Užasna nedelja, zar ne? Ali sa ponekim srebrnim pervazom na tom užasu. Na primer, srpski režim je nastavio da sistematično uništava sistem obrazovanja, ali su makar javno razobličeni od strane jednog, jelte, Picule, kao lažovi, pozeri, spletkaroši i jadnici koji se sete poklanog naroda samo kad im to puni džepove. Analogno tome, novi, eponimni album Megadeth je toliko jadan da nisam hteo ni da pišem o njemu da ne blatim Dejva pred penziju… Ali je zato u trećoj nedelji Januara izašlo nekoliko vrhunskih ploča koje će se legitimno nadmetati za naslov albuma godine. A, mislim, već samo album ove nedelje sam čekao ko ozebao sunce deceniju i po (a svi mi ovih dana preporučuju da čujem taj bend KAO DA GA JA NE ZNAM) i nije razočarao. Evo idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Aux Heures Désespérées je drugi album za francuski jednočlani bend Archvile King i kako su nas francuski blek metalci već odavno navikli, briljantno je originalan, simpatično dekadentan, svež i zabavan. OK, ovo je producirano prilično moderno u smislu da nema mnogo dinamike i to mu je objektivna slabost, ali Nicolas M. koji sve ovo radi piše vrlo simpatične, šarmantno pompezne melodije i izvodi muziku sa jakim ubeđenjem da daje važne iskaze i to se dosta broji.

https://ladlo.bandcamp.com/album/aux-heures-d-sesp-r-es

Da se niko ne zbuni, Sarmat o kojima sada pišemo nije njujorški bend što sam ga hvalio prošle godine za briljantan spoj ekstremnog metala i avangarde. Ovi Sarmat su Poljaci, a The Ornaments of Disturbing Perspectives im je drugi album i to je vrlo disciplinovan, vrlo zreo a ipak minimalno pompezan black death metal onako kako to Poljaci po pravilu rade. Dakle, imamo ozbiljne, upečatljive pesme, kompjuterski preciznu svirku i kvalitetnu produkciju i Sarmat ovde zaista zvuče kao bend koji je uzeo sebi slobodu da pet godina sprema drugi album ali ga je onda ZAKUCAO ko Miroslav Pecarski. Dakle, ovo je mračno, bolesno, mučno ali sve na jedan prijemčiv način koji zrači kvalitetom i ozbiljnošću. Prelepo:

https://sarmat1.bandcamp.com/album/the-ornaments-of-disturbing-perspectives

Alhymor iz Kalifornije su negde između black metala, grindcorea i buke i to je okej. EP Alhymor ima samo dve pesme i ne stiže da dosadi svojim neumoljivim napadanjem i garažnim zvukom. Cena je koliko date a užitak je samo vaš:

https://alhymor.bandcamp.com/album/alhymor

Grčki Nergal osnovan je još 1990. godine i mada aktuelna postava ima samo jednog čoveka iz tog vremena, bend svejedno sa sobom nosi duh legendarnosti helenske blek metal scene iz devedesetih godina prošlog veka, sa sve istorijom hapšenja u doba kada je grčka policija istraživala kultistička ubistva… Elem, novi album, Blessed, tek peti za Nergal je svedena a opet pompezna predstava onog „pravog“ blek metala koji ne koketira sa shoegaze ili post-metal idejama, već je posvećen satanskim proklamacijama i muzika mu (palome) na svoj, vrlo andergraundu veran način, gradi epski spomenik. Ima i izvesne naivnosti u muzici Nergal, ali ona je, mislim, ovde prednost jer komunicira čistotu i posvećenost jasno odabranoj temi:

Imamo još grčkog blek metala, a u formi debi albuma postave Winter Rites Of The Mountain Land. Ovo je nova ekipa, osnovana 2020. godine sa orijentacijom na paganski izraz a to podrazumeva i malo etničkih instrumenata makar u uvodu za album dok je ostatak surovi, teški metal, sa dosta rifova i čvrstim zvukom. Κυν-λακ-αχ, kako se ploča zove, dakle, nema mnogo veze sa modernim, melodičnijim i razmazanijim blek metalom nego opasno udara i vrišti i momci drže tvrdu liniju tokom cele predstave, stručno kombinujući paganske teme sa metalskim rifovima i vrišteći kao manijaci:

https://winterritesofthemountainland.bandcamp.com/album/-

Takođe iz Grčke su Aesemnia, black death ekipa sa debi EP-jem, Corrupted Dominion. Ovo je zapravo više mošerski, srednjetempaški metal sa gruvom i pažljivo napisanim temama i melodija, dobro produciran i možda i iznenađujuće upeglan za blek metal publiku. Ali je DOBAR, sa lepo napisanim pesmama i bendom koji zvuči ubitačno i usredsređeno. Plus, obećavaju „Never ending sodomy“ pa ko TO voli, ima da se lepo uda:

https://aesemnia.bandcamp.com/album/corrupted-dominion

I tu su onda i Nijemci Skardus sa novim EP-jem, Ut de Deep i to je dosta srećno izmešan klasični tevtonski režeći blek metal sa malo modernih, melodičnijih tendencija. Četiri pesme, puno oštrih gitara i grubog pevanja ali i tih nekih evokativnih melodija. Meni to lepo zvuči:

https://skardus.bandcamp.com/album/ut-de-deep

Ukrajinci Mretc sviraju depresivni blek metal, ali njihov novi EP, Winter, tu depresivnost posreduje kroz energičnu svirku, težak, jak zvuk i dosta rifaškog krljanja. OK, ima ovde i tiših, naglašenije melanholičnih momenata ali to su uglavnom momenti i bend muziku voli da drži u žustrijem modusu. Sasvim korektno a i cena od koliko date je korektna:

https://mretc.bandcamp.com/album/winter

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Imamo novi EP supersimpatičnih Aye Mammoth iz Tenesija. Universe je kao i njihov prethodni materijal, prijatna muzika tople, vedre atmosfere i ne preterano skupe ali funkcionalne produkcije. Je li to sad stoner rok ili stoner punk ili alternativni rok ili nešto između nije mnogo bitno, Aye Mammoth imaju svoj zvuk i ako vam je prijao ranije, prijaće vam i sada. Četiri pesme dostojanstvene radosti:

https://ayemammoth.bandcamp.com/album/universe

Britanci Sadiowitch su manje-više kućni projekat dvojice prijatelja i upravo su izdali debi album, Black Rituals In Stereo koji nazivaju svojim najvećim naporom do sada. Ovo je sladak, pomalo old school sludge metal sa elementima industrial metala. Ako kažem da ovde čujem Godflesh i Terminal Cheesecake biće jasno zašto mi je Sadiowitch simpatičan iako ne preteruje sa nekom velikom inventivnošću. No, gruv je prijazan, mračna atmosfera simpatična, rifovi su dobri a ni zvuk nije rđav:

https://sadiowitchdoom.bandcamp.com/album/black-rituals-in-stereo

Norvežani Sykofant imaju EP vrlo ugodnog progresivnog roka sa težom dispozicijom. Leaves ima četiri pesme, lep, zdrav zvuk i fin dinamički raspon, da ne pominjem divna vokalna višeglasja i impresivnu harmonsku širinu a da je opet i dovoljno gruvi za moje potrebe. Jako prija:

https://sykofantband.bandcamp.com/album/leaves-ep

Tu su i Portugalci Orangotango sa svojim novim albumom, Empyrean i to je takođe zdrava, glasna rokenrol svirka koju odmah volite i ne tražite neke dokaze vernosti i zaklinjanja na čistotu. Zvuk je, naprotiv, prljav i faziran ali opet snažan i dobro postavljen, pesme su instrumentalne i nude dobar gruv i dinamiku i album sa skoro 50 minuta nudi dosta znoja ali i relaksacije. Idealan kombo:

https://orangotango.bandcamp.com/album/empyrean

Uvek imam vremena za Pelican. Jedan od prvih post-metal bendova koji mi je delovao kao da je potpuno razumeo šta treba da radi je i dve i kusur decenija nizvodno u svom izrazu još uvek neusiljen i efektan pa tako i novi EP, Ascending ima četiri pesme ugodnog gruva, dobrog, prilično organskog zvuka i zanimljivih harmonskih rešenja. I tu nema nikakve pretenzije, nikakve glume i Pelican zvuče čisto i neiskvareno kao i na početku karijere. Lepo:

https://pelican.bandcamp.com/album/ascending-ep

Nemamo mnogo stoner rocka ovih dana, ali New Mexican Doom Cult su tu da priteknu u pomoć kad je najteže. Ovo je, znamo svi, švedski a ne meksički bend, a album Ziggurat ima malo dooma i mnogo dobrog stoner rocka u svojih sedam pesama gruva, horora, bluza i psihodelije. Ljudi perfektno spajaju jednu radničku, sirovu estetiku sa višim interesovanjima duha i intelekta, imaju zdrav, snažan a ne prenapucan zvuk i Ziggurat se sluša sa VELIKIM guštom:

https://newmexicandoomcult.bandcamp.com/album/ziggurat

Dobro, imamo i debi album Ritual Arcana istoimenog benda i to je izašlo za Heavy Psych Sounds Records a u pitanju je praktično supergrupa gde su članovi SharLee LuckyFree, Scott „Wino“ Weinrich i Oakley Munson i naravno da je ovo VRHUNSKI psihodelični stoner doom kakav se drugi bendovi samo nadaju da mogu da snime. SharLee peva fantastično i drma taj bas iz sve snage, Wino naravno pravi požar svojom gitarom a Munson je ozbiljno težak i stamen bubnjar. Muzika je, rekoh, vrhunski stoner doom sa malo okultne i mnogo psihodelične energije i, mislim, ovde zaista nemate šta da se premišljate, ovo je najbolje od najboljeg:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ritual-arcana-ritual-arcana

A onda je tu i Electric Valley Records i drugi album milanskih Sacri Suoni, naslovljen Time to Harvest. I meni je to prelepo, ovo je spor, težak, sirov, instrumentalan ali i dalje sofisticiran doom metal kome duže pesme daju prostor za dosta psihodeličnog programa i zavirivanja u mračnije kutke svesti i besvesti. Bend ima četiri pesme na albumu ali svaka je RITUAL satanske elegancije i veličanstvenosti i, mislim, zna se da ova firma retko promašuje pa tako i sada: pun pogodak u srce tame:

https://evrecords.bandcamp.com/album/sacri-suoni-time-to-harvest

https://sacrisuonidoom.bandcamp.com/album/time-to-harvest-2

Dosta su mi se dopali Temptress iz Dalasa, trio u kome imamo dve žene i jednog muškarca a koji svira nešto što bi se moglo nazvati modernim hard rokom ili, čak, gulp, alternativnim metalom, ali alternativnim metalom lišenim kojekakvih ukrasa i pretenzija i svedenim na težak, moćan gruv i fokusiranu power-trio ekspresiju. Album hear izdaje pouzdani Blues Funeral Recordings pa sam od njega svakako očekivao da bude makar interesantan, ali Temptress nude više: originalne ideje i preterano nabudžen ali i dalje duševan zvuk. I treba ih čuti!

https://temptressofficial.bandcamp.com/album/hear

Dopadljivi su i The Crawling iz Severne Irske na svom živom albumu, Live in Belfast MMXXIV, snimljenom pre više od godinu dana ali sada izbačenom verovatno da premosti vreme do narednog studijskog projekta. Ono što jer sigurno je da The Crawling, iako ih je samo trojica imaju pun, dobro osmišljen zvuk u kome se melanholičniji doom metal po uzoru na Peaceville bendove iz devedesetih meša sa gruverskim death metalom ali bez mnogo usiljenosti i sa jednom prirodnom tečnošću u kompozicijama. Produkcija prozračna i iznenađujuće efektna a bend raspoložen:

https://thecrawlingband.bandcamp.com/album/live-in-belfast-mmxxiv

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Rain of Doom uopšte ne sviraju doom metal nego sirovi, abrazivni thrash. A što je sasvim u redu, ovaj indonežanski kvintet veoma solidno dere na demo snimku nazvanom samo Demo 2026 a koji najavljuje uskoro izlazeći debi album. I da vam kažem, biće ovo vrlo jebena ploča. Rain of Doom polivaju pošteno, bez mnogo komplikacija, nudeći ulični, besni, sociopolitički angažovani metal sa daškom harcorepunka, tehnički i zanatski kvaliteti su na potrebnom nivou, a cela atmosfera je tenzična i uzbudljiva. Meni odlično:

https://rainofdoom.bandcamp.com/album/demo-2026

Imamo i Arkillator iz Ekvadora a čiji je thrash metal energičan, emotivan i emotivno iskren pa i naivan a bez da je sama muzika tehnički primitivna. EP  Miseria Social ima socijalnog angsta u sebi i jednaku meru pank i metal energije na način koji snažno asocira na osamdesete a da opet, uz sve očigledne citate, nemamo posla sa pukom rekonstrukcijom treš metala osamdesetih. Sasvim slatko:

https://arkillator.bandcamp.com/album/miseria-social

Serve the Machine je peti a prvi postpandemijski album za kanadski Hellrazer i mada bend sebe više shvata kao tradicionalni heavy metal bend, ova ploča je i producirana i odsvirana više trešerski. Nothing wrong with that, da odmah dodamo, mada zvuk jeste dosta nedinamičan (pogotovo bubnjevi…), ali opet, takve su pesme, zasnovane pre svega na repetitivnim rifovima i hipnotičkom efektu koji to proizvodi. Pevanje svakako dodaje dosta karaktera muzici, solaže su dobre i ovo je kvalitetan metal koji uspeva da se spase monotonije što bi došla uz taj nedinamičan produkcijski stil:

https://hellrazermetal.bandcamp.com/album/serve-the-machine

Malajci Speedwagön su svoj EP Legion Metal Speed snimili uživo u studiju. Nije to neki SKUP snimak, jasno je, ali je muzika žustri, autentični blackened thrash metal i to veoma greje srce. Ljudi ne izmišljaju toplu vodu i drže se oprobanih rešenja, ali ono što rade, rade srčano i sa ubeđenjem i pošto ne oskudevaju u zanatskim kvalitetima, ovo je veoma prijatan materijal garažne trešine:

https://metalspeedwagon.bandcamp.com/album/legion-metal-speed-ep

Kolkhozer je jedan momak iz Latvije koji baš voli klasičan crossover iz osamdesetih, a koji sve svira, plus drugi momak na vokalima. Novi EP, Surfin’ B-sides će upućene odmah asocirati na drugi album njujorških MOD, mada je muzika ovde ozbiljnija i thrash bešnji a manje komički nastrojen. Produkcijski skromno ali iskreno, ovo izdanje se završava obradom ruskih trešera Shah i to je sve vrlo slatko:

https://kolkhozer.bandcamp.com/album/surfin-b-sides

Imamo i Tungsten Reigns za koje ne znamo da li su grupa, pojedinac ili nešto između ali su iz Kalifornije i njihov demo (EP?), Nastas je sladak. Ovo je razobručeni thrash/ core/ punk i na idealnom je mestu između profi upeglanosti i početničke razuzdanosti. I omot je sladak mada je cena od devet dolara za daunloud malo ambiciozna:

https://tungstenreigns.bandcamp.com/album/natas

Pa je tu Acid Sentence iz Denvera, jednočlani thrash metal/ crossover projekat jednog Jorgea Lopeza koji svira u još par postava. Enivej, ovo je sirovi, old school thrash i meni se naravno veoma dopada jer i ne zvuči kao da je ovo radi jedan čovek. Dakle, EP Thrash N Burn ima jednu spontanu energiju i sirov, „kasetni“ zvuka a pesme su solidni faksimili old school uličarskog thrash metala i, mislim, sve je prelepo:

https://acidsentence.bandcamp.com/album/thrash-n-burn-ep

Vrlo dobar, vrlo uredan a opet dovoljno divalj thrash metal isporučuju Španci Furi Helium na svom drugom albumu, No Altar Stands Eternal. Ovo je kao Bay Area Thrash iz osamdesetih samo upeglan do maksimuma, odsviran precizno, naoštren i zapravo iznenađujuće ambiciozan. Bend je napisao čak jedanaest pesama za ovu priliku i mada one imaju uličnu ubedljivost, svirački i produkcijski su veoma kvalitetne. Meni odlično:

https://furihelium.bandcamp.com/album/no-altar-stands-eternal

No, vraćamo se u black thrash orbitu novim EP-jem njemačkih Nuctemeron a koji se zove Rape from the Grave. Legitimno je smešno to da je bend na Bandcampu pogrešno napisao naslov naslovne pesme pa se ona tamo zove Rape from the Grape, ali to na stranu, ovo je lep, old school black thrash sa dve odlične pesme, dobrim zvukom, puno lepe metalske epike i generalnim programom kvalitetne zabave od početka do kraja:

https://nuctemeron-blackspeedhell.bandcamp.com/album/rape-from-the-grave

Apsolutno slavlje antihrišćanskog metala donose Italijani Barbarian na svom šestom albumu, Reek of God. Iako bend u suštini dolazi iz black thrash orbite, ova ploča ima elemenata death metala umešno izmešanih sa trešerskom i pankerskom neposrednošću Barbariana a indeks blasfemije je toliko visok (slušajte samo upozorenje na početku!) da prosto spontano orgazmirate sa svakom pesmom. Naravno, Dying Victims stoje iza ovog izdanja i Barbarian su jedan od ranih hajlajta ove godine:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/reek-of-god

Isti izdavač ima i drugi album nemačkih Karloff, a koji sviraju pankerski blek metal a koji onda u rezultanti daje nešto slično black thrashu. Ali mislim, nisu bitne klasifikacije, ovo je rokački, šmekerski metal i to je sve što treba da znate.  Revered by Death je ploča koja je istovremeno i relaksirana i gruvi, ali i dovoljno produkcijski kvalitetna da može da je sluša i normalan svet. Lepo!

