visokim kvalitetom svirke. Nemam šta da zamerim, ovo je hedbeng proslava od početka do kraja:

https://toxicorder.bandcamp.com/album/toxic-order

Čileanci Necrobeast postoje preko dvadeset godina ali evo su tek sada izdali debi album. No, Iron Baphomet izlazi za Witches Brew a to je u startu znak kvaliteta. I mislim, naravno, ovo je latinoamerički black-thrash inspirisan, pored klasičnog južnoameričkog thrasha, i nemačkim i japanskim prethodnicima, pa dobijamo osam pesama old school mračnjaštva i krljanja. Ovo nije moderni black thrash sa proverenim arsenalom trikova koje 90% bendova rutinski reciklira, nego muzika koja je evoluirala preko decenija, sa mnogo više atmosfere i melodije nego što očekujete i sa filozofskim programom na koji treba da se spremite da se ne biste obrukali. A kada se KRLJA, kao u naslovnoj pesmi što je gotovo čist blek metal, onda se RAZBIJA:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/iron-baphomet

Eternal Evil su švedski kvartet muzičara sa dosta drugih aktivnih bendova, ali su svejedno za pet godina snimili, evo, već treći album. Pošto Forever Feared izdaje Listenable records, znate da je ovo produkcijski dosta bogato i, mislim, jeste, ali Eternal Evil se pre svega izdvajaju kvalitetom pesama. Mislim, „black thrash“ danas svira svaka šuša ali ovi ljudi imaju duboko poznavanje žanra, mnogo mašte u komponovanju, i izuzetnu disciplinu u svirci. OK, mastering je i ovde jako glasan i zamara uši, ali muzika je VRHUNSKA. Veoma jake preporuke za ovu fontanu invencije i pršteće energije:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/forever-feared

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

To Je Život? su Italijani i  pevaju na italijanskom ali, jelte, iz imena bi se moglo spekulisati da tu ima nekih naših… Enivej, album  Umanità alla deriva je ploča maničnih thrash komada, koji drže liniju hardcorepunk ekspresivnosti, ali su napisane dobro i odsvirane veoma disciplinovano. Produkcija je OKEJ i ovo je, po kvalitetu rifova, visokom tempu i pevanju nešto veoma u skladu sa mojim potrebama, sa šest pesama koje idu od kratkih, brzih thrashera pa do vrlo old school krosover kombinacija sa hip-hopom. Sjajno:

https://tojezivot1.bandcamp.com/album/umanit-alla-deriva

Brightside iz Ujedinjenog kraljevstva sviraju hardcore kao da je 1991. godina i kačketi, patike, vrećaste hlače i tetovaže tek dolaze u modu. Owe You Nothing je kvalitetan EP sa četiri pesme hardcore krljanja i moshcore klecanja, dobro produciran, iskren, nostalgičan ali snažan. Lepo:

https://brightsideukhc.bandcamp.com/album/owe-you-nothing

Iz iste su zemlje Powermove, ali njihov hardcore je VRLO metalan. Demo snimak Infernal Hatred… Eternal Strife je sav u udaračkom, mošerskom srednjem tempu koji iz death metala prelazi u atmosferični drum ’n’ bass kao da je božemeprosti 1997. godina a mi mladi i ludi. No, valjano je to i odsvirano i snimljeno a bend svakako ima i neki svoj karakter i zvuči zanimljivo. Tri pesme, dve funte, solidan provod:

https://powermovehardcore.bandcamp.com/album/demo-infernal-hatred-eternal-strife

Za britanski het-trik poslužiće nam Never Arise iz Londona, a koji su svoj Demo 2026 bukvalno snimili juče i ODMAH ga aploudovali na Bandcamp. Gvožđe se kuje dok je vruće a isto važi za prljavi, old school crustcore. I kad kažem old school, ovo mi liči na krast iz devedesetih, mada možda najviše zbog dosta jeftine produkcije. No, ljudi pišu dosta dobre, pa i raznovrsne pesme koliko je to u ovom žanru uopšte moguće. Energija, brzina, emocija, sve je tu u pet pesama a koje plaćate po želji.

