Eto nas. Praznik rada, novi Venom, dva albuma nedelje koji stižu iz Belorusije i Čilea – objektivno, niko nije smeo da se ni nada da će ovo biti tako dobar vikend. Idemo:
Deo 1: BLACK METAL
Novi Necrohymn EP i nova porcija trešiziranog i pankiziranog blek metala iz Japana, sa sve opsesijama koje se tiču erotike i seksa obeleženih satanskim programom. Bride of Hell, kako se EP zove, makar sugeriše da će taj, jelte, seks, biti u nekakvom formalnom kontekstu ali ostale pesme se zovu Satan Blesses the Bed of Sin, Satanic Bitch i Hellfuck the Fucking Whore, tako da znate da ovde ima dosta, jelte, hardkora. Muzika jednostavna i prijemčiva, zvuk jeftin, funkcionalan i sve je na gomili savršeno simpatično.
https://necrohymn.bandcamp.com/album/bride-of-hell
Poljski blek metal dvojac Meresin ima drugi album, Anthems of Hatred i, iako on počinje jednim melodičnim, obrednim napevom koji ne sugeriše baš isključivo mržnju, naravno da se radi o albumu visokog intenziteta i negativne emocije. No, Poljaci gonna Poljaci pa je ovo veoma atmosferično i melodično i zaista naglašava himnični element muzike, sa pesmama koje nude epski, slojeviti zvuk i dopuštaju vam da meditirate dok ih slušate. Lepo:
https://vianocturna.bandcamp.com/album/anthems-of-hatred
Cairiss su ekipa mladih i lepih žena i muškaraca iz Sautemptona a koja svira post-blek metal. I to je, onako, baš raspevano, melodično, ekspresivno. EP Integrate ima dve pesme sa dosta akustičnih gitara i setnih akorda ali kad se krlja, krlja se pošteno a pevačice Freya-Jane Brown i Lydia Williams znaju i da moćno zavrište. Ljupko:
https://cairiss.bandcamp.com/album/integrate
Novi EP ukrajinskog atmoblek projekta Svrm se zove Мертвий край i ovo je sada toliko melanholično i melodično da skoro može da se pušta i običnom svetu i da oni ne ustuknu već, naprotiv, da promrmljaju da taj blek metal nije ni tako loš. Svrm za ovu priliku nije jednočlani bend – Cronin, dugogodišnji saradnik Sergeja Tkačenka se ovde pridružio na bas gitari i to rezultira i malo uglancanijim, ne baš skupim ali malko skupljim zvukom. Pesama je pet, sve su jako tužne ali i moćne i lepe i, mislim, ovo je vrhunski atmosferični blek metal iz riznice projekta koji je apsolutno izdržao test vremena i zavređuje svaku pažnju. Verzija koju dobijate na Vendettinom Bandcampu ima i bonus, dva starija EP-ja dodata iza novog materijala tako da je ovo sjajan dil:
https://svrm.bandcamp.com/album/–16
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/–6
Ashen Horde imaju novi album i ja nisam siguran da li ovaj bend uopšte danas treba da vodimo kao blek metal. Kalifornijski tim je sa svojim petim albumom, The Harvest, svoj progresivni otklon još više pojačao i kako je ovo prvi „nekonceptualni“ album koji Ashen Horde snimaju, tako je i muzika oslobođena da bude raznovrsna i stilski eklektična. Recimo da se to sve i dalje može smatrati ekstremnim metalom, i ovde svakako i dalje ima ispada blek metal krljanja ali su pesme daleko komunikativnije nego što je ikakav prosek za blek metal a progresivni aranžmani su ukusno urađeni da akcentuju kontraste između melodičnosti i agresije i generalno slušaocu obezbede puno iznenađenja i uzbuđenja. Fino:
https://ashenhorde.bandcamp.com/album/the-harvest
Debi album transatlantskog projekta Eveale, naslovljen Enter the Woodland Realm je možda manje progresivan i bliži propisnom blek metalu ali je ovo i dalje PRILIČNO progresivan i eklektičan materijal. Ovaj američko-britanski duo radi muziku koja je atmosferična na osnovu zanimljivih rifova i njihovog pažljivog aranžiranja i odlično zvuči na ovoj dinamički raznovrsnoj, lepo produciranoj ploči:
https://eveale.bandcamp.com/album/enter-the-woodland-realm
B.A.M.N. je treći a prvi postpandemijski album za francuski satanistički blek metal sastav Malhkebre i ovo je hermetična muzika koja ne polaže mnogo na tehniku i produkciju. Naprotiv, B.A.M.N. je osvežavajuće sirov album i u zvuku ali i u tome kako pesme mogu da rade šta hoće i da odu kuda god hoće, bez kopipejstovanja uobičajenih blek metal obrazaca. I, OK, negde je ova sloboda efektna, negde manje efektna, ali bend radi nešto svoje i to je vrlo francuski i vrlo cool:
https://malhkebre.bandcamp.com/album/b-a-m-n
Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK
Njujorški stoner rokeri Sons of Ghidorah najavljuju svoj dolazeći, četvrti album, za Argonauta Records singlom Thin Red Line i naslovni komad je glasna a melodična hard rok pesma koja nastavlja putem što ga je bend gradio na prethodnih par izdanja. Dakle, ovo je dobar gruv, melodija je evokativna pa i malo, jelte, sleazy, kao da joj je u glavi povratak ’80s neonima i erotici, a vokali Marka Giuliana su i dalje prilično, jelte, karakterni i nisu za svakoga ali bendu daju identitet. E, sad, jebiga, sa druge strane je obrada Waiting for the Sun i, mislim, ovo je klasičan primer kako B strana apsolutno zaseni A stranu jer je sa A strane singla dobra pesma a sa B strane jedna od najboljih pesama ikada napravljenih u rokenrolu. I pritom je Sons of Ghidorah izvode BRILJANTNO. Obavezna lektira:
https://sonsofghidorah.bandcamp.com/album/thin-red-line
Omiljeni instrtumentalni psihodeličari iz Madrida, Jhufus imaju novi (mini?)album, Horizon I i to je pet ugodnih space-rock meditacija sa prozračnim zvukom, kvalitetnim gruvom, umiljatim sintisajzerskim valovima što zapljuskuju vaš mozak uronjen u dopamin dok sluša nenametljive ali lepe gitarske fraze. Jhufus sa ovim albumom ne donose ništa ovo, inventivno ili originalno ni svom opusu ni psihodeličnom roku generalno, ali on je PRIJATAN sve vreme i to je dovoljno:
https://jhufus.bandcamp.com/album/horizon-i
