Imajući u idu koji je datum, imali smo vrlo solidnu ponudu ove nedelje. Ljudi rade, mi uživamo.
Deo 1: BLACK METAL
Nizozemci Ethelmer svoj debi album, Departure posvećuju preminulom gitaristi i melanholični a epski zvuci nautičkog blek metala što se ovde čuju jesu dostojanstven ispraćaj prijatelja na drugu stranu. Ethelmer sviraju simpatično i mada je zvuk na albumu jeftin, pesme su epske i ambiciozne. I ima to duše, a naplaćuje se po želji:
https://ethelmer.bandcamp.com/album/departure
Lord’s Pillory je prilično solidan jednočlani blek metal projekat iz Australije sa prvim snimkom ikad, Scorning the Words of the Sages – Promo 2025. Ovo je u prvom redu prilično dobro producirano (naročito gitare, bubnjevi nešto manje) a onda su i pesme okej, sa dosta propisnih rifova i energičnog gruva. Osvežavajuće:
https://lordspillory.bandcamp.com/album/scorning-the-words-of-the-sages-promo-2025
Italijani Thysia su svoj živi album snimljen Juna meseca ove godine, a naslovljen Male Affectus – Live in Italy posvetili preminulom prijatelju i, sudeći po kvalitetu i žustrini svirke, bio je to zaista dobar prijatelj. Bend, koji iza sebe ima još samo jedan studijski album iz 2023. godine na bini zvuči ubitačno, svirajući kvalitetan, tehnički superioran blek metal a koji opet ima i okultnu oštricu i satansku, jelte, sladostrast. Za mene je ovo PRAVI blek metal, mračan, sav u iskrivljenim a bolesno zaraznim rifovima i sviran za sve pare, a u bendu peva jedan naš čovek iz Bosne pa to zavređuje i dalju podršku:
https://thysia.bandcamp.com/album/male-affectus-live-in-italy
https://dolomianera.bandcamp.com/album/male-affectus-live-in-italy
Finci Vulkan Grit se uredno mažu farbom po licima i čine sve da ostave utisak da je u putanju old school black metal bend sa korenima u, recimo, drugotalasnom zvuku i estetici. Takav im je i ceo debi album, Godslaying Arcane Panoply sav u jednostavnim a epskim rifovima, borbenim ritmovima i sa puno promuklog dranja. Ovo je klasična, ali ipak ne i sasvim generička blek metal ponuda i bend pravi napor da pesme imaju svoje identitete i priče i meni se to, uz adekvatno hrskavu i svetlu produkciju veoma dopalo:
https://vulkangrit.bandcamp.com/album/godslaying-arcane-panoply
Neke stvari kao da su jednostavno pravljene za mene. Dev Gohil je britanski muzičar koji na JuTjubu radi razne simpatične stvari ali ima i “normalnu“ muzičku karijeru sa, jelte, albumima snimanim kod kuće u vrlo skromnim ali urednim produkcijskim uslovima. No, novi album, Abyssal Scriptures Unearthed je prosto SIMPATIČAN. Ovo je blek metal sa malo atmosfere, disonance, modernih elemenata, ali sa mnogo propisnih, meljućih rifova i blastbita. Uopšte mi ne smeta kućna produkcija jer Dev piše lepe pesme i vozu ih u punoj brzini kako samo i treba:
https://devgohilofficial.bandcamp.com/album/abyssal-scriptures-unearthed
Jako su mi zabavni bili Hagzissa iz Linca sa svojim novim EP-jem, Revelry of a Maltreated Jade. Bend je nešto usporio svoje posete studiju i od debi albuma je prošlo šest godina, no, ovaj materijal je psihodelični, prilično leftfild blek metal sa veštičjim i okultnim elementima i to odlično zvuči. Ljudi imaju prljavštinu i distancu sirovog, tr00 blek metala, ali uz gruv i eksperimentalni (drogirani) entuzijazam heavy psych rocka. Fin provod:
https://hagzissa.bandcamp.com/album/revelry-of-a-maltreated-jade
Streams of Blood su dva tipa iz Njemačke koja sviraju „Brutal Anti-Human Black Metal!!!“ sa sve uzvičnicima. Naravno da od njihovog petog albuma, Vermaledeit treba da očekujete blastbitove, zagrobne vokale i brijuće rifčine. No, bend je osnovan 2009. godine i on ima relativno moderan pristup blek metalu pa i u toj brutalnosti možda imamo veće težište na vajbu i atmosferi a manje na pamtljivim rifovima. No, bend se makar izrazito trudi da bude ubitačan u egzekuciji i to pomaže:
https://streamsofblood.bandcamp.com/album/vermaledeit
https://thehiddenart.bandcamp.com/album/vermaledeit
Oppression su Francuzi i nominalno sviraju melodični blek metal ali njihov debi album, No Safe Place u prvi plan stavlja agresiju i energiju. Svakako, proleti ovde i poneka melodija ali zvuk je sirov, jeftin i abrazivan a ljudi sviraju dosta napadački. Ima tu i dosta kvalitetnog zanata sa devet pesama u manje od 42 minuta, tačno da bude razrađeno a da ne smori. Vrlo ubedljiv i, kad se uzme u obzir kontekst, prilično originalan debi. Mislim, čuje se ovde dosta Marduka i Nordjevela ali za Francuze je to originalno:
https://oppressionblackmetal.bandcamp.com/album/no-safe-place-2 https://folterrecords.bandcamp.com/album/no-safe-place
Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK
Aberdar jeste bio nadimak Milana Kujundžića – a koji je postao poznatiji od njegovog imena pa se ulica u Beogradu posvećena ovom, jelte, oficiru, poeti, filozofu i političaru zove samo Aberdareva – ali ova reč označava pre svega top kojim se oglašava dobra vest. Slutim da su je Banjalučani Aberdar pre svega zbog toga odabrali. Njihov treći album, The Sun, nudi doro raspoložen stoner/ hard rock sa osam pesama ugodnog gruva i velikih, prijatnih rifova. Miks i zvuk su vrlo solidni a bend ima jedan glasan ali ne agresivan nastup sa prirodnom, neusiljenom psihodeličnom komponentom. Još je i cena za daunloud koliko date!
