Dakle, za odbranu i poslednje dane 2025. godine i nismo tako loše prošli. Po običaju u ovom periodu albume izdaju uglavnom blek metal bendovi kojima je opskurnost  vrlina, i, nažalost sve više raznorazni proizvođači muzike koju generiše veštačka inteligencija. Bude i malo depresivno al zato smo tu mi da čeprkamo po blatu i nađemo po koji dragulj u njemu. Evo:

Deo 1: BLACK METAL

Brazilci Servants of Satan na debi albumu, Salve o Eterno Mal svoje sirove rifove i blastbitove umotavaju u malo sintetičkih simfonijskih instrumenata i to daje jedan šarmantno jeftin zvuk u rezultanti. Svirka je inače žustra i pesme imaju ambiciju da budu onaj epski, veličanstveni blek metal koji satanizam slavi uz istu količinu gordosti i bestijalnosti i to nekako sve lepo ispadne na kraju. Opak debi:

https://servantsofsatan.bandcamp.com/album/salve-o-eterno-mal

Geryne Aitia je 4-way split album četiri italijanska benda a koji su svi članovi kolektiva Rasna Henthu Macstrevc. Ova ekipa je od izvornog antihrišćanstva i satanizma stigla do poštovanja etrurskih tradicija pa je i ovaj album deo takve priče, paganski, mračan, hermetičan ali zavodljiv. Bendovi su Exaltatio Diaboli, Ad Omega, Lucusfauni i AMBS i muzika se kreće od propisnog, navijačkog paganskog blek metala do dungeon syntha. Vredi čuti:

https://adomega.bandcamp.com/album/geryne-aitia

https://exaltatiodiaboli.bandcamp.com/album/geryne-aitia

https://lucusfauni.bandcamp.com/album/geryne-aitia

Turci Omitten imaju vrlo solidan debi EP, Unravelling the Obscure, sa modernim blek metal zvukom koji je dopunjen ritualnim pevanjem i epskim temama što zazivaju nekakve, jelte, demone koji nisu sa ovoga sveta. Bend generalno svira sporije i atmosferičnije nego što ja po pravilu volim, ali ima karakter i drži pažnju, tako da od mene ekipa iz Ankare dobija tople preporuke:

https://omitten.bandcamp.com/album/unrevelling-the-obscure

Nemci Lagnia imaju treći EP (pre kog su imali idemo) i Black Candle ima dve pesme oštrog, iskrenog, garažnog blek metala. Ovde su rifovi jednostavni, ritmovi borbeni a energija se ispaljuje bez rezerve i kalkulacije. Sofisticiranije nego što mislite a i dalje tr00, daundloud ne plaćate a imate kasetu:

https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-222-lagnia-black-candles

https://lagniabm.bandcamp.com/album/black-candles

Inquisitor’s Hunting Ground je split album dva japanska blek metal projekta. Average Misanthropy je jednočlan i njegova strana sadrži hermetičniju ali i dalje prilično melodičnu pa i melanholičnu muziku, prilično kućne produkcije. No, ima šarma u ovim avetinjskim temama. Eternal Ice su dva momka, slične melodično-melanholične osnove ali za klasu elegantnijih aranžmana i za MRVICU čistijeg zvuka. U globalu ovo je vrlo prijatno izdanje za vrlo partikularnu publiku koja će ceniti osećaj izolovanosti i depresije što ga ove pesme izazivaju i sirovi zvuk će percipirati kao oznaku autentičnosti:

https://averagemisanthropy.bandcamp.com/album/inquisitors-hunting-ground

https://eternalice1.bandcamp.com/album/inquisitor-s-hunting-ground

Noxifer su dva meksička blek metalca sa dosta iskustva i drugih aktivnih bendova a koja su snimila debi-album mračne, zarazne melodičnosti i hrskavog, trešerskog zvuka. Enamoured Of Thy Beauty In Darkness već i imenom sugeriše da će biti poetičan i melodičan, i sve je to tačno, plus su i pesme podugačke, ali ljudi ovo izvode žustro, imaju MASU dobrih rifova i post-mejdnovskih melodičnih tema i sam zvuk je iznenađujuće zdrav pa je ovo ploča sa mnogo šarma:

https://noxifer218.bandcamp.com/album/enamoured-of-thy-beauty-in-darkness

Declension su iz Kalifornije ali iz nekog razloga ne vole da izdanjima daju imena na Engleskom. Dans Les Profondeurs im je aktuelni minialbum i ovo je mračan, atmosferičan black-death metal sa dosta solidnim zvukom i pesmama koje sebi daju vremena da slušaoca zavedu pa i blago hipnotišu. Nije ovo blek metal jednostavnih aranžmana niti prostačke agresije, ali nije ni komplikovana progresivna muzika već pre ona muzika koja zamke slušaocu postavlja melodično i aktivira ih uz nanošenje maksimalne štete:

https://declension.bandcamp.com/album/dans-les-profondeurs

Prisonniers de l’Abîme je treći album u četiri godine za kanadski Beholder, kvebečku ekipu koja je od black thrasha sa početka svog rada došla do „čistog“, modernog blek metala. Ovo znači i da je  Prisonniers de l’Abîme dosta melodična ploča, ali žestina u svirci je opipljiva a produkcija je dosta uredna pa je meni ovo pitak, ugodan materijal.

https://beholderqc.bandcamp.com/album/prisonniers-de-lab-me

Solidan je i makedonski Zol Jad, jedan od nekoliko projekata talentovanog muzičara po imenu Martin Cvetkovski iz Skopja a u kome, tom projektu, on sve radi sam. Ramnoteža je prvi EP (posle demo snimka od pre pola decenije) i ovo je takođe moderniji, melodičniji blek metal, sa epskom dimenzijom, ali i sa čvrstom, disciplinovanom svirkom i vrlo pristojnom produkcijom. Cvetkovski ima kvalitetan zanat u rukama i pesme mu imaju dovoljno trešerskog rif-rada da meni budu simpatične na prvi takt, a onda su i kao celine vrlo korektne:

https://zoljad.bandcamp.com/album/ramnote-a

Mütiilation sa prekidima radi od 1991. godine i Pandemonium of Egregores mu je osmi album. Ovo nije tipičan francuski blek metal sastav, haotičniji je, otvorenije satanistički, siroviji od njihovog proseka i ako tražite malo francuske dekadencije ali u formi koja sugeriše uznapredovalu mentalnu bolest, Pandemonium of Egregores je lep izbor. Ovo govorim u pozitivnoj konotaciji, naravno, a album ima prijatno sirov a snažan zvuk i živu, neupeglanu svirku. Lepo:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/pandemonium-of-egregores

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Guros su prvi od dva tuniska benda koje ćemo danas pomenuti, a u pitanju je stoner/ sludge/ doom ekipa čiji album, Guros Inferzil Collection zapravo predstavlja snimak studijske sesije svirane uživo, sa malo svetla, puno znoja i greškama koje su integralni deo izraza benda. I to zvuči dosta srčano, dosta iskreno, dosta dobro. Nema ovde nekakvih velikih nečuvenih, ideja ali bend kroz repeticiju i stisnute zube čini svaki od ovih komada svojim i to je lepo:

https://guros.bandcamp.com/album/guros-inferzil-collection

Shadows Taller Than Souls imaju novi (mada tehnički gledano prvi pravi) album, Ouroboros i to je, kako i naslov jednog njihovog EP-ja reče, Doom Punk. Dakle, doom metal i hardkorpank u finoj sinergiji na ploči koja se bavi teškim pitanjima zanemarivanja, prezira, patnje itd. Sve je ovde urađeno jednostavno i neposredno, sa repetitivnim sabatovskim rifovima, melodičnim, psihodeličnim vokalom, uz zvuk koji je jeftin, ali faziran, hrskav, dovoljno topao da se ovo lepo posluša. Ploča nepretenciozne ali ne beznačajne ambicije:

https://stts.bandcamp.com/album/ouroboros

Poljaci Tumulut su svoj EP Ekskomunika objavili baš na badnje veče i naravno da je ovo koktel grozne buke i teksobnih zvukova. Dve prave pesme, dva intra, užasna kombinacija doom, death i sludge metala, zvuk u kome se jedva išta razaznaje, ali sve to ima neki rezon i metod u svom ludilu. Plaćate po želji:

https://tumulut.bandcamp.com/album/ekskomunika

Altar of the Witch su tri Italijana koja sviraju stoner/ hard rock sa mnogo ’70s uticaja, ali možda ne onako kako očekujete. Album Altar of the Witch ima svu okultno-drogiranu prljavštinu u najavi, a koju smo navikli da očekujemo od Italijana, ali kad krene muzika, ovo je PUNOKRVNI, kvalitetni blago „okultizovani“ hard rok ali hard rok koji se meri aršinima Led Zeppelin i Deep Purple i raznih progresivnih bendova. Da ne budemo nerazumeni, muzika je vrlo bluzirana, prva pesma ima prominentnu usnu harmoniku i sve to, ali uz dobar gruv ovde dolaze raskošni aranžmani sa gitarama, klavijaturama i multitrekovanim vokalima i sve je značajno imaginativnije i bogatije od prosečnog modernog ’70s revival benda među stoner-doom braćom. Meni je SJAJNO:

https://altarofthewitch.bandcamp.com/album/altar-of-the-witch

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

No Fucking Future je minialbum za čileanski speed metal/ crustpunk sastav  Forgotten Soul, a koji, taj sastav, još uvek nema pravi album ali radi kraća izdanja već nekoliko godina. Ovo je vrlo back-to-basics, ali i vrlo prijatan materijal negde na transverzali Motorhead-Venom-Bathory, sa solidnim zvukom i pesmama koje su jednostavne, pa i neoriginalne ali suštinski pitke i zapaljive u isto vreme. Kao poručeno za novogodišnji provod:

https://whoreandcuntrecords.bandcamp.com/album/no-fucking-future

Pa dosta su impresivni Glasscult iz Kalgarija na svom drugom singlu, Loophole // If Ya Nasty, a gde je prvi bio samo par sati ranije. Enivej ovo je metalkor skoro razmetljivo maštovitih kompozicija i kvalitetne svirke, pa još produciran bučno ali da se muzika ipak nekako i čuje. Nije neki moj preferirani stil muzike, ali je ODLIČNO, sa pank/ prog rok i metalkor elementima u idealnom odnosu:

https://glasscult.bandcamp.com/album/loophole-if-ya-nasty

Painfield su iz San Franciska a njihov EP, Piracy je negde između grindcore i powerviolence (i možda MALČICE metalcore) polova ekstremne muzike. I dobar je, sa sirovim, teškim zvukom i brutalnom svirkom. Tri pesme lošeg raspoloženja i buke, kako bog miluje, a po ceni od koliko sami date:

https://painfield.bandcamp.com/album/piracy

Boss Trick iz Moskve su između hip-hopa i beatdown hardcorea i to tako da obe strane ove dvopolne priče rade odlično na minialbumu  XXL Music. Uz kvalitetan gruv, dobru produkciju, old school repovanje na Ruskom i nabod-gitare, ovo je dobra zabava za ljude koji kada im kažu da se obuku svečanije traže dres Skotija Pipena iz sezone ’96/’97. Podrazumeva se da plaćate koliko želite:

https://bosstrick.bandcamp.com/album/xxl-music

Sjajni su Nightfeeder iz Sijetla koji d-beat hardcore sviraju BRZO i pesme na split albumu sa Verdict su im kratke, efektne, jednostavne a tehnički vrlo ubedljive. Dobar, možda i prenapucan zvuk, ali puno jednostavnih rifova i izvorne crustpunk energije. Ne znam da li su Verdict stavili svoju stranu na Bandcamp, nisam je našao, pa evo samo ova, ali da se zna da ima i vinil koji možete kupiti. Odlično je:

https://nightfeeder.bandcamp.com/album/split-lp-w-verdict

Life’s Torment su iz Las Vegasa i na sedmoinčni vinil naslovljen An Abomination of Collective Ideologies spakovali su čak sedamnaest pesama. To je divno i bend svira u tradiciji ’80s hardkorpanka, sirovo, jednostavno, kratko i besno. Zvuk je jeftin, muziciranje blago sloppy ali je sve iskreno i SNAŽNO.

