Uzbudljiva nedelja iza nas sa istorijskim prelaskom Srbije iz izborne u suvu autokratiju, istorijskim govorom rektora Beogradskog univerziteta i istorijskim vikend-koncertom Nadimača i Cripple Bastards. Mnogo uzbuđenja, mnogo energije, mnogo negativne ali i POZITIVNE emocije, pa, eto, da se malo opustimo uz METAL:

Deo 1: BLACK METAL

Simpatični su Australijanci Veneficium na svom debi albumu, Eye for an Eye. Ovo je jednostavan, ali duševan blek metal koji vozi manične rifove i pravolinijske, energične aranžmane, krljajući pošteno, i bez mnogo filozofije. Nije nešto revolucionarno, ali je producirano sasvim korektno i sa dosta elegancije nosi tu svoju pankersku metalštinu:

https://veneficiumaus.bandcamp.com/album/eye-for-an-eye-2

Blood Aeon dolaze sa Rodosa pa i sviraju u tradiciji helenskog blek metala, dakle, oštro, autoritativno, epski a bez prenaglašene pompe. EP Fall of Man ima četiri satanske, preteće pesme estetizovanog nasilja i oštrog, old school zvuka. Rifovi su ovde oštri, a svirka grčevita. Sve kako treba:

https://underworldechoesrecords.bandcamp.com/album/blood-aeon-fall-of-man

https://bloodaeon.bandcamp.com/album/fall-of-man

Nije da mnogo slušam atmosferični blek metal, ali Lapsus Animae, split album američkih Aminion i grčkih Dreadweft mi je lepo seo. Aminion su dosta razigrani ovde i pored uobičajenih melodičnih pasaža imaju i popriličan broj propisnih mošerskih metal momenata. Sa druge strane Grcima je ovo debi izdanje i zvuče vrlo fokusirano, vrlo namerni da se pokažu u najboljem svetlu pa isporučuju četiri ozbiljno intenzivne pesme melodije i emocije:

https://dreadweft.bandcamp.com/album/lapsus-animae-split

No Plenitude Without Suffering je debi album za švajcarski bend Apolaustic i to je blend melodičnog blek metala i melodičnog death metala kakav meni prilično simpatično zvuči. OK, jeste to vrlo melodično, vrlo pitko, ali je i energično, sa visokim tempom pesama, čestim promenama ritma, jednom eksplozivnošću koja fino pasuje uz rifove koji često samo vrte nekakve barokne teme. Meni vrlo solidno:

https://apolaustic-label.bandcamp.com/album/no-plenitude-without-suffering

https://apolaustic.bandcamp.com/album/no-plenitude-without-suffering

Kad smo već kod blek metala koji je po mojoj meri, Italijani Death Dies imaju šesti album, Maledicti in Aeternvm i to je energična, agresivna ploča brze svirke i brutalnih rifova. No, dobra stvar kod Death Dies je da ih ne zanima ispresovani, nedinamični zvuk što ga neki savremeni blek metal bendovi prave da bi zvučali čvršće i njihov album ima energiju zato što verujete u svaki udarac, svako klizanje prstiju po žicama i ČUJETE da ovo nisu radile mašine nego, jelte, ljudi. Solidnih deset pesama opake krljačine koja pritom zvuči kao da diše i živi:

https://mykingdommusic.bandcamp.com/album/maledicti-in-aeternvm

Iz Italije je i Infèren, ekipa iz Bergama sa drugim albumom, Tanatologie, a koji se bavi, jelte, smrću. Ovo je, kako blek metal već zna da bude, mračna ali prijemčiva ploča na kojoj je odnos rifaške i atmosferičke komponente u kompozicijama dobro pogođen pa ljudi imaju tečne aranžmane sa dosta ponavljanja ali da to sve bude i energično i mošerski i trešerski i sve redom. Miks je simpatičan sa gitarom koja ima lep, nešto bogatiji zvuk od blek metal standarda i bas-gitarom koja fino popunjava donje delove, a tempo je pošten, brz, energičan, sa duplim vokalima koji se nadmeću u promuklosti i demenciji. Lepo!

https://inferen-official.bandcamp.com/album/tanatologie

Iz Italije su i Malauriu, to jest originalno su nastali u Palermu, na Siciliji ali sada su u Londonu i imaju i jednog britanskog člana. Ovaj trio svira kombinaciju blek metala i panka, i pošto na promo slici jedan od članova nosi majicu kultnih britanskih Doom, jasno je i kako album The Third Nail zvuči. Dakle, jednostavno a prijemčivo, sa prostim, sirovim blek metal rifovima i jednim ubedljivim gaženjem napred kroz hardcore thrash aranžmane. Solidan zvuk, solidan album!

https://malauriu.bandcamp.com/album/the-third-nail

Iznenadilo me je koliko mi se dopao Skeleton Claim His Being, novi EP jednočlanog projekta Starer iz Kentakija a koji sam do sada uglavnom uspešno ignorisao iako je čovek izdao milion singlova, EP-jeva i albuma tokom proteklih pola decenije. Ispostavlja se da je njegov post-blek metal vrlo ekspanzivan u viziji i zreo u formi pa se ove četiri pesme – uglavnom nove verzije već postojećih – spretno kreću između simfonijske pompe i rok/ folk intimnosti. Odlično napisano, producirano adekvatno, puno dobrih ideja i razmišljanja izvan uskih granica žanra a ŽESTOKO i INTENZIVNO, ovo me je, dakle, jako izvozalo:

https://starer.bandcamp.com/album/skeleton-claim-his-being

Oh, ali debi album prošle godine osnovanih ukrajinskih folk-blek metalaca Orathania mi je bio otkrovenje ove nedelje. Kvartet vrlo iskusnih muzičara sa ukrajinske andergraund scene je sa Гомін Волі napravio ploču skoro pa ILEGALNO prijemčivih pesama koje idu 150 na sat i krljaju žestokim gitarama i bubnjevima, ali su u harmonskom i melodičkom smislu praktično anđeoske himne. Pomaže to da zvuk nije prebudžen i izpasiran u nerazaznatljivu masu pa se ovde čuju i pojedinačni gestovi na gitarama i dodatni etnički instrumenti, ali najupečatljivije je to melodično, prelepo pevanje basiste Олега Левченка koje celoj muzici daje tu neku prijemčivu i epsku dimenziju. Apsolutno fantastičan album.

