Mršavija nedelja ali koja najavljuje vrelu godinu, pogotovo sa novim albumom Kreatora da nas zagreje do ključanja svojim možda ne posebno INOVATIVNIM ali definitivno efektnim treš metal jurišanjem. Pored toga imamo još dobrog ruskog death metala, španskog heavy metala, grčkog power metala, razne hardcore, grindcore i slične lepote i naravno urnebesni blek metal na koji vam niko drugi neće ukazati jer vas niko drugi ne voli kao ja! Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Countess Lilith, jedina članica španjolskog blek metal projekta Lilith navodno ima samo šesnaest godina i ako je to istina, mora joj se priznati veliki talenat. Nije da je novi EP (posle albuma iz Decembra i još četiri albuma tokom 2025. godine), Chaoskrieg sad nekakvo remek-delo black-death metala, ali je SOLIDAN, sa tri pesme udaranja direktno po lobanji, rifovima koji su jednostavni i efektni, solažama koje svrdlaju kroz mozak i savršenim zverskim vokalima. Ovo naprosto RADI i ako ova mladunica zaista postoji i zaista ovo ovako pravi ja joj skidam kapu i hedbengujem iz sve snage:

https://lilithblackmetal.bandcamp.com/album/chaoskrieg

Secretum Ritus je (gotovo sigurno) jednočlani blek metal projekat iz Finske  sa debi EP-jem, Ritus de Maleficum a koji je jako simpatičan. Ovo je rifaški, energičan paganski blek metal, osim što „paganski“ ovde ne znači da slušamo nekakve folklorne teme i napeve, već se samo odnosi na lirički sadržaj. Muzički, ovde se pošteno krlja i lomi a i za ovaj projekat se na osnovu tagova zaključuje da u centru ima ženu. I zvuk je solidan tako da Secretum Ritus preporučujem bez ikakvih ograda – ovo je prosto blek metal kakav volim, žustar, razjaren, oštar i  ekonomičan:

https://secretumritus.bandcamp.com/album/ritus-de-maleficum

Ja nisam nekakva primarna publika za melanholični, melodični blek metal ali Rusi Winterkhor su vrlo impresivni na svom drugom albumu, From the Depths of Time. Ovo je bend koji radi duže od deceniju i po, i pod drugim imenom je već imao jedan album pre deceniju i po, pa to valjda i objašnjava visok nivo zrelosti koji se čuje na From the Depths of Time. I, mislim, da, harmonije su setne i melanholične, ali ovo je ploča zdravog, čvrstog, METALSKOG zvuka, znojave, energične svirke i dobro napisanih pesama. Ljudi naglašavaju paganske i folklorne motive i svakako, ako to volite, ima ga koliko hoćete, ali u osnovi je ovo dobar i kvalitetan metal sa jakom gitarom i žustrom izvedbom. Meni prelepo:

https://winterkhor.bandcamp.com/album/from-the-depths-of-time

Berlinski post-blek metalci Kratt se dostojanstveno ispisuju iz igre EP-jem Z E R L E B E N (svi njihovi dosadašnji naslovi forsiraju velika slova i razmake) a koji su snimili u sopstvenoj prostoriji za vežbu. I, u kontrastu sa velikom većinom modernog blek metala iz te neke andergraund priče, ovo zvuči skoro pa dobro producirano, ali meni je važnije da je muzika VEOMA žestoka, sa pesmama koje imaju meditativne rifove i teme, ali je tempo jak, blastbitovi su udarnički a pevanje je bestijalni vrisak. Za post-blek metal karakteristična melanholija postoji ali je u prvom planu jak mišić i energija. Poštenih šest pesama po ceni koju sami odredite:

https://krattmetal.bandcamp.com/album/z-e-r-l-e-b-e-n

Vrlo prijatno iznenađenje donose italijanski Moon Wisdom čiji debi album, Let Water Flow traje kraće od pola sata i nudi svežu, originalnu viziju blek metala. Ovo je muzika koja sebe ne opisuje ni kao melodičnu ni kao sirovu a uspeva da bude i jedno i drugo, dok meandrira između borbenih, ratničkih koraka i melodičnih, skoro pa heavy metal tema. Iako ovo troje mladih ljudi sviraju tehnički korektno, album zvuči osvežavajuće nevino i naivno u najboljem smislu tih reči, dakle, sa svakom pesmom čujete trojku usredsređenu da svaki takt ispadne kako treba, bez rutinerskog, poslovnog odnosa i studijske beživotnosti. Pesme su nadahnute, iznenađujuće, zabavne, atmosferične a pune rifova i ovo mi je baš prijalo:

https://hypnoticdirgerecords.bandcamp.com/album/let-water-flow

Njujorški (i uopšte istočnoobalski) blek metal ima neku svoju priču i eksperimentatorsku strast pa tako i Viserion iz Kvinsa na novom EP-ju, Fire and Blood meša žestok, agresivan rifaški rad sa nešto atmosferičnijim pristupom i to daje jake efekte. Pesme su, dakle prilično brutalne, tehnički zahtevne ali Viserion u njima ostavljaju prostora za disanje i kontemplaciju i ne opterećuju slušaoca prekomplikovanim aranžmanima, dajući mu mnogo toga da zagrize i sažvaće a da ne nestaju u nekakvoj avangardnoj hermetičnosti. Odlično je:

https://viserion.bandcamp.com/album/fire-and-blood-3

Italijani Handful of Hate rade već duže od trideset godina i Soulless Abominations im je osmi album, tako da se ovde iskustvo dobro čuje. Pesme su napisane da budu istovremeno energične, ekonomične ali i teatralne koliko treba, kanališući i sirovu neposrednost i pompeznost blek metala. Album je neobično produciran i nisam siguran da je postignut idealan balans u miksu, sa dosta natrpanim zvukom, ali pesme su napisane odlično, rifovi su sve jedan bolji od drugog i ne mogu a da ovo ne slušam sa širokim osmehom na licu:

https://dusktone.bandcamp.com/album/soulless-abominations

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Nisu rđavi Greybeard Cult, dva tipa iz Kanzas Sitija sa istoimenim debi albumom koji vozi pristojan, spor i dostojanstven doom metal sa daškom psihodelije. Ovo je projekat dvojice ljudi sa dosta iskustva u drugim bendovima i produkciji pa zvuči solidno zrelo i mada ne donosi žanru nikakve velike inovacije, on to i ne mora: muzika je perfektno ubedljiva takva kakva jeste i prija uhu sa svojim pristojno slojevitim zvukom i pesmama koje se oslanjaju na dobre rifove i teme:

https://greybeardcult.bandcamp.com/album/greybeard-cult

Supersimpatični su Arassus iz Ohaja čiji minialbum, isto Arassus ima samo četiri pesme ali ovo su vrlo solidni komadi sludge metala i stoner roka, teški, zajebani ali i šmekerski zarazni. Ljudi imaju dosta zdrav zvuk, dobre vokale i nisu skloni da mnogo filozofiraju ali pogađaju u žicu:

https://arassus.bandcamp.com/album/arassus

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Hmmm, Kruševljani BlastForge već imaju drugi album. Razor je izašao u Avgustu a  Serpentine Coils, evo, sledi ni pola godine kasnije. Bend je svakako u riziku da preprodukcijom svoju muziku svede na seriju stilskih vežbi ali  Serpentine Coils nesumnjivo ima dobar, čvrst zvuk i pomeren je u smeru death metala taman toliko da označi novu stilsku transformaciju ovog dvojca, a koja opravdava album. Dakle, čvrst hardcore gruv, dosta dobrih rifova i deathmetalskog mlevenja, kvalitetan vokal i deset pesama za onoliko novca koliko sami odlučite da je fer:

https://blastforge.bandcamp.com/album/serpentine-coils

Blind Effect iz Teksasa još nemaju debi album (mada imaju pregršt kraćih izdanja) ali su sada snimili vrlo energičan živi album i on ih predstavlja u solidnom svetlu. Muzički, ovo je brutalni, moderniji thrash i crossover u kome ima i gruva i krljačine, a nađe se mesta i za jednu obradu Sepulture. Živi zvuk bučan, nesuptilan ali radi posao, a cena je koliko date:

https://blindeffecttx.bandcamp.com/album/texas-damnation-live-at-stable-hall

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Redsheer iz Tokija rade od 2014. godine uglavnom u nekakvom noise rock formatu, ali sa elementima hardcorea/ posthardcorea itd. Oni sami kažu da prave „mračnu emotivnu muziku“ i ovo korektno opisuje album Afterglow sa njegovih sedam pesama emotivnih izvedbi, čvrstog gruva i kvalitetnih tekstura. Redsheer su ubedljiv power trio i zvuče zrelo i snažno:

https://redsheer.bandcamp.com/album/afterglow

Ripped Off iz Portlanda u Oregonu stvaraju na mestu susreta uličnog beatdown hardcorea, Memphis Rapa i slamming death metala. Kako god da to zvuči u vašoj glavi, u realnosti je još TEŽE i mada EP Unjust Conviction ne može sebi da pripiše neku veliku originalnost, on svakako donosi dovoljno svežu muziku pred slušaoca da ga inspiriše, pokrene, energizuje.

https://rippedoffnwhc.bandcamp.com/album/unjust-conviction

Kad smo već kod beatdowna, indonežanski bend Betray omotom svog albuma  Never Breakdown omažira debi album britanskih D-beat originatora Discharge, ali muzika je 100% ulični beatdown hardcore. Dakle, ovde imamo geng vokale, mošerske ritmove, malo metal rifova, sve je na gomili i nije MNOGO gangsterski pretenciozno. Bend sve naslove pesama piše velikim slovima i često od nekoliko reči pravi jednu (NEVERBREAKDOWN, DANGERMOSHKILLA, BREAKTHECHAIN, STANDSTRONG) a tu i tamo uvali čist death metal rif i to je meni dovoljno za sreću. A, da, i cena albuma od koliko date a što i nije karakteristično za tradicionalno poslovne Indonežane:

https://betrayclan.bandcamp.com/album/never-breakdown

Nacrtani čovek na omotu EP-ja antverpenskog hardkor benda Highest Order, a koji se, EP, zove Sink, deluje ne kao da tone nego kao da se podiže sa dna ka površini. Ali ajde dobro, crtež je lep samo mi ne šalje adekvatnu poruku, a muzika je OKEJ. Ovo je metalizirani hardcore sa malo više thrash nego mosh delova i zvučno i produkcijski je vrlo prijatan.

https://highestorder.bandcamp.com/album/sink

Britanci Mother Vulture ne navode punk rock među tagovima kojima opisuju svoju muziku na Bandcampu iako je njihov album, Cartoon Violence pre svega punk rock. OK, nojzičan, razuzdan, na momente psihodeličan, mestimično „alternativan“ ali ovo je uglavnom visokooktanska pank rok vožnja sa dosta lepih ukrasa. Na momente možda i previše pametna za moj ukus ali ja sam budala. Vi niste pa poslušajte:

https://mothervulture.bandcamp.com/album/cartoon-violence

Trench Gun iz Los Anđelesa nastavlja svoj proces morfovanja u ’80s hardcore bend sa brzim, zapaljivim pank pesmama i besnim, politički naloženim tekstovima. Novi EP se zove najprostije moguće, Smash Fascism i mada je muzika jednostavna, napisana da zvuči vrlo spontano i snimljena za male pare, Trench Gun ima KARAKTER i to je prelepo. Plus, naravno, ovo se plaća koliko hoćete a završava se obradom Crassove Big A Little A. Pa šta ćete više?

