Lep izbor metala u nedelji u kojoj je Srbija svedočila još jednom unutarpartijskom sukobu gde je figurisala tolika količina kanabisa da nas verovatno i na Jamajci tračare da smo drogeraši. Enivej, imam bitnu informaciju za ljude koji prate ove moje nedeljne metal preglede, a to je da će naredne nedelje, zbog mojih OGROMNIH poslovnih obaveza, taj pregled kasniti, sasvim moguće i par dana, tako da se ne prepadnete ako u Subotu ustanete a njega NEMA. Biće ga. Sem ako me ne uhapse. A ako me uhapse, to sigurno neće biti zbog, jelte, kanabisa. Dakle, sve je u redu. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Poljski Hag sviraju (ili „svira“ pošto mi se javlja da je ovo samo jedan čovek) (ili žena) sirov i primitivan blek metal. DEMO MMXXV (izašao u ovoj godini, kao što vidimo)  nudi četiri pesme nečeg veoma udaljenog od standardne poljske umivenosti i produkcijskih standarda kada je black metal u pitanju. Ne da je ovo odsvirano amaterski, nije, ali je muzika jako prostačka (u najboljem smislu te reči) a zvuk je pakao. Kako i treba da bude:

https://hag-horde.bandcamp.com/album/demo-mmxxv

Kvebečanin Xavier Berthiaume ima nekoliko solo (i ne-solo) projekata, kako je to pravilo na toj nekoj andergraund sceni modernog blek metala, a jedan od tih projekata je Sanctvs, koji je upravo izbacio drugi album. De l’abîme au plérôme je vrlo pristojna ploča hermetičnog, ekspresivnog blek metala koji ima modernu melodičnost ali je prilično sveden i u aranžmanskom i u produkcijskom smislu. Ovde nema opširnih kvazi-simfonijskih maštarija i gubljenja u širini, pesme su dugačke, oslanjaju se na repeticiju i shoegaze šmek sa sirovim, skoro garažnim zvukom i to radi baš kako treba.

https://sanctvs.bandcamp.com/album/de-lab-me-au-pl-r-me

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/de-lab-me-au-pl-r-me

Iz Kanade je i projekat Nuée Ardente, isto jedan čovek, a njegov je blek metal vrlo atmosferičan. EP Vers un Horizon Promis ima tri pesme u kojima se čuje i dosta tog nekog klasičnog atmoblek plutanja, ali kad se prži, ovde se prži i to je primarni razlog što ovo preporučujem za slušanje. N.C., koji ovo svira i piše voli da mu je muzika žestoka bez obzira na svu melanholičnu meditaciju koju ona zaziva i to je OKEJ. Takođe je i zvuk sa prave strane razmazane granice koja odvaja slušljivo od neslušljivog. Plaćate po želji:

https://nuee-ardente.bandcamp.com/album/vers-un-horizon-promis

Nizozemci Drôvich imaju dve fine pesme na split EP-ju sa Frontline Despair čija strana, koliko umem da potražim, nema na Bandcampu. It Sinneljocht Oerskynt It Slachfjild je, dakle, što se mene tiče, singl sa dve pesme za Drôvich i to je lepa kombinacija introvertnog blek metala i shoegazerskog post rocka, sa adekvatnim prozračnim zvukom i strastvenom izvedbom. Lepo:

https://drovich.bandcamp.com/album/it-sinneljocht-oerskynt-it-slachfjild

A Sermon in Tongues je prvi album za švedski Circular Ruin i bend ovde ima šarmantnu kolekciju pesama i dobru produkciju. Circular Ruin sviraju kombinaciju blek metala sa malo death metal elemenata ali imaju i jednu izvornu, sirovu neposrednost bez obzira na nešto kompleksnije aranžmane i kvalitetnu produkciju. Ispostavlja se da meni veoma prija ovo venčanje sofisticiranosti i te neke old school rokačine tako da navijam da ovo slušate i volite:

https://circularruin.bandcamp.com/album/a-sermon-in-tongues

Zna se da imam dosta negativnih predrasuda prema britanskom blek metalu ali londonski Sidious nisu loši. Album Malefic Necropolis, četvrti za ovu ekipu ima kvalitetan, heavy zvuk a pesme su napisane da budu lepi kolopleti rifova i vrištanja. Čuje se u aranžmanima  još malo zaostataka rane faze benda koja je bila simfonijski okrenuta, ali ovde se roka i rola dobro i pošteno i neću da grešim dušu, zabavno je. A i u miksu se dobro čuje bas i to treba ceniti:

https://sidious.bandcamp.com/album/malefic-necropolis

A iz Londona su i Final Dose ali oni sviraju „black metal punk“ i muzika na njihovom EP-ju Endless Woe je mnogo jednostavnija, sirovija, pa i pitkija. Nije da Final Dose nemaju nikakvu sofistikaciju u svojoj muzici i ovo svakako ima elemente blek metal pompeznosti pored zarazno jednostavnog pank rokanja, ali generalno pričamo o muzici koja poziva na akciju a ne na neku duboku analizu i promišljanje. I to joj lepo stoji:

https://finaldose.bandcamp.com/album/endless-woe

Dosta jako po mom ukusu je Impious Throne, jednočlani projekat Daniela Morrisa iz raznih bendova sa Floride gde svira uglavnom bubnjeve, ali i sa nekim drugim jednočlanim projektima od kojih je najpoznatiji Gates of Mourning. Enivej, Impious Throne ima već dva albuma a Sadism je treći i mada estetski svakako igra na kartu surovosti i brutalnosti, ovo je i sofisticirana muzika u kojoj se zna šta je opasan rif, zna se šta radi blastbit i kako se peva. Dakle, ovo je blek metal koji ima čist metalski zvuk (dakle, ne post-metalski, ne shoegazerski itd.) i vrlo agresivan nastup i pesme mu takođe nisu rđave, imajući u vidu da je sve to na korak od kućne produkcije. Tako da od mene sve to dobija dosta jake preporuke – naprosto sam slab na muziku koja je ovako izraženo agresivna:

https://impiousthrone.bandcamp.com/album/sadism-2

Italijani Orgg se oblače kao hardkorovci ali cepaju ozbiljan blek metal tematski orijentisan na Prvi svetski rat. Treći album benda, Indomita je impresivno napisan, sa pesmama koje agresiju i očaj kanališu na zanimljivo različite načine i zvukom koji je simpatično suv i u prvi plan gura ljudsku, znojavu svirku. Ovo je blek metal koji spaja varvarsku, divljačku agresiju i odličnu tehniku a da istovremeno ne zvuči pretenciozno i teatralno tako da, od mene dobija dosta simpatija:

https://orgg.bandcamp.com/album/indomita

Drugi album nemačkog jednočlanog projekta Nebelfaust je kao da ste uzeli Darkthroneov Transylvanian Hunger i od njega napravili celu svoju životnu filozofiju. Die Krähenfüße des Winters je, dakle, ploča ledenih severnjačkih melodija i poštenog, znojavog šibanja, nezainteresovana za mnogo sofistikacija i originalnih ideja. Ali ima dušu. Crnu, izgorelu, ali tu je:

https://nebelfaust.bandcamp.com/album/die-kr-henf-e-des-winters

Vampiric Oath čine jedan Argentinac i jedan Finac, ali se vode kao rumunski bend jer se Damian Batista preselio iz Buenos Airesa u Bukurešt i sada odande vodi i svoju etiketu Vampiric Militant Legions za koju je i izašao debi album ovog benda, Doctrines of Withering Nature. Bend je inače osnovan prošle godine i zvuči haotično na jedan šarmantan način. Ovo je, dakle, simpatičan, moderni ali prilično sirovi blek metal gde Daniel peva kao osoba posednuta demonima a njegovi atmosferični rifovi su dosta dinamizovani stalnim promenama ritma bubnjara Filipa Gäddnäsa. Vampiric Oath nije još utegnut, nije ni koncepcijski zaokružen ali to mu daje i uzbudljivost sa mnogo ideja koje drugi bendovi ne bi ni istraživali jer se ne uklapaju u „blek metal“ dogmu. Vredi:

https://vampiricoath.bandcamp.com/album/doctrines-of-withering-nature

https://vampiricmilitantlegions.bandcamp.com/album/doctrines-of-withering-nature

Imamo i poslasticu. Vrlo, dakle, agresivan i istovremeno hermetičan blek metal nudi nam italijanski dvojac Gorrch sa svojim drugim albumom, Stillamentum. Ljudima je trebalo jedanaest godina da uopšte dođu do ove ploče i ima smisla što na njoj prestižu sami sebe brzinom i žudnjom da nam sve što imaju kažu u isto vreme. Ploču nosi strahovit osećaj urgencije i ekspresivna, lična energija a da je istovremeno distancirana, gruba, puna repeticije i abrazivnih tekstura. Meni se to sve, naravno, jako dopada i Gorrch imaju jednu izraženo dijaboličnu crtu u svemu ovome, istovremeno agresivnu i veličanstvenu. Svakako se nadam da bend neće ponovo da pauzira deceniju jer nam treba više ovako jebeno dobrog blek metala u rotaciji:

https://gorrch.bandcamp.com/album/stillamentum

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Izraelci SlowRepeaT prilično jasno signaliziraju kako zvuči njihova muzika već samim imenom. Album Aqua Haze je spor, repetitivan, drogiran i sasvim korektno psihodeličan, sa zvukom koji ume da bude agresivan ali je u prvom planu uvek hipnotički naum. Iako ljudi sviraju stoner rok u nekoj najosnovnijoj klasifikaciji, on nije napravljen da bude isključivo težak i da mu je to jedini kvalitet, već, jelte, imamo više linija napada. I to je okej:

https://slowrepeat.bandcamp.com/album/aqua-haze

Shamayna su tri nabildovana Rusa koja sviraju stoner rock sa, hm, ljubavnom ili makar srclomnom tematikom. Album Loverdose je propisno glasan i heavy, mada ne nešto mnogo inventivan a izdvaja ga ta tematska orijentacija i pesme sklopljene oko melanholičnijih melodija a sa opet vrlo heavy izvedbom. Okej:

https://shamayna.bandcamp.com/album/loverdose

Gond iz Solt Lejk Sitija su, pak na toj strani gde su težina i veliki rifovi najbitniji ali EP Gond ima dosta melodije i ovo je, po rečima samih članova, „doomgaze“. I ako volite spoj shoeaze melanholije i teških gitara, tvrdog ritma, a sve ugurano u solidan gruv, ove tri pesme za isto toliko dolara tvore lep, jelte, buket:

https://gondisgood.bandcamp.com/album/gond

Za još doomgaze zvuka, i to dosta ambicioznog, tu su roterdamski Gavran sa albumom The One Who Propels. Ovo je pet dugačkih pesama spore melanholije i vrlo teškog zvuka i, da, jedan od članova je, po prezimenu, poreklom iz naših krajeva. No, nevezano za lokalpatriotizam, Gavran nude solidan program melanholičnog a monumentalnog, teškog, sporog metala pa ako TO volite, nećete se loše provesti:

https://gavran.bandcamp.com/album/the-one-who-propels

Grci Devil’s Grip su ODLIČNI na svom prvom demo snimku, Demo 2026. Ovo nije za Grke uobičajeni, visoko profesionalni, radio friendly stoner rok već mračniji, „sabatovskiji“ stoner doom, u skladu sa imenom. Rifovi i teme su odlični, zvuk vrlo kvalitetan (pogotovo za demo) a sirov koliko treba, bend propisno naoštren. Nema greške:

Kad smo već kod Blek Sabat, The Heavens iz Bruklina svoj album Haunted posvećuju Oziju, što je sladak gest. I muzika je slatka mada ne liči mnogo na sabatovski dramatični, utemeljujući heavy metal i doom metal zvuk već imamo posla više sa melodičnijim hard rokom i dalje u ’70s stilu ali nešto bližim nekakvim mejnstrim podešavanjima. Ovo je mala operacija, bend ima samo dva člana i na albumu se definitivno čuju stvari koje bi trebalo da se unaprede, prevashodno u produkcijskom smislu, ali projekat svakako ima dušu i vredi da se prati:

https://theheavensmusic.bandcamp.com/album/haunted

Na papiru ime benda Doom of Death može da zvuči malo, jelte, parodično ili preterano ali radi se o hrišćanskom doom metal bendu koji imenom upozorava na, jelte, kob odlaska u smrt sa gresima na duši i sve to, tako da je U REDU. Ova brazilska postava radi od 2024. godine, i ovo je lepuškast doom metal po uzoru na britanske i švedske radove iz devedesetih, dakle, sa lepom metalskom težinom i emotivnim melodijama. Četiri pesme na EP-ju Valley of Shadows su simpatične, dobro producirane i uglavnom vrlo kompetentno odsvirane tako da sreću kvari samo nedovoljno ubedljivo pevanje gitariste i klavijaturiste Filipea Aristona. Ali on je, držim, šef i to je sad nezgodan ćorsokak. Ako on nauči da ozbiljnije peva ili dovede boljeg pevača, Doom of Death će imati solidnu perspektivu pred sobom. Ako ne, onda je ovaj EP zanimljiv kurio za ljubitelje doom metala:

https://doomofdeath.bandcamp.com/album/valley-of-shadows

Kome to nije dovoljno sporo i melanholično, stižu mu Lone Wanderer, Nemci iz Frajburga sa svojim trećim albumom, Exequiae, a koji kreće pesmom od 24 minuta. Molim lepo, Lone Wanderer rastežu funeral doom metal format skoro do samog pucanja, ali ovo je svakako ugodna i slušljiva muzike čija tuga i melanholija nisu originalne ili jedinstveno inspirisane ali deluju iskreno i sve se ovde svira zaista pošteno:

https://lonewanderer.bandcamp.com/album/exequiae

Italijani Prometheus imaju ljupkih pet pesama na demo snimku Prometheus za koji mogu da kažem da je melodičan i gruverski na sve prave načine. Ovo je metalizirani stoner rock ali nije preterano agresivan, ume da napravi gruv i mada je prevashodno oslonjen na rifove, ne deluje mašinski repetitivno. Solidan program:

https://prometheusband.bandcamp.com/album/prometheus-demo-2026

Stoner rock sa blago alternativnom dimenzijom stiže nam sa Novog Zelanda na albumu Soothsayer benda Planet Hunter. Kiviji imaju bučan, praskav, napumpan zvuk kakav ne volim previše, ali sviraju odlično i imaju dobre pesme. Ovo je karakteran stoner rok sa dosta bluza i odličnog gruva, ali sa opet tim „alternativnijim“ ’90s prizvukom u pesmama i to mu daje dosta šmeka. Ako vam se uši ne zamore od glasnog masteringa, ovo je vrlo pitak album:

https://planethunterband.bandcamp.com/album/soothsayer

Naravno da Austrijanci TarLung sviraju spori, gruverski sludge-doom metal namirisan dimom kanabisa i smešten između pretećih agresija ekstremnog metala i bluzerskog njihanja. Album  Axis Mundi ima ambiciju da vas kroz svojih osam pesama i poduči teškim lekcijama vezanim za današnju globalnu, jelte, situaciju ali čak i da ga slušate samo da biste se RAZVALILI, on ovu funkciju eminentno ispunjava:

https://tarlung.bandcamp.com/album/axis-mundi

Slično, iako Britanci Indica Blues pevaju o toplotnoj smrti svemira na svom albumu Universal Heat Death, muzika je bluzerski, gruverski stoner rok radije nego nekakav hermetični doom metal. Dobro, ime benda više sugeriše drogiranje negoli nihilizam i Indica Blues u stvari lepo spajaju nihilizam u tekstovima sa posthipijevskim, bluzerskim heavy rockom koji je jednostavan u osnovi, moćan u razradi i vrlo solidno curi.

https://indicablues.bandcamp.com/album/universal-heat-death

Odlični su mi i Hot Ram iz Atlante čiji je teški, močvarni bluz provučen kroz toliko distorzije da EP Near Fall, sniman neke tri godine, zvuči kao da ga slušate kroz barijeru od bodljikave žice. No, bend svira sporo, teško, lepljivo, ima odlične solaže i spaja rokersko uzbuđenje sa narkotičkim nihilizmom na posebno efektan način:

https://hotram.bandcamp.com/album/near-fall

Grimble, The Worm je album gruverske, opuštene proggy psihodelije iz kuhinje benda Mellow Beast iz Belfasta. Bend mi se dopao još pre tri godine kada sam ih hvalio za „prijatnu psihodeličnu energiju i zabavan gruv“ na tada aktuelnom EP-ju a severni Irci su u međuvremenu samo rafinirali izraz i dotegli aranžmane tako da je Grimble, The Worm ploča savršena za svaki ’70s plesni podijum koji možete da zamislite, svedena a opet bogata u izrazu i perfektno producirana;

https://mellowbeast.bandcamp.com/album/grimble-the-worm

Lord Elephant iz Firence svoj drugi album, Ultra Soul izbacuju, naravno, za rimski Heavy Psych Sounds Records i ovo je teški, energični ali i psihodelični stoner rok kakav ipak odskače od tog nekog proseka koji znamo sa drugih firmi. Heavy Psych Sounds naravno uvek gledaju da rade sa ljudima koji prave ekstra napor i Lord Elephant uprkos ekstremno bučnom masteru i tome da nemaju ni pevanje, nude zanimljivo sonično putovanje kroz neke psihodelične krajeve uma:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/lord-elephant-ultra-soul

Ove nedelje imamo dosta dobrog stoner roka, pa tako i novi Redwood. Ovo je samo jedan od nekoliko projekata prolifičnog Amerikanca Sheafera McOmbera koga najpre znate po radovima pod imenima Bloodshot Buffalo ili Deer Lord (gde nije sam, ovo je trio) i u pitanju je psihodelični, simpatično meditativni stoner rok sa pristojnim rifovima i dobrim pevanjem. Album Time to Lose je koncepcijski sveden, produkcijski uredan i na prvi pogled ne nudi ne znam kakav vatromet ideja i zvuka, ali Sheafer piše dobre pesme, i kreira odličnu atmosferu koja vuče na postpank posle nekoliko pesma, i to je onda odlična kombinacija:

https://redwooddoom.bandcamp.com/album/time-to-lose

A oduševili su me Aeon Temple iz Njemačke koji isto odvaljuju solidan, glasan ali sofisticiran stoner rok. Pesme su na albumu Resurfaced bazirane na tenzičnim rifovima i dobrom gruvu a gitaristkinja Claudia Weber  je i izuzetno dobra pevačica pa je ovo jedan zreo, karakteran, zaokružen sastav koji mene sa svakom pesmom obara s nogu. Pesama je pritom samo pet, ali umeju da budu i dugačke jer bend zna kako da  varljivo jednostavne kompozicije rasplete u prave epopeje koje nikada ne odustaju od teškog bluzerskog gruva ali su remek-dela modernog adult-oriented metala. Fantastično:

https://aeontemple.bandcamp.com/album/resurfaced

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Odličan debi album za Sacrificial Death uz Atine naslovljen je Absolute Katharsis i krlja sa mnogo entuzijazma kroz osam pesama ložačkih rifova i jakog tempa. Sacrificial Death imaju malo death metala u svom thrash metalu, uglavnom u vokalima i zvuku ali je svirka opasni, oštri, napadački thrash. A i taj zvuk je samo malo dublji i ne upada u zamke preterane kompresije i umjetnog „osnaživanja“ tako da album ima jedan dovoljno topao, prijemčiv saund. Jako lepo!

https://sacrificialdeath.bandcamp.com/album/absolute-katharsis

Hangover Highway je drugi album za nemački jednočlani black-thrash projekat Vomit Division i, mislim, zabavan je. Simon Bertram produkcijski radi u vrlo profesionalnom modusu i njegova muzika nije nekakav sobni ili garažni art brut, štaviše, na ovom albumu ima i živog bubnjara, plus masu gostiju, a pesme su jednostavne, pevljive pank-rok-metal himne alkoholu i njegovim posledicama koje i mi trezvenjaci možemo sa zadovoljstvom i bez straha da konzumiramo.

