Danas imamo samo dva zadatka: da im budemo neprijatno stezanje u grudima i da slušamo metal, svejedno kojim redom. Idemo:
Deo 1: BLACK METAL
Meksički La Poule Noire su od 2014. godine snimili već sedam albuma što je dokaz da satanizam u ljudima proizvodi vrlo zavidnu radnu etiku. Najnoviji EP, Non Sancto, sa svojih pet pesama donosi već uhodanu kombinaciju melodičnih religijskih napeva koji imitiraju katoličko, gregorijansko pojanje samo pevaju u slavu Luciferu, i oštrog, old school blek metal testerisanja. To je zabavan spoj iako pesme umeju da budu i monotone sa mnogo ponavljanja, ali svakako je delom u tome i poenta. Zvuk jeftin, prirodan i time idealno prijemčiv, stav i generalni svetonazor benda više nego simpatični, sve na gomili vrlo kul:
https://lapoulenoire.bandcamp.com/album/non-sancto
Aneeiun je jedan čovek u Bogoti koji pravi žestok, agresivan blek metal fokusiran na stare mesopotamske religije oličene u Anunnaki panteonu. Drugi album, An.Ki.Kur mu je prilično efektna kombinacija ambicioznijih rifova, komponovanih solaža i brzog, napadačkog tempa. Zvuk je solidan, sa vrlo prominentnom bas-gitarom u miksu – što je u blek metalu uvek prijatno čuti – i album ima neporecivu, motivišuću energiju:
https://aneeiun.bandcamp.com/album/an-ki-kur
Teksašani Mordant Rhed nastavljaju sa svojim brutalnim blek metal jurišanjem, ovog puta split albumom sa pitsburškim Lord Humongous a koji svoju stranu izdanja Bonded by the Bomb još nisu stavili na Bandcamp. No, ovo ima na vinilu pa ako vam se dopadne strana Mordant Rhed vredi uložiti pare u kompletan paket jer, da bude jasno, Mordant Rhed su ovde vrlo dobri. Ovo je old school black metal koji se malo ali dovoljno razlikuje od sirovog thrasha i ranog death metala, odsviran sa ubeđenjem, napisan stručno i još produciran odlično. Čuda se dešavaju, SAMO TREBA VEROVATI:
https://mordantrhed.bandcamp.com/album/split-w-lord-humongous-bonded-by-the-bomb
Ascensus Cadentium je drugi album za jednočlani blek metal projekat iz Bora po imenu Ludus Umbrarum. Ne znam gde je i da li je Nino Đurić svirao pre ovog projekta, ali od 2024. godine kada ga je osnovao izbacio je, evo, već dva albuma i pregršt singlova. I to je vrlo romantičan i melodičan blek metal, sa klavirom koji ravnopravno sa gitarama služi za predstavljanje tema, i DOBAR je. Mislim, ako volite taj mračni, romantični blek metal, ovo ga isporučuje u sasvim urednoj formi, sa puno evokativnih rifova, šmekerskih pijanističkih arpeđa i sa sasvim dobrim zvukom i produkcijom. Vredi da se čuje!
https://ludusumbrarum.bandcamp.com/album/ascensus-cadentium
Za stereotipnije moderni blek metal imamo finski jednočlani projekat Wruen sa EP-jem The Endless Night. Ovo je melodični, atmosferični blek metal savremene forme, dakle, sa dosta shoegaze elemenata, ali je snimljen značajno ubedljivije nego što je prosek za ovakve projekte (u pravom studiju, ne kod kuće) i svirka je jako energična i ubedljiva. Meni dovoljno! Četiri pesme, mnogo žestine:
https://wruen.bandcamp.com/album/the-endless-night-ep
Isto finski kombo Haapoja svira nešto između progresivnog blek metala, hardkora pa malo i death metala, ali na novom EP-ju, Kutsumus je u prvom planu intrigantan blek metal sa atmosferičnim kvalitetima ali napisan da bude kompleksan i provokativan. Ovo je iskusan bend, sa dva albuma iza sebe i skoro dve decenije rada i Kutsumus je vrlo zreo, kvalitetan materijal a daje se po ceni koju sami odredite:
https://haapoja.bandcamp.com/album/kutsumus
Na novom EP-ju, Anathema, španski blek metalci Dis Gob sviraju sirovo produciran ali u sebe siguran blek metal stare škole sa elementima speed i thrash metala. Sočno je to, sa četiri pesme časne krljačine i simpatičnih rifova a ta jeftina produkcija mu samo povećava autentičnost. Odlično je:
https://disgob.bandcamp.com/album/anathema
Suremad su nemački blek metal sastav u kome verovatno ima i nekih Estonaca jer je ime benda estonska reč za „smrtnika“. I naziv njihovog drugog albuma podseća na to da smo svi smrtni, a Memento Mori je jedna fina, uredno odsvirana i producirana kolekcija modernih blek metal pesama koje imaju i rifove i melodiju, i malo atmosfere. Dakle, program za sve generacije, sa dosta dobrim zvukom i energičnom izvedbom i bend na koji itekako vredi obratiti pažnju:
https://suremad.bandcamp.com/album/memento-mori
Necroassault 666 iz Merilenda su dva momka koja prže haotični war metal. EP Vengeance/Interfector je simpatična kućna produkcija apsolutnog preterivanja ali koje ima dosta edgy šarma. Rifovi su skoro nerazaznatljivi u tempu kojim se ovo svira, bubnjevi su ACTUALLY nerazaznatljivi, vokali dolaze s onu stranu poremećenosti uma, a solaže su LUDAČKE tako da, ako volite, ovo je samo dolar:
https://necroassault666.bandcamp.com/album/vengeance-interfector
Sarajevski blek metal veterani Krv imaju novi album, Princip, i imajući u vidu sliku i ćirilicu na omotu jasno je šta se ovde kaže. Bend svakako i dalje ostaje u modusu old school black metala, ružnog, prljavog i zlog i novi gitarista, Strah, možda u bend donosi samo malo definisaniji zvuk, izraženije rifove. Čime hoću da kažem da u principu i na Principu Krv zvuči bolje nego ikada, sa mišićavom, agresivnom svirkom i pročišćenom vizijom u kojoj se zna ko se napada i zašto. Obavezno:
https://krvpropaganda.bandcamp.com/album/princip
Francuzi Malebeste nemaju stranicu na Metal Archives tako da nemam mnogo informacija o bendu ali debi album, Monestherou daje dosta laskav portret autora, sa melodičnom, žustrom svirkom i solidnom produkcijom. Za francuski blek metal je već kliše reći da je originalan i svež u svojoj kombinaciji melodičnosti i agresije ali Malebeste je još jedan primer za baš ovakve kvalifikacije, sav u interesantnim, melodičnim temama i žestokoj svirci, sa puno karaktera ali i tehničke izvrsnosti. Nema greške:
https://malebeste.bandcamp.com/album/monestherou
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/monestherou
Poljski duo Piołun izbacio je svoj drugi album, Exolvuntur i mada je meni muzika na njemu manje-više generički poljski blek metal, bez nekog velikog truda oko invencije i originalnosti, sama svirka je žustra i strastvena a produkcija je solidna pa verujem da vredi da se čuje, NAROČITO ako imate afiniteta ka poljskom blek metalu.