https://lifestorment.bandcamp.com/album/an-abomination-of-collective-ideologies

https://hfyrecords.bandcamp.com/album/an-abomination-of-collective-ideologies-hfy-30

Baladhugal su crustgrind bend iz Indonezije i imaju deset finih, krljačkih pesama na albumu  World Peace is None of Our Business. U stilskom smislu, ljudi ne nude neka iznenađenja, ali zvuk je odličan, na korak od chainsaw masivnosti a opet lepršav, a svirka je šampionska, sa vrlo kompetentnim bendom koji u punoj brzini prolazi kroz pregršt besnih pank pesama. Odlično:

https://nightmaretodeath.bandcamp.com/album/world-peace-is-none-of-our-business

Italijani Satan’s Grind su snimili album božićnih pesama, sa novim verzijama nekih već postojećih i dve sasvim nove. Prigodno naslovljen  Satan’s Christmas, ovo je za mene onako, umereno zanimljiv materijal jer se uglavnom bavi jukstapozicijom veselih melodija i grozno distorziranog zvuka, bez mnogo pravog grindcorea, ali, eto, daj šta daš. Barem je cena adekvatna – sami je određujete:

https://satansgrind.bandcamp.com/album/satans-christmas

„Normalniji“ grindcore stiže na split EP-ju birmingenskih Fetus Destruction i Mincer koji su, na primer, iz Poljske. Fetus Destruction sviraju brutalan goregrind na tragu Regurgitate i ovo je sasvim korektno, dakle, bučno, teško, sa jednom hardkorpank jednostavnošću u izrazu. Mincer su lepršaviji, bliži „osnovnim“ grindcore podešavanjima pa ako volite, ovo vredi da se čuje:

https://fetusdestruction.bandcamp.com/album/split-w-mincer-2025

Čileanci Abyssarium sebe opisuju kao technical death metal grupu, ali istina je i da njihov debi album, To Kill What’s Above the Skies, stilski mnogo više vuče na old school death metal, sa sirovim gruvom i trešerskim korenima, kao i da je produkcija u najboljem slučaju dobrog garažnog kvaliteta. Ali to sve ne da ne smeta nego je DOBRO, sa čak trinaest pesama žustrine, ideja, energije. Ljudi znaju šta vole i vole ga JAKO:

https://abyssarium.bandcamp.com/album/to-kill-what-s-above-the-skies

Flamanci Skold’s Bridle Reign trpaju odličan old school death metal na svom EP-ju koji se isto zove Skold’s Bridle Reign (mada na omotu i na Metal Archivesu stoji naslov Torture Device of the Ages). Ovo je mošerski, pitak death metal koji ne komplikuje i voli da vas uhvati dobrim gruvom i zaraznim rifovima. Pritom, bend ima mesnat, težak zvuk i sve je vrlo ugodno:

https://skoldsbridlereign.bandcamp.com/album/skolds-bridle-reign

Ako volite jednočlani, kućni death metal koji ne filozofira i ovaploćuje se u seriji kratkih, death-grinderskih pesama, onda je novi EP brazilskog projekta Scorner sasvim dobar izbor. A. Mauricio Laube ovde ne izmišlja ništa novo i većina njegovih pesama bi se ugodno osećala na nekim ranim snimcima bendova poput Terrorizer ili Monstrosity ali to i jeste veliki deo šarma materijala naslovljenog  Liberation Through The Dead. Dakle, ovo je strejt čukanje, strejt mošing, u vrlo korektnoj DIY produkciji i meni je nekako lepo leglo:

https://scorner.bandcamp.com/album/liberation-through-the-dead

Insidious Incantations je split EP između nemačkih Monstrum i švedsko-singapurskih  Chaos Imperium, jedan lep sudar dva pogleda na death metal. Nemci su siroviji, teži, sa zanošenjem u smeru sludge metal abrazivnosti, dok su ovi drugi melodičniji i melanholičniji sa opet malo doom preliva. I jedni i drugi fino funkcionišu u svojim odabranim podžanrovima i ovo je vrlo korektno DIY izdanje:

https://chaosimperium.bandcamp.com/album/insidious-incantations

Novozelandski Autonomy su jedan od retkih slamming death bendova koji se u tekstovima bave sociopolitičkim temama. Njihov debi album, Mass Formation Psychosis, zvuči prilično zrelo, kombinujući slemerski gruv i agresivnost sa promišljenijim, reflektivnijim death metalom, bez klinačkih ekscesa, a opet pružajući sav mošerski program koji tražimo u ovakvoj muzici. I produkcija je OKEJ, ne sad veličanstvena, ali zvuči solidno i radi potreban posao. Ja sam vrlo zadovoljan!

Za potrebe održavanja ravnoteže, You’re So Fucked je split album Orbital Gate i Gutnoose, oba benda iz Ilinoja i spremna da sviraju bizarni slamming death metal pun perverznih semplova, hip-hop bitova i gruva uz koji treba da se dobro provedete a ne da pobijete svoju porodicu. Orbital Gate imaju za mrvu dementnije vokale, ali oba benda pripadaju manje-više istoj sceni i lepo se dopunjuju:

https://orbitalgate.bandcamp.com/album/youre-so-fucked

Malignant Providence je jednočlani temišvarski death metal projekat sa prvim EP-jem, …From The Palms Of Divine Existence i to je solidan gruverski i energični old school program sa pristojnim zvukom i razumevanjem, jelte, forme. Autor je talentovana osoba a gostuju mu i neki fini ljudi na vokalima tako da se ovo lepo sažvaće i proguta:

https://malignantprovidence.bandcamp.com/album/from-the-palms-of-divine-existence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Cartagena apsolutno nisu bend po nekom mom ukusu, ali ovo je simfonijski metal bend iz Tunisa koji pravi konceptualne albume vezane za istoriju Kartagine. Pa mislim, to treba ispoštovati, pogotovo što je drugi album, Tissitania, obeležen ne samo solidnim, pompeznim ali SOLIDNIM, aranžmanima i pristojnim zvukom već i izvanrednim pevanjem pevačice Nesrine Mahbouli kojoj je ovo diskografski debi sa bendom. I, mislim, stilske preference na stranu, ovo je zabavan, dobro napisan, pitak simfonijski album kome malo skromnija produkcija zapravo KORISTI jer zvuk nije onaj mrtvački uglancani kakav često imaju ovakvi bendovi sa malo višim budžetima. Ne samo da je ovo sjajno nego se i daunloud plaća po želji A TO JE KRIMINAL:

https://cartagenatissitania.bandcamp.com/album/tissitania

ALBUM NEDELJE

Prijatno su me iznenadili Unpassing, death metal ekipa iz Oklenda čiji je prvi EP, Pyrophoria zapravo izdašan minialbum od šest pesama, sa poštenim, razrađenim aranžmanima, odličnom svirkom, dobrim zvukom. Ovo je death metal blago progresivne dimenzije, dakle, bez mnogo loženja da se izmišlja nešto novo ali sa osetno kreativnom svirkom unutar zdravog žanrovskog formata. Ljudi pritom sviraju veoma žustro i napaljeno, očigledno željni dokazivanja a pre svega pišu dobre pesme i ovo je onako dobar debi kakav bi sebi svaki bend poželeo. Doduše u periodu godine kad malo ko obraća pažnju na novu muziku, ali zato smo mi tu da skrenemo pažnju. Nadam se da će se za Unpassing čuti jer je ovo odličan, kvalitetan death metal na srećnoj srednjoj poziciji između klasike i inovacije:

https://unpassing.bandcamp.com/album/pyrophoria