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/vomit-division-hangover-highway

https://vomitdivision.bandcamp.com/album/hangover-highway

Ali to nije sve jer Vomit Division istovremeno ima i split EP za Rat Covenant gde deli izdanje sa takođe njemačkim, takođe jednočlanim, takođe black thrash projektom, Sexorcism. Pisao sam već o Sexorcism povodom njegovog albuma za Rat Covenant od pre dve godine i to je dopadljiv metal orijentisan na žensku seksualnost injene spone sa veštičarenjem. Ovde on ima tri pesme speed metala jednostavnih rifova i jeftine produkcije ali sa dosta šarma. Vomit Division ima dve pesme i produciran je kudikamo profesionalnije i generalno zvuči jače, no lepo je to uparivanje ljudi sa sličnim interesovanjima a koji opet zvuče distinktno i osobeno. Daunloud plaćate po želji:

https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-224-sexorcism-vomit-division

https://sexorcism.bandcamp.com/album/split-with-vomit-division

https://vomitdivision.bandcamp.com/album/split-with-sexorcism

Black thrash sviraju i Amerikanci Vaulderie ali oni to shvataju dosta ozbiljno pa se mažu i belom farbom po licima i nose nitne i šiljke. Sasvim korektno a takav im je i debi album, Sanguinoctum, jedna okretna ploča sa malčice blek metalskih harmonija između surove, agresivne thrash svirke koja ide brzo, udara jako i ne uzima taoce. Ovo je izdao pouzdani Witches Brew, ima jedanaest pesama i puno ambicije da vam pokaže različite facete benda tako da, vredi da mu posvetite malo pažnje:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/sanguinoctum

Reinicio Violento je povratnički album za meksički bend Agónica osnovan još krajem devedesetih a sa prethodnim albumom u godini pre početka pandemije. Reinicio Violento je ploča raspoloženog, energičnog thrash metala sa samo malo death metal elemenata u muzici ali sa vrlo simpatičnim, komunikativnim pevanjem na Španskom i produkcijom koja je čista i pristojnog kvaliteta. Album je eminentno slušljiv ako već ne naglašeno inventivan i Agónica naprosto zvuče kao bend koji ovakvu muziku voli, kapira, ŽIVI i to je lepo:

https://agonicamx.bandcamp.com/album/reinicio-violento

Grci, znamo, imaju dosta solidnih thrash metal bendova, a XenoVenous su još jedan od njih, osnovani pre više od decenije i sa debi albumom ove nedelje. Face of War je produciran, hm, korektno ali možda jeftinije nego što ovako kvalitetna muzika zaslužuje, pošto XenoVenous sviraju zaista šampionski sa onom nekom idealnom metalskom disciplinom, usredsređenošću na detalje, raskošno komponovanim solažama itd. Stilski, ovo je kvalitetan, klasičan thrash ali sa dobrom merom heavy pa i power metal melodičnosti u kompozicijama, tako da će se ovo dopasti i moshpit džankijima ali i publici koja voli više cheesy epski zvuk. Lepo!

https://xenovenous.bandcamp.com/album/face-of-war

Norveški trešeri Rioter imaju dosta sirov miks na debi albumu  Legalized Mind Control ali to je treš metal, to je andergraund, to je, jelte, tr00 metal. Rioter cepaju Bay Area Thrash klasiku i već na drugoj pesmi, Another Marionette ćete da pomislite „u, ovo liči na Metaliku“, ali na Metaliku kad je Metalika bila DOBRA, tako da je to OK. Album je inače napisan sa sasvim pristojnim nivoom ambicije i pesme nisu samo pizza-thrash komadi od tri minuta već imamo srazmerno kompleksne aranžmane, mnogo promena ritma i generalnog „rada“ tako da ovo preporučujem iz sve snage. Pogotovo što se daunloud plaća koliko želite:

https://rioter.bandcamp.com/album/legalized-mind-control-2

HarXson su bend dvojice dugogodišnjih članova Hirax (Steve i Lance Harrison) sa bubnjarem Mikeom Vegom iz Battalion of Saints. Ima smisla da će ovoj trojci osnovanoj 2024. godine debi album, Can’t Kill Us i zvučati dosta old school, pa dosta i kao Hirax. Možda je i naslov, Can’t Kill Us poruka Katonu iz Hirax koji je poznat kao malo nezgodan šef i neko ko ljude izbacuje iz grupe impulsivno i ne uvek pravično. Enivej, Can’t Kill Us je vrlo ugodna ploča starinskog, ali ne zastarelog thrash metala, bez nekakvih inovativnih fora i ideja, ali naprosto ISKRENA i prodorna. Meni lepo leži:

Spid metal za sladokusce stiže ravno iz Italije na debi albumu benda Strikehammer. Ne znam čime smo zaslužili tu milost da nam njihov izdavač, Metal on Metal Records pusti ceo album na Bandcamp odmah čim je izašao, ali ne žalim, se, au contraire. Metal on Metal uglavnom izdaju vrlo probrane stvari i onda naravno da album Midnight Inferno ima neposrednost i prodornost klasičnog speed metal materijala, ali da je aranžiran sa mnogo promišljenosti pa onda i solidno produciran (mada ne preskupo, da ne izgubi na autentičnosti). Ovde, naravno sviraju ljudi sa dosta iskustva, bubnjar Mattia Mornelli je u Vexovoid a gitarista Luca Baroncini je između ostalog sarađivao sa Forgotten Tomb i Surge Assault tako da ne treba da čudi da je Strikehammer i ovako zreo i ovako tr00. Uživanje:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/strikehammer-midnight-inferno

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Omiljeni niški hardkor i krosover veterani, Polarni Fazani na svom novom albumu obrađuju ne jednu nego dve pesme Bobana Zdravkovića. Ali ni jedna od njih nije jedna od one dve koje očekujete. No, za potrebe davanja jasne izjave, dobre su, jer se album zove Stara škola i Fazani se tu vraćaju svojim korenima obrađivanja narodne i zabavne muzike u metaliziranim pank aranžmanima. Ima ovde još obrada ali preovlađuju autorske pesme i mada su Fazani poslednjih godina imali i bolje pesme i bolju produkciju (gitare su ovde HEAVY ali miks je mogao da bude malo lepši), na albumu ima sasvim dovoljno šampionskih momenata da mi iz stare škole budemo zadovoljni. Štrumpfovi su, recimo, simpatičan old school komad hardkor treša, a Tatko je raspadnuti ska sa dosta prljavog šarma, dok je zatvarač, Pokaži snagu preslatka pank himna. Kao i obično, daunloud plaćate po želji:

https://polarnifazani.bandcamp.com/album/stara-kola-2026

Epic Divide za sebe kažu da članovi sviraju po raznim detroitskim bendovima još od osamdesetih pa je i okej što im i debi album, isto Epic Divide zvuči skoro kao da je iz osamdesetih. Ovo je hardcore thrash sa dosta discipline u svirci ali sa jednostavnim pesmama, ložačkim rifovima i buntovničkim pevanjem. Takvih bendova nam se osamdesetih činilo da na svakoj svirci ma bar po jedan-dva ali sad kad slušam Epic Divide nekako su mi dragoceni u toj savršenoj jednostavnosti i jednostavnoj savršenosti smeše panka i metala:

https://epicdivide.bandcamp.com/album/epic-divide

Left to Love su kombinacija Nizozemaca i Grka ali muzika na demo snimku Demo 2026. je čist, laboratorijski prečišćen metalizirani hardcore/ moshcore kakav može da dođe sa bilo kojeg meridijana ove planete samo ako se ta muzika voli. Dve pesme, odlična produkcija, visok stepen siledžijstva, daunloud plaćate po želji, dakle, sve idealno:

https://lefttolove.bandcamp.com/album/demo-2026

Slime su beatdown hardcore ekipa iz Portlanda u Oregonu čiji je demo snimak  Vicious Oblivion nastao iz ranjenosti i frustracije pa je i posvećen odbačenima i poniženima bla bla bla. Retko slušamo ovu muziku a da ona eksplicitno priznaje da nastaje iz pozicije ranjivosti i to je osvežavajuće, pogotovo jer Slime i dalje krljaju težak, brutalan metalizirani hardcore, isto kao i njihove kolege koje se kriju iza krinke mačo dominantnosti. Četiri pesme ozbiljne težine i sirovosti za vaš užitak:

https://slimerx.bandcamp.com/album/vicious-oblivion

Za još beatdowna su tu CRUSHERBATSHIT iz Indonezije (mada na omotu demoa piše samo Crusher). Njihov demo sa dve pesme, Demo 2026 je vrlo teška ali vrlo plesna afera, sa dosta slamming beatdown šmeka, dakle, rifova koji su malo kompleksniji i vuku na death metal ali sa uličnim gruvom u prvom planu. Fino to zvuči i mada je cena za demo od devet dolara sumanuto ambiciozna, bend se lepo prezentira svetu:

https://crusherxhc.bandcamp.com/album/demo-2026

Homemade Handgun su sirov hardcore bend iz Zapadne Virdžinije i njihov demo Malus Animus ima samo dve kratke pesme. Ali su one iskrene, jake, teške, i primitivne baš koliko treba. Za cenu koju sami odredite dobijate zvučnu rekonstrukciju sporog obrušavanja čitavog brda đubreta na vas a to nije trivijalno iskustvo:

https://homemadehandgun.bandcamp.com/album/malus-animus-demo

Imamo i Lesser Beings iz Glazgova koji sviraju zajeban, metalizirani hardkor. Ovo je negde između crustcore, thrash, noise i sludge koordinata i dve pesme na EP-ju  Nullified / Dead In The Eye nude superiornu tenziju i njeno oslobađanje kroz prebijačka razrešenja. Pank, ali mučan, metal ali jednostavan, sve perfektno, plus ima kaseta, plus daunloud plaćate po želji:

https://lesserbeings.bandcamp.com/album/nullified-dead-in-the-eye

Mortal Filth su iz Bristola i njihov istoimeni debi EP ima tri pesme teškog, debelog hibrida hardcorea i death metala. Ko to voli, ovde će uživati jer bend ima adekvatan zvuk, kreira adekvatan gruv, ima solidne vokale i ume da bude i melodičan koliko treba. Ništa preterano, mada ništa ni inovativno, ali Mortal Filth zvuče lepo:

https://mortalfilthuk.bandcamp.com/album/mortal-filth

Storm Of Steel iz Australije sviraju praktično Oi! punk, samo sa metalskijim zvukom. Nisam najveći svetski ljubitelj oi! muzike, ali minialbum S/t ima dovoljno energije i ulične himničnosti, kao i dovoljno solidnu produkciju da se čak i ja lepo provedem. Pa probajte:

https://stormofsteelcbr.bandcamp.com/album/s-t

Da se malo izvučemo iz te, jelte, testosteronske kaljuge: Sterben su berlinski blackened hardcore bend sa feminističkim tekstovima, pevačicom koja ima odličan glas i promuklu, bolnu tehniku pevanja i demo snimkom Bleibende Schäden gde tri pesme kombinuju melanholiju savremenog blek i post blek metala sa hardkorpank neposrednošću u izrazu. Zvuk je odličan, a pesme zapravo umeju da potraju i ovo je za nešto pažljivijeg, utreniranijeg slušaoca. Plaća se po želji:

https://sterben.bandcamp.com/album/bleibende-sch-den-2

Možda ste vi pratili pa onda i znali da Buzzcocks spremaju svoj dvanaesti album za ovu godinu, ali mene je uhvatio nespremnog. Pre neki dan The Damned, sada Buzzcocks, i ispada da ta prva zvanična generacija pank rokera još nije ispucala svu municiju. Buzzcocksi su, pogotovo, bili među boljim songrajterima tog talasa (termin pop-pank je praktično zbog njih izmišljen) pa je onda i Attitude Adjustment, uprkos imenu koje je davno nosio jedan vrlo besan hardkor bend, zapravo jako prijatna ploča pank roka koji ima, kako sam bend tvrdi „Motown vibe“. I, ima donekle, naravno, ali je to i dalje prepoznatljivo mančesterski pank rok koji je teško ne voleti. Ja nisam ni neki veliki fan Buzzcocks, niti sam uopšte mnogo zaljubljen u mančestersku scenu, ali ovo naprosto RADI:

https://buzzcocks.bandcamp.com/album/attitude-adjustment

The Invid iz Rejkjavika su dvojac koji prži nekakav hardcore thrash sa sociopolitički  osvešćenim tekstovima i old school rifovima kao da je 1991. godina. Ako volite išta u rasponu od originalnog finskog hardcore talasa, preko grindcorea pa do ’90s anarhističkog hardkora, album The Invid je apsolutno za vas. Trinaest pesama, dosta besa, solidan zvuk, sve je to okej:

https://theinvidofficial.bandcamp.com/album/the-invid

Plastic Reich je jedan momak iz Švedske sa miksom crustgrind eksplozivnosti i melodičnijih blek metal rifova. Lepo to curi a EP Tales From The Box pritom ima sasvim okej produkciju imajući u vidu da zvuči kao da je sniman na Amigi. Projekat puca od radosti i entuzijazma i šarmantan je a EP se daje po ceni koju sami odredite:

https://plasticreich.bandcamp.com/album/tales-from-the-box

Braintooth najavljuju svoj sedmoinčni EP promo singlom od dve pesme, Gravity Wins, a koji je digitalni daunloud a koji se u stvari ne može daunloudovati već samo čuti. Komplikovano, ali ovo su dve simpatične pesme sirove kombinacije crustpunka i death metala i mene su upecali:

https://braintooth1.bandcamp.com/album/gravity-wins-pre-release

Pošto je Trump ponovo u, jelte, ofisu, onda se i projekat Anal Trump morao reaktivirati – takvi su propisi. Na novom EP-ju satirične grindcore ekipe nema Travisa iz Cattle Decapitation, ali je muzika i dalje brza i energična a tekstovi su i dalje oštri da se posečete. Fuckin’ Bitch, kako se izdanje zove, je i naslov pesme koji govori o ubistvu Nicolle Good iz perspetive ICE agenta koji ju je ubio a sve pare koje ovo izdanje zaradi idu za organizacije što pružaju pravnu pomoć imigrantima. Časno, pošteno, ljudski i vredno podrške:

https://analtrump.bandcamp.com/album/fuckin-bitch-ep-2

Bazar en Ordurie je omaž utemeljujućem belgijskom stripu TinTin a i split EP između francuskih Crawling Flesh i nečeg što se zove Yannis Ouamrane Project. Ovo drugo ne bih da mnogo komentarišem jer se radi o dve pesme kućnog amaterizma  koje mi ne drže pažnju. Crawling Flesh su, pak bili odlični na recentnom albumu Democracy at Work i nisam siguran zašto od dve njihove pesme jedna i sama visi na ivici pomenutog kućnog amaterizma. Druga, ona koja EP otvara, bavi se „lažnim pankerima“ i mada sam ja dosta blaziran kad su u pitanju pesme što se bave „scenskim pitanjima“, ova je jebeno solidan grindcore u proggy stilu koji Crawling Flesh rade najbolje.