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/exolvuntur
Nisam neki veliki ljubitelj muzike norveških blek-metal-simfoničara Dimmu Borgir, ali nije da njihov novi, jedanaesti album, Grand Serpent Rising ne nudi priličnu količinu uzbuđenja i metal poslastica čak i za mene. Mnogo manje diskografski aktivni nego u devedesetima ili početkom veka (Grand Serpent Rising je tek treći album benda za deceniju i po), Silenoz i Shagrath se poslednjih godina mahom fokusiraju na živu svirku jer se tamo još uvek zarađuju NEKE pare, no, možda Grand Serpent Rising zato i zvuči ovako entuzijastično i raznovrsno, jer su pesme imale vremena da sazru i dosegnu neke svoje konačne forme. Duo je ovde doveo masu gostiju da pomogne i ima tu svega i svačega, od solidne krljačine u Phantom of the Nemesis pa do romantične, teatralne nordijske gotike u Ulvgjeld & Blodsodel. Sve je to jako himnično, evokativno sa produkcijom koja se meni ne dopada jer je, nagađate, jako bombastična i sa vrlo malo dinamike, ali mislim da ljubitelji Dimmu Borgir mogu da budu više nego zadovoljni invencijom i energijom ove ploče:
https://dimmuborgir.bandcamp.com/album/grand-serpent-rising
Sem da su iz Italije i da je u pitanju kolaboracija između članova bendova kao što su Adversam, Beheaded i Daemusinem ne znam ništa o bendu po imenu Masca ali njihov debi album, Maskerie Filia Diaboli radi sve ono što ja volim. Ovo je uredan, tehnički kvalitetan ali ne preproduciran black/ black-death metal kome su agresija i brzina u prvom planu a da opet nije ni monoton ni nemaštovit. Dakle, pesme su ovde napisane da idu od preteranog ka NAJPRETERANIJEM, ali uz dobre rifove, divlje solaže i hektolitre ljudskog znoja. Dalje, ovde nema mnogo danas u blek metalu voljene teatralne ekspresije, romantičarskih zanosa i shoegazerskih maštarija, nego se bije direktno u menzu pa tako jedno 240 puta u minutu. Puta osam pesama i ovo je 38 minuta VRHUNSKE zabave:
https://satanath.bandcamp.com/album/sat415-masca-maskerie-filia-diaboli-2026
Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK
King Mountain imaju novi album prilično jasno naslovljen AI Haters, a posvećen ljudima koji i dalje „prave i slušaju muziku iz duše za dušu“. Jasno je da specifični, bluzerski, gruverski, džemerski tip hard roka/ dezert roka koji ovi Grci uspešno sviraju već godinama jeste posebno ranjiv na AI falsifikovanje, pogotovo kada, kao King Mountain, imate klinički čistu produkciju. Utoliko, dobro je da ovi ljudi prave jedan ovakav manifest čak i ako im ovo nije najbolji album u karijeri:
https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/ai-haters
You Are The Beast su hard rok trojka iz Solt Lejk Sitija sa debi EP-jem You Are The Beast Volume I i obećanjem da uskoro stižu i naredna dva. Ovo su prijatne, ako već ne naročito stilski originalne četiri pesme modernog teškog roka, sa lepim, hrskavim zvukom, dobrim gruvom, dobrim vokalima. Bend se oslanja na klasični hard rok i rani hevi metal, a onda preko toga udara sloj ’90s glanca sa malo desert rock i malo grunge elemenata, sve sa ukusom, ništa preterano. Nema ovde nekih, kako rekosmo, stilskih inovacija ali je KVALITETNO:
https://yourethebeast.bandcamp.com/album/you-are-the-beast-volume-i
Kurandera su iz Perua i sviraju bluzirani, gruverski psihodelični rok. Minialbum Todas las Brujas del Mañana sa svoje četiri pesme najavljuje naredni album sanjivim, drogiranim teturanjima kroz narkotičke krajolike, sa sve usnom harmonikom i mada ovo nije naročito skupo producirano, au contraire, zvuči simpatično primitivno i prijemčivo.
https://lakurandera.bandcamp.com/album/todas-las-brujas-del-ma-ana
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/kurandera-todas-las-brujas-del-ma-ana
Tu je i Witchspire, kvintet iz Mančestera, ali taj je Mančester u Nju Hempširu. Ovo je „doom ’n’ roll“ bend, a što bi u prevodu bio „stoner rok“, sa tri dobre, jake, gruverske i energične pesme na EP-ju Dopeslinger. Naslov već saopštava kakva je tematika a svirka je mišićava, sa dovoljno invencije i žara da meni ovo bude vrlo dobro. Cena je koliko date:
https://witchspire.bandcamp.com/album/dopeslinger
Teško je i pohvatati koliko bendova sa imenom Goddess postoji, ali evo, najnoviji su iz Švedske, i imaju debi album, Ritual of the Cloven Hoof. Ne moram da crtam da se radi o doom metalu, ali ovo je pitka, gruverska muzika koja se nalazi negde na pola puta između Candlemass teatralnosti i stonerrokerske spontanosti. Lepi rifovi, pristojan gruv, dosta zdrav zvuk i bend koji ne forsira preterano nekakav teatar nego naprosto prija:
https://goddessbandofficial.bandcamp.com/album/ritual-of-the-cloven-hoof
Mađarski space rock favoriti The Space Huns imaju novi album, Sunny Road i mada na njemu nema nekakvih novih, neviđenih, revolucionarnih poteza, on je svejedno tričetvrt sata dobrog, lepo raspoloženog psihodeličnog džemovanja. Bend je svih šest kompozicija ovde improvizovao uživo u studiju i spojio dobar, kvalitetan zvuk sa sponatnom energijom barskog džem-sešna, pritom držeći trajanje svake kompozicije u nekim razumnim okvirima. Sasvim ljudski i apsolutni melem za uši a cena je koliko date:
https://thespacehuns.bandcamp.com/album/sunny-road
Rusi Умертвие sviraju prijatan „psihodelični hevi metal“, kako sami klasifikuju svoju muziku. EP naslovljen samo „I“ ima četiri pesme stamenog hard roka sa psihodeličnim klavijaturama i melodičnim pevanjem na Ruskom, produciran je jeftino ali radi posao i sve to ne traje predugo, ali dok traje LEPO JE:
https://umertviespb.bandcamp.com/album/i-3
Burial Clouds iz Portlanda u Oregonu nude mučan ali ultimativno transcendentan provod na svom drugom albumu, Burn Holy. Ovaj post metal/ doom metal kvintet se oslanja na spore, abrazivne pesme sa velikim dinamičkim rasponom (od šapata do vriska, znate već) ali od kolega ih izdvaja ekonomičnost aranžiranja – dakle ovde nema pesama od deset minuta uprkos uglavnom sporijem tempu – i odlična pevačica Marina Lavelle koja daje karakter muzici svojom kombinacijom kvalitetnih, perfektno otpevanih melodičnih motiva i zastrašujućih, hrapavih vrisaka. Lepo!
