Prošle su dve i po godine otkada je beogradska čarobna knjiga izdala prve dve tankobon kolekcije serijala Dedpul Samuraj (odnosno Deadpool Samurai, ili u japanskom originalu デッドプール：SAMURAI), a koje su u tom trenutku bile i jedine dve kolekcije ovog stripa. No, kako se u 2024. godini pojavio i nastavak (デッドプール：SAMURAI: Second Season) a koji je i sam onda dobio tankobon kolekciju Decembra prošle godine, tako sam pomislio da je red da i mi odavde malo poguramo kako bi domaća publika dobila i srpski prevod te druge sezone o kojoj, uostalom, Dedpul ne prestaje da priča u ovom stripu, svestan da je obnavljanje ugovora za drugu sezonu samo korak ka STVARNOM cilju a to je da ova manga dobije svoju anime adaptaciju i da se zarade neke propisne pare.

Čarobna knjiga je bila jako dobra prema nama poslednjih nekoliko godina, objavljujući iskreno neverovatnu količinu uglavnom šonen mangi, i birajući neke dokazane hitove kao što su Oštrica besmrtnika* (Blade of the Immortal), Tokijski Gul (Tokyo Ghoul), Borbeni anđeo Alita (Battle Angel Alita), Čelični alhemičar (Full Metal Alchemist) itd. Kad se tome pribroje šonen izdanja drugih domaćih izdavača (na primer Lagunina Obećana Nedođija i Komi ne ume da komunicira, uz seinen serijale poput Sani ili Ja sam heroj, pa onda Najkulin pionirski izlet u manhva publikaciju sa Solo leveling) ovo je, valjda, najbolji moguć dokaz da naši klinci danas ipak čitaju stripove i da ih nisu potpuno preoteli Minecraft, Fortnite, Roblox, TikTok, Skibidi Toilets i Italian Brainrot.

*oprostićete mi, nadam se što ću na ovom mestu priznati da uvek kada negde pročitam ili neko kaže „oštrica besmrtnika“ ja u sebi izgovorim „toljaga bestidnika“.

A što mi neizmerno greje srce. Možda ja baš nisam uspeo da dočitam ceo Komi ne ume da komunicira iz jednog sedenja, IMA GA MNOGO i dosta se ponavlja, ali samo to da je neko ovde našao ekonomsku računicu u publikovanju više od trideset kolekcija mange o (komično) introvertnoj srednjoškolki i njenom simpatičnom ansamblu ortakinja i ortaka znači da tamo napolju ima klinaca koji ovo ČITAJU i lože se na japanski strip i strip uopšte. Istina je da je srpsko (i šire balkansko) strip-izdavaštvo generalno kvalitetno i da se može pohvaliti odličnim izborom onoga što se nudi domaćoj publici ali istina je i da su ovo stripovi uglavnom namenjeni nešto starijoj i BAŠ matoroj klijenteli. Onda je kosmička pravda ali i čista ekonomska logika da su šonen mange uletele u prazan prostor i pokazale da nije tačno da klince strip ne zanima već  da naprosto nije bilo izdavača koji su se usudili da eksperimentišu sa publikovanjem sadržaja koji je njima eksplicitno namenjen. Imajući u vidu i da naše knjižare imaju vrlo respektabilan izbor uvezenih šonen mangi na engleskom (od Beastars do Chainsaw Man), ovo znači da se priroda, naprosto, obnavlja i da mlada publika guta ovo sranje sa istim žarom sa kojim smo mi pre 45-50 godina gutali Denise, Stripoteke, Mikijeve zabavnike…

Dedpul Samuraj je onda nekako bio jedan od najlogičnijih projekata da dobije srpsko izdanje, iako se ne radi o stripu koji ima neku ogromnu popularnost niti je kod kuće u Japanu oborio ikakve rekorde prodaje*. Dedpul Samuraj je, naravno, proračunata i malo lukava saradnja velikih kompanija sa prepoznatljivim IP-jevima i velikom publikom koja je još jednom dokazala da je „merc with a mouth“ u ovom trenutku jedan od najpopularnijih superheroja na planeti, rame uz rame sa Betmenom, Supermenom, pa i samim Spajdermenom. Ne MNOGO iznenađujuće, Spajdermen će imati i malo kameo-pojavljivanje u ovom stripu, da zamiriše, ali Dedpul je, da se razumemo, ovde apsolutno glavni i verovatno je, kad se sve sabere i oduzme, imao više čitalaca u ovoj formi nego što je imao u to vreme „glavni“ serijal o Dedpulu koji je izdavao Marvel a iz pera Kelly Thompson.

*uostalom, tamo nikada nije serijalizovan na papiru, već onlajn, a na papiru će izaći tek u kolekcijama. Te je kolekcije na Engleskom onda objavio Viz Media.