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/revered-by-death

Grci Shadowmass UBIJAJU na svom drugom albumu, Wastelands, prvom posle pandemijske pauze. Mislim, ovo je brz, pakleno precizan i ubitačan thrash a opet sa puno varijacije u pesmama, dosta melodije, pa i harmonskog šaranja izvan uobičajene thrash teritorije ali je ta neka neposrednost i disciplina klasičnog thrasha uvek očuvana. Ljudi imaju toliko mašte i ideja da sam se smeškao ko blesav sve vreme ovo slušajući i moram da Shadowmass preporučim uz sve snage:

https://flogarecords.bandcamp.com/album/wastelands

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Imajući u vidu da se britanske pank legende The Damned često navode kao grupa koja je snimila prvi pank rok singl 1976. godine, često se zapitam kako su još živi. I, mislim, nisu svi, gitarista Brian James je umro prošlog proleća a bend je snimio Not Like Everybody Else, album kavera raznih pesama i posvetio ga njemu. I to je zanimljiva, eklektična kolekcija svega od Joea Cockera do Pink Floyda, a da The Damned i dalje imaju neki svoj zvuk i šmek. Mislim, nije ovo nužno „pank rok“ kako ga većina ljudi danas doživljava, ali jeste apsolutno u skladu sa karijerom ovog benda i vredi da se čuje:

Iz Pensilvanije dolaze Skives, jedan sirov, ubedljiv crustcore kombo sa pevačicom koja zvuči kao demon i svirkom koja zvuči kao metal a da ne napušta neposrednost panka. EP The Future Is Ours To Take ima četiri pesme koje nisu nužno samo d-beat krateži i materijal prema kraju ima i ambicioznije aranžmane, tako da je ovo u celini zanimljivo i lepo se posluša:

https://skivespa.bandcamp.com/album/the-future-is-ours-to-take

Carrion Feeder iz Indijane sebe nazivaju death-thrash bendom ali novi EP, Abuse is Mandatory zapravo ima energiju i stav crossover thrasha. Tako da imamo mošerski death metal program spakovan u jednostavne, nervozne pesme koje pljuju policiju, govore o televizijskim serijama itd. Neobavezno ali zabavno i plaća se koliko hoćete:

https://carrionfeeder.bandcamp.com/album/abuse-is-mandatory

Tu su onda RST iz Ohaja a čije ime sigurno znači Ritual Sword Talisman jer im se tako zove debi EP. Dosta, dodajmo, ezoterično ime za bend koji svira čvrsti, ulični, metalizirani hardcore ALI U REDU. Ovo je svakako pitko i slušljivo, bez obzira na abrazivnost zvuka i agresivan nastup. Ljudi pišu solidne, gruverske pesme i umeju da ih odsviraju kako treba, sa ubeđenjem i energijom i još i sve daju po ceni koju sami odredite. Sasvim ljudski:

https://rstohc.bandcamp.com/album/ritual-sword-talisman-ep

Za ljubitelje moshcorea tu su Francuzi Entertorment (što je valjda aluzija na entertainment?) i njihov EP Annihilate. Ovo je puno metalskih rifova, klecačkog gruva i vokala koji zvuče kao Roger Miret sa upalom grla. Ali puca od šarma i meni je nekako prijalo:

https://entertorment.bandcamp.com/album/annihilate-ep

Još mošerskog hardkora stiže nam iz Jogjakarte u Indoneziji na  albumu  Soul At War benda koji nije siguran da li se zove Redstain ili Red Stain. Ali ako ne znaju kako se zovu, znaju da sviraju i ovo je simpatičan uličarski, srednjetempaški, meljući beatdown hardcore sa dobrim rifovima i pristojnim zvukom. Ne preterano inventivno ali autentično, a to se uvek broji:

https://spsredstain.bandcamp.com/album/soul-at-war

Faith in Refusal iz Teksasa je negde između grindcorea i gruverskog hardcorea i to dosta dobro radi na EP-ju  Leave Nothing. Ovo su četiri pesme zapaljivih rifova, dobrog gruva i preciznog blastovanja, sa razgovetnim vokalom ali dovoljno energije da niko ne ode kući nezadovoljan. To da se ovaj materijal daje po ceni koju sami odredite je skoro pa kriminal imajući u vidu koliko dobro zvuči i produciran je odlično:

https://faithinrefusal.bandcamp.com/album/leave-nothing

Veoma su slatki Weapon World iz Portlanda u Oregonu sa materijalom na split EP-ju sa bendom Quitter, a koji se zove samo  Split With Quitter. Ne znamo kakva je strana Quitter, ali Weapon World sviraju superzabavnu „proggy“ verziju grindcorea koja podseća na pradjedove ovakvog pristupa grindu poput Scrawl i u nešto manjoj meri Exit 13. U svakom slučaju je sjajno sa pet pesama manične, ali kvalitetne svirke i bizarno čistog zvuka. Cena koliko date, a vrednost ogromna:

https://weaponworld.bandcamp.com/album/split-with-quitter

Ako vam se to dopalo, dopašće vam se i Neighbor Shoots Neighbor iz Virdžinije sa istoimenim EP-jem gde u četiri pesme ekipa meša džez i grindcore na način koji smo već čuli mnogo puta, ali je uvek slatko. Ovo je i duhovito i malo, jelte, scary, i čuje se trud uložen u pesme i svirku i to da je sve u dosta jeftinoj produkciji ni malo ne smeta jer ljudi umeju da se nameste.

