Kako god da ste proveli božić, proveli ste ga dostojanstvenije od predsednice srpskog parlamenta koja je sedela u društvu osuđenih zločinaca protiv čovečnosti i ubica, slušajući šovinističke pesme u izravnom prenosu na televiziji. Nije da je teško zauzeti superioran moralni stav u odnosu na TO, ali uzimamo šta možemo. Da vidimo šta smo imali od metala ove nedelje:

Deo 1: BLACK METAL

Četrnaesti album norveških blek metal i post-blek metal veterana Ulver, nazvan Neverland, izašao je, tehnički gledano, poslednjeg dana prošle godine, ali niko to nije ni video ni čuo i red je da ovim ljudima, na ime veoma važne uloge što su je odigrali u evoluciji ekstremnog metala posvetimo malo pažnje preko reda. Ne da je Neverland posebno „ekstremna“ ploča, Ulver su odavno bend više za kontemplaciju i refleksiju nego za pokolj u mošpitu, a Neverland odlazi nekoliko koraka dalje od recentnih ploča, pomerajući se u smeru meditativnog post-roka, elektronskog ambijenta, „inteligentne plesne muzike“… Ima verovatno nekog smisla da se jedan od ključnih norveških blek metal bendova devedesetih danas vrti u krugu muzika koje su u toj deceniji doživljavale svoj procvat, ali Neverland je makar VRLO SOLIDAN u tome. Ako ste umeli da volite Mogwai ili Tortoise u ono vreme, ovo vredi da se čuje:

https://ulver.bandcamp.com/album/neverland

Londonski GodKing imaju novi EP, Trinity of Ruin i na njemu nude fin odnos agresije i melodičnosti. Ovo je blek metal starije škole ali ne nužno puka rekonstrukcija drugotalasnog zvuka; pesme su aranžirane tečno, spontano, okretno, sa naglaskom na rifu i energiji a zvuk je prštav i eksplozivan. Uz naglašeno antihrišćansku liriku, ovo je taman lepo leglo u nedelji u kojoj se pojavilo a plaća se po želji:

https://godkinguk.bandcamp.com/album/trinity-of-ruin

Po pravilu se ne bavim kompilacijama već izašlog materijala ali Infernaculum su toliko mali i nepoznat bend da ću za njih napraviti izuzetak. El Último Aliento de Dios je upravo izašli album koji sakuplja na sebi sve dosadašnje snimke ovog iberijskog blek metal projekta, originalno osnovanog 1995. godine ali sada aktivnog od 2021. To su, dakle, jedan demo snimak i jedan split koji su uradili sa njemačkim Secret Tongues i, kako i sam promo za ovo izdanje kaže „Ovo nije suptilno. Ovo nije čisto. Ovo je skrnavljenje pretvoreno u zvuk.“ Da. Mislim, sve je to tačno, sa muzikom koja je minimalno tehnički korektna ali svedena na mitraljesku agresiju i podrumsku, pravovernu produkciju za ljude koji preziru „komercijalu“ ali ipak žele da jebeno čuju muziku uz koju se spremaju za rat protiv hrišćanstva. Prelepo je:

https://blasphemicsiegerecords.bandcamp.com/album/el-ltimo-aliento-de-dios

Čileanci Myst godinu započinju žustro. Njihov novi EP, Under the Mantle of Desolation kombinuje razaračko divljanje i sporije, kontemplativnije elemente. Sve je to garažni black-death metal sa mnogo pretećih rifova i jeftinom produkcijom ali ima jednu udobnu kombinaciju hermetičnosti i žestine koja meni odgovara. Bend svira kompetentno, zvuk je mračan ali funkcionalan a pesme su kako treba:

https://mystoneiric.bandcamp.com/album/under-the-mantle-of-desolation

Nisam do sada slušao Nighnacht iz Arizone ali sada kada sam im čuo debi album, Limb Service, mogu da kažem da ću ih sa radošću dalje pratiti. Album ima svega dvadesetak minuta da ispuca svojih deset pesama i ovo je black metal izmešan sa death i thrash elementima, ali pre svega dementan, razigran, neopterećen tuđim idejama i zvukom. A tako bi nekako blek metal i trebalo da razmišlja. Superzabavno:

