Uživao sam u kolekciji News from the Fallout izašloj početkom Marta a koja je sakupila svih šest brojeva istoimenog miniserijala što ga je Image Comics publikovao od polovine pa do kraja 2025. godine. Kao svojevrsni mejnstrim debi za crtača po imenu Jeffrey Alan Love, ovo je strip koji posle zaista PREVIŠE vremena dovodi njegov osobeni, ultra-kjaroskuro izraz pred široku publiku u jednom sigurnom, impresivnom pripovednom formatu i, nadam se, označava početak njegove dominacije američkim stripom.

Za ovaj sam serijal prevashodno bio zainteresovan jer ga je pisao Chris Condon, scenarista koji je radio za dobar broj savremenih američkih izdavača ali je najpoznatiji po tekućem serijalu That Texas Blood koji pravi u saradnji sa britanskim ilustratorom i koloristom Jacobom Phillipsom, sinom i danas čestim saradnikom legendarnog crtača Seana Phillipsa. O That Texas Blood još uvek nisam pisao ali pošto serijal posle skoro četvorogodišnje pauze treba da se nastavi ovog proleća, nadam se da do kraja godine nađemo vremena da i o njemu prozborimo koju. Condona jesam pominjao prošlog leta, pohvalivši njegov kratki grafički roman The Goddamn Tragedy za Oni Press kao vrlo uspelu kombinaciju vesterna i horora. Na tom stripu je crtač bio Shawn Kuruneru, čovek koji je po vokaciji slikar a koji se dosta dugo bavi kreiranjem i publikovanjem nezavisnih autorskih stripova. I onda je nekako i kombinacija u News from the Fallout sasvim prirodna: ovo je strip koji nije ZAISTA vestern ali koristi dosta tropa vestern žanra, plus njegov crtač je neko ko već godinama radi prepoznate i cenjene autorske stripove u samizdat kombinacijama i koji je, možda i neobjašnjivo, svo to vreme nastojao da uđe i u strip glavnog toka, ali je uglavnom dobacivao do kreiranja naslovnih strana za DC, Titan Comics itd.

Jeffrey Alan Love je, inače, veoma nagrađivan čovek. Biografija na njegovom sajtu nabraja pregršt nagrada koje je dobio u Britaniji i SAD za svoje ilustracije, a lista njegovih klijenata, pored strip-kompanija kao što su još i IDW, Oni Press, Dark Horse itd, ubraja i magazin Time, novine kao što su The Washington Post, The New York Times ili The New Yorker, te gomilu izdavača knjiga. Love je objavio nekoliko autorskih stripova koji su dobili JAKO velike pohvale od kolega (i to nekih legendarnih kolega kao što su recimo Bill Sienkiewicz, Sean Phillips i Dave McKean) a živeo je u raznim zemljama uključujući Nemačku, Južnu Koreju i masu američkih saveznih država. Trenutno prebiva u Severnoj Karolini i ima nečeg simboličnog u tome da je, kada mu je od Condona stigla poruka da je konačno sve spremno da se radi News from the Fallout i da mu šalje scenario za prvu epizodu kako bi ga ovaj nacrtao, pa se Love taman spremio da zasuče rukave i sedne za tablu da radi, čita grad u kome on živi i čitav kraj izgubio struju i telefonski signal zahvaljujući uraganu Helena što je izazvao klizišta koja su izlomila bandere, pokidala vodove i porušila repetitore mobilne telefonije u kraju. Love je, po sopstvenom priznanju, godinama žudeo da radi stripove za izdavače glavnog toka – Condon veli da je iznenađen da se to zapravo do sada nije desilo, mada prepoznaje njegov nekonvencionalni crtački izraz – i ovaj projekat sa Condonom je bio ostvarenje njegovog sna…

…osim što je onda nedeljama sa porodicom i komšijama morao da radi na podizanju gradića iz ruševina i kreativni napori su morali da sačekaju. Love veli da je ovo nešto o čemu razmišlja čitavog života, kako je lako da sve što znamo i sve što radimo bude promenjeno u trenu oka i kako je to ponekada rezultat više sile nad kojom niko nema kontrolu… A onda je ponekad to rezultat i nečije odluke. Bes koji čovek oseti kada zna da je njegov život uništen jer je neko drugi imao moć da to učini i smatrao ga prihvatljivim troškom je onda i bes koji je crtač ulio u kreiranje ovog serijala.