https://neverarisecrust.bandcamp.com/album/demo-2026

Run It Back iz Solt Lejk Sitija trpaju baš klasičan moškor. Verge of Collapse je minialbum sa sedam kratkih pesama, tvrdim zvukom, užasnom besnim bendom i razaračkim srednjetempaškim gruvom. Produkcija je naravno napržena da sve PUCA, ali pesme nisu loše, rifovi su valjani i bend zvuči baš dobro a naplaćuje vam samo koliko vi hoćete:

https://runitbackhc.bandcamp.com/album/verge-of-collapse

Kill ‘Em All su iz Kalifornije i sviraju superbrzi hardcorepunk na EP-ju Kill ‘Em All. Dakle, ovo nema veze s Metalikom i bliže je panku koji je inspirisao i Metaliku sa pesmama visokog tempa i jednostavnih rifova. Četiri komada, samo jedna preko minut, a i jedna od dve sekunde, DIVOTA. Ima i priorder za vinil a digitalnu kopiju plaćate po želji:

https://killemallfuckyou.bandcamp.com/album/kill-em-all

Kad smo već kod brzog hardkor zvuka Italijani Fadead su hardcore/ grindcore postava sa programiranim bubnjevima pa mogu da idu onoliko brzo koliko žele. No, EP  Capitalizing On Suffering zvuči sasvim normalno nudeći jednostavne, meljuće rifove, brutalan vokal, brz ali ljudski brz tempo i četiri pesme bez naslova koje KIDAJU old school grindthrash iz sve snage. Plus jedna obrada i sve je sjajno uz cenu koju sami odredite.

https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/capitalizing-on-suffering

Season of Mist samo nižu legendarne albume. Najnoviji je Epigrama, treći album na ovoj etiketi za litvanski bend Erdve. Ovo stavljam u hardkor jer bend sebe vidi unutar te scene, mada je muzika STRAŠNO bučni i teški srednjetempaški UŽAS sastavljen od isto toliko sludge metala koliko blek metala i (post)hardkora. No, sve je to u svrhu pravljenja jednog fokusiranog iskaza i ma koliko da je album TEŽAK za slušanje sa svojim strahovito bučnim masteringom, ima taj fokus, ima viziju, ima priču i funkcioniše:

https://erdvesom.bandcamp.com/album/epigrama

Siyahkal iz Torointa zvuče fenomenalno na EP-ju Corrupt / فاسد, kombinujući baš old school hardcore iz severnoameričke kuhinje sa malo, ja bih rekao, klasičnih japanskih uticaja. Muzika je pametna a istovremeno dovoljno pametna da ne preteruje sa komplikovanjem i da daje minimum atmosfere i maksimum energije, dok su tekstovi svi na arapskom i kombinuju lično i političko. Maestralno:

https://siyahkalpunk.bandcamp.com/album/corrupt

Za nešto manje, jelte, uzvišeno, tu je novi EP kiparskih Zivanished na čijem omotu je nabildovan magarac što hoda na dve noge i ima polni organ apsolutno komično prevelikih razmera. 100% Agnos Kypriakos Villos je svejedno odlična kolekcija punk-thrash/ crossover pesama uredne produkcije, precizne svirke, velike brzine i visokog oktanskog broja. Šest zakivačkih komada, ali i malo elemenata melodičnog blek metala u svemu, dosta duha i generalno vrlo lepa ponuda:

https://zivanished.bandcamp.com/album/100-agnos-kypriakos-villos

Kalifornijski Violent Hippies se jedva čuju na svom demo snimku naslovljenom samo Demo, ali tako je to sa modernim powerviolence zvukom, što više lo-fi, to bolje. OK, Violent Hippies sviraju ODLIČNO i ovo je pet pesama superiornog fastcore/ powerviolence polivanja koje mene podseća na, recimo, legendarni portlandski Resist samo sa dodatih 5-6 litara rakije u rezervoar. Produkcija, dakle, prilično jeftina ali i daunloud košta samo dolar pa izvolite, ovde se dobro bije:

https://violenthippies.bandcamp.com/album/demo

Gallowspine je bizarno ime za bend ali im je omot EP-ja Northern Hostility toliko dobar i toliko sjajno realizuje na vizuelnom planu tu bizarnost da sam vrlo srećan što je i muzika prilično dobra jer bi bilo šteta arčiti ovakav dizajn na neko sranje. Gallowspine su negde između metalcorea, beatdown hardcorea, grindcorea i slamming death metala, pa je ovo, dakle, teška, agresivna ali i teatralna muzika, producirana tvrdo i sa razumevanjem i puna negativne ali moćne energije. Odlični su:

https://gallowspine.bandcamp.com/album/northern-hostility-ep

Uvek je lepo čuti novi Pharmacist. Japanski projekat i na svom trećem dugosvirajućem albumu drži liniju kvalitetnog, old school goregrinda, sa jasnim omažima ranom Carcassu i sedam pesama solidno dugačkog trajanja i dobre produkcije. Ovo je i kompozitorski i zvučno najambicioznije Pharamcist izdanje do sada, sa simpatičnim ekskurzijama u teritorije thrash i death metala pa i nudi nekako najsupstancijalniju zabavu a da opet ne napušta svoj grozomorni osnovni stil. Meni je odlično:

https://pharmacist-japan.bandcamp.com/album/vertebrae-after-vertebrae

https://pharmacistgore.bandcamp.com/album/vertebrae-after-vertebrae

Progress – Regress je treći album za njemački grindcore kombo T.F.B. (četvrti ako računate i split sa Abjured od pre tri godine), i, mislim, odličan je. Ovo je grindcore visoke brzine, kvalitetne produkcije, precizne, profi svirke, a opet sa fokusom na propisni andergraund i bez nekakvih „komercijalnih“ halucinacija. T.F.B. je inače skraćenica za Task Force Beer ali bend nije neozbiljan, tekstovi imaju stav i kritičku misao i sve je apsolutno kako treba. Ko voli Nasum, Gadget i tako taj precizni, tehnički grindcore, ovde će se SUPERIORNO dobro provesti:

https://tfb-grind.bandcamp.com/album/progress-regress

U odličnoj nedelji za grindcore tu nam je i novi Fâché. Sa kanadskim triom nema neih iznenađenja, njihova izdanja su UVEK hiperbrzi, fokusirani grindcore sa pesmama ispod minut, visokim BPM vrednostima i rifovima koji vuku da se polomite čak i ako sedite. Takođe, cena je uvek koliko vi želite da date. Crampe Au Cerveau nije izuzetak i ovo je album sa trinaest pesama od kojih su samo dve duže od 60 sekundi, produciran je vrlo pristojno i pun adrenalinske krtine. Ne propustiti novo izdanje jednog od najkonzistentnije kvalitetnih grajndkor bendova na planeti:

https://fache.bandcamp.com/album/crampe-au-cerveau

No, grindcore krunu, za moj groš, odnose ove nedelje Danci Meltification. Ovo su samo dva čoveka sa debi albumom isto nazvanim Meltification, ali UBIJAJU. Pesme su kratke, brze, vrlo tehnički kvalitetne a opet usredsređene na ono što kod grindcorea najjače radi, dakle, brzinu i eksplozivnost. Volim kada ljudi koji ZNAJU da sviraju rade grindcore ali se ne kurče da će da ga „isprave“ i pretvore u „ozbiljnu“ muziku nego dodaju sitne detalje da se pokažu, ali suštinski razvaljuju sve vreme. Osamnaest pesama uglavnom oko dva minuta, opasan zvuk i ako volite Terrorizer ovo se ne propušta:

https://meltification.bandcamp.com/album/st

Deo 5: DEATH METAL

Pale Torch je studijski death metal projekat iz Tampe i mada nema mnogo veze sa old school death metalom po kome je ovaj grad, jelte, čuven, na EP-ju Obscured by Wrath nudi dosta dobre, tehničke pa i malo progresivne muzike. Sve je to death metal u osnovi ali sa dosta elemenata modernijeg zvuka, melodičnosti, koketiranja sa deathcoreom itd. Ne, dakle, nužno moja šolja mleka od ovasa, ali je ovo pažljivo napisano, dobro producirano i ima dovoljno opasnih mošerskih rifova da se i ja na momente nasmešim. Poslušajte:

https://paletorch.bandcamp.com/album/obscured-by-wrath

Francuzi The Scalar Process su preglasno masterovani na svom drugom albumu, Agnomysticism, a što je greota jer je ovo muzika sa mnogo progresivnih ideja, pa i interesantnim individualnim zvukom instrumenata i miksom. Samo kad ga taj prokleti mastering ne bi klao. Ali dobro, ja sam možda preosetljiv, svakako pričamo o izuzetno tehnički preciznom ali i kompozitorski ambicioznom albumu death metal progresive gde ima mesta i za melodiju i za mirniju svirku (mada to zbog masteringa nećete ni registrovati, jelte) i ima BAŠ mnogo da se sluša da se čovek nadivi svemu što The Scalar Process rade:

https://thescalarprocess.bandcamp.com/album/agnomysticism

Nešto manje AGRESIVNO progresivni ali ne manje zanimljivi su Finci Se, Josta Ei Puhuta sa svojim četvrtim albumom, Syvyyden portit on saatava auki. Bend je bliži melodičnom death metal izrazu ali ovo je isto dosta progresivna muzika, odsvirana sa divljačkom energijom i producirana tako da vam otkine glavu i izgazi je na patosu. Ali prijaće vam:

https://sejostaeipuhuta.bandcamp.com/album/syvyyden-portit-on-saatava-auki

Partikularni Consecration o kojima danas pričamo su iz Norviča i sviraju vrlo pristojan old school death-doom metal. Osnovani 2010. godine, do danas su snimili četiri albuma a ovaj aktuelni, Exanimis nudi familijaran tamni zvuk, hermetične, bolesne rifove, spor, mučan a opet zarazan tempo. Ovi ljudi znaju i šta rade i kako se to radi, imaju produkciju što tu njihovu viziju itekako podržava i apsolutno vrede da se poslušaju:

https://consecration666.bandcamp.com/album/exanimis

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/exanimis

Nemcima Aimless Death je Inquisition drugi album i ova bavarska ekipa koja radi – sa prekidima – od početka veka ali albume izdaje tek poslednje dve godine je spravila kombinaciju death i thrash metala sa jednom pitkom notom. Nije ovo posebno ambiciozno, i ako postoji barski death metal, ovo je to, da se prospe rif i dobar moš gruv za Petak ili Subotu uveče u kafani gde se prijatelji okupljaju da se malo provesele. No, sasvim je korektno, pristojno producirano i lepo curi:

https://aimlessdeath.bandcamp.com/album/inquisition

Isto iz Njemačke su Belligerence a koji, kako sami kažu, sviraju „nemilosrdni death metal“. Ali, dobro, ovaj nemilosrdni death metal je naučio da se lepo ponaša pa je EP Liturgies of the Vile Ones, drugi za ekipu što radi neke četiri godine, vrlo dobro napisan, pitak i zabavan. Dakle, i pored solidnog utemeljenja u brutal death metal osnovi, sa mnogo blastbita i surovih mošerskih brejkdaunova koji kao da su ispali iz Suffocation autobusa kad je majstor malo oštrije zaokrenuo u krivini, Belligerence razumeju i koncept, pa i potencijal melodije i uspešno je dodaju u miks, da li u komponovanim solažama ili u generalno harmoničnijim momentima u tim svojim krljačkim pesmama i to vrlo lepo funkcioniše. Pet solidno produciranih pesama pametne, elegantne krljačine, ja sam vrlo zadovoljan:

https://belligerence1.bandcamp.com/album/liturgies-of-the-vile-ones

Estonci Surrogoat rade duže od četvrt veka, sa prvim demo snimkom još iz 2001. godine ali su tek sada snimili debi album, Consumed by the Wrath of Time. Dakle, ovo se KRČKALO pošteno i naravno, nije loše. Pričamo o gruverskom, prilično old school death metal zvuku, vrlo disciplinovanoj svirci, generalnom kvalitetu. Surrogoat ne obaraju na patos nekim velikim inovativnim pogledima na žanr, to je jasno, ali njihova muzika je konceptualno zaokružena i jasna, a gruvčina i rifovi govore sami za sebe:

https://surrogoat.bandcamp.com/album/consumed-by-the-wrath-of-time-2

Islandski The Invid mešaju death metal, d-beat hardcore, thrash metal itd. u svom zvuku, ali recimo da je EP  The Wages of Inquiry / Exhumation, njihov prvi (a imali su i debi album u Januaru) uglavnom death metal koji ide više na „vajb“ nego na komplikovanje u aranžmanima i nekakvu tehničku lomljavu. Ali dobar je: ovo su dve pesme nordijske krljačine sa dobrim zvukom, neumoljivom energijom, dosta epske atmosfere. Kvalitet:

https://theinvidofficial.bandcamp.com/album/the-wages-of-inquiry-exhumation

Butchered By Death – A Tribute To Cannibal Corpse je baš to što piše na pakovanju: kompilacijski album sa bendovima sa raznih strana sveta koji obrađuju Cannibal Coprse, jedan od najikoničkijih death metal bendova u istoriji žanra. Ovo je, ne moram ni da objašnjavam, PRILIČNO DOBRO jer se na albumu čuju neke od najboljih death metal pesama ikad – zaista, nešto najbliže hitovima što ga death metal ima – a u izvedbi nekih dobrih bendova. Ima tu veterana koji su  na gotovo istom mestu kao i Cannibal Corpse u istoriji metala (Avulsed, konkretno), ali većina bendova je iz Poljske – kao i izdavač Tortured Corpse – i novije generacije. No, ljudi udaraju ozbiljno i mada je veliki broj pesama iz poslednjih tridesetak godina, svakako dobijamo i neke baš stare, proverene komade: Morlord daju UBITAČNU verziju Gutted, Britanci 10 Plagues razvaljuju furioznu Devoured by Vermin, Francuzi Corpse Throne rade odličnu verziju i danas popularne koncertne atrakcije I Cum Blood, Putrid Evil trpaju Fucked with a Knife na skoro odmeren, pristojan način, Unborn Suffer imaju sporiji, teži i još niže naštimovani Put them to Death od originala, a Vephar rade savršen kaver Hammer Smashed Face, tako da – ovo se ne propušta:

https://torturedcorpse1.bandcamp.com/album/butchered-by-death-a-tribute-to-cannibal-corpse

Trafficked su death metal bend iz Phoenixa koji na demo snimku Sneaky Little Fingers nudi dve pesme poštenog prebijanja. Ovo je brutalni death metal po uzoru na pomenuti Cannibal Corpse i njihove ispisnike, ali i Cryptopsy, dakle ozbiljan, energičan, tehnički kvalitetan ali usredsređen na dramu u aranžmanima, pa i solidno produciran. Cena je koliko date a kvalitet sigurno iznad te cene:

https://trafficked.bandcamp.com/album/sneaky-little-fingers-demo

Već na osnovu imena nagađate da su Emasculator žene. I jesu, pola Čehinje, pola Amerikanke a cele brutal death metalke. Bend postoji pet godina, nema još uvek album ali novi EP, Thaumaturgic Resurrection ima dve odlične pesme brutalnog, mesnatog death metal gruva, zverskih vokala, urednih blastbitova, ukusnih rifova. Emaskulatorke ne izmišljaju ništa posebno NOVO u brutal death metal matrici ali pišu DOBRE pesme i to je najvažnije. A i lepo je videti kontra-struju čestoj mizoginiji u ovoj muzici:

https://emasculatorbdm.bandcamp.com/album/thaumaturgic-resurrection

Kad nešto izađe za Pulverised Records, znate da će biti tr00. Funebrarum su death metal bend iz Kliftona u Nju Džersiju a njihov treći album, za četvrt veka, zove se Beckoning the Void of Eternal Silence i to je ugodnih deset pesama (tj. osam pesama, dva introa) kavernoznog death metala muljave produkcije, hipnotičkih rifova, sporog, teškog somnambulnog valjanja i blastbit polivačine. Funebrarum se drže starog, proverenog šmeka izašlog iz šinjela bendova poput Incantation i Immolation u vreme kada su devedesetih godina prošlog veka kreirali partikularni zvuk što se danas po inerciji zove old school death metal (iako ima gomila drugog death metala iz istog perioda, jelte), ali iako ne inoviraju stilski, nude ubedljiv, atmosferičan i časno krljački program. Meni taman.