https://aberdar.bandcamp.com/album/the-sun
Nisam siguran šta sam očekivao od benda koji se zove Bronson Superfortress ali nisam očekivao da Nizozemci sviraju vrlo dobar doom metal. Bend na EP-ju Nooses And Nightmares ima dve pesme odličnih rifova i prijatno mučnog tempa, a pomalo „alternativni“ vokal (koji gađa cool psihodelični šmek) i jeftin miks ne kvare dobro raspoloženje. Bendu je ovo tek drugo studijsko izdanje posle singla od pre neku nedelju tako da, očekujem od njih velike stvari, imaju štofa:
https://bronsonsuperfortress.bandcamp.com/album/nooses-and-nightmares
Giant Lungs su iz Augsburga i sviraju sladak, gruverski fuzz-stoner-rock. Album Praise The Laze im je drugi i zvuk gitare na njemu mi se mnogo dopada sa svom tom hrskavom teksturom. Šteta da je mastering preglasan za moj ukus, ALI s druge strane pesme su solidni komadi gruva i bluza i lepo se ovo posluša. Nije sad nešto revolucionarno inovativno ali ima dušu:
https://giantlungs1.bandcamp.com/album/praise-the-laze
Segedinci Barbears su svoj prvi album snimili pre deset godina, ali upravo stiže nastavak. Bearzerker Blues je ploča glasnog, bučnog sludge-stoner metala, u zvuku tvrda i četvrtasta, u pesmama sigurna u sebe i ekstrovertna. Bend nema nekakav preterano originalan izraz, ali ima dosta karaktera i ovo što svira, svira UBEDLJIVO. A što je sasvim okej:
https://barbears.bandcamp.com/album/bearzerker-blues
Doghag su minhenski sludge metal bend bez albuma ali sa nekoliko EP-jeva i jako teškim zvukom. Iako su EP The Inner Pain originalno izdali 2023. godine, sada imaju novu, od nule ponovo snimljenu verziju i ovo je toliko teško i agresivno, a opet sa merom bluza u osnovi, da je slušalac stalno između impulsa da pobegne i da se dobro provede. Cena je, korektno, koliko on sam da:
https://doghag.bandcamp.com/album/the-inner-pain-2
Konung su dvojica moskovskih „varvara“ koja valjaju teški stoner doom. I sasvim je to lepo iako ne naročito originalno ili maštovito. EP Dope Druid ima tri pesme težine, sporine, lepljivosti i sasvim lepo se igra sa vašim mozgom a daje se za pare koje sami odredite tako razigrani:
https://konungband.bandcamp.com/album/dope-druid
Urge iz Hanovera kažu da ni novinari ne umeju da kategorišu njihovu muziku, ali hajde da kažemo da je ovo nekakav moderni hard rock sa dosta melodije ali sa zvukom i gruvom koji vuku najviše na stoner rock. EP Pressure ima dve simpatične pesme i vredi da se posluša:
https://urgeband.bandcamp.com/album/pressure-ep
Šveđani Zoltar imaju tri lepe pesme drogiranog, psihodeličnog stoner roka na EP-ju Trollkarl. Ovo nalazi dobru sredinu između heavy, rifaškog stonera i lepršavijeg psihodeličnog roka i nudi puno, jelte, benga, za vaš bak i to ne kažem samo jer je cena koliko vi odredite. Naprosto, ovo je pošten rokenrol i meni to prija:
https://zoltarband.bandcamp.com/album/trollkarl-ep
Na sličnim koordinatama su i Flor de Fumo iz Brazila. Njihov EP Flor de Fumo u svojih pet pesama ponudi i bluz i gruv i prljavštinu i drogiranu psihodeliju i to sve radi sa jednom ubedljivom heavy psych energijom na pola puta između garaže i visoke orbite. Light ’em up i odvežite pojaseve jer polećemo:
https://flordefumo.bandcamp.com/album/flor-de-fumo
Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL
Kanadski Hegelian Dialectic debituje istoimenim EP-jem ali muzika nije pretenciozna koliko je to ime benda i izdanja. Ovo je kućni, verovatno od strane jednog čoveka napravljeni thrash/ crossover thrash snimljen u studiju i profesionalno miksovan i masterovan. Dakle, muzika zvuči DOBRO, mada nije posebno maštovita ili originalna. No, za porciju mošerskog gruva i hardkor rifova, ovo je sasvim pristojno:
https://hegeliandialectic.bandcamp.com/album/hegelian-dialectic
Finski trio Priester ima EP sa četiri pesme, Soldier of Fortune i ovo je PRESLADAK old school metal. Priester svoj garažni black speed ovde jako simpatično ukrašavaju sa malo klasičnih heavy metal melodija i tu čak ni prilično lo-fi produkcija ne smeta previše. Pesme, su, naime, odlične i da sam ovo čuo 1984. godine ODLEPIO BIH. A i ovako sam vrlo zadovoljan:
https://priester.bandcamp.com/album/soldier-of-fortune-ep
Ukrajinci Karabiner uvek poraduju čoveka svojim bučnim, energičnim thrash metalom i stvarno bi bilo krajnje vreme da snime album. No, dok se to ne desi, na EP-ju Censor Me imamo jednu sveže remiksovanu staru pesmu i naslovnu, novu pesmu koja je, slutim, napisana i snimljena sa partikularnim ciljem i u pitanju je radio-friendly pamflet, onoliko koliko je lajavi, glasni thrash u stanju da bude radio-friendly.