Dedpul Samuraj je nastao kao ekstenzija originalne saradnje američkog Marvela i japanskog gigantskog manga-izdavača Shueisha, a koja je, ta saradnja veoma paradigmatičan primer za to gde danas stojimo sa stripom za mlade na zapadu a gde na istoku. Marvel u velikoj meri – pogotovo otkada je u Diznijevom vlasništvu – stripove tretira kao inkubator ideja i intelektualne svojine koja će možda procvetati u nekom drugom medijumu. Primeri Milesa Moralesa, Ms. Marvel (Kamale Khan) pa onda i samog Dedpula (iako je on dosta stariji od ove priče) su ilustrativni. Ms. Marvel je bila osrednje prodavan strip u svom originalnom magazinskom izdanju, pa onda bolje prodavana u kolekcijama a onda je od nje nastala televizijska serija i film (doduše loš film, ali ipak film u koji je neko spucao preko dvestapedeset miliona dolara). Miles Morales je danas popularniji Spajdermen od Petera Parkera, najviše na ime izvanrednih animiranih filmova. Dedpul je od stripa namenjenog pre svega ’90s kultistima postao planetarni fenomen. Utoliko, ovi likovi su isplatili investicije i u sebe i u mnoge neuspešne druge likove poput Young Avengers, Americe Chavez, pa i mojih voljenih Runawaysa. Njihovi stripovi se, pak, prodaju pristojno ali nisu blokbasteri. Zanimljivo je, ipak, da je u nedelji u kojoj kucam ovaj tekst, izašao prvi broj krosovera između Betmena i Dedpula (i to iz pera samog Granta Morrisona!!!!!!) kao najiščekivaniji deo aktuelnog krosovera između DC-ja i Marvela što nekako sugeriše da je Dedpul zanimljiviji „mejnstrim“ publici koja ga zna iz filmova i memova, nego nekakvom tvrdom jezgru superherojskih čitalaca.

Utoliko, to da je Dedpul ispao najuspešniji deo i krosovera između Marvela i Shueishe isto nije neko iznenađenje.

Mada ovo nije bio „pravi“ krosover i radilo se o inicijativi Marvel × Shōnen Jump+ Super Collaboration iz 2019. godine u kojoj je Marvel dao prava na likove (uz nekakvu superviziju) Shueishi, a japanski izdavač je dao japanskim autorima da urade sedam one-shot stripova koji su publikovni onlajn putem servisa Shōnen Jump+. Dakle, za japansku stranu je i samo objavljivanje stripova biznis za sebe, bez obzira što se i u Japanu smatra da je strip ZAISTA uspešan onda kada dobije anime adaptaciju. Shōnen Jump je i dalje magazin sa milionskim tiražima (o kakvima Marvel ne može ni da sanja) pa onda čak i njegov onlajn offshot, Shōnen Jump+ ima mnogo ozbiljniju biznis-logiku od Marvelovog pretplatničkog servisa Marvel Unlimited i na njemu se redovno obajavljuju ekskluzivni serijali.

U svakom slučaju, od svih sedam one-shotova koji su bili deo originalne kolaboracije, onaj sa Dedpulom je bio najpopularniji pa je onda Decembra 2020. godine krenuo serijalizovani Dedpul Samuraj. Možda i tipično, iako se originalni one-shot zaista bavio Dedpulom koji je posredstvom putovanja kroz vreme otišao u feudalni Japan i učestvovao u samurajskoj akciji, sam serijal se događa u savremenom trenutku i tiče se osnivanja japanske podružnice američkog superherojskog tima Avendžers (tj. Osvetnici) a na čijem čelu treba da bude baš Dedpul.

Sanshirō Kasama i Hikaru Uesugi su radili i originalni one-shot i ovde su se bez mnogo problema prilagodili savremenom mizanscenu i crtanju američkih superheroja. Ovaj tandem relativno mladih autora je već bio uhodan na ime svog rada na kraćim radovima poput Noukin Ouji, Shomin ni Naru ili Tsugihagi Quest. Prošle godine su započeli i serijal Secret★Steward a koji je jedini publikovan i na Engleskom i to zato što se zapravo pod krinkom romantiče komedije ovde krila promocija za drugu sezonu Dedpul Samuraj. Fer.

Posle cele ove priče, malo je i antiklimaks ako kažem da je Dedpul Samuraj sasvim osrednja šonen manga koju verovatno ne bih ni čitao ni preporučivao da nije centrirana na omiljenog američkog superheroja. No, kako jeste, onda sam iz nje ekstrahovao dovoljno zabave da je preporučim i drugim čitaocima koji sa mnom dele afinitete.

Kao i svi ostali stripovi iz kolaboracije Marvel × Shōnen Jump+ Super Collaboration, Dedpul Samuraj nije strip koji će se mnogo baviti svojim zapletom i pokušavati da ispriča kompleksnu priču. Marvelov glavni urednik, C.B. Cebulski je, u najavama ove saradnje (a koja je i bila tempirana da se poklopi sa hajpom oko filma Avengers: Endgame) objasnio da su ovo stripovi kod kojih je glavna „akcija usmerena na likove, zajedno sa vrhunskim kreatorima koje podržavaju čitaoci svih uzrasta“. Naravno, „vrhunski kreatori“ su ovde ipak uglavnom ljudi još uvek relativno novi i nedokazani u manga industriji, ali stoji da ja Dedpul Samuraj pre svega usmeren na akciju i humor, sa najtanjim mogućim narativnim okvirom koji to sve treba da drži na okupu.