https://nighnachtaz.bandcamp.com/album/nighnacht-limb-service

Sa bendom koji se zove Satanic Rites III znate na čemu ste. Treći album meksičkih pregalaca, Liber Arcane Wisdom je satanski orijentisan u jednom vrlo ambicioznom ključu, sa pesmama koje su slojevite, teatralne, odišu onom gordošću koju mnogi satanisti sebi pripisuju. Bend svakako spada u moderniji blek metal u nekom stilskom smislu, sa dosta atmosfere i prepoznatljivih harmonskih rešenja, a mada je produkcija dosta svedena, mislim da su pesme napisane tako da na kraju budu efektne i obave posao koji su na sebe uzele. Proslava satanizma i dobrog lošeg raspoloženja:

Tempelschlaf je sedmi album za nemački jednočlani The Ruins of Beverast i to je vrlo uredan i dopadljiv spoj blek metala i doom metala, urađen sigurno, produciran korektno i sa pesmama koje umeju da potraju ali imaju i sa čime da potraju. Alexander von Meilenwald ovo radi duže od dvadeset godina i izbrusio je i zvuk i kompozitorsko-aranžerske alate pa ovih sedam podugačkih pesama – a ipak znatno kraćih nego što je kod njega ranije bio slučaj – idu tečno i uvek donose nešto zanimljivo, nudeći kao celinu zreo i lep album:

https://theruinsofbeverast.bandcamp.com/album/tempelschlaf

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Uruguayan Sabbath je baš to što mislite da jeste, urugvajski tribjut bendu Black Sabbath. Album Uruguayan Sabbath ima fizičko izdanje (digitalni daunloud i nema) i trinaest bendova koji na svoje načine obrađuju velikane i, mislim, jeste ovo ko zna koji po redu ovakav album, ali ko može da se umori od ove muzike? Ovde ima nekih jako dobrih kavera klasičnih Sabat-pesama i čak iako najviše što ljudi eksperimentišu biva to da su neke pesme na Španskom, ili što War Pigs prebacuju u narodnjak, ovde vam je garantovana lepa zabava:

Da li se iko ikada zasitio butlega King Gizzard & The Lizard Wizard? Ne? Tako sam i mislio. Rats Live 24/25 je kompilacija snimaka sa raznih butlega tako da se sklopi ceo njihov prvi „čisto“ metal album, Infest the Rats’ Nest iz 2019. godine, a da se onda dodaju i još neke metalske pesme (notabilno Gaia sa Omnium Gatherum u dve verzije, pa The Great Chain of Being sa Gumboot Soup iz 2017…) za pun ugođaj. Znamo već da Gizzardi razbijaju uživo, znamo i da su snimci direktno iz miksete i da bend apsolutno podržava publikovanje svojih butlega tako da ovo po ceni od koliko date vredi da se iskonzumira IZ SVE SNAGE:

https://gondiigizz.bandcamp.com/album/rats-live-24-25

Totem su bučan i lepršav sludge metal trio iz Luizijane sa debi albumom koji se isto zove Totem i ima osam pesama solidnog naboda u glavu. Ovo je mesnat, težak, dobro produciran i borbeno odsviran metal koji voli svoj gruv i težinu ali ne preteruje sa trajanjem pesama. Totem više rade na uđeš-izađeš-i-gotovo principu i pesme su im efektne, bazirane na po jednom lepom rifu i nesklone da vam troše vreme. Fino:

https://totem504.bandcamp.com/album/totem

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Abysm iz Indijane imaju novi  EP, Infernal Doctrine i to je pet vrlo lepih pesama u black thrash formatu i nenametljivo solidnoj produkciji. Abysm ne beže od melodičnosti ali njihova muzika ima old school čvrstinu i propisan rifaški rad u svojoj osnovi i materijal profitira od jednog napadačkog, borbenog stava koji bend ima u izvedbi a zvuk je ne sad naročito SKUP ali takođe čvrst i eksplozivan a bez preterivanja u kompresiji. Lepo izdanje:

https://abysm1.bandcamp.com/album/infernal-doctrine

Poljaci Nuclear Venom su svoj EP Poisoning the Minds izdali prvog Januara ali, evo, puštamo ih u ovu nedelju jer je ovo simpatična ploča. Pričamo o vrlo kvalitetnom thrash metalu vrlo, jelte, vernom tradiciji uspostavljenoj osamdesetih i devedesetih, kako u zvuku, tako i u temama. Ovo je, dakle, istovremeno i agresivno i zabavno, i socijalno osvešćeno i klinački napaljeno tako da, izvolite:

Recimo da Francuzi Deadland idu ovde mada je njihov metal kombinacija thrash death, čak i groove i heavy metal elemenata. U svakom slučaju, debi album O Urubutsin im se bavi starostavnim mitovima i božanstvima a muzički je i originalan i raznovrstan i vredi da se čuje. Pristojna produkcija pride, i bend koji ide nekim svojim putem, to je za respekt:

https://dead-land.bandcamp.com/album/o-urubutsin

Order is Dead je drugi album španskih trešera Sickoticks i simpatično je to, ako već ne preterano originalno. Bend ipak ima neki svoj zvuk, vičan je pisanju pesama a aranžmani su okretni i čoveka dižu sa stolice. Album je i vrlo pristojno produciran i pokriva svu silu standardnih tema, od piva do manijačkih policajaca tako da obezbeđuje kvalitetnu zabavu:

https://sickoticks.bandcamp.com/album/order-is-dead

Krushor iz Finske sviraju težak, tvrd thrash metal. EP  Taste of Hatred im je prvo duže izdanje i prilično će vas jako izudarati sa svoje četiri pesme energičnog, uličnog ali dotegnutog thrash metala. Zvuk nije mrtvački upeglan ali je VELIKI, pogotovo kad pričamo o gitarama, vokali su jaki i generalno ovo odlično rilja:

https://krushor.bandcamp.com/album/taste-of-hatred

Lionski Damager su i prošlu godinu započeli demo snimkom u prvoj nedelji pa, da ne kvare tradiciju, i sada isporučuju The Neckbreaker Tapes, dve pesme koje treba da pokažu novu postavu i zvuk benda. I dobro ih pokazuju, ovo je sada trešerskiji, metalskiji saund, dakle, onako, old school raspojasan i besan, negde kao da slušate rane demo snimke Dark Angel ili tako nekih Bay Area veterana dok još nisu umeli da sakriju koliko se lože na Venom. Tematski je ovo i dalje politički osvešćeno, a produkcija iako ne naročito skupa, vrši posao. Sjajno:

https://damagerthrash.bandcamp.com/album/the-neckbreaker-tapes

Hellevator je tako slatka igra reči da postoje najmanje četiri benda sa tim imenom a najmanje dva od tih bendova su iz Švedske. Ovi o kojima pričamo danas su dvojac aktivan desetak godina a sa upravo izbačenim debi albumom, Feed of Arms a koji se meni jako dopada. Mislim, ovo je thrash metal sa death metal i grindcore dodacima, onako, nestašan, brz, energičan, sav u oštrim, brijućim rifovima i dobrom tempu. Ljudi imaju prihvatljivo solidnu produkciju i trude se oko aranžmana ali muziku im pre svega karakterišu neposrednost i energija i to su vredni atributi. Meni jako prija:

https://hellevatorofficial.bandcamp.com/album/feed-of-arms

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Katalis Confusivo je split EP između indonežanskih Kartel i urugvajskih Confusión Masiva  a na programu je prijatan crossover. Oba benda daju po dve pesme i Indonežani su nešto bolje producirani a Urugvajci teži i mračniji no oba benda imaju svoj zvuk i duh i nisu puke imitacije Ratos de Porao ili MOD i to mi se dopada. Kvalitet!