Mađari psychedelic source records su upravo izbacili split sa danskim Øresund Space Collective i srećni su ko kuče u liftu. Ovo su dva kolektiva koja sviraju sličnu, instrumentalnu, psihodeličnu, na licu mesta džemovanu/ improvizovanu muziku i koja jedan drugi obožavaju tako da je ovaj album samo realizacija nečega što je bilo praktično zapisano u zvezdama. PSR imaju tri kompozicije sporog, suptilno rađenog psihodeličnog gruva u različitim postavama (na prvoj Krisztina Benus iz Lemurian Folk Songs svira klavijature i sjajno je ponovo je čuti) i, naravno, zvuče sjajno. ØSC sa svoje strane imaju jednu kompoziciju urađenu u studiju u Švedskoj 2024. godine i ovo je nešto više od dvadeset minuta kosmičkih plutanja i transdimenzionih gestova. Ima i vinil a PSR svoju stranu kao daunloud prodaju po uobičajenih koliko-date-dinara. Nezaobilazno:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/split-with-resund-space-collective
https://oresundspacecollective.bandcamp.com/album/split-lp-with-psychedelic-source-records
https://echodelickrecords.bandcamp.com/album/split-lp-3
Montrealski trio Seum na svom trećem albumu (za pet godina), pak, nudi uzbudljivi, fazirani i veoma nisko naštimovani stoner rok spakovan u energične trominutne pesme sa puno gruva i urlanja. Parking Life je ekonomična ploča koja pre svega pleni zvukom (bas-gitara je MONSTRUOZNA a bend i nema običnu gitaru) a pesme uspevaju da budu besni, zabavni komadi frustracije i moćnog bluzerskog gruva. Imate da kupite vinil (bar u najavi), kasetu i CD a bend daunloud nudi po ceni koju sami odredite:
https://seumtheband.bandcamp.com/album/parking-life
https://fallingapartrecords.bandcamp.com/album/far006-seum-parking-life
Debi album pitsburških Stalemate of Wills se vodi kao stoner-sludge metal ploča mada je istina i da Stalemate of Wills više vuku na thrash metal ali koji se svira sporo. Dakle, Existence Denied je ploča sporijeg, teškog gruva sa disciplinovanim denflovanim rifovima i grubim vokalima i nekako se smešta na sasvim pristojno mesto između, šta ja znam, Crowbar i Pantere. Eto, ako volite, poslušajte, solidno je:
https://stalemateofwills.bandcamp.com/album/existence-denied-2
Ne znam da li pamtite Gruntruck, a što je bio bend iz Sijetla sa kraja osamdesetih nastao od Skin Yard, The Accused i Final Warning (i sa zanimljivim vezama sa Soundgraden). Gruntruck su izdali dva albuma početkom devedesetih za Roadrunner, a treći, snimljen ali originalno neobjavljen, izašao je tek 2017. godine, skoro deceniju nakon što je pevač i gitarista Ben McMillan umro. Bedak. No, ima ljudi koji se sećaju grandžersko-teškorokerske prirode benda pa sada imamo Inside Machine – A tribute to GRUNTRUCK, kompilaciju osamnaest bendova sa raznih strana sveta koji obrađuju Gruntruck. Izdavač, francuski Bitume naglašava da ovo nisu samo sviranja Gruntruckovih pesama već osobene vizije, ali većina pesama ovde je svakako dobar, gruverski teški rok i mada mislim da nisam čuo ni za jedan jedini od bendova na albumu, ovo je vrlo prijatna ploča vredna vašeg vremena:
https://bitumeprods.bandcamp.com/album/inside-machine-a-tribute-to-gruntruck
Phantom Logic su odnekud iz Amerike i sviraju instrumentalni, džemerski heavy psychedelic rock u trio postavi. Okej je to, sa dosta mišića u gruvu ali i multitrekovanom gitarom koja šara po stratosferi i donosi potrebne psihodelične vibracije. Nije ovde ništa posebno inventivno i maštovito ali je pitko i album Salton Dust stoji na nekoj finoj tački između tvrdog, rifaškog stoner roka i lelujave, ozbiljno drogirane psihodelije:
https://gloryordeathrecords.bandcamp.com/album/salton-dust
Birmingemski The Dead At Sea imaju istu takvu postavu i isto sviraju instrumentalni heavy psych ali su oni malo prozračniji u zvuku, manje tvrdi u gruvu, skloniji da više rade repeticiju i hipnotišu slušaoca. Njijov album, III, je i sam gomila džemova koja profitira od žive, spontane energije i njegov sirov zvuk je fin kontrapunkt srazmerno melodičnijim i atmosferičnijim kompozicijama:
https://deadatsea25.bandcamp.com/album/iii
Thundergoat su tri lika iz Viskonsina sa dosta simpatično drogiranim stoner-doom zvukom. Najnoviji EP, Earthbound & Down ima dve pesme ali ni jedna se ne zove Earthbound ili Down, no obe su o drogiranju i zvuče baš solidno debelo, teško, masno. Zvuk je kvalitetan, svirka profi, rifovi su dobri a bend i pored sporog tempa emituje strašnu količinu energije u svemir, dakle, sve kako treba:
https://thundergoat1.bandcamp.com/album/earthbound-down
Hallow’s Victim su pak iz Čilea i to je psihodelični doom metal sa prilično garažnim, jeftinim zvukom ali propisnim koktelom satanizma i narkofilije u tom zvuku i generalnim interesovanjima. Mislim, debi album im se zove Devil’s Lust, prilično je jasno na koju stranu tu vetar duva i mada bend, dakle, nema neku skupu produkciju, gitare su naštimovane nisko a pesme se vuku kao prebijeni zombiji na pečurkama. Korektno:
https://hallowsvictim.bandcamp.com/album/devils-lust
Tombstunner iz Mičigena sviraju bučan, energičan stoner rok sa dosta elemenata groove metala u svom zvuku. No, album Mass Hypnosis Up the Dosage je meni prilično simpatičan, ako na stranu stavim da je masterovan tako da se sve izgužva, sa lepim rifovima, kompozicijama koje počivaju na dobrim rifovima i puno energije. Sasvim korektno i pitko:
https://tombstunner.bandcamp.com/album/mass-hypnosis-up-the-dosage
Psychedelic Witchcult je najgeneričkije zamislivo ime za psihodelični doom metal bend i, svakako, čim ga pročitate znate kako će bend zvučati. No, ovaj švedski trio nije i loš i mada im je EP Ritual Live Sessions veoma predvidiv sa svojim podrumskim, mutnim zvukom i post-sabatovskim psihodeličnim džemovanjem, on nesumnjivo radi posao. Pesama su svega dve ali kumulativno prebace dvadeset minuta, a druga je VRLO drogirana verzija Pink Floydove Set the Controls for the Heart of the Sun. Odobrava se:
https://psych-witchcult.bandcamp.com/album/ritual-live-sessions
Francuzi Brüle valjaju nešto malčice studijski upeglaniji okultni stoner-doom na svom drugom albumu, Beltane. No, i ovde je sirovost zvuka deo plana a bend ima prijatnu kombinaciju teških, snažnih doom ritmova, melanholičnih rifova i okultnog pevanja. Sedam pesama, ima i vinil pa poslušajte:
https://thebandbrule.bandcamp.com/album/beltane