https://burialclouds.bandcamp.com/album/burn-holy
JPT Scare Band su osnovani još 1973. godine i predstavljaju solidno čuvanu tajnu američkog hard roka i proto-hevi metala. Mislim, OK, nisu ništa snimili do devedesetih, a bend je 2010. godine potpisao za Ripple Music za koje je tada izašao i za sada poslednji studijski rad ove ekipe. No, sjajna kalifornijska etiketa sada ima Live at Crosstown Station, prvi i za sada jedini živi album ovog trija, snimljen 2011. godine u Kanzas Sitiju i, mislim, ovo je sjajno. Pričamo o old school hard rock i heavy psych muzici koju sviraju ljudi sa, u tom trenutku skoro četrdeset godina na taksimetru i sve što rade zvuči prirodno, organski, onako kako je jedino ispravno. Pritom, zvuk je sirov, sveden a bend zvuči kao rođen za binu. Ako ste ikada voleli bluz, ritam i bluz, siroviji psihodelični rok ili samo dobar teški rok, ovo je ESENCIJALNO:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/live-at-crosstown-station
Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL
Killed By speed je debi minialbum za poljski Throät Cütter koji sebe opisuju sledećim rečima: „We are fukking Throät Cütter and we play TOTAL SPEED ANNIHILATION!“ Dakle, black speed metal? Da, black speed metal. Pristojan, ne REVOLUCIONARAN ili išta slično; ovo je uglavnom svirka unutar isprobanih žanrovskih kontura, sa introm i šest pesama speed metal krljačine, gadne vriske i produkcije koja je analogna WITH A VENGEANCE. Ljudi apsolutno imaju strast i krvoločnu žeđ da ovo odrade u ful autentičnom modu tako da, ako volite propisan black speed metal, nećete pogrešiti:
https://throatcutter666.bandcamp.com/album/killed-by-speed
Catene iz Verone sviraju hardcore thrash/ crossover agresivne dispozicije i solidnog zvuka. Eponimni EP, prvo izdanje za ovaj projekat ima tri pesme i mada ni po čemu ne probija nekakve granice žanra, ovo su DOBRE tri pesme poštenog nabijanja, dobrog tempa, napaljenih, tvrdih gitara i besnog pevanja na Italijanskom i to vrlo lepo curi. Treća, naslovna pesma je pogotovo ambiciozno napisana i ističe se kao smer u kome bi bend trebalo da ide:
https://catene.bandcamp.com/album/catene
Killicon Valley je UŽASNA igra reči ali su Hellevate iz Kanzas sitija baš tako rešili da nazovu svoj treći album koji nam stiže deset godina nakon prethodnika. Srećom, sama muzika je DOSTA DOBAR, energični thrash metal modernije provinijencije i jako nabudženog zvuka. Miks je ovde toliko gust da imate utisak da se muzičari svi guraju u kabini za snimanje, ali pesme su solidno napisane, izvedene sa dosta karaktera, pa i sa solidno efektnim skretanjima iz trešerskog prebijanja ka malo melodičnijim/ power metal momentima. Fino, plus, sa dvanaest podužih pesama ima ga dosta!
https://hellevate.bandcamp.com/album/killicon-valley
Finski Necroweasel su poslednjih šest godina ostvarili prilično jako prisustvo na sceni sa vrlo aktivnim studijskim radom koji se materijalizovao u devet albuma (!!!!). Novi EP, Last Goodbye, onda, pretpostavljam, najavljuje razlaz ova dva talentovana čoveka, ili makar prestanak rada pod ovim imenom. Štagod da je u pitanju, Last Goodbye je kvalitetan materijal sa četiri pesme odlično produciranog thrash metala/ crossover thrasha, energičnog, visokog tempa i sa samo malo melanholične atmosfere. No, bend na svom Bandcampu kaže da je sve ovo „Sorrow and Misery“ pa se to uklapa. Vrlo dobro i ako je poslednje, odlazak uz proverbijalni TRIJESAK:
https://necroweasel.bandcamp.com/album/last-goodbye
Cascophonies je novi, peti album za austrijski treš metal trio Deathstorm. Ovo je već dobro uigrana ekipa sa deceniju i po iskustva i neprekidnog rada i pričamo o ploči kvalitetne a opet vrlo patinirane muzike koja za uzor uzima thrash metal osamdesetih ali onu njegovu mračniju, death metalu nešto bližu formu. Ima na albumu i tipično uličnih momenata sa moš-delovima na kojima je jasno šta treba da se radi, ali bend svakako više radi na skurilnijoj, demonskijoj teritoriji i tu ga dosta dobro služi i vrlo solidan miks sa instrumentima koji „dišu“ i nisu zatrpani kompresijama, tako da sve ima energiju i finu boju. Izdavač je Dying Victims Prioductions pa znate da nema greške:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/cascophonies
Dying Victims su ove nedelje u plamenu pa imamo i prvi minialbum belgijske trojke Shewolff. Ovo je negde između blek metala, speed metala i panka i jako je šarmantno sa svojim sirovim, zdravim zvukom, jednostavnim ložačkim rifovima i apsolutno razaračkim vokalima gitaristkinje Katrien. Naslovljen We’re All Gonna Fukking Die ovo je materijal na kome nihilizam, očaj i radost stoje u jednakoj meri u centru svetonazora muzičara što muziku izvode onako kako drugi uleću u šutku, naglavačke i bez razmišljanja da li se sutra ide u školu tako da, nema mnogo filozofije, ovo je obavezna lektira:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/were-all-gonna-fukkin-die
I to nije SVE. Čak i kad preskočim reprint debi albuma Baphomet’s Blood koji su isto izdali ove nedelje, ostaje mi da hvalim Dying Victims što publikuju i novi Witching Hour. Četvrti album ovog nemačkog speed/ heavy metal benda zove se Descending … Where Time Has Ceased To Exist i kombinuje oštar, napadački tempo sa ambicioznim, progresivnim aranžmanima pesama od šest, sedam i jedanaest minuta. Witching Hour imaju prirodan, organski zvuk i lep miks, ali pesme su im ono najjače oružje sa briljantnim radom na gitari i mnogo interesantnih aranžmanskih ideja. Fantastično:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/descending-where-time-has-ceased-to-exist
Machete Law iz Barselone cepaju vrlo težak, nasilan crossover thrash. Ovo ima i malo dodirnih tačaka sa mošerskim, uličnim hardkorom pa je novi EP, Liturgy of Violence svakako prijemčiv i za takvu publiku sa svojim siledžijskim vokalom i geng-refrenima. No, svirka je žestoka, prilično brza i u ovih sedam pesama ima mnogo dobrih thrash rifova pa sam ja vrlo zadovoljan:
https://machetelaw.bandcamp.com/album/liturgy-of-violence
Force iz Milvokija su negde između uličnog heavy metala, thrash metala i hardcorepunka pa valjda prirodno idu u ovu sekciju. We Carry Heavy Blood je debi album za kvartet i nudi vrlo pristojan metal sa dosta dobrih rifova i evokativnih tema, a da je sve to istovremeno spakovano u jedan spontan, prijemčiv format za propisan mošeraj i ostale zabave. I zvuk je sasvim prijatan i ovo je pitko i maštovito taman koliko mu je potrebno:
https://forcemilwaukee.bandcamp.com/album/we-carry-heavy-blood
Killers Legion je rumunski thrash sastav osnovan početkom devedesetih pa neaktivan od njihove druge polovine, pa reaktiviran pre pet godina i Salvation On Demand mu je već treći album u ovom periodu. Ako dobro razumem, barem deo benda danas živi u Ujedinjenom kraljevstvu, ali nije da je to bitno, bitnije je da je muzika na Salvation On Demand kvalitetan, tehnički izbrušen thrash koji zaista i zvuči kao da je nastajao krajem osamdesetih ili početkom devedesetih. Dakle, pričamo o „intelektualnijem“ i muzički naprednijem thrash metalu što je došao nakon što su Slayer, Kreator i kolege iživele prvu fazu divljaštva i kada smo dobijali složenije aranžirane, ambicioznije komponovane pesme. No, Killers Legion i dalje drže tvrdu liniju thrash metal suštine time što forsiraju jake rifčine, visok tempo, mnogo promena ritma i eksplozivnosti u muzici. Zvuk je vrlo čist, skoro pa klinički, ali i muzika je takva da treba da se sve dobro čuje pa nemam ozbiljnih zamerki. Ako volite Intruder ili Revenant, ovo ne treba da se propusti:
https://killerslegion.bandcamp.com/album/salvation-on-demand
Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND
Australijski pank rok veteran JJ Speedball ima novi album, Grind Classics i mada je „grind“ u naslovu, verujem, vezan za voženje skejta, to je pank rok sviran kao grindcore. Hoću da kažem, muzika je kao da slušate The Queers ili Screeching Weasel, to jest, jelte, Ramones, čije su mnoge pesme direktno obrađene u ovim kompozicijama samo sa blastbitovima i trajanjima ispod jednog minuta. I meni je to vrlo šarmantno, sa dobrom muzikom, dobrim snimkom, autentičnim šmekom. Obrađuju se i AC/DC i Judas Priest i Sex Pistols tako da je ovo jedna vrlo zabavna reciklaža muzike moje mladosti, ali čak i da niste bili mladi kad i ja, materijal je ZAISTA zabavan bez obzira što su sve pesme praktično na istu foru:
https://jjspeedball.bandcamp.com/album/grind-classics
Za nešto ORIGINALNIJE: isto iz Australije je Ecca Vandal, ali njen pank rok je moderniji, sa elementima savremenog pop-roka i metalkora i svih tih žanrova što ih mladi vole, ali album Looking For People To Unfollow nema samo duhovit naslov nego i dosta dobre muzike. Mislim, ovo je čak sedamnaest pesama pank-rok rokanja, dobrih pop-pank refrena, hip-hop ritmova i lupova, repovanja… Ima svega a sve je pankerski i COOL. Slušajte, jebem mu:
https://eccavandal.bandcamp.com/album/looking-for-people-to-unfollow
Britanski kvartet Marmozets možda svira alternativni rok ili tako nešto, ali veći deo albuma CO.WAR.DICE. ima čistu pankersku/ njuvejversku energiju tako da, izvinite što sam star i pričam u terminima koje najbolje znam. CO.WAR.DICE. je kao nekakav album iz 1982. godine produciran u 2026, sa sve mašinskom preciznošću matrica, zaraznim refrenima i pevačicom koja jebe pa ne vadi. Sjajno:
https://marmozets.bandcamp.com/album/co-war-dice
Za oštriji pank rok imamo novi Western Addiction. Ova ekipa kalifornijskih pankera sa dosta kilometraže i istorijom rada za Fat Wreck Chords (za koje, naravno i izdaju), izbacila je album poštenog, znojavog pank roka koji ima i kvalitetan zvuk i karakter i energiju. Sve što je potrebno da čovek uživa! Psychedelic Munitions je ploča koja me podseća na to da pank rok, kad je zreo, zvuči kao najprirodnija stvar na svetu, bez kopiranja tuđih fora i pesama, sa ekspresijom kojoj ništa drugo u muzici nije ravno:
https://westernaddiction.bandcamp.com/album/psychedelic-munitions
Dreamthief iz Ajove sviraju opet nešto što je pre svega pank rok, ali su pesme na albumu Chaotic Neutral raznovrsne i maštovite. Ovo je energičan, žestok, ali inteligentan rok na velikom rasponu od posthardkora do metala, sa kombinacijom studijskih i odlično urađenih živih snimaka i apsolutno je vredan svačijeg vremena:
https://dreamthiefia.bandcamp.com/album/chaotic-neutral
Kalifornijski XCOMM mi izuzetno draže ADHD time što su dodali jedno M viška na kraj imena jednog od mojih omiljenih igračkih serijala ALI DOBRO, makar je logotip prijatno simetričan na ovaj način. Plus, muzika na albumu Time to Burn je toliko dobra da uspeva da kompenzuje i taj greh. Ovo je moderni pank rok i hardkorpank, sa izvrsnim tehničkim kvalitetima, jakim karakterom, puno mladalačke energije i vrlo solidnim miksom. Nedelja puna odličnog panka, a sve nekako savremeno i imaginativno, MORA DA ŽIVIMO U UTOPIJI:
https://xcomm.bandcamp.com/album/time-to-burn
Deafened To Death su nizozemski metalizirani hardkor bend ali imaju zvuk koji najviše liči na death metal sa superniskim štimom i debelim HM2 distorzijama na gitarama (ili nečim digitalnim što ih perfektno imitira). EP Gnawing At The Flesh ima dve pesme teškog, sporog gaženja i urlanja i to je sve vrelo korektno, za teretanu and beyond:
https://deafenedtodeath.bandcamp.com/album/gnawing-at-the-flesh
Human Target su Indonežani i njihov EP No Evil / Refuge and Fortress u svoje dve pesme isporuči mnogo jako dobrog metaliziranog, mošerskog hardkora. Ovo nije moj omiljeni muzički stil, ali Human Target su zaista veoma kvalitetni u ovome što rade plus imaju odličnu, snažnu produkciju i to dodatno pomaže. Poslušajte!