https://karabiner.bandcamp.com/album/censor-me
Čileanci Neckbreaker postoje od 2011. godine ali su tek sada izbacili debi album. No, izdaje ga pouzdani Witches Brew i znamo da je ovo nešto AUTENTIČNO. Jer, mislim, Neckbreaker ne zvuče kao nekakav bezdušno ulickani, studijski upeglani thrash metal iz 2025. godine, nego kao sirova ulična trešagija iz 1988. Mental Void ne samo da ima zvuk, dinamiku i energiju old school ploče, već su i teme pesama takve, dakle, jelte, osvešćene i besne sa jednom pesmom koja se, vrlo jasno i direktno zove Crush Zionism. Ako volite klasičan Bay Area Thrash, dakle, Exodus, Bloodcum, Dark Angel itd, Neckbreaker su vaša šolja otrova. Ako ne volite, jebiga, niko nije savršen, al slušajte kako je dobro:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/mental-void
Grci Terror Detonator su svoj debi album, Modern Normality snimali četiri godine ali on je vrlo ubedljiv sa svojom kombinacijom ozbiljnog, karakternog thrash metal rifašenja i discipline i aktivističke hardcore punk žestine. Pesme su odlične, produkcija kvalitetna a bend pleni stavom i energijom. Sjajno je a daunloud plaćate koliko želite:
https://terrordetonatorthrash.bandcamp.com/album/modern-normality
Mati su presladak indonežanski hardcore punk bend sa dve pesme na demo snimku Demo ’25. Sve zajedno to traje manje od tri minuta, jednostavno je, brzo je, poletno je i čak i nema lošu produkciju. Indonežani vazda carevi bili i ostali. Evo:
https://matiofficial.bandcamp.com/album/demo-25
Enervate iz Milvokija tuku tvrdi, ulični mošerski hardcore. Minialbum My Own Peace Of Mind je kao neka moderna verzija klasičnog Agnostic Front i Cro-Mags zvuka i, sa dobrom produkcijom i pesmama koje su kratke i ekonomične – a imaju i iznenađujuće upade melodičnog, himničnog pevanja – lepo se i bez napora presluša. A plaća se po želji:
https://enervatehc.bandcamp.com/album/my-own-peace-of-mind
Rat King Gone iz Beča su u osnovi hardcore bend ali njihov drugi album, Sprezzatura, u svojih trinaest pesama ima dosta elemenata doom, sludge pa i death metala. Ovo je hermetičnije nego što biste očekivali i ima neki svoj zvuk i karakter, a što treba ceniti. Cena je koliko date i sasvim je okej ovakvim eksperimentalnim naporima podariti malo pažnje:
https://ratkinggone.bandcamp.com/album/sprezzatura
Meketrefes su iz Valensije i njihova muzika je streetpunk produkcijski blizak hardkoru ali estetski bliži OI! panku. Album Generación Podrida je pun himnične energije i poletnog tempa, melodičan a sirov i mada je masterovan kako ja ne volim, pruža JAKO dobru zabavu. Želećete da naučite Španski da bi pevali uz ove ljude:
https://meketrefeshxcoi.bandcamp.com/album/generaci-n-podrida
Snake Legs je jednočlani projekat iz, well, reći ću Filadelfije ali to samo nagađam na ime toga ko je izdavač. U svakom slučaju pričamo o bučnom punk-rock/ noise rock bendu koji, na ovom drugom albumu nema ni gitaru već glas, bas i bubanj. I dobro trese. Eat Your Food, Dear, There’s Starving Children In Detroit je ploča kakve su nekada snimali svi pank bendovi, puna ideja, sa pesmama koje se razlikuju jedna od druge i, uprkos svedenoj produkciji, imaju čitave sopstvene (male) svetove da ih istraže. Čovek je ispisao i brdo reči da pojasni šta i kako je hteo sa ovim albumom – uspeo je da njega i cimera izbace sa gajbe na kojoj su stanovali – i, tako, ovo je vredno pažnje:
Wasting Away iz Sirakuze, u Njujorku treskaju jako težak, jako sirov hardcore na EP-ju What We’re Here For. Ovo je u osnovi mošerski, ulični zvuk, ali bez gangsterskih halucinacija koje su u toj muzici dosta česte a sa dimenzijom noise rock buke koja je dobrodošla. Puno energije u četiri pesme a po ceni koju sami određujete, VREDI:
https://wastingaway315.bandcamp.com/album/what-were-here-for
The Undertaking! je hardcore/ metalcore/ posthardcore (nepotrebno precrtati) ekipa iz San Dijega a Only Left Alive To See The End im je novi EP koji se bavi teškim položajem u kom se našao Apostol Jovan u prelomnom momentu hrišćanske istorije. Zvuči samo tangencijalno primereno periodu u godini ali muzika je ubitačna i pametna u isto vreme, tekstovi su provokativni a ceo zvuk i performans benda su odlični. Ne propušta se:
https://theundertakingtcc.bandcamp.com/album/only-left-alive-to-see-the-end