Hoću reći, od ovoga ne treba očekivati kvalitet jednog Chainsaw Man ili Kaiju No. 8, priča je ne samo stereotipna već i zaista tanka: Dedpul je u Japanu i tamo zasniva ogranak Avendžersa zajedno sa nekim lokalnim superheroinama a onda se na Japan obruši Loki čija želja da uništi ovu državu ima korene u ličnoj traumi za koju ćemo saznati tek pri kraju druge kolekcije.

Nema ovde nikakvih velikih preokreta niti uopšte, kreativnih ideja i najveći deo Kasaminog kreativnog rada se usmerava na smišljanje smešnih ili parodičnih situacija vezanih za sukobe sa Lokijevim izmećarima u kojima će Dedpul raditi neke bizarne stvari a njegova saradnica Sakura Spajder očajavati što je poznati američki superheroj jedno veliko derište.

U principu se onda najveći deo ovog stripa odvija na ulici, sa dugačkim set pisovima tuča i drugih sukoba između Dedpula i njegovih „japanskih Avendžersa“ sa jedne strane i Lokija ili Lokijevih zatočnika sa druge. Cebulski je ovo uporedio sa Dragon Ball i My Hero Academia, ali radi se o ipak onoj najpovršnijoj sličnosti, dakle da su ovo strukturalno slični stripovi gde su borbe dugačke i traju nekoliko brojeva (a da se tokom borbi odvijaju i dijalozi i karakterizacije) ali naravno da Dedpul Samuraj nema ni dubinu „lorea“ ni jednog od ova dva serijala, niti njihove filozofske ambicije. No, u jednom od set pisova se pojavljuje All Might iz My Hero Academia, kao „najmoćniji japanski superheroj“ tako da se ovde tehnički zaista može govoriti o krosoveru.

Ipak, ostatak ansambla je gotovo u potpunosti Marvelov, od Iron Mana, Kapetana Amerike, Hulka i Black Widow koji se pojavljuju u sporednim ulogama da podrže Dedpula kad zagusti, preko pomenutog kamea Spajdermena, pa do negativaca kao što su Loki i Thanos. Kasama likove svodi na njihove najjednostavnije karakterizacije i njima dobro barata ali nekog velikog „japanskog“ doprinosa njihovim ličnim mitologijama ovde nema. I sama Sakura Spajder je, da se ne zabunimo, Marvelov lik, a jedini lik koji je „stvarno“ japanski je idolka Neiro Aratabi, kreirana za ovaj serijal a koja je u ovom stripu domaćica za tuđinskog Venom simbiota. Naravno, scenario bazira dosta humora na ideji da je mlada pop-zvezda istovremeno i članica Avendžersa ali da je njoj važnija njena publika nego spasavanje sveta od Lokijevih mahinacija, kao i na tome da se simbiot kod nje ponaša drugačije nego što smo navikli. Takođe naravno, simbiot će u jednom momentu završiti i u Dedpulu pa dobijamo „venomizovanog“ Dedpula i to izgleda lepo.

I, generalno, scenario nije naročito inspirisan, ali strip izgleda lepo.  Uesugi radi dobre, „šonenizovane“ verzije američkih superheroja i mada će, ne sumnjam, nekom starijem ljubitelju Marvela smetati Kapetan Amerika, Loki ili Hulk koji izgledaju kao adolescenti*, Dedpul je odličan i akcija je generalno crtana dobro i spektakularno, bez MNOGO „režije“ ali sa dosta dobrih, dinamičnih scena.

*meni ne smetaju a klinci ih, verujem, obožavaju

Pritom, Kasama pravi značajan napor da iskoristi do maksimuma Dedpulovu sposobnost rušenja četvrtog zida i ovo je Dedpul svesniji nego ikada da se nalazi u stripu sa rafalnim ispaljivanjem metatekstualnih referenci, pominjanjem izdavača, komentarisanjem uobičajenih pripovednih tropa i klišea dok se oni odvijaju pred našim očima itd. Ko voli ovakav humor, biće BOGATO uslužen.

U nekoj sumi svih stvari, Dedpul Samuraj nije neki veliki strip i ne bi mi bio u prvih deset, pa ni dvadeset šonen mangi koje bih preporučio početniku. Njegov zaplet jedva da postoji a karakterni lukovi su spori i predvidivi. No, za publiku koja voli i Dedpula i šonen mange, ovo nudi solidan fan-service sa dobrim crtežom, nešto dobre akcije i solidnog, tematski adekvatnog humora. Tako da mu vredi posvetiti malo pažnje ako pripadate pravoj demografiji. Još jednom da podsetimo da ovaj prikaz izlazi skoro tačno godinu dana nakon što je originalna kolekcija druge sezone publikovana u Japanu pa se nadam da time podstaknemo Čarobnu knjigu da je u dogledno vreme vidimo i na našem jeziku. Prve dve možete od izdavača kupiti ovde, ili se prošetati do najbliže knjižare.