https://atlasrecs.bandcamp.com/album/no-evil-refuge-and-fortress
Ima i Act Of War iz Konektikata sa prvim demo snimkom, Demo 2026 i ovo je generički ali korektni metalizirani hardcore, bez mnogo originalnih ideja ali sa prihvatljivim zvukom i energijom. Mislim, ovakvih bendova ima na svakom ćošku ali Act Of War isporučuju snažno srednjetempaško, mošersko prebijanje i izazivaju u čoveku sve željene somatske reakcije. Cena po izboru:
https://actofwar-ct.bandcamp.com/album/demo-2026
F.O.A.M / THLURM 812 GRIND SPLIT je, kako se i iz imena da naslutiti, split EP dva grindcore benda iz Indijane. Ovde se bije brzo i bez milosti, sa samo tri pesme od osam prisutnih koje prebace jedan minut. Thlurm su bliži powerviolence postavkama, sa dobrim zvukom i ubedljivo razjarenim pevačem, dok su F.O.A.M. (odnosno Full On Attack Mode) niže štimovani, za nijansicu bliži nekakvom metalu, ali sve to u kontekstu pesama koje idu neopisivo brzo i razaraju sve pred sobom. Prelep materijal sa obe strane, ne treba propustiti:
https://foam4.bandcamp.com/album/f-o-a-m-thlurm-812-grind-split
https://thlurm.bandcamp.com/album/f-o-a-m-thlurm-812-grind-split-9
Nijemci Odios su metaliziraniji ali i njihov EP Birth. Rot. Repeat. je grindcore, sa smenama d-beat i blastbeat ritmova ali uz rifove koji su nešto malo metalskiji, malo prostora za mošerski gruv, niskim štimom i HM2 pedalama. Sve je to valjano, sa dobrim zvukom i pesmama koje, iako su „kompleksnije“ ne idu preko 2:40 i rade DOBRO:
https://odios.bandcamp.com/album/birth-rot-repeat
Deo 5: DEATH METAL
Šveđani Execution su osnovani prošle godine kao KO ZNA KOJI PO REDU bend sa ovim imenom, ali svakako svojom muzikom zavređuju MNOGO pažnje. Scorched Remains je demo sa introm i pet pesama izuzetno žestokog thrash/ deaththrash metala koji zvuči kao da je 1990. godina i ovi momci se takmiče sa Merciless u tome ko će luđe i brže. 35 godina nizvodno, MORAM da kažem da naprosto nemamo dovoljno ovako urednog a istovremeno divljačkog deaththrash zvuka, sa jakim tempom, vrlo izgrađenom tehnikom i energijom koja prosto ŠIKLJA iz svakog takta. Vrlo dobar zvuk takođe i ovo je apsolutna poslastica za old school death i thrash poštovaoce:
https://executionswe.bandcamp.com/album/scorched-remains-demo
Gloomweaver je britanski slamming death metal/ hardcore/ deathcore bend sa smislom za humor. Mislim, novi EP im se zove Doombeaver i omot mu je omaž omotu za igru Doom iz 1993. godine, samo sa dabrom koji sačmarom razgoni ljude. Ni muzika nije loša, sa pet pesama žestokog mošerskog hardcore/ death metal zvuka koji udara snažno i ima pristojne slemove, odličnu produkciju, jedan ljudski, znojav saund. Meni vrlo prijatno:
https://gloomweaveruk.bandcamp.com/album/doombeaver
Naravno da i Clubbed Penguin iz Kalifornije sviraju slamming death metal. Njihov EP Bonk, naravno, ima malo više humora (uglavnom u semplovima i naslovima pesama) i generalno je napravljen da bude zabavan sa odličnim gruvom i sada već neizbežnim korišćenjem elemenata hip-hopa. Produkcija jeftina ali sasvim lepo radi posao a sve na gomili je prijatno, neobavezujuće i ne bi mi uopšte smetalo da ga ima još. Podrazumeva se da plaćate po želji:
https://clubbedpenguin.bandcamp.com/album/bonk
Da se malo uozbiljimo, Kostarikanci Cerecloth sviraju kavernozni, mračni death metal bez nekih velikih, originalnih ideja. No, EP Aberrant Phenomena im je prvo izdanje i korektno je, sa šest pesama žustre svirke i pristojnog, hrskavog zvuka pa ovaj minialbum svakako treba da čuju ljudi sa afinitetima ka tom, jelte, kavernoznom, mračnom death metalu:
https://cerecloth.bandcamp.com/album/aberrant-phenomena
Venecijanski Membrance u svom death metalu imaju pored raznih užasa kojima se bave i tematsku zainteresovanost za venecijanski folklor pa im je i muzika dosta raznovrsna i izlazi izvan uobičajenih death metal formata. Ne sad nešto PREDALEKO, četvrti album Resa Marciana im je i dalje ekstremni metal sa puno urlanja i blastbita, ali on ima i zanimljive muzičke motive, melodične igrarije na gitarama i generalno više harmonskih pustolovina nego što očekujete. Osvežavajuće i originalno, plus VRLO dobro producirano i odsvirano, plus himera na omotu je PRESLATKA:
https://membrance.bandcamp.com/album/resa-marciana
Eternal Terror su ekipa iz Čikaga sa demo snimkom Tales from the Decomposed koji zvuči kao sirovo snimljeni Pestilence koji džemuje sa Death. Ovo mislim, naravno, u najpozitivnijoj konotaciji i Eternal Terror sa ovih pet pesama u 22 minuta nude drusan, žestok old school death metal koji ima tehničke kvalitete ali se pre svega orijentiše na sirovost i odlično mu ide:
Ako je verovati dostupnoj dokumentaciji, Reborn in Damnation je tek drugi album za kanadski death metal trio Demonolator, osnovan još 1992. godine a gde je prvi album izašao 2012. Enivej, Demonolator na ovom albumu u osveženoj postavi prže mračan, okultni death metal, sa mnogo pretećih, bolesnih rifova, mišićavih ritmičkih matrica i gotovo neljudskih vokala. Ovo je striktno na liniji old school boleštine tipa Incatation i Immolation pa je i producirano tako, da pršti i ima prirodnu dinamiku. Nije za, jelte, svakoga, ali pravi slušalac će se sa ovim snažno konektovati:
https://demonolator.bandcamp.com/album/reborn-in-damnation
Pretpostavljam da Formulus iz Birmingema u Alabami računaju Lessons Learned in Blood kao svoj prvi album jer su već imali demo sličnog imena pre više od deset godina a on je imao samo tri pesme. Enivej, ovo je vrlo kompetentan death metal koji radi uglavnom u formatu iznurujećeg, nemilosrdnog gruva. Ovde bas bubnjevi rešetaju bez milosti, rifovi su opasni i agresivni i mada bend uglavnom ne ide u smeru ekstremnih brzina i vratolomnih promena tempa, više se držeći prirodnijeg, tečnijeg aranžiranja, muzika tim zvuči zrelije i fokusiranije. Meni je ovo vrlo dobro jer zna šta hoće, producirano je adekvatno i prosto KRLJA a cena je koliko date:
https://formulus.bandcamp.com/album/lessons-learned-in-blood-3
Novozelandski death metal bend Bridge Burner se raspao – članovi sada rade sa nekoliko drugih projekata – ali za oproštaj nam se nudi EP Funerary Void snimljen 2022. ali tek sada ponuđen javnosti na uvid. I, mislim, dobro je da jeste jer je ovo vrlo lepa kombinacija death metala sa malo post/ hardcore halucinacija, sve agresivno a opet malo i suptilno, sa zujećim, na momente disonantnim gitarama i dobrim, razbijačkim gruvom. Četiri pesme brutalne krljačine za onoliko para koliko sami odredite – to je PREPOŠTEN dil:
https://bridgeburnernz.bandcamp.com/album/funerary-void
Bogami jako krljaju Šveđani Caedem na svom debi albumu, Tales of Bitter Ends. Ovaj trio radi od 2018. godine i imao je više kraćih izdanja tako da se može reći da je ovaj album dobro skrčkan i pripremljen pa se to čuje i u veoma sigurnoj svirci, u produkciji koja tradicionalnu švedsku težinu i debljinu dobro rekonstruiše (mada je, naravno, zvuk bez mnogo dinamike), u pristojno napisanim, zrelim pesmama. Caedem ne izmišljaju toplu vodu i njihova muzika je kombinacija sigurnog trešerskog krljanja i mošerskog gruva, ali kvalitet rifova, aranžmana i generalne prezentacije je veoma visok i ja bendu dajem sve preporuke:
https://caedem.bandcamp.com/album/tales-of-bitter-ends
Horrific Visions je dosta generičko ime za death metal bend ali ovaj kvintet iz Teksasa ima sasvim dobar debi album, Remnants of Atrophy. Pričamo o tehničkom, brutalnom death metalu koji izlazi iz šinjela velikih prethodnika kao što su Suffocation i Deicide i nastavlja u smeru slam krljačine majstora kao što su recimo Devourment. Mislim, treba li još nešto da se kaže? Članovi sviraju ili su svirali u MASI drugih bendova, zvuk je dosta nabudžen ali ipak ima nekakvu dubinu i dinamiku, pesme forsiraju jebene rifove i dobar gruv i sve je brutalno a pitko!
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/remnants-of-atrophy
Sālik iz Filadelfije imaju osoben, originalan death metal zvuk, sa naglašenom bas gitarom, dekadentno izvitoperenim vokalima i osećajem da su ovo ljudi koji vole da sviraju i druge žanrove a death metal im samo u ovom trenutku jako prija. EP Temples Burning In The Sky je kolekcija pesama finog gruva i dobrih, bolesnih rifova, producirana jeftino i znalački i meni je veoma lepo legla:
https://salik.bandcamp.com/album/temples-burning-in-the-sky
Ekstremno solidan death metal stiže i iz Nizozemske na novom EP-ju postave Imprisoned in Flesh. Ovi momci nemaju album, ali su do sada, za petnaest godina rada, izdali masu EP-jeva i Malignant Mankind je jako sigurno isporučen paket old school death metala produciranog starinski i odsviranog sa pakosnim entuzijazmom. Ako volite stari Cryptopsy, Imprisoned in Flesh kolju u sličnom maniru i vrede vašeg vremena i para:
https://imprisonedinflesh.bandcamp.com/album/malignant-mankind
Davimo se u kućnim slem projektima, ali duo iz Floride i Oregona Mutilatrix se izdvaja solidnim kvalitetom a što se potvrđuje i objavljivanjem za Inherited Suffering. Drugi album ovog projekta, Irreversible Aberration ne nudi nikakve posebne stilske inovacije – ovo je standardni naučnofantastični slamming death metal granitno čvrste produkcije i neumoljive agresije – ali je SOLIDAN. Gitare, onoliko koliko se razumeju pod strahovitom kompresijom, izbacuju kul rifove, ritam je čvrst i plesan a vokali su briljantno dehumanizovani i pretvoreni u prijatne, vlažne teksture koje oplemenjuju muziku. Ni malo, dakle, originalno, ali LEPO.