https://orathania.bandcamp.com/album/-

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Astral Wizard su iz Čikaga (postoji i finski bend istog imena) i sviraju prijatan, zabavan stoner/ desert rock. Album Earthbound je nekomplikovana muzika bluzerskih rifova i plesnog, ugodnog gruva, napisana da zvuči spontano ali odsvirana uredno, sa taman toliko sirovim zvukom da bude umiljata a da ne zvuči konfrontativno ili agresivno. Nema ovde nekih  revolucionarnih pristupa stoner rocku, ali simpatičan gruv i dvoglasno pevanje daju Astral Wizardu šarmantan karakter:

https://astralwizard.bandcamp.com/album/earthbound

Forest Metal je drugi EP za kalifornijski sludge kvartet Stump Grinder i to je gruverska, energična muzika koja kao da više ide na to da vas pokrene i natera da se sudarate sa drugim ljudima u mošpitu nego na to da vas smrvi. Naravno, teško je ovo, štim je nizak a zvuk masivan, ali bend je lakonog i u principu zabavan i mada je vrišteći vokal vrlo monoton, i to je nekako šarmantno:

https://stumpgrindersc.bandcamp.com/album/forest-metal

psychedelic source records imaju novi trio album a gde se bend zove Sulfur, mada je to Bence Ambrus na gitari sa još dvojicom kolega na basu i bubnjevima pa ne treba očekivati nešto MNOGO drugačije od uobičajene ponude psihodeličnih džemova koji nam stižu iz Mađarske već godinama. No, ☉, kako se album zove se ipak malo izdvaja time da je teži, distorziraniji i sporiji i time nešto bliži stoner-doom podešavanjima nego što je prosek za ovaj kolektiv. Svakako je meni prijalo a cena je uobičajena – koliko date:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/-

Cinder Mage iz Konektikata su dopadljivi na novom EP-ju, Anointed in Blood. Nije da se ovde čuje nešto nečuveno i novo ali ponekada je i samo spori, teški, jako fazirani i ukusno „okultizovani“ doom metal sve što vam treba. Uprkos morbidnom imaginarijumu i pomalo neadekvatnoj produkciji sa zvonećim bubnjevima, ovo je vrlo relaksirajuće i prijatno:

https://cindermage.bandcamp.com/album/anointed-in-blood

Xullah su bruklinski kvartet negde između sludge metala i noise rocka. Minialbum Xullah im je sirov, prilično gadan, sa prljavim, jednostavnim gruvom i užasnim vokalima. Naravno, meni se to dopada. Mislim, neće osvojiti ni jednu Gremi-nagradu, ali je gadno na najlepši način:

https://xullah.bandcamp.com/album/xullah

Prijatan doom/ sludge metal dolazi nam iz Francuske na albumu Among Dead Dogs benda Among Dead Dogs. Ovo je sporo, teško ali dostojanstveno, sa potrebnim minimumom abrazije i teksture ali bez insistiranja na agresiji. Hoću reći, doom metal ovde preovladava u atmosferi i mada su tekstovi mračni, muzika je elegantna i odmereno emotivna. Lepo!

https://amongdeaddogs.bandcamp.com/album/among-dead-dogs

I Sea of Snakes iz Los Anđelesa sviraju prijatan, uredan, metalizirani stoner doom, sa pet pesama na novom EP-ju, Magmantus. Sve to ide jednim sporim, otmenim korakom, ima dobre, teške rifove i natprosečno solidno pevanje. Nije da Sea of Snakes konceptualno idu mnogo daleko od, jelte, default podešavanja, ali kvalitet egzekucije je na visokom nivou:

https://seaofsnakes1.bandcamp.com/album/magmantus

Highgate iz Kentakija su negde na liniji sludge-doom metala sa dosta gruva ali sa abrazivnijim zvukom i dugačkim, sporim pesmama. Njihov drugi album, Prophecies Of Eternal Horror izašao je za Horror Pain Gore Death Productions i ovo je dosta ozbiljna poča sa prvom pesmom što gazi preko devet minuta i to baš gazi, onako, surovo i sa malo blackened korozivnosti u zvuku. Ovo nije studijski budžena „težina“ nego muzika istinski loše emocije ali i umirujuće lepog gruva. Fino:

https://hpgd.bandcamp.com/album/prophecies-of-eternal-horror

Malviaje iz Barselone sa tri pesme na demo snimku isto naslovljenom Malviaje prave apsolutni garažni pakao. Ovo je sirovo, jeftino, jedva slušljivo ako ste normalna osoba. No, ako ste posvećenik heavy psych rokenrola, taj ultraprimitivni ali vrlo fokusirani rad će vam biti neodoljiv. Mislim, ljudi skoro da potpuno dekonstruišu taj rokenrol kroz ove dugačke, ritualne komade, i to zvuči opojno:

https://malviaje666.bandcamp.com/album/malviaje-demo

Bronco Forte su losanđeleska ekipa koja svira prijatan teški rok. Album  Lightning Scars je u osnovi stonerski spor i repetitivan ali onda ima malo više rada sa melodijama koje podsećaju i na alternativni rok ili grandž i mada sam ja – pošto sam budala – često sumnjičav prema ovakvim kombinacijama, kod ovih ljudi nemam šta da zamerim. Gruv je dobar, zvuk bogat a ne previše upeglan u studiju i sve je jako prijatno. Vidi se da je ovo jedna iskusna ekipa muzičara sa dosta drugih aktivnih bendova pa obavezno poslušajte:

https://broncoforte.bandcamp.com/album/lightning-scars

Za hardlajnere (budale) poput mene onda imamo Temple of the Blues II – All Stars, novi album benda Cactus a koji sebe ponosno proglašava „američkim Led Zeppelinom“. OK, ovo svakako nije tikva bez korena, Carmine Appice i ekipa su projekat začeli još 1969. godine i mada ova današnja postava praktično samo njega ima da ponudi što se tiče „pravih“ članova, na albumu gostuje zaista ozbiljna ekipa rok-selebritija, ljudi kao što su Steve Morse, Pat Travers, Tracii Guns, Ted Nugent, Billie Sheehan, Joe Lynn Turner, Rudy Sarzo, Alex Skolnick, Dee Snider… Ponuda je kalorična sa gomilom hard-bluza i rokčine, uključujući takve klasike kao što su Back Door Man, Little Red Rooster, Spoonful, Purple Haze… Mislim, nije ovo ništa, jelte, što će ući u istoriju muzike kao izdanje koje je nešto promenilo ali nije da sam ja iznad toga da samo slušam dobru ploču energičnog bluza i u njoj uživam:

https://cactusrockband.bandcamp.com/album/temple-of-blues-ii-all-stars

Let the Spiders in, drugi album norveških hard rokera Masheena izlazi naredne nedelje ali se već ceo može čuti na Bandcampu i to kod izdavača, Ripple Music. I mada ovo izdaje Ripple i bend ima spone sa doom metal scenom, muzika na Let the Spiders in je prijatni, melodični teži rok sa dosta starinskog glam rok raspoloženja. Produkcija je moderna, teška, preglasna zapravo za ovo što se svira ali muzika je čisti feelgood rokenrol:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/let-the-spiders-in

Sun Don’t Shine su ekipa iz Bruklina sa pola članova koji su svirali u Type O Negative a pola u Crowbar. I dobro, još u Danzigu, Downu, Patriarchs in Black, Silvertomb… Nije neko iznenađenje da je prvi album ovog projekta, From Birth Til Death ploča vrlo pristojnog teškog roka. Ja nisam neki veliki ložač ni na TON ni na Crowbar ali ova ekipa nalazi vrlo srećan srednji put, sa lepljivim, sporim rifovima, dosta melodije ali bez preterivanja sa nekakvim baroknim aranžmanima, nudeći fine, odmerene rok pesme za klimoglav i opuštanje:

The Vanishing je split album finskih Errant Mind i američkih Bone Fragments i ovo je vrlo zabavna ploča. Finci na svojoj strani rade ono što sami nazivaju progresivnim doom metalom, šetajući se celim putem od gotike do death-dooma, ali uz jedan zaista proggy, istraživački pristup, tako da pesme eskiviraju uobičajena, generička rešenja i nude uvek svežu, interesantnu rok muziku. Onda sa druge strane dolaze Ameri sa svojim, pa uslovno rečeno melodičnim blek metalom, ali ovo je u velikoj meri blackened-kamerna-i-karnevalska-muzika izvedena na električnim, distorziranim instrumentima. I odlična je. Odlično je celo izdanje i JAKO se preporučuje a pogotovo jer košta koliko sami kažete:

https://errantmind.bandcamp.com/album/the-vanishing

Naši omiljeni brazilski psihodeličari, White Canyon & The 5th Dimension su upravo objavili novi album, nazvan jednostavno IV i on je ODLIČAN. Ovaj je žensko-muški duo od samog početka radio osobenu rok muziku sa elementima Amerikane i folka i velikom pažnjom posvećenom atmosferi ali i metodičnom građenju narativa kroz mudro aranžiranje. IV je sofistikacija ovakvog pristupa sa osam pesama koje idu odmerenim korakom i grade jedan kompleksan ali pitak narativ, uzdižući se do hard rok/ metal intenziteta ali nikada se ne zadovoljavajući pukim volumenom. Napisan vrlo pažljivo, produciran još pažljivije i sa samo šačicom odabranih gostiju (jedan da svira bas, drugi  da doda saksofon jednoj od pesama), IV je jedan od najboljih rok albuma koje sam čuo ne ove nedelje već od početka godine. Obavezno:

https://whitecanyon5thdimension.bandcamp.com/album/iv

Naravno, veliko stoner rock izdanje za ovu nedelju je novi Corrosion of Conformity. Nekadašnji hardkorovci iz Severne Karoline su već decenijama pojma za pitak a opet ne banalan stoner rock koji nešto i želi da kaže pa je i njihov (tek!) jedanaesti, a dupli album (za preko četrdeset godina rada), Good God / Baad Man, urađen sa tom idejom. Dakle, dobijate čak četrnaest pesama propisno rifaškog, dobro produciranog teškog roka i metala a taj teški rok i metal vas uče i nekim pametnim stvarima. Sasvim korektno i mada CoC nikada nisu bili među meni najdražim bendovima iz stoner orbite, ovo je vrlo pitak a opet ne i plitak album i sluša se s uživanjem:

https://corrosion-of-conformity.bandcamp.com/album/good-god-baad-man

Devil Electric su iz Australije i sviraju IZVRSTAN doom metal stare škole. Dakle, one koja je u sedamdesetima mešala bluzerske, hevi rifove, okultizam i narkotike u potrazi za, jelte, transcendencijom. Album Tahlia je treći za ovaj kvintet i pun je odličnih doom-tema, avetinjskog gruva i poštenog metalskog cepanja, produciran zdravo i zvonko, ali u prvom planu je pevačica Pierina O’Brien koja ovom bendu daje dodatnih 30-40% bluz arome i to je fantastično. Ne propustiti NI PO KOJU CENU:

https://devilelectric.bandcamp.com/album/tahlia

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Iz Izraela dolaze Kirisute sa debi albumom odličnog metala. Settle for Death, kako se ploča zove je negde između thrash/ speed i heavy metala, sa visokim tempom svirke ali i dosta melodije i rokerskih elemenata tako da da je u globalu ovo sasvim prijatno i za slušaoca koji nije uskostručni trešer ali voli čvršći rok. Dobro napisane pesme, odličan zvuk, kvalitetna svirka, vrlo dobar debi:

Altared States su osnovani još 1989. godine i još nisu snimili album. Ekipa iz Zapadne Virdžinije je, doduše, bila neaktivna sve od 1990. pa do 2019. godine, ali… i dalje nema album, ali ima više kraćih izdanja. Najnovije je EP  Borrowed Time koji ovde vodim u thrash odeljku uglavnom jer ima dosta trešerskih rifova. No, muzika je negde između thrasha, heavy metala, alternativnog metala pa i nekakve progresive, samo producirano prilično prirodno i sirovo i to je onda meni fino za slušanje:

https://altaredstates.bandcamp.com/album/borrowed-time-3

Pellocuse su solunski thrash metal bend sa solidnim albumom iz prošle godine koji se meni prilično dopao a onda sada i sa solidnim EP-jem koji je njegov nastavak. Far Off The Sanes’ Reality ima tri pesme, nije komplikovan ali nudi dosta propisnog rifaškog rada, grubih, uličnih vokala i trešerskog gruva. Kako rekoh i onomad, ako volite Testament i Kreator, ovo jeste negde između, ali je uličnije i sirovije:

https://pellocuse.bandcamp.com/album/far-off-the-sanes-reality

Originalno brazilske a danas internacionalne šefice ekstremno cool krila thrash metala, Nervosa, vraćaju se takođe cool šestim albumom, Slave Machine. Progresija prema death metalu je ovde još izraženija, ali ovo je i bend koji snima za Napalm Records pa muzika sada ima izraženije epske tonove i mnogo melodije. I, mislim, to joj DOSTA DOBRO stoji. Naravno, da je ovo sada „komercijalniji“ zvuk Nervose i da sam trideset godina mlađi možda bih se i mrštio ali mnjenja sam da Slave Machine ne samo da nije izgubio autentičnu agresiju koja od početka krasi ovaj bend već i da je to dodavanje komunikativnosti urađeno pametno i sa vrlo dostojanstvenim rezultatima:

https://nervosa-brazil.bandcamp.com/album/slave-machine

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Riptide su iz Indonezije i sviraju ulični, mošerski hardkor onako kako to Indonežani i inače rade – OPAKO. Album  Hit The Nail on The Head ima i dobar zvuk i karakter i pesme koje ponesete sa sobom u teretanu da pumpate gvožđe ali nije samo gomila mačo fantazija i muzika ima malo introspektivnih kvaliteta izmešanih sa, jelte, mačo fantazijama. Odlično je:

https://pareisriptide.bandcamp.com/album/hit-the-nail-on-the-head

Orrido su italijanski hardcore thrash bend i mada ovde ima „metalnijih“ elemenata, sa duplim kikovima koji dosta rade i po kojim death metal metal rifom, osnova muzike je pravi – za mene – hardcore brzog tempa i ložačkog pevanja. Demo 2026 ima tri pesme, produciran je vrlo moderno i ŠAMARA iz sve snage. Još je i pevanje na Italijanskom – PRELEPO:

https://orrido.bandcamp.com/album/demo-2026

Sa Tajlanda dolaze Chainfight, bend iskusnih muzičara koji su rešili da se odmaknu od metala što ga danas sviraju i oprobaju se u novoj verziji sirovijeg hardcorea sa početka milenijuma. Naravno, meni to i dalje zvuči kao metalizirani hardcore ali aktuelni EP, II ima malo lepršavosti i spontanosti da ih zapakuje uz klecačke, mošerske rifove i tvrdi gruv. Lepo je ovo, da ne bude zabune, ambiciozno napisano, i solidno producirano:

https://inhumanassault.bandcamp.com/album/i-i

Hope is a Prison su iz Tenesija a njihov EP  Even The Worms Can’t Stomach You ima pet pesama oštrog, na momente disonantnog hardcore/ posthardcore zvuka. I to je vrlo solidno, sa srednjetempaškim, militantnim gruvom, agresivnim gitarama, vrlo solidnim saundom u kome basčina melje a vokali su brutalni. Još je i cena koliko date!

https://hopeisaprison.bandcamp.com/album/even-the-worms-cant-stomach-you

Antverpenski krosover trešeri Toxic Shock imaju novi album, Future Is Calling, treći za deceniju i po funkcionisanja benda i ovo je čvrst, uličarski hardcore izmešan sa thrash metalom. I dobro zvuči: produkcija je moderno monolitna ali su pesme lepršave sa dosta promena ritma i mada bend svakako dosta forsira srednjetempaški, mošerski gruv, album ima dovoljno thrash energije za moje potrebe:

https://toxicshock.bandcamp.com/album/future-is-calling-2

Solidni su i Still Burning iz Indijane sa EP-jem World On Fire koji klasični straight edge zvuk stavlja u nešto metalniji okvir. Ovo je dobar gruv, rifovi su dobri, produkcija je dobra i mada bend ne izmišlja ništa novo, radi to staro vrlo solidno. A naplaćuje koliko vi date.

https://stillburninghc.bandcamp.com/album/world-on-fire

Poison Ruïn su još jedan od onih bendova koji umlaute stavljaju tamo gde to nije bilo originalno predviđeno, no ova momčad iz Pensilvanije ne sviraju metal već, u principu, pank. Album  Hymns From The Hills – izašao za Relapse – gradi na reputaciji ove ekipe kao originalne u zvuku i maštovite u pisanju pesama pa je to jedna eklektična smesa glasnog roka, atmosferičnih pasaža, emotivnijeg panka… Sve dobro napisano, sve preglasno masterovano za moj ukus ali to se praktično očekuje.