Good Grind for Good Guys Vol. 9 je kompilacija kijevskog fanzina Good Guys Go Grind sa 43 grindcore postave iz celog sveta koje demonstriraju svoje supermoći. I prelepo je, ovo su uglavnom odlični bendovi iz propisnog andergraunda, od kojih za većinu niste čuli, a oni za koje jeste čuli su legende u nastajanju – na primer beogradski Gnoj ili japansko-američki Barren Path. Apsolutna lektira:
https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/good-grind-for-good-guys-vol-9
Posle vrlo solidnog EP-ja od pre par meseci, Estonci Childbeater uleću u šesnaesterac i sa debi albumom, Slamdunk Knockout. Nimalo iznenađujuće ovo je razuzdana, brutalna procesija powerviolence/ grindcore pesama od po pola minuta i minut, sa dubokim štimom, teškim, napucanim, „chainsaw“ zvukom i jednim divljačkim pristupom izvedbi. Childbeater skoro idealno spajaju haos i disciplinu na ovom albumu i on od mene dobija najjače preporuke čak i pre nego što vam kažem da je cena za daunloud koliko date:
https://childbeater.bandcamp.com/album/slamdunk-knockout
Metal Archives za brazilski Hellish kaže da su se raspali još pre ko zna koliko godina, verovatno nakon demo snimka iz 2006. No, ne lezi vraže, ljudi su upravo izbacili EP Internal Uprising sa tri pesme vrlo lepog, sirovog thrash metala koji samo malo skreće u pravcu old school death metal stilema i, mislim, ovo je sjajno. Zvuk je sirov i zdrav, svirka raspoložena, pesme napisane dobro, sa, jelte, puno duše. Čak je i pevanje nekako slatko. Uz cenu od koliko date ovde nema greške:
https://hellish-bh.bandcamp.com/album/internal-uprising
Uprkos zajevantskom imenu, Hamburžani Satanic Squirrel su na svom debiju od pre dve godine isporučili vrlo solidan, pa i ozbiljan thrash metal. Nastavak, Crush Everyone je takođe vrlo solidan minialbum sa šest pesama muzike inspirisane Bay Area Thrash nasleđem. Bend kaže „The world is going crazy! And we deliver the soundtrack…“ ali ovo je uredna, kvalitetna, dobro producirana muzika:
https://satanicsquirrel.bandcamp.com/album/crush-everyone-2
Remembranza je četvrti album za bend Manigua iz Buenos Airesa i njihova kombinacija thrash metala i hardcorea, pa i malo modernih metalcore elemenata je vrlo zdrava. Ovo je odsvirano perfektno, ubedljivo i isporučuje tone energije i mada bend radi proverene fore i ne luta mnogo od srednjih vrednosti, to je sve pitko i zabavno:
https://maniguametal.bandcamp.com/album/remembranza
Syrictus je jednočlani deathgrind projekat iz Milvokija a čiji jedini član, kako je to i običaj, ima još nekoliko jednočlanih bendova. Enivej, Erik Stenglein je ipak natprosečno talentovan u odnosu na kolege-samce pa je i drugi album ovog projekta, Temple of Unbeing, snimljen šest godina nakon prvog sasvim solidna kolekcija disonantnih rifova, blastbit rafala i mošerskog gruva. Sam zvuk je sirov na DOBAR način, dakle zvuči skoro kao da svira pravi bend a Erik je solidan muzičar i ovo ima dosta progresivnih elemenata. Cena je, naravno, koliko date:
https://syrictus.bandcamp.com/album/temple-of-unbeing
Teksašani Hypoxic End kolju mračan, ozbiljno jeben deathgrind na svom debi EP-ju, isto Hypoxic End. Ovo je izašlo i na vinilu i, mislim, imalo je i rašta jer su ljudi em savršeno uvežbani i sviraju orkanski, em je zvuk kvalitetan a opet ne „veštački“ budžen u masteringu, em su pesme mračni, koljački komadi košmara koji vam se zaleću u facu sa trista na sat. Prelepo je:
https://hypoxicend.bandcamp.com/album/hypoxic-end
Moskovljani Apatra na promo-slici imaju i Pantera i Obituary majice pa je i muzika negde između death metala, thrash metala i malo, možda metalcorea. Mislim, nije loša, novi EP, Reign in Brown ima tri pesme vrlo disciplinovane a ipak dinamične, ZNOJAVE svirke koja me podseća na Dark Angel samo da su trideset godina mlađi i odrasli su slušajući death metal i hardcore. A to je, mislim, SOLIDAN kompliment:
https://apatra.bandcamp.com/album/reign-in-brown
Kanadski death metalci opsednuti 3D grafikom i tehnikama renderinga, Perilaxe Occlusion su se raspali pre dve godine, ali možda baš i nisu. Evo ih sa singlom od dve pesme, For Ozzy, a koji je na kaseti izdao Gurgling Gore (limitiran tiraž od sto komada, naravno). Te dve pesme su Black Sabbath i Into the Void i Perilaxe Occlusion daju dve ODLIČNE death-doom varijacije na klasične i kultne teme. Nemate šta da mislite, pogotovo što sve zarađene pare idu za bolesnu decu u specijalizovanoj bolnici u Torontu:
https://perilaxeocclusion-gurglinggore.bandcamp.com/album/for-ozzy
O Abjectum ne znamo ništa sem da je iz SAD. Dakle, ne znamo ni ko je ovo, ni koliko je ljudi u bendu, ni iz kog su grada itd. Enivej, demo snimak Collapsing Dimensional Structures ima dve pesme atmosferičnog death-black metala koji verovatno svira jedan čovek, ali taj čovek je vrlo solidan u tome što radi i ima sasvim pristojnu produkciju. Originalnosti prilično manjka i ovo naginje ka generičkim rešenjima modernog metala, ali zanatski Abjectum impresionira:
https://abjectum.bandcamp.com/album/collapsing-dimensional-structures
Nisam čuo ovogodišnji (Drugi) album kalifornijskih Burning Palace, ali bend pamtim po dobru pa sam sa zanimanjem poslušao novi EP, Dark Matter, zapravo dodatak albumu koji nastavlja njegov koncept i narativ. Lepo je kad ljudi imaju tu neku viziju i koncept, a ni muzika nije rđava. Burning Palace tresu progresivniji ali i dalje veoma agresivni, vrlo „tr00“ death metal koji ide u svemir i sve to, ali dobro pomera zemlju. Pet pesama i dosta dubine za samo dolar:
https://burningpalaceofficial.bandcamp.com/album/dark-matter
Etherialist je kanadski tech-death bend koji je svoj debi album, Epitome pripremao, kažu, sedam godina. Čuje se. Ovo je dobro napisana i vrlo disciplinovano odsvirana ploča muzike koja je „tehnička“ ali je znatno više od suve demonstracije zanatskih veština izvođača i ima dosta, jelte, duše. Etherialist čine neki iskusni muzičari sa death metal scene u Montrealu i ovo je ploča zrelog izraza i ubedljivog zvuka koju više nego vredi čuti:
https://etherialist.bandcamp.com/album/epitome
Sa sasvim druge strane planete, ali i death metal spektra su Olde Outlier, australijski bend čiji From Shallow Lives to Shallow Graves zvuči toliko old school kao da je pravljen 1988. godine. Ovo je death metal koji još uvek zvuči kao malo ekstremniji heavy metal, sav u dobrim rifovima i epskom gruvu, produciran starinski, dinamično, i odsviran sa mnogo ubeđenja. Ovde nema obaranja brzinskih rekorda i poziranja, samo kvalitetan metal sve vreme:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/olde-outlier-from-shallow-lives-to-shallow-graves
Season’s Beating je split EP dva pensilvanijska slem benda. Open Flesh Wound imaju samo jednu pesmu i to je vrlo kvalitetan slamming death metal sa dobrim rifovima, dobrim aranžmanom, dobrim zvukom. Defamation Act imaju dve pesme od kojih je jedna humoristički kratež a druga je duža, „normalnija“ i takođe humoristička ali ne baš na prvi pogled. No, i ovaj drugi bend je vrlo pristojan, sa malo više deathgrind elemenata. Fino je:
https://defamationact.bandcamp.com/album/seasons-beating
https://openfleshwound.bandcamp.com/track/gorged-with-pig-manure
Taedifer su češki bend ali muzika na njihovom debi albumu, Indivinus je veoma ugođena sa zvukom i estetikom klasičnog švedskog death metala. Taedifer eksplicitno navode Dismember i Entombed kao uzore ali fer je reći i da sem generalne žanrovske sličnosti ne zvuče kao imitacija ijednog od njih. Ovo je projekat članova Jig Ai, Gutalax, Ingrowing i Bohemyst aktivan od 2021. godine i gde nema na originalnosti on nadoknađuje kvalitetom:
https://archaic-sound.bandcamp.com/album/indivinus
Ako uzmete nasumično bilo koji od ovih mojih nedeljnih metal pregleda, verovatnoća da će u njemu biti i bar jedan album na kome svira Rogga Johansson se opasno bliži jedinici. Šveđanin je posebno aktivan ove jeseni i ove nedelje imamo na programu JOŠ JEDAN njegov horror-death metal projekat. Ovog puta to je House By The Cemetary sa svojim trećim albumom, Disturbing The Cenotaph i mada ni ovde ne pričamo o nekoj VELIKOJ inspiraciji, mislim da je u pitanju pitka i slušljiva ploča jednostavnog ali prilično keči death metala sa oprobanim forama ali sa sasvim lepom produkcijom. Veliki adut je i pevač, Mike Hrubovcak koji je nekada bio u Monstrosity i Vile i donosi u kombinaciju malo klasične old school tehnike da se iskombinuju sa Rogginim melodičnim death rifovima. Bubnjar Thomas Ohlsson takođe zna da udari dobar gruv i Disturbing The Cenotaph je neobavezna ali prijatna ploča da se čovek malo opusti i ne misli ni na šta:
https://pulverised.bandcamp.com/album/disturbing-the-cenotaph