https://trenchgun.bandcamp.com/album/smash-fascism

Bruklinski Anti-Sapien su negde između crustcore i death metal koordinata na mapi sve muzike ovog kosmosa i njihov novi EP, At the Mercy of the Merciless je žestok, energičan iskaz koji ne preteruje sa nekakvim komplikovanjem i oslanja se pre svega na brutalnu, ubedljivu izvedbu i moćne rifove. To im uglavnom ide od ruke i bend zvuči sasvim perfektno u onome što radi, sa pristojnom produkcijom i dovoljno blastbitova da vam potraju do Februara:

https://anti-sapien.bandcamp.com/album/at-the-mercy-of-the-merciless

Nije baš preteško pogoditi šta svira bend sa imenom Necrotized Mass, jelte. Ovaj italijanski jednočlani projekat (a čiji jedini član, Michele Labratti ima još dvocifren broj drugih, uglavnom jednočlanih projekata) jeste na liniji klasičnog deathgrind razvaljivanja sa skoro idealnim smeštanjem na sredinu između Impetigo i Repulsion. EP  Worm Infested je shodno tome jedan orkan dobrih rifova, maničnih solaža, old school blastbit krljačine. Ovde nema death metal komplikacija niti modernih goregrind redukcija, sve je snažno, energično, moćno i vrlo andergraund. Užitak:

https://necrotizedmass.bandcamp.com/album/worm-infested

Deo 5: DEATH METAL

Acidic Decay iz Oregona nemaju neke velike filozofske ambicije, death metal na njihovom debi albumu, isto Acidic Decay je sagrađen od mošerskih rifova i prosto možete da vizualizujete bend kako ovo svira na binama nekakvih barova i malih klubova konvertovanih na par sati u zonu infernalnog hedbenga i dobrih loših emocija. Nema ovde neke velike, dakle, ideje da se death metal dekonstruiše i rekonstruiše, ovo je praktično pizza-death, da pozajmimo termin od thrash metala, ali bend svira sa strašću a zvuk je solidan. Nekad je to dovoljno:

https://acidicdecay.bandcamp.com/album/acidic-decay

Ratgod su dva tipa iz Pensilvanije koja prave muziku negde između death metala i deathcorea. Gruv bi ovde trebalo da je u prvom planu i ljudi se dosta trude oko raznih formi mošerskih i generalno plesnih deonica na EP-ju Common Forms of Torture ali ne samo da im je zvuk vrlo solidan, čvrst i hrskav, nego su i pesme zapravo napisane da budu zdrave i kvalitetne i ovo je pun, kaloričan obrok:

https://ratgodpa.bandcamp.com/album/common-forms-of-torture

Poljaci Stygmath se deset godina posle debi albuma oglašavaju novim minielpijem, Burning Memories i to je vrlo šarmantan death-doom, sa dosta mošerske žestine, ali i lepim doom melodijama. Produkcija je vrlo solidna, bend raspoložen da pokaže da nije zarđao, pesama je pet (plus autro) i sve je vrlo solidno:

https://stygmath.bandcamp.com/album/burning-memories

EverGrim su trio iz Kalifornije čiji death metal zvuči… osobeno. Nije njihov drugi album, The Cruelest Depth meni sad ni nešto FANTASTIČAN, ima ovde dosta upitnih eksperimenata i neobičnih rešenja, ali svakako moram da cenim bend koji se usuđuje na eksperiment i na ploču stavlja stvari koje drugi ni ne smeju da probaju. Tehnički gledano, ovo je vrlo korektno pa svakako poslušajte jer EverGrim rade sa žanrom na načine koje drugde retko čujete:

https://evergrim.bandcamp.com/album/the-cruelest-depth

Nisam siguran na šta Teksašani Architectural Genocide misle sa svojim imenom, ali ovo je brutal death metal/ slamming death metal bend pa i ne moraju da misle preterano mnogo. Njihov drugi album, Malignant Cognition stiže više od pola decenije nakon prvenca i ovo je žurka samo za posvećene, jedna old school kolekcija sitno seckanih hromatskih rifova, matematički preciznog blastbita i slemerskog gruva. Ljudi po inerciji misle da je brutalni death metal muzika haosa i nekontrolisane paljbe iz svih oružja, ali Architectural Genocide sviraju skoro do parodije uredno i paze da se svaki udarac i rif čuju. I to je lepo:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/malignant-cognition