https://poisonruin.bandcamp.com/album/hymns-from-the-hills

No onda imate i Sweat, ekipu iz Los Anđelesa a koja svira pank rok prste da poližeš. Da, ovo je producirano modernije i ljudi znaju da sviraju ali muzika na albumu Tear it on Down je savršeni, jednostavni, napaljeni pank rok sa prštećom energijom i sjajnim ženskim vokalima. Mnogo dobro:

https://sweatrockers666.bandcamp.com/album/tear-it-on-down

Kad smo već kod pank roka sa ženama iza mikrofona, tu su i Sourflake iz Liverpula sa svojim EP-jem Spite. Ovo je pet pesama žestine, dobrih, čvrstih ali ne monotono nemaštovitih gitara, finog gruva koji na momente prilazi, recimo, nu metal klecanju (u pozitivnom smislu) i pevačicom koja i kad falšira to radi sa ogromnim šarmom. Slatko:

https://sourflake.bandcamp.com/album/spite

Odlično su mi legli berlinski Zanjeer, hardcorepunk bend sastavljen od lokalaca i imigranata iz Azije sa tekstovima na Urdu jeziku i liričkom orijentacijom protiv neokolonijalizma, eksploatacije globalnog juga, ali i islamskog ekstremizma i masakra u Palestini. Pretpostavljam da ga ne zovu genocidom jer je na nemačkoj hardcore sceni to trenutno tabu, ali i ovo je dovoljno. Album Seher-e-Maqhoor („Zora ugnjetenih“) nudi jednostavan, sirov hardcorepunk kakav biste našli na nekakvoj kasetnoj kompilaciji rađenoj za neki fanzin devedesetih godina ali ipak malo kvalitetnije. Mislim, zvuk je jeftin, ali bend piše lepe ustaničke d-beat pesme i ume da napravi dramu. Kao inspiracija navode se Ratos de Porao i Raw Power pa ako volite te klasike, Zanjeer su i te kako vredni pažnje:

https://zanjeer.bandcamp.com/album/seher-e-maqhoor

Pouzdani njemački grajnderi Sucking Leech su snimili EP sa obradama drugih bendova a ti bendovi su i neke legende grindcore i deathgrind istorije. Tako da  Tribute To Reverance ima pet kratkih i brzih interpretacija bendova poput Assuck i Magrudergrind, a za kraj je tu i živa obrada Sick of It All koji, dobro, nisi grajndkor grupa, ali nećemo da cepidlačimo. Sucking Leech zvuče dobro i kvalitetno sviraju a ovo se daje po ceni koju sami odredite pa IZVOLITE:

https://suckingleech.bandcamp.com/album/tribute-to-reverance

Album simpatičnog kućnog deathgrinda stiže nam iz Nizozemske sa debi dugosvirajućim izdanjem jednočlanog projekta Biological Collapse. Iako je Manufactured Obedience prilično generički naziv i muzika svakako nije naročito inovativna ili eksperimentalna, ovo je i dalje dvadeset i jedan komad brze, energične svirke visokog tempa i simpatičnih rifova, sve odrađeno kompetentno i u krajnjem produktu više nego prijemčivo. Momak koji ovo radi, Jeffrey Hesta ima još masu jednočlanih projekata i demonstrira vrlo pristojne veštine tako da je realno očekivanje da će od njega nešto biti. Naravno, ovo plaćate koliko hoćete:

https://biologicalcollapse.bandcamp.com/album/manufactured-obedience

Deathgrind visoke kakvoće stiže i na split EP-ju Torso američkih Cardiac Arrest i finskih Cadaveric Incubator. Dobra dosetka je da ovde imamo četiri pesme i sve se zovu Torso, tako što oba benda daju po jedan autorski komad i po jednu obradu (Exhumed i Machetazo). Sve je odlično odsvirano i producirano u skladu sa najvišim andergraund standardima tako da ako volite dementan death metal i grozomoran grindcore, ovo isporučuje!

https://cadavericincubator-cardiacarrest.bandcamp.com/album/torso

https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/torso

Baš pre neki dan, na koncertu Cripple Bastards  pitam drugara da li legendarni belgijski mince coreovci Agathocles i dalje izdaju split izdanja redovnim tempom i on mi kaže da je to za njih sada prosto deo dnevnog funkcionisanja. I, op, evo nam split EP-ja Agahtocles i Ratne nazvanog samo Split EP. Ratne su iz Sankt Petersburga i njihova strana je podrumski, jako sirovi grindpunk ili, ako više volite, mince core. Jer, jelte, danas teorija kaže da mince core predstavlja siroviju, primitivniju pa i iskreniju verziju grindcorea. Enivej, lo-fi pakao spakovan u kratke pesme koje sviraju ljudi što se jedva snalaze sa instrumentima. Agahtocles, pak, imaju samo tri pesme i to je uglavnom njihov klasični jednostavni stil sa dovoljno šarma da vas zabavi i ničim da vas, jelte, posle tolikih decenija, iznenadi. Ili ipak ne, jer je druga pesma, Korose, simpatični odmak od standarda. Korose je praktično HIT! Plaćate koliko hoćete:

https://bulimianatiliusproduction.bandcamp.com/album/agathocles-ratne-bnp42

Burned Up Bled Dry su bend osnovan pre trideset godina u Arkanzasu i neka njihova rana izdanja bila su za legendarnu etiketu Slap-a-Ham a koja je devedesetih izdavala mnogo dobrog hardcore, powerviolence, grindcore itd. materijala. Bend je imao dugačku pauzu i sada se vraća izdanjem Next Stop… Dead Stop… a koje je njihov prvi pravi album, sa 26 peama u 25 minuta, muzikom visokog tempa i dobre produkcije. Ovo je između hardcore i grindcore koordinata, brzo, energično ali razgovetno i komunikativno sa jednim old school hardcorepunk pristupom u osnovi i samo malo „ekstremne“ nadgradnje. I odlično zvuči! Ne propustiti:

https://burnedupbleddry.bandcamp.com/album/next-stop-dead-stop

Deo 5: DEATH METAL

The Call of the Void je debi album za bend Valar Morghulis iz Solzberija. Ali ovaj Salcburg je u Severnoj Karolini i Valar Morghulis sviraju prilično „američku“ kombinaciju death i thrash metala. I dopadljivu – ovo je energično a istovremeno gruverski sa nekim inventivnim rifovima i dosta razgovetnim, komunikativnim zvukom. Te kombinacije death metal gruva i thrash metal zvuka zapravo nisu tako česte kako bi mogle da budu, ili makar tako pomislite kada slušate Valar Morghulis jer ovde sve zvuči prirodno i prilično uzbudljivo. Album ima i nekoliko pesama sa njihovih prethodnih singlova ali su snimljene ponovo i materijal je vrlo vredan pažnje:

https://valar-morghulis.bandcamp.com/album/the-call-of-the-void

Primal Devour je (verovatno jednočlani) death metal bend iz Masačusetsa a aktuelni EP, Drown me in Your Blood ima tri pesme jednostavne, mošerske muzike. Nije to nesimpatično, iako je u principu obožavanje Cannibal Corpse bez previše inovacije ili eksperimenta, snimljeno verovatno kod kuće ali ipak pristojno miksovano i sa okej zvukom. Generalno, ako volite mošerski hardkor i death metal, ovo će vam biti sasvim po meri, pogotovo sa tom svojom horor/ zombi tematikom:

https://primaldevour1.bandcamp.com/album/drown-me-in-your-blood

Iako Disgrave imaju „Dis“ u imenu i prominentan d-beat ritam u svojoj muzici, ovi Finci svojom muzikom ne prave omaže britanskom pank bendu Discharge. Njihov EP, naslovljen samo EP, sa svoje četiri pesme zapravo omažira skandinavski, partikularno švedski chainsaw death metal i kombinuje ga sa malo komunikativnijim temama i melodijama za ugodnu death ’n’ roll mešavinu. Ovo je, dakle, pitko, sa HM-2 distorzijama i teškim zvukom ali sa jednom poletnom, veselom energijom koja će svakome prijati. A plaća se koliko hoćete:

https://disgrave.bandcamp.com/album/ep

Ouroborean su „blackened occult death metal“ ekipa sa Filipina a EP Phalanx Occulta joj dosta pati od nabacanog miksa. Mislim, OK, para za snimanje ima koliko ima, i ovo ne smeta u FATALNOJ meri jer Ouroborean trpaju death metal vrlo solidnog zanatskog nivoa i tehničkih kvaliteta a onog što se računa – dobri rifovi, žustra svirka, pošten, oznojen blastbit – toga ima u izobilju. Nije za publiku izvan uske populacije death metal gurmana, ali oni će znati da cene ovaj komad časnog metala:

https://ouroborean.bandcamp.com/album/phalanx-occulta

Odlično zvuče Teksašani Sacrificial Ecstasy na svom prvom demo snimku, Relic of Lamentation. Ovo su dve pesme death metala koji spretno i stručno koristi elemente doom metala (prva pesma) i blek metala (druga pesma) da oplemeni svoj čvrsti, energični fundament. Kvalitet pesama je solidan, produkcija ODLIČNA i bend, uprkos žanrovskom šarenišu, ima i jedan lep karakter. Odlični su:

https://sacrificialecstasy.bandcamp.com/album/relic-of-lamentation

Pošto Håkan Stuvemark ne voli da ima ni trenutak slobodnog vremena, evo novog demo snimka, The Black Train, za njegov bend Reek, jednu od alotropskih modifikacija Wombbath u kojoj se švedski death metal rado meša sa melodičnim heavy metalom i rokenrolom. Za ovu verziju benda – koji iza sebe ima dva albuma – Rogga Johansson nije u postavi, a vokale hendluje Finac Markus Makkonen iz Sadistik Forest i ovo su tri pesme kvalitetnog, tradicionalno švedskog death metal rokanja sa niskim štimom i teškim zvukom, ali i sa dosta melodije i atmosfere. Meni se kvalitet pesama dopada, a i produkcija demoa je vrlo korektna i ako je treći album za Reek iza ugla, to su odlične vesti:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/the-black-train-demo

Hmmm, australijski sastav Evilean ne svira baš čist death metal, ovde ima i crossover thrasha pa malo i groove metala, ali je nekako death metal esencijalna komponenta njihove muzike pa ih stavljam ovde. Exhumation Evilean je prvi EP i uopšte prvo izdanje za ovaj projekat koji predvodi basistkinja i pevačica Jojo Shaw i koja kaže da je sve što se ovde čuje bazirano na njenim stvarnim iskustvima i događajima iz života. Zanimljivo je i intenzivno, oseća se ta lična dimenzija a opet je i muzika vrlo profi sa gitaristom Jimom Ramsesom a posebno sa iskusnim Robinom Stoneom za bubnjevima. Vredi da se čuje:

Teksašani Eradicated svojim prvim izdanjem, EP-jem (ili demo-snimkom) takođe naslovljenim Eradicated mogu da budu sasvim zadovoljni. Ovo su tri pesme brutalnog death metala/ slema, koji zvuči dobro, hrskavo i sočno, ima solidne rifove i gruv, i demonstrira razumevanje žanra i generalno plemenite veštine songrajtinga. Nema ovde ni trunke originalnosti ni u muzici ni u tekstovima (koji su standardna i zamorno predvidiva kombinacija nekrofilije i mizoginije) ali verujem da bend nije u ovom trenutku to ni tražio. Ovo je DOBRO a ako Eradicated potraju možda i izgrade neki svoj sopstveni identitet.