https://funebrarum-death-metal.bandcamp.com/album/beckoning-the-void-of-eternal-silence

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Sa Anxiety Music pt. 1 se naš stari znanac iz Severne Karoline, Beastial Piglord vraća u vode mračnog, brutalnog industrial-metala. Nakon nekoliko godina rada u više psihodeličnom i raznovrsnijem kontekstu, Anxiety Music pt. 1 je rekonstrukcija old school košmara po uzori na Godflesh, Treponem Pal, Soulstorm itd. Naravno da Piglord ovo radi kompetentno i ima dobar zvuk, sve za klasu iznad prosečnog kućnog industrial metal projekta na Bandcampu pa, pošto se ovo i plaća koliko sami date, dajte mu malo ljubavi. A čekaćemo i drugi deo:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/anxiety-music-pt-1

Ne znam baš u šta bi spadali Deafkids, duo iz Brazila koji dosta eksperimentiše sa analognim zvukom i spaja afro-latin ritmove sa brutalnim elektronskim lupovima i distorziranim gitarama. Ovo je izdao Neurot Recordings, i to naravno dosta pomaže da se skapira u kom delu mentalne, jelte, mape žive ova dva čoveka. Cicatrizers Do Futuro svakako nije ploča za „običnog“ metalca ali onom zainteresovanom za proširenje vidika trebalo bi da bude zanimljiva:

https://deafkids.bandcamp.com/album/cicatrizes-do-futuro

I kanadski Spaceman se može klasifikovai kao avangarda, ali on do nje dolazi sa druge strane. Ovaj jednočlani projekat momka po imenu Zach MacDonald je prošle godine snimio pet albuma i jasno je da se radi o čoveku koji sedi u kući i ne ispušta gitaru iz ruke, no, kada mu vidite promo slike na kojima nosi Mekong Delta i Voivod majice, shvatate šta su mu koreni i ambicije pa je i ovaj novi album, Read Only Memory kućna, ali dosta dobra eksploracija mesta na kojima se seku svemirski, psihodelični rok, progresivni metal i eksperimentalna avangarda. MacDonald je svakako dosta ambiciozan u igranju sa zvukom a da opet ima u glavi jasan koncept rokenrol pesme i kako je privoleti u situacije u kojima će biti rastavljena na komade i sastavljena bizarnim novim rasporedom tako da, vredi da se čuje:

https://spacemaspinebuster.bandcamp.com/album/read-only-memory

Imamo i porciju dobrog noise rocka ove nedelje. They Are Survived je poslednji, oproštajni album za ’68 iz Atlante i suvi je kvalitet. Bend je, dakle, za malo više od decenije postojanja nanizao nisku, jelte, diskografskih bisera koja se kruniše pločom energičnog, bučnog, a zarazno lepljivog rokenrola sa puno distorzije i škripe. Šteta je da se bend razilazi, ali svi mogu da se ponose ovakvim završnim albumom:

Devin Townsend je svoj album The Moth pripremao deset godina i, mislim, ovo je MONUMENT. Townsend nije samo nadaren multiinstrumentalista i virtuoz već i neko ko o muzici razmišlja iznad žanrova i stilova pa je The Moth ploča sa uglancanim metalom u nekoj svojoj srži ali i avangardni koloplet pesama koje su svuda na rasponu od akademske kompozicije i filmske muzike do progresivnog modernog metala. Da se Ennio Morricone rodio nekoliko decenija kasnije i slušao metal kao dete, možda bi napravio The Moth. Kompletna verzija albuma ima 48 kompozicija pa se udobnije zavalite jer ćete ovde biti neko vreme:

https://devintownsend.bandcamp.com/album/the-moth-deluxe-edition-24-bit-hd-audio

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Black Rose Rebellion su rodno mešoviti hard rok/ hevi metal iz Nju Džersija a njihov album Hail the Rebel Queen je pristojno zabavna ploča uz koju se tapka nogom i sa odobravanjem klima glavom. Mislim, nema ovde neke velike filozofije, ljudi sviraju hard rok, žena odlično peva i muzika je čvrsto oslonjena na bluz temelje i heavy metal razradu. Ako vas radi ovako na papiru, radiće vas i u životu. Ako ne, onda ne.

A dopašće vam se o istom trošku i Jayler. Ovaj britanski bend BESTIDNO emulira Led Zeppelin ali nije da smo mi ovde, kao, iznad toga da nam se dopadnu klonovi Led Zeppelin sa sve britanskom aproprijacijom američkog delta bluza i južnjačkog slajd-tvengovanja. Bez sve šale, album Voices Unheard je zabavan, dobro snimljen i jedino što imam da prigovaram je ta stilska neoriginalnost a to po mojim standardima nije neki veliki greh:

Redshift iz Batha u Engleskoj su progresivni metal bend a koji svira i energičnije i zanimljivije nego što sam se nadao. Dakle, njihov treći album, Down the Wire nije uobičajeno obožavanje Mastodona ili djent album sa klavijaturama, nego dosta ambiciozna a opet melodična i komunikativna ploča komplikovanih metrika, naprednih aranžmana, mišićavog a zdravog zvuka. Bend ima tu power trio energiju koja svemu daje jednu crtu autentičnog i meni se jako dopadaju:

https://redshiftband.bandcamp.com/album/down-the-wire

Gore sam već pominjao hardcore bend koji je album snimio i okačio na Bandcamp u istom danu, a sada imamo debi za brazilski Dräals, koji je takođe snimljen i objavljen istog dana, samo što je ovo ipak kompleksniji, nešto zahtevniji zvuk. Endless Winter je ploča blackened heavy metala tematski vezana za Elder Scrolls fikciju i sa sedam pesama koje zvuče, pa, veoma dobro imajući u vidu da su i snimanje i miks smandrljani za jedan dan. Bend inače, valjda, prebiva u Švajcarskoj, a ima tri člana i sve to zvuči zaista sasvim pristojno, sa melodičnim heavy metal temama i energijom speed/ black metala. Sasvim!

https://draals.bandcamp.com/album/endless-winter

KhanЪ je bugarski folk-metal bend koji u modernu, energičnu matricu ubacuje mnogo tradicionalnih melodija sviranih na gajdama, dvojnicama, sazu, udu itd. Sve je to JAKO kičasto i cheesy ali album Битка, njihov drugi – deset godina nakon prvog – je vrlo kompetentno napisan, odsviran i produciran tako da ako vam ovakva estetika prija, ne da nećete pogrešiti nego ćete se JAKO lepo provesti:

https://khanfolkcore.bandcamp.com/album/bitka

Mladi španski bend Haruspex nominalno svira power metal, ali njihov previ EP, Magos de Metal je više kao nešto sa Pesme Evrovizije u blago zametaljenom zvuku. Dakle, veselo, optimistično, pevljivo, vrlo popi i sa nekim simpatičnim temama ali naravno grozno preproducirano i generalno u ključu visokog kiča. No, pevačica ima kvalitetnu tehniku i ove četiri pesme su dopadljivo poletne tako, da, poslušajte:

https://haruspexmetal.bandcamp.com/album/magos-del-metal

Masquerage su finski bend sa skoro trideset godina staža pa im šesti album, Atomic Spies, zvuči vrlo sigurno. Ovo je melodični, pompezni ali opet i fino svedeni power metal koji se ne gubi u prebudženoj produkciji i pažljivo aranžira svoje motive, solaže, refrene, ispade u flamenko itd. Pritom, rifovi umeju da budu DOBRI, pevanje je vrlo solidno i solidno aranžirano i onda i pored gomile cheesy tema, ovo zvuči značajno zrelije i ozbiljnije od 90% savremene power metal produkcije:

https://masquerage.bandcamp.com/album/atomic-spies

Kardinal X su britanski heavy metal kvartet u kome sviraju prilično matori i iskusni muzičari. Utoliko, album Redemption je ploča tradicionalnog heavy metal zvuka sa blago progresivnim otklonom i to zvuči vrlo solidno. Pričamo o energičnom a istovremeno melodičnom, pa i himničnom heavy zvuku koji voli dobar rif, ali razume se i u dobru harmoniju i uspešno menja tempo i registar svakih nekoliko taktova kada je to potrebno da bi kompleksne a opet pitke kompozicije curile kako treba. Produkcija dobra, pevač solidan, svirka kvalitetna i u globalu ovo je vrlo umiven i lepo pripremljen paket tradicionalne heavy muzike sa pametnim nadogradnjama gde treba.

https://kardinalx.bandcamp.com/album/redemption

I ove nedelje imamo jedno Dying Victims Productions izdanje mada u ovom slučaju nemačka etiketa radi samo CD izdanje dok američki Electric Assault Records hendluje vinil. Enivej, radi se o trećem albumu švedskih Tyrann, naslovljenom Tyrann Forever i sve ono što inače pišem o novom talasu švedskog tradicionalnog hevi metala važi i ovde. Tyrann imaju ne samo old school svetonazor i pesme već i zvuk, sa prkosno analognom produkcijom, suvom koliko je to danas moguće, bez budženja i bez kompresija. No, bend zvuči uredno, pažljivo kombinujući sirovi, garažni hevi metal sa pitkim, pevljivim melodijama podvučenim – na naslovnoj pesmi, recimo – vrlo retro, vrlo cheesy sintisajzerima. No, kad nešto ide onda ide pa je i Tyrann Forever ploča velike iskrenosti i pesama koje u meni automatski izazivaju talas prijatne nostalgije za ranim osamdesetima, ali verujem da i do mlađih slušalaca dopire njena čistota. Slušajte, na primer Kom Armageddon, koliko je to jednostavno a perfektno u svojoj izgradnji, jelte argumentacije i isporuci propisne cepačine, Zadnjih sat vremena mi je u glavi refren ove pesme i to je PRELEPO:

https://electricassaultrecords.bandcamp.com/album/tyrann-forever

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tyrann-forever

Obično pričamo o one-man-bendovima, ali Leatherwitch je ONE WOMAN BAND iz Poljske sa debi albumom, First Spell i, oooooooohhhhh. Marta Gabriel koja je sve ovo napisala i odsvirala voli klasični heavy i NWOBHM zvuk i napravila je ploču takve muzike sa proto-speed metalskom energijom i IZVANREDNIM vokalima. Mislim, svaka čast Kaiju Hansenu, naravno, ali OVAKO se to radi, jelte, bez napora i prirodno MOĆNO. No, Marta piše i dobre rifove, dobre melodične teme, radi solidne solaže i generalno je napravila album visokooktanskog, zabavnog heavy metala za kakav UVEK imam vremena. Listenable Records ove nedelje U PLAMENU:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/first-spell

ALBUM NEDELJE

Horror Pain Gore Death Productions, takođe, ove nedelje nađeni fenomenalni. Kill De La Morte je split album japanskih bendova Lowcard De La Morte i Killseduction i tu se ne zna šta je bolje. Ovi prvi sviraju petsto na sat a precizni su kao atomski časovnik, trpajući napaljen, i još više napaljujući hardcore thrash/ crossover. Pesme kratke, tempo sulud, energija oduvala plafon i krov. Sa druge strane Killseduction imaju nešto duže pesme i mrvicu „metalskiji“ zvuk u svom sumanutom crossover/ d-beat/ grindthrash jurišu. Ovo je takođe i neobično melodična muzika imajući u vidu koliko je APSURDNO agresivna i, evo, ovo je album nedelje KO KUĆA.

https://hpgd.bandcamp.com/album/kill-de-la-morte