Imamo poslasticu za sludge metal publiku, pogotovo ako je ta sludge metal publika matorija i ima nežne, nostalgične emocije ka rok, metal, pank itd. pesmama iz sedamdesetih i osamdesetih. Naime, sludge metal velikani -(16)- su ove nedelje za Heavy Psych Sounds Records izdali album svojih obrada pesama iz ovog perioda naslovljen Forgeries Vol 1, 1972 – 1984 i mislim da je realno da kažemo da je ovo verovatno jedina ploča ove godine na kojoj ćete rame uz rame čuti obrade Scorpionsa, Blue Oyster Cult i Rudimentari Peni, pa onda Bee Gees (!!!), UFO pa Black Flag. Mislim, KAO DA SU MENE PITALI. Naravno da Bobby Ferry i ekipa ovde zvuče ubitačno a eklektični izbor muzike zapravo demonstrira koliko -(16)- u stvari imaju veliki raspon. Sjajno je i NARAVNO da ima i Black Sabbath i Kiss pa i Fear.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/16-forgeries-vol-1-1972-1984
Imamo novi album projekta Some Pills for Ayalla i na trenutak je sve u redu sa svetom. Naš omiljeni čileanski heavy psihodeličar, Néstor Ayala Cortés jer sa Incarate napravio ploču familijarnog, toplog i gruverskog psihodeličnog roka sa teškim, masivnim, distorziranim zvukom ali bez agresije. Naprotiv, ovo su prijateljske, ugodne pesme koje idu bez žurbe i slušaoca sa sobom vuku kroz pustolovne pejsaže psihodelije i somnambulne sektore svemira. Cortés se uglavnom oslanja na dobar gruv i repeticiju, te na svoje osobeno pevanje i stvari i u ovoj skromnoj, jeftinoj produkciji zvuče kako treba:
https://somepillsforayala.bandcamp.com/album/incarnate
Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL
Ural su iz Italije i sviraju odličan thrash metal. Njihov četvrti album, Anthropic Genetic Involution ima i tehnički glanc i ulični karakter, i progresivnije elemente i pošten, znojav mošerski program. Pošto sam lenj čovek, reći ću da mi Ural zvuče kao da su se potrudili da se smeste između Dark Angel i Sepulture cirka 1989. godine, a onda su na to dodali još mnogo svojih odličnih ideja, pažljivo isproducirali album da se sve dobro čuje a da ne izgubi dušu (i dinamiku) i završili sa nečim ODLIČNIM u katalogu:
https://uralthrash.bandcamp.com/album/anthropic-genetic-involution
Senttura su simpatični belgijski thrash metal kvintet sa EP-jem Ex Cineribus a koji je prvo njihovo izdanje „studijskog kvaliteta“. I nije rđavo, sa tri pesme srednjetempaškog ali pitkog metala koji ima i melodiju i blagi „alternativni“ prizvuk a da opet baštini i propisne metal rifove i komponovane solaže. Vrlo pristojna produkcija i nova postava benda što se ovom prilikom pokazala u odličnom svetlu:
https://senttura.bandcamp.com/album/ex-cineribus
Batavia su virdžinijski thrash metal trio osnovan 2021. godine i sada sa prvim dužim izdanjem, minialbumom nazvanim isto Batavia. Ovo je pet pesama mid-tempo thrash metala sa jasnim uticajima Metallice iz perioda Ride the Lightning/ Master of Puppets, Testamenta iz istih tih godina itd. Svakako imam dosta naklonosti prema ovakvom zvuku i Batavia to i rade sasvim kompetentno, a to da je produkcija vrlo jeftina samo još dodaje simpatičnu DIY patinu old school muzici:
https://batavia3.bandcamp.com/album/batavia
Španci Oniric Prison postoje nepunih deset godina, imaju dva EP-ja iza sebe i sada daju dosta jaku ponudu sa svojim debi albumom, Peregrine Mosh Squad. Ovo je kvalitetan, tehnički vrlo ubedljiv thrash metal, a koji opet ima prostora za malo melodije i atmosfere između vratolomnih krljanja i mošerskih predaha. Produkcija je glasna, bučna i nije da ne bi mogla da bude suptilnija, ali bend dosta toga nadoknađuje zbilja odličnom svirkom i ovo je ploča koja se sluša sa apetitom:
https://oniricprison.bandcamp.com/album/peregrine-mosh-squad
Autralijanci In Malice’s Wake zvuče vrlo inspirisano na svom petom albumu, The Profound Darkness, možda i jer im je prvi posle pandemije. Na njemu njihov thrash metal dobija jako mnogo death metal energije, sa prilično epskim atmosferama a onda i sa dosta brze tehničke, agresivne svirke. No, ovde svakako ima i mnogo propisnih moš delova i ložačke rif-bakljade i mada je produkcija prebučna za moj ukus (ali meni je BAŠ teško udovoljiti), album je pun ideja i znojavog, poštenog rada i preporučuje se lako i od srca:
https://inmaliceswake.bandcamp.com/album/the-profound-darkness
Mystic je jedan čovek iz Ukrajine – Іван Семещенко – koji svira sirov, neprerađen, iskren thrash metal. Debi album, Національна Лотарея ne osvaja nekakvim originalnim konceptima i idejama koje nikada niste čuli već više neposrednošću, žustrinom u svirci, baš tom sirovom energijom iza koje se čuje čovečija emocija. Nije ovo, da se razumemo, zanatski siromašno niti je posebno loše producirano, naprotiv, korektno je, ali je pre svega jednostavno, lišeno mrsomuđenja i UDARA:
https://mysticthrash.bandcamp.com/album/-
Venom nisu snimili album jedanaest godina, ali, evo, sad jesu i, mislim, Into Oblivion je najmanje komplikovana ploča koju ćete čuti ove nedelje. Cronos i njegova dva saradnika (koja su, da se, razumemo, obojica u bendu više od petnaest godina) ovde drljaju vrlo prepoznatljivo venomsku kombinaciju NWOBHM zvuka, ranog speed i ranog black metala i to je koncepcijski prosto PRIRODNO i organski, a i svirka i produkcija slede iste ideje i zvuče kao da je bend ovo izudarao za dva sata u garaži. Ne u negativnom smislu, ovde svakako postoji zanatski standard koji očekujete od benda što postoji od kraja sedamdesetih i aktivno nastupa decenijama, poenta je više da Venom ne pokušavaju da se izmisle od nule već naprosto nastavljaju jednom prirodnom putanjom prljavog, neodoljivo zaraznog rokenrola I to je prelepo. Mislim, kad Venom u 2026. godini mogu da izbace album pored kojeg Darkthrone zvuče kao da se previše trude u studiju i nisu dovoljno tr00 onda znate da se nismo džabe budili prvog Januara:
https://venomlegions.bandcamp.com/album/into-oblivion