I vidi se. News from the Fallout je strip STRAHOVITE energije. Za razliku od velike većine američke mejnstrim produkcije, ovaj projekat nije imao koloristu jer Love radi isključivo u crno-belom formatu (i ovo se odnosi i na njegove nezavisne stripove, ali i na dobar broj naslovnica koje je radio za druge izdavače) ali beline su ovde zapravo dragocena pojava, odbljesci retkog svetla u moru crnila i sivih, bolesnih tonova koji čine najveći deo Loveovih tabli. Jeffrey je VEOMA dobar crtač i njegov rad sa linijama i konturama je perfektan, sav u naglašenim uglovima i izlomljenim pravim linijama, kao što možete i da očekujete od čoveka koji često radi postere, naslovne strane, ilustraciju, ali njegov rad sa tušem i crno-sivim tonovima kojima kreira osvetljenje i teksture je na sasvim drugom nivou. Prvi refleks po bacanju pogleda na njegove table bio mi je da uporedim Lovea sa Frankom Millerom iz devedesetih i Danijelom Žeželjem iz osamdesetih, ali to je zaista tek reakcija na prvu loptu. Uticaji i jednog i drugog se bez sumnje mogu naći u Loveovom radu (pa i uticaji pomenutog Billa Sienkiewicza), ali u pripovednom smislu on ima sopstveni pristup i News from the Fallout je strip fantastičnih kinematskih panorama, širokih horizontalnih kadrova sa niskim horizontom i mastiljavim nebom koji nudi sasvim osobenu atmosferu i tempo naracije.

Chris Condon veli da su prvi zameci ovog narativa nastali još dok je bio u srednjoj školi i pisao kratke priče. „The New Tribe“, kako se zvala ova partikularna priča je, tokom decenija evoluirala do neprepoznatljivosti ali je sačuvala element kataklizmičnog, hvatajući momenat u kome figure autoriteta – u pripoveci su to bili roditelji i nastavnici – napuštaju svoje uobičajeno ponašanje i usmeravaju se da okončaju civilizaciju kakvu poznajemo.

Condon je kasnije otkrio filmove Georgea Romera pa je i poželeo da u nekom momentu uradi NEŠTO sa zombijima, i News from the Fallout se u jednom trenutku materijalizovao kao narativ koji bi se dešavao u suvoj pustinji na jugu Nevade, samo još nije bilo jasno da li će od njega nastati roman, filmski scenario ili strip. Kada su se Condon i Love upoznali, scenarista je shvatio da je ovu pripovest čuvao samo za njega.

News from the Fallout nije specijalno originalan ni po zapletu ni po radnji, ali je u egzekuciji toliko siguran, upečatljiv i naprosto SOČAN da ovo uopšte nije problem. Naprotiv, zadovoljstvo je povremeno pročitati nešto što ovako sigurno radi sa žanrovskim tropima i kreira jednu snažnu, a zaokruženu priču koja ima i svoju prošlost pa i na kraju sugeriše i nekakvu budućnost ali nije zamišljena kao početak franšize, predložak za televizijsku seriju, DNK iz koga će da se razmotava dalji krosmedijski „sadržaj“. U tom smislu News from the Fallout je jedan old school horor narativ u kome „naši“ imaju dosta žrtava i zapravo i onaj koji se na kraju spase možda nije baš ZAISTA spasen i samo je u stanju da svetu pošalje jednu očajniku poruku – titularne „vesti iz radioaktivnih padavina“ – kako bi se i sam sebi nasmejao što je uprkos svemu i dalje živ. Verovatno ne još zadugo.

Condon je eksplicitno pomenuo Georgea Romera kao uzor i, svakako, News from the Fallout koristi trope zombi-filmova da ispriča dobar deo svoje priče ali kao stari karpenterovac ne mogu da i u ovom radu ne prepoznam elemente Carpenterovih kultnih radova poput Assault on Precinct 13 i The Thing. Condon i Love ovde izuzetno spretno spajaju različite horor-stilove i podžanrove, krećući se vešto između opsadnog-trilera-sa-zombijima, pustinjskog on the road horora sa elementima slešera, vrlo suve, pustinjske južnjačke gotike, te naučnofantastičnog body-horror splatter-spektakla a koji u pozadini ima kosmički i (kvazi)religijski balast.