https://neighborshootsneighbor.bandcamp.com/album/neighbor-shoots-neighbor

Iz iste države SAD su i Disrotter koji još nemaju album ali im je Perish Forth novi, drugi EP i odličan je. Ovo je deathgrind sa dosta originalnih ideja, pa i melodije, ali ne onako kako je uobičajeno za melodični death metal nego, pa… originalno. Ljudi odlično sviraju, imaju zanimljiv zvuk i pišu dobre, a agresivne pesme pa od mene stižu jake preporuke:

https://disrotter.bandcamp.com/album/perish-forth

Sa dosta pozitivne anticipacije sam iščekivao debi album budimpeštanskih Retorsion, pošto je ovo projekat koji se inicijalnim snimcima sasvim jasno isprofilisao kao praktično tribjut bend američkim Repulsion. A Repulsion su, kako se to kaže, često imitirani, nikada prevaziđeni. I, mislim, TREBA nam bendova koji rade taj izvorni grindcore, bez mnogo komplikacija u aranžmanima, sa jednim pravolinijskim, ORKANSKIM pristupom pesmama koje su zasnovane na jednostavnim, zaraznim rifovima i urnebesnom blastbitu. Rosszabb, mint a halál… je ploča sa dvadeset pesma apsolutnog prebijanja i sa čak i produkcijom koja dosta verno hvata taj iskonski Repulsion zvuk i, mada bi u drugim slučajevima možda imalo smisla da se prigovara zbog odsustva ambicije da se zvuči originalno, Repulsion imaju samo jedan album 40 godina nizvodno i U REDU JE da drugi ljudi snimaju ovakve stvari. I da ih čak daju po ceni koju sami odredite! Proslava:

https://retorsion.bandcamp.com/album/rosszabb-mint-a-hal-l-2

Deo 5: DEATH METAL

Aseptic su bend iz San Hozea u Kaliforniji osnovan 2014. godine ali njihov aktuelni, treći album, Deranged Disturbance zvuči kao da je snimljen u Njujorku 1992. godine. A ovo mislim kao SNAŽAN kompliment. Aseptic su generalno duo i ne rade koncerte ali album im zvuči JEBENO autentično, onako, sirovo, mračno, udarački, na pola puta između grindcorea i death metala, sa jasnim uticajima Possessed, Repulsion i Master u svom zvuku i pesmama koje iz čoveka izvuku ono najbolje na površinu. Dvanaest prelepih komada za ljude koji ZNAJU:

https://asepticmetal.bandcamp.com/album/deranged-disturbance

Of Gods and Mortals bi pak bio treći album za brazilski Vengeance of Mine, jednočlani projekat iz Rio de Žaneira koji stvari radi zanatski impresivno u meri koja već zahteva nekakvu veću investiciju. Hoću da kažem, Nilmon Filho je snimio BRILJANTAN album koji spaja death, thrash pa čak i melodični heavy metal/ shred pristup i fali mu samo zrnce prave studijske obrade i produkcijskog, jelte, glanca, da bude spreman za prajm tajm. No, ako niste picajzla, ovo je zaista sjajno:

https://vengeanceofmine.bandcamp.com/album/of-gods-and-mortals

Australijanci Malignant Aura na svom drugom albumu, Where All of Worth Comes to Wither spajaju klasičnu doom metal melodičnost i melanholiju najbližu Peaceville bendovima iz devedesetih, sa propisnim, energičnim death metalom. Spoj je funkcionalan, organski i daje njihovoj muzici instant prepoznatljivost, a album je dobro napisan, dobro produciran i generalno veoma vredan da se posluša sa svojim ambicioznijim aranžmanima ali suvljom produkcijom i fokusom na energičnost:

https://malignant-aura.bandcamp.com/album/where-all-of-worth-comes-to-wither

Kad smo već kod death dooma, jako je sladak novi album nizozemskih veterana Sad Whisperings. Bend svira od 1992. godine a The Hermit mu je tek drugi album (prvi je bio 1993.) ali je LEP. Ovo je snažan, ekspresivan ali opet i dostojanstven metal koji ne preteruje sa teatrom, ali ima izraženu narativnu, pa i, jelte, vizuelnu dimenziju. Zvuk je dobar, ljudi očigledno željni dokazivanja posle toliko vremena i ovo meni sjajno zvuči:

https://sadwhisperings2.bandcamp.com/album/the-hermit

Rusi Stalwart posle deset godina objavljuju peti album i Tempvs Edax Rervm je ploča sa dosta progresivnih elemenata koji obogaćuju death metal osnovu. Zvuk je zdrav, težak ali ne komično prenapakovan, a pesme imaju potrebnu količinu mošerskog programa pored tih malo naprednijih ideja. Dobar povratak u formu za momčad iz Petrograda:

Fibrous Continuum je treći album za Ascend the Torpid iz Konektikata i mada njihova kombinacija death metala i deathcorea nije po definiciji ugođena sa mojim ukusom – zvuk je ekstremno komprimovan itd. – album ima lep odnos progresivnih ideja i poštene, znojave krljačine i to mi se dopada. Ima ovde i dosta melodičnih delova sa clean vokalima, i čak mi ni to ne smeta mnogo što je dokaz da bend ume da piše pesme!

https://ascendthetorpid.bandcamp.com/album/ascend-the-torpid-fibrous-continuum-l-p

Carrion Vael iz Indijane su svakako i premelodični i preblizu metalcoreu da bi bili po nekoj mojoj volji ali njihov peti album, Slay Utterly svakako opravdava svoje ime nudeći visokotehnički, energični, brzi melodeath sa produkcijom od koje pucaju bubne opne. Ovo je Unique Leader izdanje 120% i slatko je kako taj ultrateški zvuk nekako ide uz melodični death metal, tako da, poslušajte:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/slay-utterly

Za klasičniji death metal zvuk tu su Mutagenic Host iz Londona čiji novi EP, nastavak prošlogodišnjeg debi albuma, Grotesque Union/Chimeric Vestige, ima dve pesme ozbiljnog udaranja. Ovo je, iako forsira moćan gruv u srednjem tempu, bend koji nema problem da demonstrira i kvalitetan songrajting pa i virtuoznu „tech“ svirku i Mutagenic Host se lepo prošetaju kroz svoj arsenal tokom ova dva komada. Miks je solidan, bend odlično svira i predviđam mu mnogo budućih uspeha:

https://mutagenichost-gurglinggore.bandcamp.com/album/grotesque-union-chimeric-vestige

Pa su tu onda i bostonski Matriphagy koji još nemaju album ali je novi EP, From Nothing To Nothingness vrlo ubedljiv i predstavlja bend u odličnom svetlu. Matriphagy ovde imaju jednu novu pesmu, jednu staru u novoj verziji i jednu obradu Cryptopsy i to sve zvuči perfektno, sa visokim kvalitetom brutal death metal svirke, solidnom produkcijom koja vam neće sahraniti uši a ponudiće dovoljno agresije i težine i prilično solidnim kompozitorskim znanjem. EP ima i bonus pesme sa starih izdanja za publiku koja se tek upoznaje sa bendom i, mislim, ovi ljudi zaslužuju pažnju svakog poštovaoca brutal death metala:

https://matriphagymetal.bandcamp.com/album/from-nothing-to-nothingness

https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/from-nothing-to-nothingness