Švedski black-thrasheri Bewitched nisu snimili album DVADESET godina, ali ko čeka, taj dočeka. Diabolical Death Mass je šesti album za ekipu iskusnih veterana čiji članovi sviraju u Naglfar i još nekim uglednim bendovima i ovo je od početka do kraja TRIJUMF. Bewitched besprekorno kombinuju melodičnost i stilizacije blek metala sa prljavim trešerskim rifovima i sviraju sa baš OZBILJNIM satanskim apetitom. Otvarač, Diabolical Death Mass je preopasna, rokerska metal himna a posle toga kreću motorhedovsko-batorijevsko-venomska čukanja i sve je odlično, sa energijom spontane, uigrane rokenrol postave i kvalitetnom modernom thrash produkcijom. Kidanje:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/diabolical-death-mass
Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND
Mind Operator su tu, po svojim rečima, da reprezentuju ženevski hardkor. Fajn, što ne bi Ženeva imala hardkor scenu? Enivej, Demo 1 ima intro i tri pesme klasičnog hardkor treša za stejdždajving i izvikivanje refrena zajedno sa bendom (bend to i sam navodi na Bandcamp stranici) i kompetentno je to, sa sviračkim kvalitetima nešto iznad proseka, dobrom DIY produkcijom i pesmama koje nisu neko čudo invencije ali imaju energije. Sasvim dovoljno! Plaćate po želji:
https://mindoperator.bandcamp.com/album/demo-1
Mi koji živimo na mnogo gorim mestima mislimo da su Havaji raj na zemlji ali i tamo ima uličarskog, metaliziranog hardkora koji lamentira nad teškim životom i zaklinje se na vječnu borbu. Pa tako i Third Degree na svom EP-ju Stay With Me, koji ima dve pesme klecačkog, tribalnog zvuka sa dosta simpatičnom produkcijom i taman toliko invencije u svirci da njihov ritualni ritam ne bude potpuno generički:
https://3dhxc.bandcamp.com/album/stay-with-me
Već smo više puta pričali o švedskom d-beat sastavu Riksrevisionen pa ne moramo da idemo u neke širine ovde. Novi EP, Skyldig livet ut ima četiri pesme za švedsku dosta tipično melodičnijeg i slojevitog crustpunka, bend nastoji da u vrlo poznatu formulu ubaci sveže ideje i to je simpatično. Zvuk je jeftin ali to nekako ide uz ovu muziku i ako volite klasični krastpank, ovo je apsolutno za vas, posebno jer cenu za daunloud određujete sami:
https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/skyldig-livet-ut
Dummy Toys su devojački pank bend iz Kine a The Point of No Return im je novi album, i simpatičan je. Zanatski korektna muzika i minimalno pristojna produkcija ovom projektu ne oduzimaju karakter i ugodnu patinu prljavštine, svirka je eksplozivna i brza, rifovi su dobri, vokali dobri… Zabava zagarantovana a i tekstovi su OKEJ:
https://dummytoyspunk.bandcamp.com/album/the-point-of-no-return
Gottlieb iz Los Anđelesa vam poručuju: Get active or get out of punk, pa vi sad vidite. Njihov album, The Far Fallen Fruit je, mora se priznati, vrlo solidna kombinacija pank roka rokanja, posthardkor atmosfera, jedne naglašeno aktivističke energije, ambicioznih tekstova. Gottlieb su, čini mi se, tačno na slatkoj, jelte, tački, da budu zanimljivi širokoj publici koja voli gitarsku muziku i dolazi iz smerova metalkora, emoa, generalog metala i hard roka, a da istovremeno imaju vrlo autentičnu pank energiju i neposrednost. Odlična ploča:
https://gottlieblosangeles.bandcamp.com/album/the-far-fallen-fruit
SKEZM VS KRISTOL PISSTOL | SPLIT EP je, kako mu i ime kaže, split album dva benda iz Melburna. I Skezm i Kristol Pisstol sviraju disonantne ali istovremeno konceptualno jednostavne i intuitivno shvatljive kombinacije hardkorpanka, sa podrumskim produkcijama i dosta vriske. No, oba benda imaju i naklonost gruvu i muzika im je, kad se naviknete na abrazivnost zvuka, prilično zabavna. Pritom, sve se plaća koliko želite:
https://kristolpisstol.bandcamp.com/album/skezm-vs-kristol-pisstol-split-ep
https://skezm.bandcamp.com/album/skezm-vs-kristol-pisstol-split-ep
Depose su powerviolence duo sa Floride gde ona svira bubnjeve a on svira bas gitaru i vrišti. Lepo im ide i album Complacent ima jedanaest pesama sirovog, na skelet i hrskavicu svedenog hardkor prženja. Nekoliko pesama su duže od minut i bend pokazuje da ima zanat u rukama i razume kako se rade aranžmani, a opet je glavni kvalitet ovog lo-fi ali solidno snimka ta njegova neposrednost i šarm vitkosti. Vrlo lepo i naravno plaća se koliko hoćete:
https://deposeflpv.bandcamp.com/album/complacent
Njujorški Detach The Islands su mathcore pa i malo posthardcore bend koji voli da piše komplikovane ali tečne, pitke pesme. Ovo nije mathcore koji živi od toga da bude naporan za slušanje, i bend ima jednu džemersku, skoro pa džezersku dimenziju na EP-ju Concrete Jungle, pa ima i jednu čitavu ambijentalnu kompoziciju, pa ima nove mikseve nekih starih pesama koje su nešto bliže klasičnijoj mathcore tenziji i sve na gomili je jako zanimljivo i vredi da se odvoji malo vremena:
https://detachtheislands.bandcamp.com/album/concrete-jungle
Ako biste da pomognete ljudima u Libanu da kupe hitne potrepštine usred izraelskih napada koji nemaju milosti prema civilima i njihovoj infrastrukturi, kompilacija FULL FLOCKING FORCE: A Fundraiser Compilation from Aotearoa for Emergency Relief Aid in Lebanon ima gomilu retkih i neobjavljenih snimaka novozelandskih hardkor, pank, posthadkor, postpank itd. bendova koje je merak čuti. Dakle, pomažete pravičnu aktivnost a slušate bizarnu andergraund muziku, NEMA BOLJE:
Torn Open su jedan od retkih deathcore bendova koji su meni na keca simpatični. Ova mešovita, žensko-muška ekipa iz Nju Džersija još uvek nema album i izdaje samo EP-jeve, ali je to nekako sve neposredno, zdravo, sa simpatičnim gruvom, dosta energije. Najnvoiji EP, Torn the Fuck Open, Vol. 2 ne donosi nikakvu novu, revolucionarnu perspektivu u deathcore ali zvuči iskreno, produciran je solidno i bend naprosto ima karakter:
https://tornopen.bandcamp.com/album/torn-the-fuck-open-vol-2