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/mutilatrix-irreversible-aberration
Ne biste očekivali od benda sa imenom Etemenanki da prži ovako jak (ili ikakav) death metal, ali ispostavlja se da to ima neke veze sa nekakvim mesopotamskim mitologijama. Etemenanki su iz Njemačke i debi album, Acts of Violence im je vrlo zabavan, sa energičnom, brzom a onda i dosta simpatično progresivnom svirkom. Zvuk je solidan, izvedbe žustre, tempo jak i ovo se sluša sa mnogo apetita:
https://etemenankidm.bandcamp.com/album/acts-of-violence
Bristolski Esca, pak, treskaju progresivnim death metal koji bi u nekom širem smislu mogao da se uporedi sa onim što su radili Death polovinom devedesetih. OK, album Thalassophobia nije možda tako napredan u odnosu na stanje savremenog death metala kako su to bili albumi Death u to vreme, ali je simpatičan, sa dosta ukusno melodičnih tema, prijatnim gruvom, bez naročito mnogo agresije. Bend postoji tri godine, ovo mu je debi album i vredi da se čuje:
https://escaband.bandcamp.com/album/thalassophobia
Imamo i novi album brazilskih Rotting Paradise, sada u osveženoj postavi – sva tri člana osim osnivača, Sodomizera, su nova – i sa, naglašava se, PRAVIM bubnjarem. Enivej, ovo je black-death/ war metal i nije preterano maštovit. No, Rise of a New Paradise ima tehničku kompetenciju, ima energiju i prihvatljivo dobar zvuk za nešto što je emanacija mračnih, korozivnih andergraund gibanja, tako da je to sve u redu. Da su pesme kraće bilo bi mi bolje jer bi solidni rifovi bili efektniji i ne bi stigli da se „potroše“, no i ovako se to okej posluša:
https://rottingparadise.bandcamp.com/album/rise-of-a-new-paradise
Singapurski Atrox Avalanche se odlično predstavljaju na svom prvom demo snimku, Demo2026. Ovo su dve pesme brutalnog death metala koji je „brutalan“ pre svega žanrovski, zbog blastbita i energičnog tempa, ali u suštini je uredan, prijemčiv, sa srazmerno razgovetnim vokalima, finim rifovima, tečnim, prijatnim aranžmanima. Ljudi imaju i solidan zvuk i sve ih prikazuje u najidealnijem mogućem svetlu, a cena je koliko date pa je i to idealno:
https://atroxavalanche.bandcamp.com/album/demo-2026
I Japanci Spiritual Healing imaju odličan prvi demo snimak, naslovljen samo Demo, i ovo je jako dobro napisan i vrhunski odsviran death metal. Iako ime benda, naravno, jako sugeriše grupu Death kao primarni uticaj, Spiritual Healing sviraju brže, brutalnije i bliži su brutal death predlošcima nalik, recimo, japanskim kolegama Desecravity, samo bez izražene „tehničke“ komponente. No, ovo su i dalje tehnički kompetentne, odlično napisane pesme sa megadžulima energije, sjajnim rifčinama, dobrim gruvom i za demo snimak odličnim zvukom. Najjače preporuke:
https://spiritualhealingtokyo.bandcamp.com/album/demo
Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS
Miracle Cat su dva lika iz Kalifornije sa neobaveznom, instrumentalnom muzikom. Bend ovo što radi zove „party black metal“ ali album Heatwave je bliži mathcoreu, sa svojim progresivnim idejama i nervoznim aranžmanima. Producirano je pristojno, svirka je odlična i mada ovo nema pretenziju da bude neki veliki gejm čejndžer u metalu, nudi ugodan, skoro pa surf rock pogled na distorziranu duo-muziku:
https://miraclecat.bandcamp.com/album/heatwave
Les Claypool je ponovo sa nama nakon par kratkih nedelja i to je divno. Return Of The Live Frogs: Volume 1 je novi živi EP njegovog projekta Colonel Claypool’s Fearless Flying Frog Brigade i to su četiri pesme, svirane uživo, dakako, briljantno psihodeličnog progresivnog roka sa jazz-funk osnovom. Ma znate već, ne mora da se objašnjava. Ovo je istovremeno i matematički precizno i sumanuto tako da, izvolte:
https://primusband.bandcamp.com/album/return-of-the-live-frogs-volume-1
Za tradicionalniji prog-rok imamo švedsku ekipu Agusa. I njihov album Panacea je sviran uživo i ovo je briljantno snimljena i još briljantnije odsvirana gomila fenomenalnog materijala (a sa samo tri pesme) koji se jako oslanja na progresivu sedamdesetih godina – naravno da je flauta PROMINENTNA i da se Edvard Grieg čuje baš kad treba – ali je pritom vrlo ambiciozan u kompozitorskom, aranžmanskom i izvođačkom smislu. Plus, još jednom da naglasim, zvuk je fantastičan tako da se u ovome uživa bez ikakve rezerve a za sladokusce ima da se kupi i vinil:
https://agusaband.bandcamp.com/album/panacea
E, sad, Blindead 23 su progresivni post-metal, a što znači MNOGO dramatične vriske, šugejzerskih plutanja i dinamičkih ekstrema na debi albumu Deuterium Ovde sviraju članovi uglednih poljskih postava poput Katatonia i Behemoth pa niko ne treba da se brine za kvalitet i čak i ovako namrgođena osoba poput mene će u progresivnom delu muzike Blindead 23 naći dosta interesantnog za sebe:
https://peaceville.bandcamp.com/album/deuterium
Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL
Steel Dragster su hard rok bend iz Barselone osnovan pre dve godine, ali sa zvukom i stilom koji zvuče kao da je bend u svom zenitu bio početkom osamdesetih. Ovo mislim kao kompliment jer Steel Dragster na albumu Steel Dragster zvuče kao idealna prelazna forma između ’70s hard roka na tragu Whitesnake i AC/DC i novijeg, zrelog heavy rock i heavy metal zvuka na rasponu od Y & T do Dio. Kvaliteti su tu: pevač, Héctor Siviane ima moćan, bogat glas, instrumentalisti su odlični i kuvaju za sve pare a pesme su pune proverenih fora koje ipak zvuče sveže i potentno kad se ovako dobro i ubedljivo sviraju. Ima i jedna obrada ’70s udarnika Grand Funk Railroad, plus je i miks odličan pa ovaj album starim hard rokerima i hevi metalcima mogu da preporučim iz sve snage:
https://steeldragster.bandcamp.com/album/steel-dragster
Za porciju vrlo kvalitetnog sleaze metala tu je Metalmorphosis, treći album švedskih Confess a koji su ekipa što malo manje od dve decenije radi muziku po uzoru na najneonskiju stranu osamdesetih. Confess izdaju za Frontiers i naravno da su uglancani i upeglani do maksimuma. To ovoj muzici svakako i prija i ako volite, ovo će biti sasvim po vašem ukusu:
https://confessmusics.bandcamp.com/album/metalmorphosis
Crimson Day nisu bend posebno po MOM ukusu, ali, mislim, DOBRI SU. Četvrti album ovog finskog benda, Dark Dimension nudi mišićav moderni heavy metal sa trešerski tvrdim matricama, melodičnim, folkerskim temama i vrlo solidnom pevačicom u liku žene po imenu Milka Uusitalo kojoj je ovo drugi album sa ovim bendom. I, da, žena se zove Milka, ne smarajte. Enivej, meni je ovo pitko i slušljivo ali mi je i kao da je neko rekao mašini da uzme poslednja 3-4 albuma Iron Maiden i preradi ih za publiku koja sluša prevashodno komercijalniji metalcore. Vama to APSOLUTNO ne treba da smeta da se u ovo udubite i u njemu uživate:
Embrace Of Souls ne snimaju za Scarlet records, ali jesu Italijani koji sviraju supercheesy power metal sa simfonijsko-operskim elementima tako da i na neviđeno znate da li će vam se dopasti. Novi album, The Battle of the Dead, treći za pet godina, je toliko zaslađen i cheesy da posle slušanja morate da istrčite pet kilometara i radite na džaku jedno 45 minuta, ali ko voli istrpeće i to:
Ali onda imate Moonlight Haze koji APSOLUTNO snimaju za Scarlet records, takođe su iz Italije i novi EP (ali u stvarnosti minialbum) Interstellar Madness im je kao da slušate rvanje između simfonijskog orkestra i metal benda u džemu od malina sa izvrsnom pevačicom koja treba da presudi ko pobeđuje ali se suviše dobro zabavlja i ne želi da ovo prestane. Supercheesy, superkiči ali ko voli, ovo je odlično:
https://moonlighthaze.bandcamp.com/album/interstellar-madness
Isto za Scarlet snimaju i Vision Divine, isto Italijani i isto melodični power metalci. EP A Clockwork Reverie je uz sve multitrekovane vokale i himnične refrene, nešto malo bliži tradicionalnom heavy izrazu, sa klavijaturama umesto okrestra i čvrstim miksom. Sasvim pitko! A i sedam pesama, ima tu dosta muzike:
Da se malo detoksikujete od svega toga slatkog, tu su Nashville Pussy sa prvim izdanjem za osam godina, EP-jem 10 Inches of Pussy – Season 1. Ovde se ne filozofira nego se jebe (but mostly drka) sa četiri pesme rokačkog rokenrola i južnjačke nadrkanosti od koje poštena žena poput mene malo i pocrveni, ali, mislim, LEPO JE. Plus, skroz analogno snimljeno, to se uvek ceni:
https://nashvillepussy1.bandcamp.com/album/10-inches-of-pussy-season-1
Simpatični su mi Španci Fear Crowd na svom četvrtom albumu, Ecos de Oscuridad a koji donosi puno melodične svirke sa dualnim gitarskim harmonijama preko čvrstih, blago trešerskih matrica. Ako volite Dream Theater i Iron Maiden ovde ćete naći puno razloga za sreću a najveći je, za mene, pevačica Leire García koja ima odličnu tehniku i glas sa patinom i dovoljno prljavštine da oplemeni ovu melodičnu, poletnu muziku. Lepo:
https://fearcrowd.bandcamp.com/album/ecos-de-oscuridad
Za Šveđane Hellforce odmah znate kako zvuče, čim vidite logo i sliku. Debi EP, City of Dis je žestoki, melodični ali sirovi metal na secištu klasične heavy ekspresije i ranog prodiranja andergraund speed i thrash formi u mejnstrim. Ova tri momka, aktivna kao Hellforce od prošle godine, sviraju dobro, imaju vrlo solidan zvuk i razumeju ovaj tip muzike, nudeći nimalo početnički a opet mladalački spontani METAL za mlado i staro. Odobrava se iz sve snage:
https://hellforce.bandcamp.com/album/city-of-dis
Armored Saint sviraju od 1982. godine i svaki njihov novi album zaslužuje pažnju. Emotion Factory Reset nije PRETERANO sjajna ploča ali ona sadrži dovoljno punokrvnog heavy metal zvuka koji pritom ne zvuči kao puka reciklaža najboljih dana ove ekipe, pa je svakako preporučujem pažnji. John Bush je pevač sa priličnom harizmom i glas mu je i u sedmoj deceniji života upečatljiv, a svirka na momente zna da bude baš moćna. Nisam siguran šta je bend hteo sa tim naslovom albuma, ali ajde dobro, produkcija je OKEJ, neke od pesama imaju kul eksperimentalne momente i ja sam sasvim srećan da ovaj bend i dalje postoji i radi:
https://armoredsaint.bandcamp.com/album/emotion-factory-reset
Brazilce Lybrian malo koče vokali na debi albumu Labyrinth of Dreams, a koji, sa svojim dosta isforsiranim izvedbama – između melodičnoh falseta i death metal urlanja – nekako nikako da se uklope sa muzikom koja je melodični power metal što dosta polaže na gitarsku pirotehniku. No, dobro, bend makar zvuči originalno sa tim power metal matricama (koje koriste i dosta sintisajzera i klavira pored gitarčina i bubnjeva) i raznorodnim vokalima tako da svakako podržavam eksperimentisanje i osobeni izraz:
https://lybrian.bandcamp.com/album/labyrinth-of-dreams-2
Uvek kada u rok bendu vidite da imaju šest članova u postavi znate da MISLE OZBILJNO. U slučaju grčkih power metalaca Valor ovde pored dve gitare imamo i full-time klavijaturistu koji dodaje njihovom inače žustrom i energičnom zvuku malo mekše teksture i to zvuči vrlo lepo. Četvrti album benda koji postoji preko dvadeset godina, Ark of Time, je vrlo sigurno napisana power metal ploča melodičnih, optimističkih tema, raspevanih gitara, čvrstog ritma, dobrih vokala. Ovo je više „epski heavy metal“ nego „čvršći pop“ verzija power metala i meni se to dopada, pogotovo u pesmama višeg tempa kao što je otvaračka The Postludian Race, zarazna Secrecy ili šmekerski-epska The Final Battle. Fino sve na gomili a klavijature se JEDVA čuju:
https://valor-gr.bandcamp.com/album/ark-of-time
Sandstorm su kanadsko-švedski heavy metal projekat i, pošto im je EP Dungeon of Death izašao za Dying Victims Productions, jasno je da je ovo baš old school, više u stilu melodičnijeg, progresivnijeg heavy metala sedamdesetih nego distinktnije agresivne ’80s varijante. Da su kompletno iz Švedske, Sandstorm bi se perfektno uklopili u njihov aktuelni novi HM talas – i muzika i produkcija su im patinirane i prijatno retro, a bend sve izvodi sa puno duše i ljubavi. Šest pesama, MNOGO sreće:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/dungeon-of-death
Isti izdavač ima i debi album grčkih Night Spectre, naslovljen isto Night Spectre i ni ovde nema greške. Osnovani 2024. godine, Night Spectre su prelazni oblik između NWOBHM pravovernosti i proto-thrash zvuka, njihov heavy metal je čvrst i energičan a opet melodičan i cheesy na sve prave načine. Ima ovde dosta mejdnovskih gitarskih harmonija ubačenih u trešerskije matrice i to odlično funkcioniše, album ima uglavnom dobar, povisok tempo i nepretencioznu, funkcionalnu produkciju pa mogu samo da konstatujem da Dying Victims Productions poslednjih par godina ne da nemaju loše nego ni prosečno izdanje. Sve benger do bengera:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/night-spectre
ALBUM NEDELJE
Apsolutna black-thrash obliteracija dolazi na EP-ju Warlike Emanations trija Obliviator iz Merilenda. U ovoj ekipi sviraju dvojica članova takođe blek-trešerskih Desolus koje sam tako jako pohvalio prošle nedelje a gitarista i pevač, dvadesetjednogodišnji Garrison Wright onda ovde dodaje još gasa za muziku koja je superbza, superprecizna, superiorno divljačka a impresivno precizna. Produkcija je vrlo solidna, tempo zaslepljujuće visok, bend ispaljuje jedan surovi rif za drugim PLUS imamo obradu Kreatorove Pleasure to Kill na kraju tako da je sve SAVRŠENO. Najjače preporuke:
https://obliviatormd.bandcamp.com/album/warlike-emanations