Rumuni Cadavrul zvuče prijatno old school na svom drugom albumu, Necrotic Savagery a koji su izdali čak trinaest godina nakon prvenca. Ovo je na momente praktično kao Motorhead (ili barem Venom) sa death metal vokalima i nižim štimom i, mislim, to je sasvim okej. Pesme su generalno pristojno urađene, sa forsiranjem rifa i gruva, zvuk je dubok, nabasovan ali ne i pretrpan i meni album sasvim lepo curi:

https://loudragemusic.bandcamp.com/album/cadavrul-necrotic-savagery

Balkan odlično reprezentovan ove nedelje jer i Bugari Concrete imaju novi album i on UBIJA. Absent Mortality je peta ploča za trinaest godina za bend iz Šumena i to je surov, horor-intonirani brutal death metal ali bez modernih BDM ekscentričnosti. Dakle, ovo nije ni slem ni tech-death nego samo ozbiljno napisan i momački odsviran polivački death metal kakav volimo kod Vader ili Hypocrisy, produciran dobro i generalno herojski urađen. Nema greške:

https://concretedm.bandcamp.com/album/absent-mortality

Nemci Casket naslovom svog petog albuma zauzimaju fatalistički – neko bi rekao samo racionalan – stav: In the Long Run We Are All Dead. I dobro, to je istina, ali to Casketu ne smeta da naprave lepu ploču old school death metala koji ima sirovost u zvuku što asocira na neolit, ali su pesme stručno napisane, pune solidnih rifova, producirane da ne budu beživotno monotone. Bend ima neke iznenađujuće efektne interludije između normalnih pesama i ova ploča ostavlja utisak zrelog, dobro promišljenog i prosviranog materijala koji je radio bend sa sada već mnogo iskustva iako taj bend i dalje čine pećinski ljudi:

https://casketdeath.bandcamp.com/album/in-the-long-run-we-are-all-dead

Apollinarix iz Solt Lejk Sitija imaju debi album, Misanthropic Transcendence i to je death metal mesnate, mračne dispozicije, orijentisan na gruverski, mošerski srednji tempo i hipnotičke rifove. Produkcijski ovde imamo prilično old school postavku koja izbegava moderna preterivanja u kompresiji ali zvuk je uredan, usredsređen dok su pesme pitke i ložačke. Bend svakako svira šampionski, demonstrirajući energiju i entuzijazam kakvi i treba da se čuju na prvom dužem izdanju i Appolinarix nude i kvalitet i karakter. A sve po ceni koju sam slušalac odredi. Lepo!

https://apollinarix.bandcamp.com/album/misanthropic-transcendence

Japanski Invictus na svom drugom albumu, Nocturnal Visions krljaju prelep old school death metal i deaththrash, sa ukusom i zanatskim kvalitetima koji garantuju dobru zabavu. Bend je već na sebe skrenuo pažnju pre šest godina dobrim debijem i ovde se sa nastavkom samo potvrđuje dominacija. Invictus pišu odlične pesme, imaju robustan zvuk sa miksom koji lepo razdvaja instrumente i ne komprimuje sve u sivi, ružni betonski blok a žestina svirke je neumoljiva. No, bend ima i gruv i ume da fino varira tempo i dinamiku i pričamo o albumu koji se sluša sa velikim apetitom mnogo puta za redom:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/nocturnal-visions

Pa onda imamo Australijance Mordant Etch a kojima je Sequencing Hellish Cataclysm, pretpostavljam debi izdanje. I RAZARA, ovo je EP koji počinje poznatim monologom Ala Pacina iz Scarfacea (već korišćenim na debi albumu Extreme Noise Terror pre skoro četiri decenije) a onda nekako uspeva da ide u sve žešćem smeru. Ovo je mošerski, prljavi death metal dobrog gruva i neumoljivih blastbitova, sa dobrim zaraznim rifovima i svedenim, ne skupim ali dobro odmerenim zvukom koji mrvi, melje i umiljato reži. Šest pesama u manje od deset minuta je takođe vrlo ekonomično. Moć:

https://mordantetch.bandcamp.com/album/sequencing-hellish-cataclysm

https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/mordant-etch-sequencing-hellish-cataclysm

Irci Necromaton imaju istoimeni demo sa tri pesme kojim najavljuju ovogodišnju evropsku turneju i to je sirovi, garažni death metal za ljude koji znaju. Dakle, ovde nema nekakvih modernih marifetluka, krosovera sa metalkorom ili flauta/ violina/ ukulelea, Necromaton cepaju težak, mošerski death metal sa rifovima namenjenim hedbengovanju i imaju zavidne zanatske i izvođačke sposobnosti pa ih snažno preporučujem vašoj pažnji. Cena za daunloud je koliko date:

https://necromaton.bandcamp.com/album/necromaton-demo-2026

Nikad nisam čuo za Warwraith ali njihov album, Land of Damnation je ploča jako solidnog death metala koji zvuči kao nešto iz devedesetih, bez previše stilskih inovacija ali sa jako visokim nivoom zanatske izvrsnosti. Warwraith su bend članova bendova i projekata poput Flames of Torment, Effigy, Humanity’s End i Graverape a podsećaju me na stvari tipa Monstrosity ili Malevolent Creation u tome da su artikulisani, vole komponovane solaže i kompleksnije aranžmane ali vole i gruv i jednu trešersku neposrednost u ekspresiji. Sasvim ljudski i ovaj album zaslužuje svačiju pažnju:

https://blasphemousspawnrecords.bandcamp.com/album/land-of-damnation

https://warwraith666.bandcamp.com/album/land-of-damnation

https://chaoticcarnagerecords.bandcamp.com/album/warwraith-land-of-damnation

Finski Ligation su trojka iskusnih muzičara sa debi albumom koji spaja death metal sa rokerskijim i noise-rockerskijim pristupom muzici pa u sve ubacuje i malo doom melanholije i to je zanimljivo. After Gods je ploča koja nudi old school death metal štroku i težinu ali i zanimljiv gruv i atmosfere i može se pohvaliti originalnošću i svežim idejama. Lepo:

https://ligation.bandcamp.com/album/ligation-after-gods

Flittering je jedan od doslovno desetina projekata Jareda Morana iz Misisipija koga možda najpre znate kao bubnjara Acausal Intrusion i Acrid Tomb. Flittering se, dakle, i sam nalazi na avangardnijoj strani death metala i šesti album (za dvanaest godina), Usurped, je mučna, hermetična ploča disonantnog death i black metal muljanja koja će biti neprozirna za 90% publike. Moran ovde radi sa nerazaznatljivim vokalima, iznurujućim, mehaničkim ritmovima i rifovima koji se brzo čuju samo kao disharmonična tekstura, ali ovo ipak nije muzika bez glave i repa i njegovo znanje i eksperimentalno iskustvo pomažu da izdignu Flittering iznad amaterskih naplavina rađenih u sličnom modusu. Poslušajte, ima ovde transcendentnih kvaliteta:

https://speedritualrecords.bandcamp.com/album/flittering-usurped

Kad vidite da se austrijski Guyođ za svoj novi EP, Death Throes Of A Drowning God iscimao za crkvene orgulje, znate da je ovo bend kome ne nedostaje posvećenosti. Enivej, Guyođ, koji iza sebe već imaju album i nekoliko kraćih izdanja na ovom materijalu nude superiorno hermetičan death metal sa avangardnim otklonom i zvukom koji prezire moderni, hiperkomprimovani studijski rad pa je sav hrskav i hrapav i iznenađujuće efektan u svojoj blek metalskoj tanušnosti i disonancama. Pesme su zanimljive i kogod voli zahtevniji, ambiciozniji songrajting a da bend i dalje ima death metalski gruv i da LOMI, ovde će se lepo provesti. Plus, iako je ovo EP, on traje skoro pola sata i materijala ima DOSTA. Odlično je:

https://guyod.bandcamp.com/album/death-throes-of-a-drowning-god

Sigurno dobar broj nas tripuje da u Nepalu i dalje sviraju u dvojnice i udaraju rukama u bubnjeve od  kože koze koju su juče zaklali i odrali, ali Nepal ima Animality, a Animality imaju svoj debi album i to je divljački a opet tehnički kompetentno odsviran i impresivno produciran death metal. Animality rade izvestan broj godina i čuje se da su ovo ljudi koji ovu muziku žive, pa je Third World Brutality ploča koja se ne bavi nekakvim vladajućim trendovima u metalu već sklapa prirodan, organski spoj klasičnog death metala, grindcorea, hardcorea, sa sve malčice „emo“ prizvuka u jednu opasnu, razaračku ali višeslojnu celinu. Pesme su napisane zrelo i domišljato, svirka je ubitačna, produkcija dobra i ovo je baš onaj energetski obrok koji mi treba kad me uhvati mala snaga:

https://animality.bandcamp.com/album/third-world-brutality

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Progresivni death metalci iz Nizozemske, Alkaloid na novom, živom albumu ulaze u konverzaciju sa Bahom i ovo je prilično zabavna ploča. Impresivno odsvirana i snimljena, imajući u vidu da je pred publikom, ona je istovremeno i šoukejs za nekoliko novih kompozicija koje bend do sada nije bio publikovao i atraktivna kolekcija muzike koja meša distorzirane električne i drvene akustične instrumente, death metal gruv i klasičarske harmonije a da to nekako NIJE najgori kič svih vremena nego topla, maštovita zabava:

https://alkaloidsom.bandcamp.com/album/bach-out-of-bounds

Šveđani Backengrillen na istoimenom albumu spajaju gruv tribalnog metala i slobodniju, improvizovanu svirku free jazza i to je i priodan i lep spoj. Nije ovo nekakva GRAUNDBREJKING ploča, slušali smo već God i slične projekte, ali je ugodna, lako uvuče slušaoca u svoj divlji ples i bude dobro. Naravno, da saksofon svira brat Mats Gustafsson koga sam toliko puta gledao uživo i to je za mene dovoljno. Izvolite:

https://backengrillen.bandcamp.com/album/backengrillen-2

Isto iz Švedske je i Eigenstate Zero, jednočlani prog-death projekat našeg starog znanca, Christiana Ludvigssona. Ovaj projekat je upravo izbacio svoj peti album, A Thousand Blind Windows i mada on jeste donekle ograničen kućnom produkcijom, Ludvigsson ima puno interesantnih ideja i ume da iskomponuje i izaranžira kompleksne pesme tako da one zvuče pitko i zanimljivo. Vredi čuti:

https://eigenstatezero.bandcamp.com/album/a-thousand-blind-windows

Zna se da gajim zdravu skepsu prema alternativnom metalu ali Sky Valley Mistress iz Ujedinjenog kraljevstva su baš dobri. Ovo je žensko-muški duo koji uspeva da spoji klasični fuzz rock sedamdesetih sa psihodeličnim i tripoznim momentima devedesetih u rasponu od Spiritualized, preko QOTSA do, ne znam, Portishead a da sve to onda odsvira za desetku, producira izvrsno i dođe do nas u formi ljutog rokenrola koji ne uzima taoce. Sjajno je:

https://skyvalleymistress.bandcamp.com/album/luna-mausoleum

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Exxûl su kanadski vrlo epski i pomalo doom i power metal orijentisani heavy metal bend sa debi albumom po imenu Sealed into None. Ovo je ploča sa introm od dva i po minuta i samo četiri pesme posle toga, ali prva od tih pesama traje deset i po a poslednja četrnaest i po minuta i ovde imamo posla sa vrlo ambicioznim aranžmanima i jako pompeznim stilom. I, ko voli heavy metal kada je tako BESTIDNO cheesy a da opet ima i meru kompleksnog, skoro pa simfonijskog izraza, ovde će se lepo udati i uživati u sviračkim bravurama i epskoj atmosferi. Produkcija je, za mene, prilično srećno odrađena, da ne pretrpava zvučnu sliku a da opet obezbedi teatralnost, i ovo je vrlo dobar debi:

https://productionstso.bandcamp.com/album/sealed-into-none

Virdžinija ove nedelje lepo zastupljena. Spiral Fracture su valjda bili melodični death metal bend ali na svom trećem albumu, Grace in Decay su negde između heavy metala, thrasha i progresive . I to nekako lepo ide, pesme su napisane bez isforsiranog pametovanja, zvuk je lepo posložen, miksovan da se sve čuje a da opet bude snažno, a ljudi sviraju majstorski. Vrlo dobro:

Vanishment iz Sijetla su negde između heavy i thrash metala ali recimo da idu u heavy metal na svom drugom albumu, And Now We Die zbog zdrave količine cheesy epike u pesmama. Da se razumemo, svirka je ubitačna, produkcija besna, bend piše ambiciozne pesme i ovo nije nikakav reciklatorski isprdak već ozbiljna ploča heavy i thrash metalčine koja se trudi da nađe nove iskaze u klasičnom zvuku i odlično joj ide:

https://vanishment.bandcamp.com/album/and-now-we-die

Turbo’s Tribunal je jednočlani bend danskog muzičara po imenu Andreas Thunbo a koji sa raznim bendovima radi već tridesetak godina. Debi album, Mills of Tribunal je lepuškasta ploča blago okultnog, blago satanističkog ali suštinski prijatnog, melodičnog heavy metala koji se ne gubi u produkcijskim zahvatima nego nudi dobar rif, dobru melodiju, poletan ritam. Hevi metal po šnitu sedamdesetih ali sa zdravim savremenim zvukom – to može da bude lekovito:

https://turbostribunal.bandcamp.com/album/mills-of-tribunal

Ja sam jednostavan čovek i kada vidim naslovnu stranu albuma kakva je na četvrtom albumu kalifornijskih Death Dealer, znam da će mi se muzika dopasti. Mislim, Reign of Steel, kako se album zove, ima na naslovnici scenu kao iz nekakvog grozničavog ali seksi WH40K sna, a muzika je pompezni, moderni heavy metal koji koristi thrash metal zvuk i tehnike ali je melodičniji, teatralniji, prepun vokalnih akrobacija i gitarske pirotehnike. Sjajno je!!!!!!!

https://deathdealerband.bandcamp.com/album/reign-of-steel

Destiny’s End iz Pasadene ne postoje već 25 godina ali njihov novi album, Breathe Deep The Road (Live & Unreleased), dakle kolekcija neobjavljenih živih i studijskih snimaka je vrlo vredan pažnje. Ovo je kvalitetan heavy metal sa prljavom, andergraund energijom i trešerskim elementima ali melodičan, jako šarmantno mračno-teatralan (ne BAŠ u King Diamond stilu ali ne ni predaleko jer, jelte, svira se ovde i jedna King Diamond obrada) i sa dobro napisanim, zabavnim pesmama. Bend je uživo odličan iako nema sad neki skup zvuk a album zatvara obradom Diove The Last in Line i to je divno. Još divnije je da ovo izdaje preduzimljivi Andrew Lee i njegov partner u Nameless Grave Records i to je dodatni razlog da overite ovu lepu ploču:

Dying Victims su ove nedelje izdali i demo snimak švedske postave Savage Sword i, ako znamo da Šveđani poslednjih godina imaju pravu renesansu tradicionalnog ’80 metal zvuka, neće nas iznenaditi da je Demo 2026 odličan. Mislim, pesme su dobre, u klasičnom, herojskom street metal stilu, svirka je momačka, tematika konanovska i sve je sjajno. Well, actually, jedna stvar jeste iznenađujuća a to je kvalitet produkcije. Mislim, OK, Šveđani vole da ovakvu muziku rade u jeftinijim uslovima, preziru savremenu mrtvačku produkciju i to podržavam, ali Savage Sword su ovde otišli toliko daleko u lo-fi smeru da sam se malo trgao. Ali opet, to doprinosi patini ove muzike i sve je na gomili divno:

https://savagesword.bandcamp.com/album/demo-2026

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/demo-2026

Isti izdavač ima i fenomenalni demo belgijskih Syrion. Symphony of Horror je snimljen profesionalnije, a i muzika je nešto karakterniji, nešto originalniji heavy metal sa samo malo gotske horor arome. Naravno, sve to i dalje vuče na osamdesete i ima jednu čistotu i neposrednost koja mene šarmira na prvi takt i dajem jako mnogo preporuka za Syrion, te se nadam njihovim velikim uspesima u budućnosti:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/symphony-of-horror

ALBUM NEDELJE

Dokaz da nas bog sve mrzi je i to da smo morali da čekamo PETNAEST godina na drugi album brazilskih thrash metal šampiona Deathraiser. No dokaz da ko čeka taj i dočeka pa se onda i malo raspadne od emocije je to da je Forged in Hatred MNOGO dobar. Mislim, Deathraiser su samo nastavili tamo gde su stali sa Violent Aggression, nudeći, dakle, svoju post-Sepultura, Post-Dark Angel viziju militantnog, nasilničkog ali tehnički ubitačnog thrasha. Tempo je par procenata sporiji nego na prvencu ali su pesme i dalje brze, koljačke, usredsređene na nanošenje štete zujećim rifovima, ložačkim pevanjem koje zvuči kao očajnički krik pankera spremnog da vam prereže grkljan da bi pretražio vaš leš za pare koje su mu potrebne da bi kupio spid, rešetajućim bubnjevima. Zvuk je snažan i bogat i mada Deathraiser zaista ne izmišljaju ništa novo na ovom albumu, u suštini snimajući svoj Arise kao nastavak svog Beneath the Remains (ili, evo svoj Time Does Not Heal kao nastavak svog Leave Scars) oni to i ne moraju. Vizija je ovde čista kao suza, zvuk besprekoran, a bes i mržnja nepatvoreni. Živeli i debeli se ugojili i nadam se da treći album nećemo čekati još deceniju i po:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/forged-in-hatred