Split Personalities je split EP dva mičigenska benda koja sviraju, jelte, agresivnu, ružnu muziku. Ali ružno je ponekad lepo. xIron Sharpens Ironx su iz Muskegona i ovo je metalizirani hardcore sa dosta grindcore i mathcore elemenata. Njihove tri pesme su uglavnom u tenzičnom, a i dalje mošerskom srednjem tempu, zvuk je kvalitetan a ima i dosta gostiju i vrlo se lepo sluša. Mouthful of Locusts su iz Katamazua i njihove tri pesme su mešavina mathcore, screamo i metalcore pristupa, takođe sa solidnim gruvom ali sa nešto više melodije. No, jeftin (ali kompaktan) zvuk ovo drži čvrsto u andergraund opskurnosti i meni to prija, plus bend svoju stranu daje po ceni od koliko date:
https://xironsharpensironx.bandcamp.com/album/split-personalities
https://mouthfuloflocusts.bandcamp.com/album/split-personalities
Nova kompilacija ukrajinskog fanzina Good Guys Go Grind se zove Good Grind for Good Guys Vol. 10 i to je novih 48 pesama za vaše uživanje. Od „poznatih“ bendova ovde se pojavljuju, er, Pharmacist i to je otprilike to, što znači da ćete imati priliku da otkrijete preko 40 novih grindcore/ mincecore/ goregrind itd. bendova koji će vam upropastiti život, ali na najlepše načine. Ima ovde dobre muzike a ima i prelepog krša, baš kako i treba:
https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/good-grind-for-good-guys-vol-10
Za još lo-fi grindcorea namenjenog ljudima koji vole kratke pesme, puno promena ritma, disonantne gitare itd, imamo Common Decency//Self Love, split dva američka benda što se uklapaju u ovaj opis uz sve snage. Common Decency imaju sedam pesama, Self Love pet i ovo su, jelte, bendovi duboko u tradiciji DIY mincecore partizanštine ali su im tehnički kvaliteti na dosta visokom nivou i ovo se sluša sa apetitom:
https://ratmixrecords.bandcamp.com/album/common-decency-self-love-rtmx058
https://commonxdecency.bandcamp.com/album/common-decency-self-love-split-cs
Novoosnovani finski grindcore bend Debris na svom Bandcampu jasno i glasno ispisuje „FUCK NAZIS“ da se odmah zna na čemu smo. Debi EP, Government Funded Massacre dalje radi u očekivanom smeru sa crustgrind formatom pesama gde se smenjuju d-beat i blastbeat polivanja, rifovi su jednostavni i zarazni a bend ima taman toliko discipline da zvuči učeno, a da su opet i svirka i produkcija simpatično andergraund. Jako lepo a po ceni koju sami odredite:
https://debrisgrind.bandcamp.com/album/government-funded-massacre
Bilo je pitanje kada će jednočlani projekat Fucked iz Južne Karoline napustiti grindcore u korist meditativnijeg emo/ screamo izraza. Na novom EP-ju, Painting Walls Like Caves, ova transformacija još nije kompletirana i pesme još uvek imaju po koji blastbit, ali su sada ovo duži komadi (skoro do tri minuta u jednom slučaju) sa gitarskim radom koji je eksperimentalniji (na momente ide u smeru noise rocka) i značajno sporijim tempom. Svakako je to i dalje dobro, iskreno i snažno a zvuk je i dalje, jelte, andergraund, ali ima neku dubinu. Cena još uvek koliko date:
https://fucked1.bandcamp.com/album/painting-walls-like-caves
Za grindcore koji je bliži fabričkim podešavanjima, imamo drugi album losanđeleskog Choke Me naslovljen A Violent Phenomenon. Ovaj bend ima ful trio-postavu ali, moram da priznam, album zvuči kao da ga je snimio jedan čovek, sa očigledno programiranim bubnjevima i vrlo jeftinim, digitalnim andergraund miksom i masterom. Ali, mislim, to je OK i politički angažovani, a opet lično intonirani tekstovi se odlično uklapaju sa muzikom koja nudi moderniji, tehnički zahtevniji pogled na grindcore a da se i dalje drži kompaktnog, ekonomičnog formata što ga vezujemo za ovu muziku. Lep materijal a cena daunlouda je koliko date:
https://chokeme.bandcamp.com/album/a-violent-phenomenon
Ne pokrivam reizdanja u ovim pregledima jer niko na svetu nema TOLIKO vremena, ali Original Sound Version 1992-1995 [REAMP] se uspešno provukao na tehnikaliju. Naime, ovo je ne samo remiksovana verzija kompilacije koju su Discordance Axis izdali još 1998. godine nego je i gitara digitalno riampovana da dobije puniji, snažniji zvuk. Da se razumemo, i u originalnom, analognom snimku i miksu je Rob Marton meni zvučao sasvim dobro, ALI NE ŽALIM SE, jer ovde ponovo dobijamo izgovor da slušamo debi ovog benda, grindcore album koji zaslužuje mesto u svakoj top-10 listi svog podžanra, plus materijal sa MASE singlova, split singlova, živih nastupa itd. Trio Roba Martona, Jona Changa i Davea Wittea je pre trideset i kusur godina naprosto porušio sve ispred sebe i ispeo se na vrh piramide straha uspostavljajući potpuno nove standarde izvrsnosti u grindcoreu i ova je kolekcija jedan od najboljih načina da sebe inspirišete da i vi budete izvrsniji u životu, sada sa novim, uglancanijim ali i dalje VEOMA andergraund zvukom. Pre Le Po a razume se da ima i vinil:
https://discordanceaxis.bandcamp.com/album/original-sound-version-1992-1995-reamp
Nequient iz Čikaga sebe smeštaju negde između death metala i d-beat hardcorea ali kada im čujete album Avarice, treći za osam godina, zapravo budete prijatno iznenađeni progresivnom energijom. Ovo je nemirna, žanrovski i aranžmanski INTENZIVNA ploča gde se agresivni death metal i grindcore elementi mešaju sa srazmerno melodičnijim hardcore thrash ispadima, a u prvom redu je mathcore dimenzija sa čestim smenama ritma i tonaliteta, egzotičnim harmonijama i eksplozivnim aranžiranjem. Užasno dinamičan album (mada nedinamično masterovan) i zahtevna a istovremeno zabavna muzika:
https://nequient.bandcamp.com/album/avarice
Deo 5: DEATH METAL
Molesting The Gates Of All Pantheons je split singl švedskih bendova Övervåld i Feral i JEBE. Oba benda daju po jednu pesmu i ovo je moćan, debeo, mesnat švedski death metal kako je bog zamislio da to zvuči kada je kreirao BOSS HM-2 pedalu, odsviran divljački i produciran sa razumevanjem. Feral su zaista jako zvučno moćni u toj svojoj jednoj pesmi (čuje se i bas-gitara u opštoj lomljavi!) i ona pritom ima i odlične rifove i veoma razvijen aranžman, a Övervåld sa druge strane kombinuju Swedeath zvuk sa malo blek metal ružnoće za idealni koktel letalnosti i mržnje (i daju svoju pesmu da se daunlouduje po ceni koju sami odredite). Ubistvo, al sa stilom!