https://eradicatedbdm.bandcamp.com/album/eradicated

Za još brutlanog death metala imamo album Fugue Gnawed From The Scabbed God Cerebrum jednako komplikovano nazvanog benda Onchocerciasis Esophagogastroduodenoscopy. Zvuči kao zajebancija ali Onchocerciasis Esophagogastroduodenoscopy su troje Kanađanina koja sviraju vrlo tehnički, prilično hermetičan brutalni death metal a ovo im je drugi album. Nije to sad prepuno kompozitorske invencije ali je brutalno, nemilosrdno, ima jednu zanimljivu umetničku distancu u zvuku koji razume snagu tišine, i mislim da album više nego pruža svojoj publici ono što ona traži. Plus, bubnjeve svira žena i to je prelepo:

Finci Vermithor trpaju odličan death metal (kažu „američkog tipa“) sa samo malo hardcore elemenata. EP Bloodsport nudi odlično napisane pesme koje mene podsećaju na radove sa Floride (tipa Monstrosity ili Solstice) i bend odlično svira, dobro je produciran, i puni tu neku standardnu death metal matricu lepom količinom zanimljivih melodija i solaža. Vrlo dobro:

https://vermithor.bandcamp.com/album/bloodsport

I ukrajinski Mercy Denied imaju samo malo hardkora u svom death metalu, ali novi EP, Прах Істини pre svega sugeriše tu hardcore komponentu time što su pesme vrlo kratke, ali je u pitanju VEOMA kvalitetni, mošerski death metal dobrih rifova i neumoljivog gruva. Meni odlično a cena koliko date:

https://mercydenied.bandcamp.com/album/–2

Imamo još finskog death metala. Nykteria je bend iz istog mesta kao i Verminthor (Jyväskylä) ali zvuči drugačije. Debi album, Henosis kombinuje čvrsti, „tehnički“ death metal sa blek metal rifovima i ekspresivnošću i, mislim, dobar je. Ovakve stvari ne čujemo iz Finske tako često – Poljska je, na primer, plodnije tle za ovakva ukrštanja black i death metala – i Nykteria imaju neki svoj zvuk i stil koji su vrlo dobro predstavljeni ovom pločom:

https://nykteria.bandcamp.com/album/henosis

Koliko je dobar split album Sacred Oath: Temple of Death! Sa jedne strane su kalifornijski Funeral Chant a sa druge indonežanski Exhumation i ne zna se ko je bolji!!! Funeral Chant cepaju opasan, energičan black-death metal precizne svirke, velike brzine i divljačnosti i daju mi sve ono što tražim od ovakve muzike. Onda su tu Exhumation koji sviraju još brže i sirovije, a da i sami imaju potreban nivo discipline i preciznosti u izvedbama. Predobro!!!!!!!

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/sacred-oath-temple-of-death

Achlys je tek peti album za njemački death metal sastav Anasarca, a koji radi još od 1995. godine, doduše sa jednom dužom pauzom… Enivej, ovo je vrlo zdrav, vrlo zreo death metal koji moram da uporedim sa, recimo, Immolation u tome kako jezik brutalnog death metala i blek metala koristi osobeno da kreira energične pesme ali koje uglavnom nemaju u sebi adolescentsku fasciniranost nasiljem što nekako po prirodi stvari živi u death metalu. Umesto toga, ovo su vrlo disciplinovane, vrlo metodično napisane i izvedene kompozicije velike brzine i orkanske intenzivnosti ali čije je težište na temama i njihovoj organizaciji i razvoju, ne na tome da muzika slušaoca smrvi. Izuzetno dobra ploča death metala kakav on postaje posle mnogo vremena što je imao da o sebi razmišlja. Pa još i koncept-album koji se bavi žalošću! Izvrsno:

https://anasarca.bandcamp.com/album/achlys

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Reptilian Arms iz Kalifornije mi je teško da stilski definišem. Sam bend kaže svoj EP, The Pain, asocira i sa black metalom i sa death metalom i sa pankom itd, ali muzički je ovo više manični, prljavi noise rock a onda je tu i jedna obrada Kyuss. Svakako vredi čuti jer su ovo tri pesme divljanja i agresije sa stilom, sve producirano jeftino i neodoljivo!

https://reptilianarms.bandcamp.com/album/the-pain-ep

I Norvežane Slaamaskin je teško odrediti. Ovo je ekipa metalaca iz različitih bendova koja pod ovim imenom svira neku vrstu, pa, ne znam, alternativnog teškog roka? EP Endevendt ima i energični srednjetempaški gruv modernog hardcorea ali i dosta melodičnosti koja ga drži bliže hard rok i pank rok zvuku. Svakako ovo zvuči zdravo, energično i prija ušima da povremeno slušaju tekstove na Norveškom:

https://slaamaskin.bandcamp.com/album/endevendt

Amerikan Kaos je, pak projekat Jeffa Watersa iz Annihilator, a na kome je on radio tokom pandemijskih izolacija i album The Sheeple Swing je onda jedna salata žanrova i na njemu ćete čuti i pank i metal i rok i džez i bluz i pop i malo klasike… Sve je to odrađeno na jedan prilično šarmantan način i ploča zvuči više neobavezno i istraživački žovijalno nego kao nekakav mrtvoozbiljan postmodernistički eksperiment:

Rare and Deadly je naravno kolekcija demo snimaka, be strana i neobjavljenih snimaka za A Place To Bury Strangers i prilično jako jebe kevu. Njujorški noise rockeri su ovde na svojim najeksperimentalnijim podešavanjima, sa isprobavanjem raznih pristupa i ideja i to je jako zanimljivo za slušanje. Haos, anarhija, emocije, sve redom:

https://aplacetoburystrangers.bandcamp.com/album/rare-and-deadly

Do juče nisam ni čuo za finski grad Jyväskylä a Ēlūcescentia su treći bend iz njega o kome pišem. ŠOKANTNO. Enivej, na svom EP-ju Symmetria ovi ljudi sviraju nekakvu emotivnu, nežnu, šugejzersku kombinaciju post roka i post metala i to je LEPO. Mislim, pokazuje se da kada ovu muziku NE masterujete tako da sve bude u crvenom i napada vam uši nepojmljivo intenzivnim volumenom koji sve monotonizuje do neslušljivosti, njena energična, bučna prangijanja zapravo budu zanosna i hipnotična. Eto, to su vam rešili:

https://elucescentia.bandcamp.com/album/symmetria

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Myrath su dopadljiv progresivni metal bend iz Tunisa sa sada već podugačkom karijerom od dvadeset godina (ili četvrt veka ako se računa i rad pod prvim imenom, Xtazy). Wilderness of Mirrors je sedmi album za ekipu koja stručno meša pompezniji, melodičniji metal kome ja čujem korene u radovima Yngwieja Malmsteena i Ritchieja Blackmorea sa bliskoistočnim folklorom i orkestracijama, i ovo je ploča kvalitetne produkcije, veoma ubedljivih izvedbi, pažljivo aranžiranih kompozicija. Myrath su ode zaista na visini zadatka i veoma se nadam da će ovaj album da označi njihov veliki prodor na globalnu scenu jer bend to itekako zaslužuje (Edit: u međuvremenu je album nestao sa Bandcampa ali je JuTJub plejlista tu da ga kompletno čujete):

https://myrathmusic.bandcamp.com/album/wilderness-of-mirrors

Jer, vidite, s druge strane imamo bendove kao što je, recimo, nemački Timeless Rage čiji je drugi album, My Kingdom Come, vrlo raskošno napisan i aranžiran komad epskog, simfonijskog power metala. I vrlo je simpatičan, sa prilično uspešno kombinovanim orkestracijama i pitkim, melodičnim metalom, kvalitetno aranžiran, solidno miksovan da se sve to lepo čuje. Ali takvih bendova ima DOSTA i prilično su popularni pa, dok Timeless Rageu nemam apsolutno ništa da zamerim, oni su ipak jedni od proverbijalnih mnogih. Ali ako volite ovakvu muziku, valja da ih čujete:

https://timelessrage.bandcamp.com/album/my-kingdom-come-album

Slavlje! Midnatt su konačno snimili prvi album i Skräckfylld förtjusning, izašao naravno za švedski Jawbreaker Records je pokazni primer za novotalasni švedski hevi metal, rasuti pokret koji u ovom veku hvata zalet već od ranih godina da bi u poslednjih pola decenije prosto eksplodirao u raznim krajevima zemlje. Ovo nije, dakle, inicijativa krenula iz jednog centra i sa jasnim originatorima, kao što bismo, recimo mogli da pričamo za melodični geteborški death metal ili chainsaw death, no Midnatt su neka vrsta pokaznog primera. Bend dakle zvuči paradigmatično sa svojim pročišćenim, neposrednim old school stilom koji kao da je došao pravo iz sedamdesetih, sa „prirodnom“, analognom produkcijom, sa svirkom koja je živa i dinamična. Naravno, Skräckfylld förtjusning nastavlja u stilu koji smo već voleli na Metallisk Hetta/ Swedish Metal i ovo su istovremeno melodične i sirove pesme rokenrola zametaljenog i zasatanjenog taman koliko treba da bude jasno da ovo nije ekipica koja svira Petkom uveče u kafeu na ćošku dok raja cirka pivo i baca pikado. I, mislim, IZVRSNO je, tako lišeno peglanja, glancanja, neprsakno i moćno:

https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/skr-ckfylld-f-rtjusning

ALBUM NEDELJE

Pored mnogo loših stvari u našim životima, desi se i neka lepa: Sunn O))) su, recimo, izdali novi album. Izašao kao njihovo prvo izdanje za Sub Pop (!!!), ovaj zvanično deseti „pravi“ album drone metal institucije iz Sijetla je, pa… izvrstan. Greg i Stephen su već prošle jeseni pokazali da nemaju problem da muziku koja je skoro do parodije jednostavna dodaju još dubine i mada je EP Eternity’s Pillars b/w Raise the Chalice & Reverential bio odličan, Sunn O))), kako se novi album zove, zvuči kao manifest. OK, zvuči i kako očekujete: ovo je na kraju krajeva fundament drone metala, pa ne treba da očekujete nikakva radikalna odstupanja od primalnog, vulkanskog stila koji bend gaji već četvrt veka, ali Sunn O))) i jesu tako veliki zato što ovakvu muziku umeju da učine SVOJOM i da iz nečega što je samo amorfna masa rifova i fidbeka izvuku i narativ pa i onda nekakvu, eh, duhovnost? Ne nužno religioznost, ali odnos sa svetom koji prevazilazi puku materijalnost, to da – pa nije album slučajno umotan u Rotkove reprodukcije! I generalno, zvuk je bogatiji i dublji. Prvi komad na ploči, osamnaestominutna XXAN je već kao da posmatrate muziku benda u višoj definiciji, sa više teksture, više ZVUKA nego što ga je ona ikada imala a onda posle nje stiže Does Anyone Hear Like Venom? koja je praktično nežna. Bend je na recentnoj turneji i puštao snimke sa Venomovih koncerata pred sopstveni nastup i ovaj omaž Cronosu i ekipi je, evo ne umem da nađem drugu reč, TOPAO. Sunn O))) i narednim kompozicijama pokazuju kako se razmišlja izvan kutije i svojoj muzici daju horizonte koje većina imitatora ne uspeva da vidi. Tu je stvar i u smislu za detalje – tokom snimanja u studiju ozvučeni su svi pojedinačni zvučnici u kutijama koje je bend koristio, posebnim mikrofonima da se dobije dubok, vrlo ambijentalno bogat zvuk, a ono kako Greg i Stephen sviraju se najpre može opisati kao muzika oslobađanja, bez robovanja „fabričkom“ drone metal zvuku, sa iznenađujuće mnogo dinamičkih varijacija i korišćenja fidbeka. Ovo je, da se ne zabunimo, NEZAOBILAZAN album:

https://sunn.bandcamp.com/album/sunn-o-2