Kapirate o čemu pričam: i Dead Sun imaju novi album a Dead Sun je OPET Rogga Johansson sa bubnjarem Thomasom Ohlssonom (istim ovim iz prethodnog pasusa) a gde njih dvojica sviraju nešto melodičniji death metal. Dead Sun i jeste osnovan (pre 29 godina) da Rogga piše melodičnije pesme koje ne bi prošle u matičnom bendu Paganizer (tada još uvek Terminal Grip) i, evo, tri decenije nizvodno on to radi vrlo simpatično. This Life Is A Grave ima death metal težinu ali i melodični, melanholični preliv i rokerski gruv i ako volite ovakvu muziku, deveti album ovog projekta je daleko od nekakve revolucije ali je pitak i prijatan:
https://roggajohansson.bandcamp.com/album/this-life-is-a-grave
Kolumbijski Funeral Vomit ne komplikuju. Njihov drugi album, Upheaval of Necromancy je sirova, old school ploča šibanja trzalicom po magnetu, bubnjeva koji zvuče kao da ste pola kuhinjskog posuđa neke bolje kafane ozvučili u sajamskoj hali i vokala koji, pa, podsećaju na povraćanje. Na sahrani. Ovo sve govorim u najpozitivnijem smislu jer me Funeral Vomit apsolutno voze svojim primitivnim, veličanstveno seljačkim (to jest VESELJAČKIM) spajanjem Morticiana, Autopsy, Disgorge, ali i blek metala poput Blasphemy pa i goregrinda poput Regurgitate u jednu ukusnu, ili makar jestivu celinu. Udri ’n’ razbi:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/upheaval-of-necromancy
Gutted Twice su bend (jedan čovek?) iz Masačusetsa sa solidnim EP-jem Horrifying Brain Rot gde se old school death metal vokali mešaju sa sirovim gruvom i jednostavnim rifovima. Bend zvuči početnički ali u onom najboljem smislu, gde se još čuje nesputana energija i uzbuđenje, a svirka i zvuk su pristojni:
https://guttedtwice.bandcamp.com/album/horrifying-brain-rot
Česi Maggod zvuče vrlo lepo na svom debi albumu, Salvation Denied. Ovo je old school death metal teških rifova, moćnog gruva, vokala koji zvuče kao da čovek na svaka 3-4 stiha baci peglu po podu studija. Bend je disciplinovan i kvalitetno svira, rifovi imaju bolesnu, psihodeličnu dimenziju a produkcijski je album takođe prilično korektan i ako volite Obituary i njihove ispisnike, ovo vredi da se presluša:
https://maggodeath.bandcamp.com/album/salvation-denied
A ako volite nemački death-black kombo Prehistoric War Cult, poradovaće vas njihov novi živi album, Live in Radebeul. Istina je da smo pre par meseci imali njihov živi split album sa Sadistic Goatmessiah, Live in Hamburg ali Live in Radebeul ima MNOGO bolji zvuk i, zapravo i bolji zvuk od većine studijskog materijala Prehistoric War Cult. Veliko je zadovoljstvo čuti ovu brutalnu, bestijalnu muziku u kontekstu gde se prepoznaje da je ovo neko ipak miksovao i gde se, uh, razaznaju rifovi! Ljudi sviraju ubitačno jako, a ima i kaseta izdata u samo 120 kopija pa ja ne bih mnogo oklevao:
https://profanerecords.bandcamp.com/album/live-in-radebeul
Túmulo su iz Švajcarske, ali bilo bi vam oprošteno ako biste pomislili da su iz Brazila. Uostalom, tri druga benda koji se zovu Túmulo (grobnica, naravno) su iz Brazila a i za ove momke njihov izdavač, portugalski Caverna Abismal Records kaže da su posednuti duhom brazilskog death metala iz osamdesetih. I nemajte brige, taj duh radi SVAŠTA, debi album Evangelho do Canhoto je superzabavan deaththrash stare škole i sirovog (ne i lošeg) zvuka koji zaista zvuči kao da ste spojili Hellhammer/ Celtic Frost sa Sarcófago, Holocausto i još gomilom Brazilaca koji su ove gadarije pržili krajem osamdesetih. Ljudi, da se razumemo, sviraju ubitačno, pesme su pune zlih rifova a produkcija je adekvatna. Napred i navali:
https://cavernaabismal.bandcamp.com/album/t-mulo-evangelho-do-canhoto
https://tumulo-ch.bandcamp.com/album/evangelho-do-canhoto
Od desetina bendova sa imenom Tempest ove nedelje nam je zapao jedan od tri meksička, i to onaj koji svira death metal. I sjajno je što je tako jer su OVI Tempest mnogo dobri. Obscure Hallucinations im je tek drugi EP posle prvenca od pre dve godine ali ljudi ne samo da sviraju tehnički kvalitetno i precizno nego njihov antihrišćanski death metal pršti od energije i divljačnosti koja apsolutno nedostaje velikom broju modernih sastava što ovu muziku sviraju nekako rutinski, bez uzbuđenja. Tempest su, pak, old school u nekakvoj estetici ali sviraju sa svim modernim kvalitetima u prvom planu, sipajući razaračke blastbitove i polivajući tenzičnim, moćnim rifovima. Vokali su takođe odlični i sve na gomili je kao da Hate Eternal rekonstruišu zvuk ranih Mordbi Angel. Fenomenalno! Zasluženo izašlo na vinilu:
https://tempestmx.bandcamp.com/album/obscure-hallucinations-2
https://chaos-records.bandcamp.com/album/obscure-hallucinations
Starscourge su simpatičan duo dva singapurska muzičara od kojih jedan (pevač) živi u Švedskoj a drugi (koji svira i programira sve instrumente) je i dalje u Singapuru i oni zajedno rade death metal sa malo melodičnosti i black metal epike a koji je inspirisan Elden Ringom. FromSoftware igre još od Dark Souls imaju solidno sledbeništvo u svetu metala (pravi fanovi su se na tu kompoziciju ukrcali još sa King’s Field) i ovo ni izdaleka nije prvi metal bend koji se tematski bavi Elden Ring mitologijom i istorijom koji sam čuo, ali je jedan od najboljih. Debi album, Conqueror of The Stars – Betwixt Sundered Seraphim, The Lands Between Bleed sakuplja dosadašnjih nekoliko singlova i dodaje još gomilu pesama u kombinaciju i to je jedna epska i mošerska proslava Miyazakijevog i Martinovog univerzuma, sa sve odličnim komadom za moju neprežaljenu Ranni ali i obradom Slayerove Spirit in Black na kraju. Ali onako, zablekljenom obradom, i zvuči baš solidno. Sve je dobro, stvarno:
Precipice je četvrti album za londonski Lychgate, ali prvi u ovoj deceniji i prilično je moćan. Lychgate ne pripadaju onom novom talasu britanskog death metala o kome često pričam u nekom estetskom smislu ali mu svakako pripadaju po vremenu osnivanja (2011.) i po tome da nemaju problem da budu dosta drugačiji od standardne britanske death metal ponude. Štaviše, Lychgate nemaju problem da budu BAŠ weird i ovo je album avangardne ambicije, karnevalskih ritmova, bizarnih harmonskih ekspedicija. A opet, njegova je duša metalna i ovo je propisan death metal koji će zadovoljiti svačiju potrebu za mošingom i sviranjem vazdušnih gitara. Kompleksno a pitko, to je ideal kome mnogi ne mogu ni da primirišu a ovi ljudi, eto, mogu. I izgledaju dobro dok to rade:
https://lychgate.bandcamp.com/album/precipice
Čikaški Blood of the Wolf imaju novi album i to opet za Horror Pain Gore Death Productions i, mislim, zašto bi iko menjao dobitnu kombinaciju? V: Indomitable, a što je, uzgred, četvrti album benda, nudi BRUTALAN a jednostavan death metal koji osvaja neposrednošću i energijom i ne komplikuje radi komplikovanja. Neću da kažem da je muzika ovde prostačka, i aranžmanski i tehnički ovi ljudi sviraju vrlo kompetentno i nude pesme koje nisu generički komadi death metala iz konzerve. Više želim da skrenem pažnju na to da Blood of the Wolf akcenat stavljaju na dobre rifove, energične blastbitove, razgovetne a brutalne vokale, dakle, na neke osnovne gradivne elemente dobrog death metala kroz njegovu istoriju i ovo mene odmah ubacuje u jedno relaksirano, zadovoljno stanje pa me slobodno gazi po glavi skromna tridesetdva minuta. Za moj ukus odličan album:
https://hpgd.bandcamp.com/album/v-indomitable
Pisao sam, ima tri godine o debi albumu novosadskih Mangled dok je još bio work-in-progress (i hvalio sam ga). Ljudi su ga konačno završili, dakle, dodali vokale, smiksali, izbacili par pesama i sada je to kolekcija od sedam komada koji udaraju jako i brzo, da se zadovolji apetit svakog brutal death metal frika. Ili makar svakog ko voli stil što je bio u svom apeksu početkom stoleća. Meni, naravno, ovo MEGA odgovara, sa jakim, teškim rifovima, dobrim mošerskim gruvom i blastbit polivačinom, tehnički izvrsno a ne opsednuto tehnikom, sa dobro napisanim, štaviše često UBITAČNIM pesmama. Mangled znaju šta vole (Suffocation, Nile, Hate Eternal…) i u svom odabranom stilu su ODLIČNI a to da cenu daunlouda određuje sam kupac je posebno ljudski potez kad se ima u vidu kvalitet ovog albuma:
https://mangledserbia.bandcamp.com/album/mangled-beyond-recognition
Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI
Crime Waves su instrumentalni bend iz Itake u Njujorku koji spaja, jelte, razne instrumente i žanrove u svom izrazu. Televised Apocalypse je album progresivnih komplikacija, distorziranih gitara, no wave gruva, grindcore blastovanja i povremenih saksofona. A sve zvuči nepretenciozno i skoro garažno a opet KVALITETNO. Meni prija:
https://crimewavesglurpglurp.bandcamp.com/album/televised-apocalypse