https://overvald.bandcamp.com/album/molesting-the-gates-of-all-pantheons
https://feralswe.bandcamp.com/album/molesting-the-gates-of-all-pantheons
Imaju dva nemačka death metal benda sa imenom Human Waste (naravno, oba su inspirisana nazivom prvog EP-ja legendarnih Suffocation, kao i još nekoliko Human Wasteova sa drugih krajeva planete), a ovaj o kome trenutno pričamo je iz Ahena i ima treći album, Misery Obsessions. Snimljen sedam godina nakon prethodnog, on je i neka vrsta demonstracije zrelosti i napretka benda, sa izuzetno kvalitetnom, malo i razmetljivom svirkom, vrlo solidnom produkcijom u kojoj se i pored glasnog, punog zvuka zapravo dosta dobro čuju individualni instrumenti i detalji, ali i pesmama koje brutal death metal matricu kombinuju sa blago melodičnim sadržajem. Naravno da bend u osnovi ima klasični brutal death metal devedesetih – uz Suffocation se ovde jasno čuju i Cannibal Corpse iz svoje The Bleeding faze – ali Misery Obsessions je album iznenađujuće pitkih pesama gde pamtljivi, zarazni i, jelte, srazmerno melodični rifovi čine osnove kompozicija i one su sklopljene oko njihove varijacije i evolucije. I moram da priznam da mi je vrlo osvežavajuće kada bend NE pravi svoju muziku na stalnim promenama registra i disonancama već razume harmoniju i ume da je efektno koristi a da je pritom to i dalje apsolutno razoran, grinderski death metal. Od mene samo najjače preporuke za Human Waste koji ovaj odlični materijal daju za samo jedan evro:
https://humanwaste-vanrecords.bandcamp.com/album/misery-obsessions
Nije preteško zamisliti kako zvuči bend koji se zove Grotesque Impalement, jel’ tako? Nazvani po pesmi legendarnih Dying Fetus, ovi Argentinci, naravno u svom death metal zvuku i sami imaju dosta DNK Dying Fetus. No, njihov drugi album, Impaled With Hate u brutal death formulu dodaje i malo deathcore gruva i to mu daje neku osobenost. U generalnim kategorijama, ovo je jednostavan death metal, dosta oslonjen na gruv, ali koji ima solidne rifove i izvedbu kojoj se nema šta zameriti. Čak je i produkcija propisno „mokra“ i grgoljava tako da ja ovo lepo mogu da slušam:
https://grotesqueimpalement.bandcamp.com/album/impaled-with-hate
Scumbag iz Jonkeresa u Njujorku su nešto tehničkiji pa njihov brutal death metal na novom EP-ju, Scumlord ima više promena ritma, složeniji gitarski rad itd, ali se i dalje drži mračnog, prljavog, podzemnog zvuka i imaginarijuma. Sasvim korektno, dodao bih i ovo su tri pesme brutalnosti samo za tvrdo jezgro ljubitelja death metala koji će znati da cene njihova česta skretanja pod pravim uglom, vokale snimljene sa BAŠ MNOGO gejna i podrumsku a MOĆNU produkciju:
https://scumbagny.bandcamp.com/album/scumlord
Geteborški Creeping Flesh imaju toliko glasan mastering na svom trećem albumu, God’s Acres Rife with Flesh Adorned da je meni to na granici neslušljivosti. Ovo je bučan, težak, monstruozan švedski death metal sa malo (ali ne previše) melodičnosti i sa naglaskom na agresiji i teškom, preteškom gruvu. Sasvim je to u redu i mada ja jedva da mogu dve ili tri pesme da poslušam u cugu pre nego što mi bubne opne stupe u štrajk, svakako preporučujem za preslušavanje:
https://creepingflesh.bandcamp.com/album/gods-acres-rife-with-flesh-adorned
Volume I je debi album za Cryptic Divination iz Oregona, a koji veoma primetno rade pod uticajem Cynic i Opeth. I to ne da nije ništa loše nego je i muzika ovde ugodno gruverski progresivni death metal sa šest pesama koje imaju dosta lepih ideja, odsvirane su kvalitetno i producirane dobro. Ovo nije death metal velike agresije i egzibicionističkih, „tehničkih“ bravura, ali je karakteran i umiljat, a album plaćate koliko želite:
https://crypticdivination.bandcamp.com/album/volume-i
Hm, morao sam da proverim da li čikaški Lair of the Minotaur imaju bas-gitaru u postavi jer njihov novi album, I Hail I, kao da nema donje frekvencije. Ali dobro, imaju basistu (Sanford Parker iz Buried at Sea, došao u bend ove godine) i kada se čovek malo navikne na zvuk, ovo zapravo zvuči prilično dobro sa fino distorziranim gitarama i bez preterivanja u kompresijama. Lair of the Minotaur više od deceniju i po nisu snimili album i ovo je ploča death metala koji ne prati trendove niti pokušava da rekonstruiše bilo kakvu zlatnu epohu ove muzike. Momci, naprotiv, sviraju primitivniji, neposredniji death metal od standarda, smeštajući se negde između gruverskog sludge metala i old school death zvuka i to ima dosta šarma:
https://lairoftheminotaur.bandcamp.com/album/i-hail-i-2
Novi EP za brazilski Gorencephalic zove se Gore of the forgotten i zapravo je u pitanju reizdanje prvog EP-ja iz 2024.godine ali sa dodatim bonus pesmama. Pošto niste slušali ni prvi EP, onda je za vas ovo sve novo i nadam se da ćete uživati u šarmantnoj kombinaciji brutalnog i gruverskog death metala sa simpatičnim miksom (bas preslatko prangija), puno strasti ali i prijatnim, „mokrim“ horor-zvukom.