https://kartel14.bandcamp.com/album/katalis-confusivo

https://confusionmasiva.bandcamp.com/album/katalis-confusivo-2

Imamo i split EP nazvan samo Split između dva kanadska benda, Corrode i Slewfoot i ovo je isti vrlo dobro, metalizirano koliko treba, agresivno, gruverski, energično. Corrode imaju ženu za mikrofonom i to je kidanje, a Slewfoot su za nijansu bliži metalu i to je isto odlično. Nema promašaja pogotovo po ceni od koliko sami date:

https://corrodehardcore.bandcamp.com/album/split

https://slewfoothc.bandcamp.com/album/split-ep

Onda imamo Indonežane Derogate čiji metalizirani hardcore ide više u stranu siledžijskog, uličnog nabod-corea. No, Demo 2026 sa tri pesme im je odlično snimljen, ložački napisan, generalno veoma kvalitetan i zaslužuje svaku pažnju a pogotovo ljudi koji vole ’90s hardcore:

https://cursedofderogate.bandcamp.com/album/demo-2026

Meni bliži po senzibilitetu su Mechanophile iz Detroita sa svojom kombinacijom hardcorea, sludge metala i noise rocka. Album Metanoia ima debeo, težak, a opet ugodno slojevit zvuk  i miks a pesme su tenzični, paranoični komadi nasilja i straha sa dosta disonance ali i solidnog gruva. Ako volite bilo šta na rasponu od Iron Monkey preko Helmet i Agnostic Front do Terminal Chesecake i Godflesh, sugerišem da ovo provrtite a cena za daunloud je koliko date:

https://mechanophile.bandcamp.com/album/metanoia

I Mt. Dagger iz Berlina su bliski mojim potrebama, sa svojim kombinovanjem metaliziranog D-beat crustcore udaranja i samo malko osećajnijih, melodičnijih gitarskih tema. Album  Nothing Personal. Just Misery. uspeva da bude na dobrom mestu između prljavog hardcorea i nekakvog sofisticiranijeg post-hardcorea, sa urednim zvukom, dobrom svirkom, solidnim idejama u pesmama. Plus taj promukli vokal, divno:

https://mountdagger.bandcamp.com/album/nothing-personal-just-misery

HFY! Records su, jelte, bastion nezavisnog, vrlo andergraund zvuka na rasponu od panka do grindcorea, pa je sevap preslušati kompilaciju For Fuck’s Sake vol 1 gde dvadeset bendova nude po jednu pesmu koja ima reč „fuck“ u naslovu. Agresija i bes su usmereni na različite strane (od „Fuck you, pay me“, preko „Fuck your late friends“  do „Fuck Rian Johnson“) ali je sentiment manje-više svuda isti i nudi ugodnu, old school uživanciju u deljenoj negativnoj emociji. Daunloud plaćate koliko hoćete:

https://hfyrecords.bandcamp.com/album/for-fucks-sake-vol-1-hfy-031

Odios iz Fresna u Kaliforniji imaju odličan demo sa dve pesme naslovljen samo Promo, a koji, iz nekog razloga naplaćuju pet dolara. Enivej, cena na stranu, ovo je ne samo odličan, TEŠKI hardcore/ crustcore, već je i produkcija vrlo solidna. Poštena krljačina:

https://odios.bandcamp.com/album/promo

Losanđeleski jednočlani ufoufoufo se očigledno vrlo lepo proveo sa svojim debi albumom od pre par meseci jer je već stigao i naslednik. OK, Unidentified Aerial Extended Play jeste tehnički gledano EP, to mu je u naslovu a njegovih deset pesama jesu uglavnom kraće, ali ovo je u odnosu na rani ufoufoufo opus vrlo ozbiljan materijal, kvalitetne produkcije, i pesama koje mathcore/ false grind ovog projekta guraju u sve progresivnijim smerovima. Manje „emo“ od svog prethodnika, ovo je EP oštrih uglova i strašne ali neodoljive tenzije. Sjajno:

https://ufoufocore.bandcamp.com/album/unidentified-aerial-extended-play-2

Malajci Kasrakass tresu old school crustgrind/ grindthrash na EP-ju  Inner War. Pesme su kratke – samo jedna od pet prelazi trajanje od minut – ali je zvuk snažan i čvrst a svirka vrhunski dobra. Bend piše kvalitetne, efektne pesme koje kažu šta imaju i zapale a da opet nisu sve iste i da imaju prostora za dosta promena tempa i atmosfere. Odlično je a cena je i ovde koliko date:

https://kasrakass.bandcamp.com/album/inner-war-2

Deo 5: DEATH METAL

Stranguliatorius iz Viljnusa imaju četvrti album, Flies Don’t Lie i  to je mračni, prljavi deathgrind. Litvanci vole old school pristup, ali su u zvuku još teži i mračniji od onog što je bio standard pre trideset godina pa je bezbedno reći da će u ovome jednako uživati death metal i grindcore ekipa, a kako i treba da bude. Jednostavno, ali ne minimalistički, gruverski ali ne pozerski, sve je na mestu. Izdao HPGD, naravno:

https://stranguliatorius.bandcamp.com/album/flies-dont-lie

https://hpgd.bandcamp.com/album/flies-dont-lie

Extravasation su tri mlada Turčina sa prvim EP-jem, Catharsis Dissonance i to je pet pesama pristojnog brutalnog death metala sa izraženijom tehničkom oštricom. Naravno, i Extravasation umeju da ušetaju u zamku naglašavanja kompleksnih tema i teških sviračkih tehnika više nego samog songrajtinga, ali bend je mlad, ovo je verovatno kućni snimak i u tom smislu se mora pohvaliti ekspertiza i više nego očigledna ambicija da stvari zvuče profi. Obećava:

https://extravasation.bandcamp.com/album/catharsis-dissonance

Gravity Chasm bi bio tech-death projekat dvojice članova brutal death metal benda iz Arizone, Atoll. Gravity Chasm je i naziv prvog EP-ja ove postave i to je jedan klasični studijski tech-death rad sa izuzetno mnogo SVIRANJA, komplikovanim pesmama i puno studijskih efekata. Nije loše, ali i zvuk i kompleksnost pesama su takvi da zahtevaju aktivan napor da obraćate pažnju jer ovakva gustina i rastrzanost aranžmana umeju brzo da odbiju manje usredsređenog slušaoca. Pesama je šest, cena je koliko date i ovo je, uz neosporno visok kvalitet, jako dobra ponuda:

https://gravitychasm.bandcamp.com/album/gravity-chasm

Kolumbijski Masacre proteklih deset godina snimaju isključivo žive albume pa tako i sada. Live in Steelfest Open Air 2025 je snimljen u Finskoj prošle godine i donosi pedesetak minuta old school krljačine kakvu smo voleli pre trideset i kusur godina. Ovo je tačno na idealnom secištu death metala sa njegovom rodbinom black i thrash opredeljenja, mada jeste prevashodno death metal ali prljav, štrokav, primitivan i PREDIVAN. Zvuk je solidan, svirka razbijačka, atmosfera neponovljiva:

https://masacrecolombia.bandcamp.com/album/live-in-steelfest-2025

Excavated Graves je projekat članova Squash Bowels, Death Endorser, žive postave Behemoth i još nekih poljskih bendova i nije neko iznenađenje da se ovde svira prljav, sirov, gadan death metal. Debi izdanje, EP Life Isn’t for Everyone je baš onako, kao nekakav starinski death metal iz ranih devedesetih, muljački, inspirisan horor filmovima i pankom, tako da, ako to volite, ovi ljudi više nego isporučuju:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/life-isnt-for-everyone