Badass Commander pre asocira na nekakav crossover thrash nego na death metal ali death metal je upravo ono što dobijamo na debi albumu ove kvebečke ekipe. U pitanju je sastav muzičara koji već sviraju u gomili bendova pa onda i Intense Combat Experiment zvuči zrelo u zvuku i zaokruženo u kompozicijama, sa old school death metal orijentacijom koja ne voli mnogo kompresije i forsira življi, organskiji saund a pesme polivaju vrućim rifovima koji kao da su stigli iz najboljih godina devedesetih. Nije ovo MNOGO više od sa ljubavlju napravljene posvete Autopsyju, ali ne treba potcenjivati ovakve albume jer, kako Badass Commander demonstriraju, ima mnogo lepote u tom relaksiranom, gruverskom death metalu i prirodnom zvuku. Plus, cena za daunloud je koliko date što je više nego fer:

https://badasscommander.bandcamp.com/album/intense-combat-experiment

Kako ne voleti Tombseeker iz Kanzas Sitija koji za svoj debi album, isto Tombseeker, kažu da je u pitanju „death metal za raničku klasu“? I jeste! Ovaj do-it-yourself materijal nema neku ulickanu produkciju ali je pristojno zvučno zaokružen, nudeći uredan, mošerski death metal starije škole gde je u prvom planu dobar rif, dobar gruv, jedna praktično hipnotička situaciju gde ritmički klimate glavom i vreme kao da stoji. Devet pesama i MNOGO sreće:

https://tombseeker.bandcamp.com/album/tombseeker

Rusi Void Monuments zvuče vrlo lepo na svom debi albumu, Posthumous Imprecation. Ovo je zreo, odstojao old school death metal koji se ne ovaploćuje kao puka rekonstrukcija tuđih pesama i ploča već ima primetan trud u kompoziciji, zvuku, izvedbi. Dakle, nije originalno u stilskom smislu ali Void Monuments tresu vrlo ubedljiv death metal koji ne smara egzibicijama ali ni ne pokušava da vas impresionira ekstremizmom. Ovo je, prosto, kvalitetna, znojava muzika jakog rifa, dobrog gruva, dobre energije. Sjajno je:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/posthumous-imprecation

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Nope, ove nedelje ništa u ovoj sekciji.

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Norvežani Gluecifer imaju novi, šesti album, Same Drug New High izašao, evo, dvadesetčetiri godine nakon prethodnika. OK, bend se zvanično bio raspao 2005. godine ali su u međuvremenu ljudi imali neke zajedničke projekte  pa onda, posle nastupa od pre nekoliko godina krenuli da dogovaraju novi album. I, mislim, lepo su ga dogovorili, ovo je komadina skandinavskog hard roka na idealnoj sredini između garaže, pank roka i bluzerskog stonera kakve već očekujemo iz ovog kraja Evrope. Urednost svirke i kvalitet produkcije ovde ne smetaju jer bend ne ide na upeglanost i pesme imaju energičan, razbarušen šmek i energiju a napisane su, to se čuje, od strane vrsnih, kvalitetnih muzičara koji znaju rokenrol uzduž i popreko. Slavlje:

https://gluecifer.bandcamp.com/album/same-drug-new-high

Francuski trio Murder One ima novi EP, Cluster Two sa dve pesme od kojih je jedna nova verzija jedne od dve pesme sa EP-ja Cluster One od pre dve godine. Nije, dakle, neka raskoš, ali ovo je zdrav, pitak hard rok/ hevi metal sa bluzerskim gruvom i čvrstim, ubedljivim zvukom. Daunloud se naplaćuje koliko vi odlučite a provod je pristojan:

https://murderone.bandcamp.com/album/cluster-two

Grčki Valiant Sentinel imaju drugi album Neverealm i to je čvrst, epski power metal. Za razliku od italijanskih i nemačkih kolega koji sviraju sličnu muziku, Valiant Sentinel pored melodičnijih tema imaju vrlo agresivnu svirku, sa gitarama i bubnjevima koji su po broju i gustini nota i tehnikama svirke često bliži death i thrash metalu nego power metal standardima. To je sasvim lepa kombinacija, sa vokalima koji nude praktično opersku epiku i ostatkom benda koji svira mračnije i žešće i meni je ovo pitko:

https://theogoniarecords.bandcamp.com/album/neverealm

Iako biste za španski bend Metal Legion na keca pomislili da su samo nekakav AI isprdak – mislim, KO se u stvarnom životu zove Metal Legion? – oni su zaista pravi bend i sviraju vrlo pravi i vrlo simpatičan heavy metal. Ne bogznakako originalan ili inovativan ali njihov debi album (a koji dolazi 13 godina nakon jedinog EP-ja koji je bend snimio), Cosmic Warrior nudi zdrav, energičan i propisno cheesy heavy metal u proverenom, nepogrešivom NWOBHM stilu. Zvuk je jeftin ali ipak solidan, bend vrlo raspoložen za dokazivanje i ovo meni sve vrlo lepo curi.

https://metallegiones.bandcamp.com/album/cosmic-warrior

Imamo i treći album italijanskih HyperioN i to je ugodan, familijaran NWOBHM materijal bez nekih preteranih iskakanja iz formata ali zanatski vrlo kvalitetan i lepo produciran. Cybergenesis je, očigledno i dalje inspirisan naučnom fantastikom (mada verovatno ne samo Danom Simonsom) ali je u muzičkom smislu prilično  tradicionalno orijentisan, dakle, na rif, na komponovan solo i klasičnu harmoniju u sudaru sa bluzom. No, HyperioN ne zvuče zastarelo i mada njihova muzika nikako ne puca od inovacije, ona je ZDRAVA i puna lepih detalja koji čine slušanje prijatnim:

https://hyperionbandheavy.bandcamp.com/album/cybergenesis

ALBUM NEDELJE

Naravno da album nedelje mora biti novi, šesnaesti album Kreatora, Krushers of the World. Da bude jasno, šesnaest albuma za duže od četrdeset godina svirke nije MNOGO ali Kreator zapravo imaju solidnu kontrolu kvaliteta svojih albuma i ne izbacuju ih preterano često. Prethodni, Hate über alles je izašao 2022. godine i bio pristojna ploča a isti je slučaj i sa Krushers of the World, sve dok ne očekujete da Mille, Ventor i ekipa urade nešto što od njih nikada do sada niste čuli. Krushers of the World je naprosto još jedna kolekcija pesama iz moderne faze Kreatora, u kojoj propisan, energičan thrash iz njihovih mladalačkih dana ne da nije egzorciran nego stoji ponosito u prvom redu i predvodi navalu, ali muzika ima i mnogo melodije, pa i himnične pompe. Mille je uvek voleo da mu je muzika pomalo „tehnička“, ali na novijim albumima, uključujući na ovom je to provučeno organski kroz pesme koje forsiraju melodičnije teme i dosta praktično „ajmo ruke gore“ momenata. Primer je singl Satanic Anarchy – prosta a zarazna pesma bržeg srednjeg tempa, gde su rifovi vreli a Milletovo promuklo, tevtonsko, nazalno poevanje zvuči bolje nego ikada i ovo možete puštati bilo kome ko voli metal bilo kog tipa bez objašnjavanja šta zapravo tu treba da se sluša i čuje. Album možda nema pesme koje će biti upamćene isti broj decenija kao Storming with Menace ili Betrayer, ali gde god da se okrenete ima dobrih rifova, jakog tempa i raspoloženog Milleta za mikrofonom. Barbarian je dobar galop, a Blood Of Our Blood je solidan trešer sa Milletom koji zvuči ekstra pokvareno na pevanju. Psychotic Imperator ponavlja mnoge trikove koje smo na albumu već čuli i podseća da ovde nema ničeg suštinski novog ili rizičnog za Kreator, ali opet, i ova pesma ima OPAKE rifove i moćnu, udaračku svirku. Mille i drugovi izgleda planiraju da  rade dok ih ne sahrane i to je, moram da kažem, neobično simpatično. Meni je ovo ugodna ako već ne ESENCIJALNA ploča:

https://kreator.bandcamp.com/album/krushers-of-the-world