Australijski Stellagen su u osnovi melodični death metal bend ali novi album, drugi u njihovom opusu, naslovljen A Fraction of Infinity ima i thrash i power metala u sebi, ali i progresive, melodičnog pank roka… Ne mogu da kažem da ova žanrovska salata radi sve kako treba ali ovi iskusni, zaposleni muzičari sa mnogo drugih bendova se ovde ne plaše da stvari probaju i rizikuju a i miksovao ih je Kevin Shirley pa možda vredi da ih poslušate:
https://stellagenmusic.bandcamp.com/album/a-fraction-of-infinity
Yomi su, ako to već iz imena nije jasno, bend koji spaja metal sa japanskim folklorom i Šinto tradicijom. Tvist je u tome da je ovo latvijska grupa u kojoj nema Japanaca pa je u pitanju hardcore weebo shit. U svakom slučaju Yomi imaju već četvrti album za nešto više od decenije rada i mada njihov miks japanskog folka i razgovetnog death metala nije naročito maštovit ili izvođački impresivan, sam koncept je dovoljno kul da ovo poslušate iz radoznalosti, malo uživate u epskim melodijama koje koriste japanske pentatonike i njihovoj fuziji sa mošerskim ritmovima i budete sasvim srećni:
https://yomimetal.bandcamp.com/album/in-the-shade-of-a-camphor-tree
Imamo još veselog folk metala, mada su Danci Trold poznatiji bend. Nakon dva studijska albuma na red dolazi živi album, Til gilde under ulven (Live at Copenhell ’25) i to je, dakle, vrlo trijumfalan spoj ekstrovertnog, komunikativnog black metala i narodnjačkih motiva sa sve frulama i ovih četrnaest pesama će vas dovesti u odlično raspoloženje ako niste večni mrgud kao, na primer ja. Ali ljudi sviraju odlično, zvuk je prebudžen za moj ukus ALI U REDU FESTIVALSKI JE SNIMAK i lep je to provod:
https://troldband.bandcamp.com/album/til-gilde-under-ulven-live-at-copenhell-25
U australijskim Shadowborn svira i jedan naš čovek a bend, osnovan verovatno veoma nedavno, na svom prvom EP-ju, Through the Hourglass ima dosta toga što treba da popegla, uključujući i miks ali i generalni prioritet ideja u kompozicijama. No, heavy metal koji bend svira ima šmeka. Ovo je kao da ste uzeli klasični heavy zvuk iz devedesetih, dodali mu malo thrash a onda i malo ’90s gruva poput Fear Factory, na primer. Nije to neka meni najidealnija kombinacija, ali nije da nema šarma i da se ne čuje kako bi bend umeo da se zdravo razvija. Vredi čuti:
https://shadowbornau.bandcamp.com/album/through-the-hourglass
O bendu Absolon sam već pisao pre tri godine povodom njihovog drugog albuma i bio sam pozitivan. Ova ekipa sa Floride sada ima četvrti album, In The Halls Of Silence i definitivno je ekipa a ne solo projekat, a i album je lep. Absolon donose pred slušaoca punokrvan, uglancan heavy metal sa malo power i progressive tendencija. Srodnost sa Queensryche i dalje postoji ali ne toliko u samom zvuku koliko u toj nekoj zrelosti pristupa a koja i dalje ne sprečava bend da ima lepe, cheesy melodije i himnične refrene. Fina ploča modernog metala za staro i mlado:
https://absolon.bandcamp.com/album/in-the-halls-of-silence-2025
ALBUM NEDELJE
Kad na thanks listi debi albuma teksaškog blek metal benda Weft vidite i „mamu“ i „tatu“ dođe vam da malo opsujete i progunđate sebi u bradu pitanje da li smo se za OVO borili. No, moderni blek metal je U MNOGOME više o nelagodi, anksioznosti, identitetu i potrazi za samopotvrdom nego što je, jelte, o ljubljenju Nečastivog u dupe. Enivej, ovaj projekat, koji predvodi multiinstrumentalista Charlie Anderson – a koji svira violinu u živoj postavi takođe atmosferičnog modernog blek metal benda Panopticon – je ovde spremio emotivnu, melodičnu ploču koja je isto onoliko folk (ali onaj američki, setni, ne onaj razigrani skandinavski koji pominjem gore) i post rok, ali i filmska, atmosferična muzika, koliko je i blek metal. I jeste divno da blek metal može da bude i ovo, malo, dakle, da bude i Jethro Tull i Gastr Del Sol i Emperor, da ima pesme od deset i dvanaest minuta i da krlja kad hoće i da setno šapuće kad hoće i da je to sve OKEJ. Charlie je jebeno dobar kompozitor, gostujući muzičari (da, bubnjevi su živi i odlični) su sjajni a mada je mastering dosta glasan, miks NIJE LOŠ. I, eto, The Splintered Oar je MNOGO dobar album i mislim da Charliejevi mama i tata zaslužuju i našu podršku i zahvalnost:
https://weftmusic.bandcamp.com/album/the-splintered-oar