Ovo je mnogo materijala da se od njega pravi strip od svega šest brojeva, ali autori su dobro znali šta rade i dalje izuzetno dobro iskoristili mnoge žanrovski prepoznatljive elemente. Strip se, tako, dešava u pustinji Nevade 1962. godine, krećući sa radnjom u vojnoj bazi u kojoj američka armija testira nuklearno naoružanje. Visoki oficir sa tajnom ličnom agendom izlaže jedan odred vojnika posebnoj, eksperimentalnoj „bombi“ i ovo trigeruje haos koji, kako dalje vidimo, ima potencijal da ugrozi čitav život na planeti. Jedan od vojnika, koji je skoro slučajno nosio zaštitnu masku na licu prilikom testiranja onda beži iz baze i od domalopređašnjih kolega i nalazi svoje prvo pribežište u kafani-kod-starog-Džoa koja je smeštena nekoliko milja niz drum od baze. Vlasnik kafane – koji kaže da ga zovu „Old Joe“ otkad zna za sebe – i nekoliko stalnih gostiju koji su se tu zatekli nemaju baš mnogo poverenja u unezverenog momka koji im objašnjava da moraju da zabarikadiraju vrata i spreme se za opsadu jer dolazi nešto strašno što ne ume da im opiše, ali na kraju postane jasno da je sranje opičilo o fen, samo je možda u tom trenutku već i prekasno da se išta učini. Stara drvena kuća nije građena da odoleva nasrtajima izludelih kreatura a ekipa koja se u njoj zatekla to veče ionako ima mnogo personalnog bagaža koji svima zamagljuje rasuđivanje i tera ih na povremeno zaista iracionalno ponašanje.

Condon veoma uspešno vodi priču, potpuno svestan sa kakvim crtačem ima posla i da nema potrebe za tekstom u scenama koje prikazuju akciju, saspens, napetost i njena nasilna razrešenja. Ovo stripu daje jednu snažnu, kinetičku dimenziju i on bez saplitanja sprinta napred kroz scene akcije i nasilja. No, istovremeno, Condon odvaja i vreme i prostor da likovima da karakter i dubinu kako bi čitalac u njih bio investiran bez obzira na njihovo kratko prisustvo „na ekranu“. Ovo se postiže kroz veoma dobro napisane dijaloge – sa mnogo lokalnog šmeka u govoru, fraziranju, afektacijama a što veličanstveni leterer, naravno Hassan Otsmane-Elhaou, grafički uređuje na briljantne načine – ali i kroz suplementalni materijal koji dobijamo između epizoda. Da budem iskren, mene često smara kada strip-scenaristi osećaju potrebu da pored samog stripa dodaju i nekoliko strana teksta kao dopunu onome što čitamo, kreirajući novinske članke, ili intervjue, ili pisma, ili ispovedne poruke ili štogod slično. Često pomislim da ako ovo nije moglo da bude iskazano kroz grafičku, sekvencijalnu naraciju onda možda nije ni moralo da se iskaže i promrmljam sebi u bradu da nije baš svako Alan Moore pa da mu se ovo prašta. Ali Condon ovo radi dosta dobro, a pomaže i IZUZETAN grafički dizajn (Michael Tivey) koji svakom od ovih upada čiste proze u strip daje osoben izgled i aromu, vraćajući nas kroz vreme u šezdesete, ali i u pedesete i četrdesete, rasplićući prošlosti likova tako da osetimo svaku smrt koja dolazi na kraju života često ispunjenih mukama, tvrdoglavostima, inaćenjima, nesigurnostima u sebe…

Ono što je važno je da Condon ovde ima jasnu viziju o tome šta je u stripu ZAISTA važno a šta je sumplementalna informacija pa iako News from the Fallout sebi dopušta i takav luksuz da pred kraj ima i flešbek na doba kada su Zemljom hodali dinosaurusi, ovo ne uništava tempo naracije i čitalac u finale stiže napumpan adrenalinom i sa autentičnom brigom za likove i čitavu planetu. A onda nas tu čekaju i neke grafičke bravure, sa Loveom koji radi izvanredne scene akcije ali i koji sebi može da dopusti da ima nekoliko gotovo potpuno crnih tabli na kojima se vidi samo tekst, znajući da će Otsmane-Elhaou od ovoga napraviti veličanstvenu radio-dramu punktuiranu bljescima vatrenog oružja. U poslednjoj epizodi autori odvajaju i nekoliko tabli da nam daju flešbek na mladost glavnog junaka, vojnika koji sve vreme beži od pošasti i čitalac u minut do dvanaest prepoznaje njegovu rasnu i klasnu sudbinu koja onda rekontekstualizuje sve što smo do tog momenta videli i bez mnogo „objašnjavanja“ oživljava njegov karakter i daje mu punoću i zaokruženost. Majstorija.

News from the Fallout je prosto briljantan žanrovski strip koji uspeva da nešto što bi mogla biti samo reciklaža poznatih tropa, ideja, zapleta i karakterizacija ovenča vrlo ličnim, vrlo intenzivnim izrazom, uspevajući da autentične emocije i proživljene traume autora kanališe kroz jedan snažan, zabavan, izuzetno karakteran rad. Ako volite horor, ali i generalno samo DOBAR žanrovski strip, ovo je obavezna lektira. Image će vam pomoći da kolekciju kupite putem njihovog sajta.