A za nešto malo umiveniji ali i dalje jednostavan, pitak death metal starije škole, tu su Ectovoid iz Birmingema u Alabami, a sa svojim trećim albumom, In Unreality’s Coffin. Ovo je kao Autopsy koji se malo utegao, rešio da pokaže malo više mišića i da malo više vežba, pa je album superzabavan, sa zaraznim, horor-rifovima, junačkom svirkom i zvukom koji je veliki, težak ali ipak ima i malo topline da vas baš ne smrvi u prah pre kraja. Zabava:

https://everlastingspew.bandcamp.com/album/in-unrealitys-coffin

Kanađani Sabbatory su deset godina pauzirali sa snimcima, a iza sebe ionako imaju jedan album, jedan split i jedan demo, tako da je sada povratak sa demo snimkom Levitization of Blood sasvim korektan način da se vidi jesu li i dalje u formi. I, mislim, JESU, ovo je krljački, samo blago „blackened“ death metal stare škole, ložačkih rifova, momačkog tempa, muljave ali DOBRE produkcije. Sve je kako treba i uz ovo se baca opak hedbeng:

https://sabbatory.bandcamp.com/album/levitization-of-blood

Temišvarski Execrated na EP-ju  Mortal Crucifixion zviče kao da je 1991. godina a oni snimaju demo koji će se deliti iz sve snage na evropskoj kasetnoj sceni. Mislim, ovo je DOBRO i samo zvuči vrlo starinski, ali ako volite starinski, uživaćete u blendu death i thrash metala, old school rifovima, brljavim solažama, generalnom vajbu a platićete tačno koliko želite:

https://execrated.bandcamp.com/album/mortal-crucifixion

Maltežani Bound to Prevail imaju debi album, Enthroned in Torment i mada je sve u vezi sa njim vrlo stereotipni death metal brutalnije provinijencije, onako kako je to bilo moderno negde cirka 2011. godine ili tu negde, to ne znači da je on loš. Daleko od toga, štaviše, Bound to Prevail sviraju vrlo pristojno, pišu okej pesme i imaju okej produkciju. Ništa od toga neće osvojiti, dakle, oskara za originalnost, ali ako vam ne smeta derivativnost ideja i pomalo klaustrofobičan, natrpan miks, Bound to Prevail nude prilično jak hedbengerski program sa tehničkom ekspertizom i nekim odličnim rifovima:

https://lethalscissor.bandcamp.com/album/enthroned-in-torment

Čileanci Oraculum isto debituju albumom Hybris Divina i to skoro čitave dve godine nakon što su ga snimili. Šta su čekali, ne znam, ali ovo je strastven, ubedljiv death metal koji se intelektualno bavi filozofskim temama dok telo izlaže najekstremnijim iskušenjima. Svirka je žestoka, produkcija jaka ali daleko od moderne plastičnosti, bend besan, gladan, razjaren ali ponosit:

https://oraculumchile.bandcamp.com/album/hybris-divina-3

Postoje dva američka benda sa imenom Voidhämmer a ovaj o kome danas pričamo je iz Kalifornije i ima umlaut na jednom slovu. I Noxious Emissions mu je prvi EP i ODLIČAN je. Znam da ovde skoro po definiciji hvalimo old school death metal kao da je svako izdanje koje zvuči kao da je ispalo iz 1991. godine dobro, ali, mislim, to pod jedan nije istina a pod dva ima nečeg zaista neizmerno vrednog u death metalu koji razume snagu dobrog, zaraznog RIFA, koji ima gruv i generalno već samim svojim zvukom pruža topao, teksturiran prostor da se u njemu prebiva. Voidhämmer nude sve ovo a Caligari Records im izdaje kasetu pa znate da nema zezanja:

https://voidhammerdeath.bandcamp.com/album/noxious-emissions

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/noxious-emissions

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Jednočlani kalifornijski industrial metal projekat Dead Corrosion započinje svoj album The Demolisher obradom Godfleshove Pulp ali to je u redu jer je ovaj album od početka do kraja potpuno obožavanje i što je moguće vernija emulacija Godflesh iz ove faze. E, sad, meni je to omiljena faza Godflesh pa sam slab i na ovu imitaciju, i mada nema NIČEG originalnog u onome što radi čovek po imenu AGF – baš kako u ono vreme nije bilo ničeg originalnog u zvuku Pitch Shifter ili Soulstorm koji su isto za sve pare imitirali Godflesh – meni je ovaj sirovi, energični, repetitivni materijal sasvim okej. Mislim, i omot je ČIST Godflesh! A cenu određujete vi:

https://deadcorrosion.bandcamp.com/album/the-demolisher-lp

Naravno da Disfiguring The Goddess sve sigurnije nastavlja u smeru fuzije slamming death metala i raznih hip-hop i funk elemenata pa tako novi EP, Soundscapes Of Death pronalazi Camerona u vrlo dobrom raspoloženju kako kombinuje mrveći i plesni gruv za nešto što sve manje zvuči kao eksces a sve više kao evolutivna neminovnost. Uživaćete:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/soundscapes-of-death-ep

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Última Batalla iz Bogote je jedan od onih garažnih heavy metal bendova koji legitimno sebe opisuju i „punk“ i „heavy psych“ tagovima, muzika im je toliko, jelte, radnička i seljačka i dolazi iz spontanog kreativnog napora. No, debi album, isto Última Batalla svakako ima i naglašene epske stilizacije i  slatka je ta neka garažna epika, snimljena sirovo i jeftino a opet iskrena i jaka. Bend je ovo izdao i na vinilu čime pokazuje da veruje u sebe:

https://ultimabatalla.bandcamp.com/album/ltima-batalla-2

Finci Cobra Force imaju novi EP sa dve pesme, Liquid Machine / Paha Vaanii i to je dopadljiv, dosta sirov i duševan heavy metal koji kao da za svoju glavnu ambiciju ima da zvuči patinirano, poput nečeg iz osamdesetih. Druga pesma je obrada finskog popularnog muzičara po imenu Marko Haavisto i slatko je melodična i jako poletna a i prva nije loša i ovo je generalno sasvim lep paketić:

https://cobraforce.bandcamp.com/album/liquid-machine-paha-vaanii

Šveđani Bullet sviraju, evo četvrt veka i ako ih do sada niste slušali, sedmi album, Kickstarter je dobro mesto da se počne. Pogotovo ako volite old school hard ’n’ heavy provod koji biste našli da se pijano zaletite na spektar između AC/DC, Motley Crue i Accept i zakucali se na bilo koje mesto na njemu. Kickstarter ima jedanaest pesama koje ne filozofiraju nego rokaju i mada naravno neće svako u tom znojavom, radničkom i seljačkom pristupu naći svoju sreću, mnogi hoćemo. Ako volite APSURDNO promukle muške vokale, motore, dobre bluz rifove i generalno taj neki testosteronski provod stare škole, ali da je sve to KVALITETNO, ovo je za vas:

https://bulletofficial.bandcamp.com/album/kickstarter

ALBUM NEDELJE

Redivider iz Kentakija imaju debi album, Sounds of Malice, ploču death metala koji je kompleksniji u aranžmanima i „tehničkiji“ u svirci ali je prizvuk old school pravovernosti devedesetih nepogrešiv. Redivider se pritom smeštaju bliže „tehničkijim“ bendovima poput Monstrosity, Suffocation ili Incantation, sa svojim zaista zlim, mračnim, a opet uredno gruverskim pesmama i pažljivo komponovanim modalnim solažama, a što je taman po mom ukusu. I omot je kako treba, radio ga je iskusni Juan Jose Castellano Rosado, čovek koji u portfoliju ima i omote uglednih bendova poput Wombbath, The Black Dahlia Murder ili Unleashed. Mene ovo prijatno vraća u prvu polovinu devedesetih kada su Earache i Roadrunner izdavali death metal koji će danas biti legendaran, pa eto:

https://redividerdeathmetal.bandcamp.com/album/sounds-of-malice