https://crawlingflesh.bandcamp.com/album/bazar-en-ordurie

Japanski grindcore majstor, Kosuke Hashida, ima novi solo album za Horror Pain Gore Death Productions i sve što smo voleli na prvom albumu ovde je uredno prisutno, samo sa možda i još malo boljim zvukom. Ovo je i dalje veoma brzi, vratolomno odsvirani grindthrash u kome se ne ide preko granica neke biološke plauzibilnosti, ali su rifovi NEODGOVORNO ložački i kad se sipaju preko zaista rafalnih blastbitova, čoveku srce krene da preskače. Hashida sa Moment of Silence nudi mračnu, pesimističnu sliku sveta ali to radi na borben, nepokolebljiv način i tu energiju vredi natočiti u rezervoar dok se spremamo na suočenje sa realnošću:

https://hpgd.bandcamp.com/album/moment-of-silence

Deo 5: DEATH METAL

Chaos Marked by Death of Sun je debi album za filadelfijski Bone Weapon i, mislim, iz samog imena benda i naslova albuma možete da naslutite primitivnost i žestinu ove muzike. I slutnja vam je sasvim na mestu, ovo je težak, preteći death-doom koji kao da je nastao u pećinama neolita i nameran je da vam otvori lobanju. No, Bone Weapon nisu onoliko hermetični kao neke kolege i njihova muzika ima i jednu komunikativnu crtu koja znači da ovo može da se sluša i izvan najuže death metal zajednice i to bendu možda obećava lepu ulogu ujediniteljskog metal mesije. U svakom slučaju je sjajno i treba da se sluša:

https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/bone-weapon-chaos-marked-by-death-of-sun

Exorency iz Noksvila raspredaju celu dramatičnu priču o tome kako je nastajao EP  Denounced Imperation, inicijalno planiran kao strana split-izdanja sa drugim bendom, pa je potom došlo do svađe itd. Ali sve što treba da znate je da je ovo mesnat, pošten death metal koji ne smara mnogo s konceptom nego gazi đonom. Zvuk je težak, kao da na vas pada cela garaža puna mokrog, nekvalitetnog uglja, a ove tri pesme su sirove, surove i svedene na krtinu. Moš iz treš kako to kažu poznavaoci:

https://exorency.bandcamp.com/album/denounced-imperation

Frigid su trio iz Čikaga a Contempt of Decay im je debi album death metala sa mošerskom, znojavom prirodom. Ovo nije neka hiperkomplikovana muzika i mada su Frigid muzički više nego kompetentni, pesme su napravljene da budu tečni, plesni komadi gruva koji ima skoro hardcore neposrednost. Zvuk je čist i funkcionalan a rifovi su solidno razrađeni tako da bend apsolutno pogađa sve mete koje je nanišanio i radi posao:

https://frigidmetal.bandcamp.com/album/contempt-of-decay-2

Omnifear iz Lidsa imaju novi EP, Kingdom i ovo je prijatan, energičan deathcore koji ide brzo, tehnički je impresivan a rafalni blastbitovi i vrištanje se u njemu mešaju sa dobrim gitarskim rifovima. Omnifear, su ovde regrutovali gomilu uglednih gostiju iz raznih bendova a bubnjeve svira legendarni Australijanac Robin Stone tako da znate da pričamo o ozbiljnoj produkcija a čak i ja koji ne volim naročito metalcore himničnost u ovakvoj muzici, ovde nalazim više onog što volim:

https://omnifear.bandcamp.com/album/kingdom

Nijemci Diaroe su se raspali tako da im je Was uns bleibt zvanično poslednji EP i on nudi zaista dobar, kvalitetan materijal za rastanak, spajajući gruverski death metal, deathgrind eksplozivnost i socijalno-kritičke tekstove. Diaroe imaju jako težak, moderan zvuk, ali uspevaju da im pesme ipak imaju grindersku spontanost i gruv, a kada rokaju onda rokaju iz sve snage tako da se ovo lepo posluša:

https://diaroe.bandcamp.com/album/was-uns-bleibt

Hehe, Effigy iz Mičigena su svoj demo-album iz 1995. godine, Hail to Thy Dark Lord ponovo snimili i sada imamo Hail to Thy Dark Lord Resurrected, jednu simpatičnu old school death metal žurkicu sa lepim, čistim zvukom koji nudi savremena produkcija. I dobro to paše jedno iz drugo jer su pesme, iako jednostavne, ipak pravljene da budu komunikativne i da profitiraju od razgovetnosti. Death fucking metal za ljude koji ZNAJU:

https://effigy2.bandcamp.com/album/hail-to-thy-dark-lord-resurrected

https://chaoticcarnagerecords.bandcamp.com/album/effigy-hail-to-thy-dark-lord-resurrected

Violent Retaliation je debi album za Deathmarch iz Utrehta a Nizozemci na njemu prže teški, sirovi death metal dosta nalik na skandinavske predloške. OK, sličnost je prevashodno u zvuku sa niskim štimom i golemim, teškim gitarčinama a i rifovi umeju da budu veliki i epski, dok su aranžmani generalno jednostavni i bliži crustpunku nego baroknosti klasičnog metala- No, bend ima neke svoje ideje i dosta dobro pronalazi sopstveni izraz kad se potrudi tako da mu vredi dati svaku šansu:

https://deathmarch-nl.bandcamp.com/album/violent-retaliation

Poljaci VerminKing zvuče kao da je 1991. godina a oni imaju najjače rifove posle Grave i Autopsy. Album Inhumane Disruption je pola sata i nešto jače old school death metala garažne produkcije i junačkog srca, sa muzikom koja je primitivna ali duševna i klasičnom death metal tematikom. Jeste staromodno, jeste da smo sve to već čuli, ali VerminKing ostavljaju srce na terenu i to je prelijepo:

https://verminking1.bandcamp.com/album/inhumane-disruption

Isto Poljaci, Banisher za sebe kažu da su „ekstremni death metal bend“ ali njihov peti album, Metamorphosis pored za death metal sasvim standardne količine ekstremnosti nudi zapravo dosta dobrih ideja. Banisher pišu pesme koje spajaju dobar, mošerski gruv sa nekim progresivnim i alternativnim trikovima i sve to onda sviraju sa mnogo energije i ekspresije. Rezultat je da ploča zvuči prijemčivo pa i pitko iako baš solidno krlja sve vreme. Lepo:

https://banisher.bandcamp.com/album/metamorphosis

Italijanski sekstet Skulld spaja death metal i crustpunk ali tako da je muzika skoro čisti death metal a da je crustpunk komponenta pre svega u angažovanim tekstovima i brutalnim vokalima pevačice Pamele. Drugi album benda, Abyss Calls to Abyss dakle perfektno kombinuje zle, ložačke death metal rifove, D-beat krljačinu, blastbeat rafale i te moćne Pameline vokalne akrobacije za smešu čiste agresije koja u čoveku izaziva samo euforiju. Prelepo:

https://skulldband.bandcamp.com/album/abyss-call-to-abyss

Nightmarer iz Portlanda u Oregonu sebe opisuju rečima „total dissonance worship“ a kako se zove i portlandska etiketa za koju objavljuju ali njihov novi EP, Hell Interface ipak nudi više od SAMO disonance. Ovo je avangardni, vrlo tehnički, prilično „post-“ ali i ozbiljno psihotični death metal koji impresionira aranžmanima isto koliko i plaši čoveka ružnoćom. Volim muziku koja zvuči zrelo i odraslo a da je i dalje ovako životinjski agresivna, tako da Nightmarer od mene dobijaju jake preporuke:

https://nightmarer.bandcamp.com/album/hell-interface

Jako su simpatični Peruanci Evil Damn sa svojim novim EP-jem, Eons of Horror koji nudi energičnu, praktično trešersku ekspresiju bez kalkulacija i glume. Ovo je death metal koji puca iz svih oružja dok ne istroši municiju, pa ko živ, ko mrtav i to je jako simpatično. Muzika je komunikativna, mošerska i trešerska, zvuk čist i uredan, sve kako treba:

https://evildamn.bandcamp.com/album/eons-of-horror

Njemački duo Uninhibited svira „sirovi beskompromisni death metal“ ali naravno da EP From Flesh to Void ima u sebi i dosta sofisticiranosti, harmonske, ritmičke, generalno aranžmanske. Solaže su rokerske, pesme imaju mnogo iznenađujućih momenata, zanimljivih tema i harmonija, a i miks je bliži nekakvom posthardkoru nego savremenom, hiperkomprimovanom death metalu. Solidnih pet pesama i intro za isto toliko evara plus VIDITE VI TAJ OMOT:

https://uninhibited.bandcamp.com/album/from-flesh-to-void

Heh, slam je sada toliko porastao na death metal sceni da bendovi počinju da potpisuju za skoro-pa-mejdžr etikete kao što je Century Media. Stabbing iz Teksasa sa svojim drugim albumom, Eon of Obscenity pretiču bendove za koje biste se kleli da će pre da stignu u ovu priču (PeelingFlesh pre svih, ali što da ne i Internal Bleeding, posle toliko godina) ali ne umekšavaju zvuk. Mislim, Eon of Obscenity je razgovetna, „odraslija“ ploča od nasumičnog slem izdanja na koje biste naleteli slučajnim uzorkovanjem Bandcampa, ali ovo je apsolutno slamming death metal bez nekakvog velikog odstupanja od postulata žanra. Dakle, brutalno zakucavanje, tehnički, kompleksni rifovi i dobar gruv, vokal koji jeste malo „ljudskiji“ ali je i dalje strašno brutalan… Stabbing nisu izdali ni sebe ni druge ovom pločom, a i gostuje im Ricky iz Suffocation na jednoj pesmi pa od mene dobijaju oba palca na gore umočena u teglu vazelina i spremna na akciju:

https://stabbingtxdm.bandcamp.com/album/eon-of-obscenity

Poljaci Shine spajaju najbolje delove blek metala i death metala za svoj debi Wrathcult i zvuče zaista moćno i impresivno. Naravno, ovo je bend veterana Tomasza Dobrzenieckog koji je svirao u milion poznatih bendova i svi ostali članovi imaju mnogo drugih radnih mesta po drugim bendovima, tako da nam je ovde poslužen zaista krem de la krem, a i kad je izdavač Dark Descent Records tu znate da dobijate ručno odabrane, kvalitetne bendove koji imaju šta da kažu. Čak i tako, Shine je dah svežine sa svojom stalno inventivnom kombinacijom blek metal ekspresivnosti i death metal težine. Tematski, ovo vrlo široko zahvata u mitologiju i predhrišćanska verovanja i ne samo da je opipljivo ZLO, onako kako samo bendovi iz strogih katoličkih društava umeju da budu kad popizde, nego je i BOGATO. Odlična ploča:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/wrathcult

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Beastial Piglord ima novi album, Slag, i mada je njegova muzika i dalje negde između psihodeličnog roka i gruverskog industrial metala, na Slag imamo i ekstremnije momente koji bi se mogli bez problema klasifikovati u hardcore thrash. I čovek to odlično radi, pa je ovo još jedna ploča eklektične, ugodne muzike sa granice racionalnog uma. A daje se po ceni koju sami određujete:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/slag

Shade iz Tunisa su faz rok bend koji svoj minialbum The Exploitation Tapes opisuje rečima „The Exploitation Tapes dives head-first into the grindhouse where horror, sci-fi and (s)exploitation melt together in a haze of sweat, fuzz and reel burn.“ OK, zvuči primamljivo, kažete vi, ali kakav je puding? Dosta dobar! Nisam siguran da su Shade baš to za šta se izdaju, ali ovo je prijemčiva rokenrol svirka sa dovoljno elegancije ali i hipnotičkog fuzz prženja da lepo provedete nekoliko minuta:

https://weareshade.bandcamp.com/album/the-exploitation-tapes

Šveđani Hällas svoju muziku nazivaju „avanturističkim rokom“ i ovo je vrlo opravdano kada vidite da prva pesma na njihovom novom albumu, Panorama, a koji pesama ima samo pet, traje preko dvadeset minuta i kombinuje sintisajzerski, plesni rok, horove, duvače, gudače, višeglasno pevanje… Hällas jako ozbiljno nastupaju u stilu progresivnog roka sedamdesetih i mada sam siguran da koriste pogodnosti savremene digitalne produkcije, uspevaju da imaju zvuk koji deluje patinirano i starinski u najboljem smislu te reči. I ostale pesme na albumu su vrlo solidne, mada kraće i ovo, mada nije metal i prilično je „mekano“, apsolutno jeste rok koji bi trebalo da bude zanimljiv svakom sofisticiranijem metalcu.