https://nihilisticholocaustrecs.bandcamp.com/album/gore-of-the-forgotten
Za one još gladne death metal progresive imamo novi, četvrti album jorkširskih Cognizance naslovljen In Light, No Shape. Ovo je prijatna ploča energične, „tehničke“ i brze svirke, ali sa dosta melodije i promišljanja aranžmana da se pretpostavke presretnu a predrasude preokrenu. Fino to zvuči, pogotovo što su pesme kratke, nabijene idejama i odsvirane žustro tako da ovde nema mnogo filozofiranja i kontemplacije a da je album opet dovoljno cerebralan. Lepo:
https://cognizance.bandcamp.com/album/in-light-no-shape
Komšije iz Kenta, Infected Dead, imaju novi EP, Invicta i ovo je jako simpatičan tehnički death metal koji dosta snažno forsira melodiju da bi svoje dosta komplikovane aranžmane učinio pitkijim i lakšim za probavu. Bend se inače bavi kosmičkim hororom i lavkraftovštinom u svojim tekstovima ali Invicta uspeva da sve ove teške koncepte proda uz muziku koja je prijemčiva i tehnički impresivna i da se odmakne od ideje kako death metal ovog tipa mora biti hermetičan da bi bio tr00. Vrlo prijatno:
https://infecteddead.bandcamp.com/album/invicta
Spent Case iz Čikaga, naravno, mešaju death metal sa uličarskim hardkorom, i njihov EP Fear State je nešto što bi trebalo da bude zanimljivo i death metal i beatdown i slam publici. Pesama je pet, uglavnom su to kratki, mošerski, gruverski slamcore komadi sa naprženim, tvrdim zvukom i dobrom svirkom. U jednoj gostuje Damonteal Harris iz PeelingFlesh (a na drugima ima drugih gostiju) pa odmah shvatate gde je ovaj bend sa svojim uticajima i tako, fino je ovo a izdao ga je Maggot Stomp i ima i na vinilu:
https://spentcase-maggotstomp.bandcamp.com/album/fear-state
Pa imamo i treći album finskih Devenial Verdict koji sa Old Blood – Fresh Wounds obeležavaju i dvadeset godina rada. Čestitamo! Devenial Verdict danas sviraju death metal uz koga se rado kači „avangardna“ etiketa ali ovaj album je iznenađujuće snažno utemeljen u old school energiji sa mošerskim gruvom, šmekerskim rifovima i propisnom krljačinom. Lepo je slušati album čija se eksperimentalnost očitava u traganju za zanimljivim aranžmanskim rešenjima a ne samo u proveravanju koji su najmanje verovatni akordi da ih čujete na metal ploči. Meni je ovo odlično:
https://devenialverdictband.bandcamp.com/album/old-blood-fresh-wounds
Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS
Vansind su danski folk metal bend koji u vrlo prijatne, epski himnične narodnjačke motive dosta srećno upliće elemente ekstremnog metala. Drugi album, Hævnen u velikoj meri počiva na melodičnim muzičkim motivima i lepom pevanju žene po imenu Line Burglin ali bend nije napustio ekstremnije utemeljenje pa se njeni vokali smenjuju sa death lavežom Joachima Asmussena i to dosta lepo funkcioniše. Pesme imaju prijemčiv, folklorni šarm ali sa ipak trudom da se aranžiraju ambicioznije pa su na dobitku i neka šira publika i ljudi skloniji pravovernijim death i black metal formatima:
https://vansind.bandcamp.com/album/h-vnen
Možda niste ni znali ali Les Claypool i Sean Lennon imaju bend. The Claypool Lennon Delirium je osnovan pre više od deset godina i imaju već, evo treći album, iako je ovo zapravo projekat koji se dešava između aktivnosti drugih projekata ove dvojice, to jest kada Claypool nije zauzet sa Primusom, Frog Brigadeom itd. Treći album, naslovljen, tipično komplikovano, The Great Parrot-Ox and The Golden Egg of Empathy tim svojim komplikovanim imenom sugeriše i da će muzika biti višedimenzionalna i eklektična i, naravno, momci ne razočaravaju. Lennon ovo naziva „progadelic“ muzikom što onda podrazumeva da je tu psihodelični, popi prizvuk Beatlesa, ali i malo francuskog dream-popa iz šezdesetih (koji je bio fokus njegovog danas mislim neaktivnog benda The Ghost of a Saber Tooth Tiger), pa na sve to dođe malo claypoolovske progresive. Naravno da karakteritsitčni zvuk Lesovog basa prepoznajete među milion drugih, a i njegovo crtanofilmovsko pevanje je uvek dobrodošlo i snaga ovog projekta u vrlo lepo osmišljenim aranžmanima za pesme koje su istovremeno eksperimentalne ali i nevino pevljive. Ne propustiti:
Opasno sam se zbunio kada sam počeo da slušam Oblivion, novi album benda Beyond the Veil jer sam bio ubeđen da se radi o progresivnom deathcore sastavu koji se do sada bavio uglavnom temama vezanim za igru Bloodborne. No, u pitanju je naravno u Tokiju utemeljeni, međunarodni progresivni metal bend istog imena koji radi od 2020 godine i ove je godine potpisao za Wormholedeath i Oblivion je album sa pesmama od po trinaest i petnaest minuta koje idu kroz različite žanrovske forme. Lepo je ovo iskomponovano i iskombinovano, sa klasičnim prog-rock elementima znalački umešanim u savremeni ekstremni metal i bend uspeva da zvuči i inovativno i originalno u isto vreme a i da ponudi dosta dobrog klasičnog rok i metal programa. Sjajno:
Fangsanalsatan Vol.25 in Gifu je živi album japanskih majstora Boris sa Fangs Anal Satan događaja od prošle godine a koji je, inače, reaktiviranje serije ovakvih događaja što ju je bend prekinuo pre četvrt veka. JEBOTE KOLIKO SMO SVI MATORI. Enivej, Boris ovde sviraju kao kvartet, posle mnogo mnogo godina koje su provodili kao trio nakon što ih je napustio bubnjar Nagata. Novi bubnjar je neko po imenu Muchio a Atsuo koji od posle Nagatinog odlaska pa donedavno bio na bubnjevima ovde radi vokale i elektroniku. I bend zvuči UBITAČNO, sa svojom jedinstvenom kombinacijom hardkorpanka, teške psihodelije, noise rocka, generalnog eksperimentisanja… Pesama je deset i sve kolju:
https://boris.bandcamp.com/album/fangsanalsatan-vol-25-in-gifu
Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL
Kingsmash su nemački hard rok/ hevi metal bend bez mnogo inovativnog ili originalnog u svom pristupu pisanju pesama ili svirci, ali njihov album The Heart remains at Home nudi pitak, glasan, zabavan teški rok sa energičnim tempom, melodičnim, zaraznim refrenima i prihvatljivo dobrom produkcijom. I to je sasvim dovoljno:
https://kingsmash1.bandcamp.com/album/the-heart-remains-at-home
Pensilvanijski Crobot imaju peti album, Supermoon i to je dobar, gruverski i bluzerski hard rok, svakako prilično „komercijalan“ ali istovremeno žustar i vitalan. Crobot uspevaju da nađu zdravu poziciju na kojoj se seku radio-friendly „butt rock“ i onaj neki zanimljiviji, jače zakuvani rokernol zasnovan na ritmu i bluzu i album je, makar meni istovremeno pitak a da ima i dovoljno interesantnih ideja i trikova da ne bude samo reciklaža:
Burning Eden su brazilski heavy metal bend koji je, po mom osećaju došao niotkuda. Niti je Metal Archives ikada čuo za njih, niti kvartet ima Instagram ili Facebook strane, a opet je debi album, isto Burning Eden kvalitetno studijski produciran i generalno impresivan debi melodičnog heavy metala na pola puta između old school zvuka iz osamdesetih i modernijih piratskih melodičara. Ne znam, da bend nema šarmantno lo-fi spot na JuTjubu pomislio bih da je AI produkcija napravila značajan evolutivni skok, ali ovo su ipak čini se živi ljudi a pesme poput The Wilds of the Night su prilični HITOVI sa svojim narodnjačkim foršpilima i kvalitetnom svirkom:
https://burningedenmetal.bandcamp.com/album/burning-eden
Ahh, odlično, finski Cobra Force su u Januaru imali vrlo prijatan EP garažnog ali melodičnog heavy metala klasične, jelte, lepote, a sada su izdali i debi album, isto naslovljen Cobra Force. Ovo je i dalje patiniran heavy metal kao da je nastao negde u ranim osamdesetima sa očuvanjem melodičnije, hardrokerske dimenzije koja je preovladavala sedamdesetih, ali sa jačim gaženjem na gas tako da se dosegne propulzivnost NWOBHM i speed metala. Koliko je ovo zarazno, keči, puno optimistične a istovremeno setne energije govori i činjenica da sam bio ubeđen da ovo objavljuje Dying Victims, pa sam morao da dvaput proverim pre nego što sam potvrdio da bend zapravo ovo sve radi u sopstvenoj režiji. Jako šarmantno i drago:
https://cobraforce.bandcamp.com/album/cobra-force
Takođe simpatični su Iron Thumb, japanski veterani humorističkog power metala sa svojim novim EP-jem, ザリガニ危機一髪 Crayfish in Danger. Ova grupa radi od polovine devedesetih, ima humorističke tekstove i uglavnom deli svoja izdanja besplatno na koncertima, no, muzika na ovom izdanju je energična, prijatno melodična i čoveku snažno popravi raspoloženje. Puno helouvinovskih harmonskih delova, visok tempo, simpatična produkcija, sve na mestu:
https://ironthumb.bandcamp.com/album/crayfish-in-danger
Finski hevi metal kvintet Demonessa ima debi album, Wild ‘n’ Loud i već iz imena može da se prilično dobro pretpostavi kako ovo zvuči. Naravno da Demonessa, uprkos imenu, pre svega sebe baziraju na zdravom, rokerskom metalu kakav su pre četrdeset i kusur godina prototipski ponudile Girlschool i mada ovo nije all-girl bend, pevačica Senja Kääriäinen ima moćan glas i sjajnu tehniku i daje veliki deo karaktera bendu. No, i muzika je odlična, znalački napisana u street-metal stilu i odsvirana sa velikim entuzijazmom i čak ni to da produkcija nije SAVRŠENA ne smeta ovom albumu da bude apsolutna adrenalinsko-dopaminska granata. Rok on:
https://demonessa.bandcamp.com/album/wild-n-loud
ALBUM NEDELJE
Dva, dakle, albuma nedelje imamo ove, er, nedelje. Iz Čilea stiže death metal kvintet Blood Grave sa svojim debi albumom, The Execution of Humanity i to je ploča mladalačke, divlje energije kakvu bi sebi mnogi poželeli za svoje debi izdanje. Da ne bude zabune, Blood Grave su tehnički vrlo kvalitetni, svirački kompetentni, produkcijski zreli sa punim, jakim zvukom, ali i sa kompozicijama koje iako u nekakvom prepoznatljivom old school stilu nisu primitivne niti početničke. Naprotiv, bend uzima očigledne uzore kao što su Death i Obituary a onda radi jedni zanimljivu, organsku ekstrapolaciju njihovih ideja sa prelaska osamdesetih u devedeste, nudeći death metal širokog tehničkog zahvata, velikog energetskog naboja ali i jedne prijatne, komunikativne otvorenosti. U svetu u kome se moderni ekstremni metal često jedino usredsređuje na to da napravi najglasniji zvuk i najteži brejkdaun, bendovi poput Blood Grave su još dragoceniji nego što se na prvi pogled pomisli. Dakle, OBAVEZNA lektira i pored toga što je bend naziv albuma pogrešno napisao na Bandcampu. Ko radi taj i greši a ovi ljudi RADE:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/the-execution-of-humaity
A onda, Belorusi Łatanu su stigli u zaustavnom, vremenu da krunišu nedelju jednom od najlepših blek metal ploča koje sam makar ja čuo u ovom periodu. U imia Chaosu im je treći album, ali prvi nakon pandemije i ovo je energična, virtuozno odsvirana kolekcija uzbudljivih, teatralnih tema i prijatnih, evokativnih melodija, sviranih u brzom tempu i sa vrlo solidnim miksom. Bend je kompozitorski superioran i objašnjava kolegama kako se pišu pesme koje imaju svu melodiju i zaraznost savremenog melodičnog blek metala a unutar složenih, skoro simfonijskih aranžmana, koje, opet, sviraju samo gitara, bas i bubanj. Pritom, svirka je, da ponovim, VRHUNSKA i ovo je ploča koju čovek krene da sluša iz početka čim zamre poslednji akord na akustičnoj gitari što zatvara poslednju kompoziciju. Apsolutno izvrsno.
https://h-o-h.bandcamp.com/album/u-imia-chaosu
https://latanu.bandcamp.com/album/u-imia-chaosu