https://haellas.bandcamp.com/album/panorama

Under su britanski noise rock bend sa kompleksnim, avangardnim aranžmanima pesama i sludge/ doom metal težinom kad se baš odvrnu. Ovo nije 1-2-3-4-touch-me-i’m-sick prangijanje kakvo možda očekujete i volite, ali album What Happened In Roundwood ima jednu elegantnu, avetinjsku uzdržanost, vrlo dobar miks i generalno je težak i mučan a da ne napušta nekakav gruv sve vreme. Pesme su poduže, spore, i zvuče kao bolesni rituali tako da će ovde prava publika naći mnogo toga da je zabavi:

https://understockport.bandcamp.com/album/what-happened-in-roundwood

Imamo još noise rocka, ali sa druge strane Lamanša. It It Anita su Francuzi a album HI HI HA HA spaja klasični noise rock gruv, sa besnim, jebenim basom, puno tenzičnih gitara i vrištanja. No, bend ima i jednu pevljivu, možda ne VESELU, ali ipak žovijalniju dimenziju i taj spoj očaja, besa i ipak neke pozitivnije emocije koja promakne između vrištanja daje muzici karakter:

https://viciouscircle.bandcamp.com/album/hi-hi-ha-ha

Sweatmaster nazivaju sebe jednim od aristokrata finskog garažnog roka a More! Im je povratnički album. Nije mnogo garažno, da se razumemo, ovo je umivena, studijska produkcija ali muzika je šarmantni, energični teži rok koji može da se pušta civilima i da ne bude nikakvih problema, a da u njoj i mi sasvim korektno uživamo. Gruverski, poletno, pa i letnje:

https://sweatmaster.bandcamp.com/album/more

Zako su iz Pize u Italiji i sviraju surf-rock, ali za koji oni kažu da je „alternativan“. U prevodu na metalski jezik, ovo je surf rock sa distorziranim, heavy gitarama i zapravo je vrlo zabavan. Album  Zako II : From The Deep Abyss ima masu pristojnih instrumentalnih kompozicija, surfrockersku lepršavost i plesni drajv ali i sasvim dovoljno materijala za hedbeng. Nije leto, ali dok budete ovo slušali osećaćete se kao da jeste:

https://zakosurfband.bandcamp.com/album/zako-ii-from-the-deep-abyss

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Surrender su iz Hanovera ali u Pensilvaniji a Surrender im je prvi demo i sladak je. Ako volite cheesy street metal osamdesetih godina prošlog veka, Surrender isporučuju četiri pesme uličnih romansi i tlapnji koje sjaje neonskim sjajem ali imaju propisan heavy metal gruv i sleazy šarm. Nije sad ne znam kako originalno ali isporučuje šta treba i to prija svakom poštenom čoveku:

https://surrenderheavymetal.bandcamp.com/album/surrender

https://bloodofthetyrant.bandcamp.com/album/surrender

Metal Lourd je kompilacija devet francuskih (ili frankofonskih) bendova koji svi pripadaju onome što oni zovu novi talas francuskog hevi metala. I ako volite metal iz osamdesetih, od fajterskih, proto trešera (ovde su to Star Rider) pa do melodične, Top-40 himničnosti (Furies), odlično ćete se provesti. Izbor je perfektan, bendovi naoštreni do maksimuma i ovo je sjajan šoukejs za scenu koju vredi pratiti:

https://metallourd.bandcamp.com/album/metal-lourd-compilation

Fortress odnosno Fili Bibiano’s Fortress je kalifornijski bend koji predvodi, i većinu instrumenata u njemu svira, Fili Bibiano. Za drugi album, Death Is Your Master, Bibiano je uradio gitare, baseve, klavijature i bek vokale, a ima pevača i bubnjara, tako da sve zvuči u principu kao pravi bend. Ovo je i klasičan ’80s heavy metal sa kombinacijom sleaze melodičnosti, epike i malo ulične štroke. Produkcija je možda za nijansu isuviše umivena za ovakvu muziku ali pesme su DOBRE:

https://fortressofficial.bandcamp.com/album/death-is-your-master

Live from the ashes je živi album peruanskih Icarus snimljen još 2005. godine a sada izbačen da narod čuje kako su Icarus bili dobri kad su bili mladi i napaljeni. Bend i kaže da tada nije imao para za studio i da su koncertne bine bile jedini način da se izraze. Nije se tu mnoga promenilo jer bend pored jednog starog demo snimka i nema studijski materijal a ovo mu je ukupno tek drugi živi album. Ali da dobro zvuči, zvuči: ovo je energičan, melodičan power metal sa neoklasičarskom osnovom i jednom opipljivom mladalačkom vitalnošću u izvedbama a i miks je vrlo solidan tako da je na gomili sve odlično i nema šta da se mislite:

https://icarusrising.bandcamp.com/album/live-from-the-ashes

Ima ove nedelje stvarno dobrog heavy metala pa tako i drugi album madridskih Rave in Fire a koji se zove Square One. Ovaj kvartet ima dva muškarca a onda basistkinju pa onda i pevačicu i muzika ne samo da zvuči dobro i dinamično nego je i ta pevačica sjajna. Rave in Fire pišu veoma upečatljiv heavy metal u stilu osamdesetih sa odlično odmerenim udelima street metal borbenosti i cheesy neonskih sanjarija. Produkcija je moderna ali dovoljno topla a pevačica Selene Perdiguero zaista sjajno peva i daje bendu bar 40% njegovog šarma. Ako volite Tygers of Pan Tang ili Whitesnake iz perioda Jona Sykesa, ovde ćete se opasno udati:

https://raveinfire.bandcamp.com/album/square-one

Iz Španije, konkretno iz Barselone su i Wicked Leather. Meni se dopao njihov debi EP, pre par godina i tada sam ukazao da uprkos imaginarijumu, njihova muzika nije puka rekonstrukcija ’80s metala. Tako je i na debi albumu, Season of the Witch koji uzima ’80s predloške, bavi se fantazijskom i horor tematikom, ali uspeva da sve to nadgradi sa malo sopstvenih ideja i originalnih rešenja. Zvuk je na albumu dobar i zdrav, pevačica Yami (ne naša Jami, avaj) ima dobar, jeben glas, a gitaristi su izašli iz škole u kojoj su predavali Thin Lizzy i Wishbone Ash sa najvišim štreberskim ocenama. Ključno, ovo ima jednu užurbanu, uličnu energiju idealne debi-ploče i meni veoma prija:

ALBUM NEDELJE

Belorusi Eximperitus, odnosno, da upotrebimo njihovo puno ime, Eximperituserqethhzebibšiptugakkathšulweliarzaxułum već deceniju i po valjaju svoj brend brutalnog, progresivnog i tehničkog death metala ali variraju marketibilnost ove muzike. Njihov debi album iz 2016. godine je imao toliko dugačko ime da ono nije ni moglo da stane na omot albuma, na primer. No, novi album, treći po redu zove se jednostavno Meritoriousness of Equanimity i značajno unapređuje produkciju u odnosu na prethodni, Šahrartu a produkcija je bila jedina stvar koju sam za Šahrartu možda mogao da kritikujem (ali nisam; i taj album sam jako hvalio jer je bio ODLIČAN). Meritoriousness of Equanimity je pritom i odlično napisana ploča koja još jednom demonstrira da Eximperitus, za razliku od mnogih tech-death kolega ne smatraju da su apsurdno prekomplikovani aranžmani put do uspeha. Pesme, dakle, ovde imaju jasan set motiva i bave se njihovim inteligentnim razvojem, album je sekvenciran mudro i daje jedno dinamično slušalačko iskustvo i ovo je naprosto zrelija i pamtljivija death metal ploča od onog što radi bar 90% kolega. Sjajno:

https://eximperitus.bandcamp.com/album/meritoriousness-of-equanimity