Kako sam pre nešto više od tri godine i najavio, pročitao sam oba toma francuskog stripa Mutations – strip ima isti naslov i na Francuskom i na Engleskom što je vrlo zgodno – jednog zabavnog i intrigantnog tehno-trilera sa zanimljivom naučnofantastičnom podlogom ali onda i uverljivom realpolitičkom dimenzijom, baš onako kako sam se nadao.

Naravno, Mutations je urađen kao nastavak petodelnog serijala Mermaid Project, stripa o kome sam pisao na ovom mestu, i funkcioniše kao nova priča u istom svetu. Svet ovog serijala je VEOMA zanimljiv, VEOMA intrigantan i pun potencijala za diskusije o stvarima, problemima i protivrečnostima u NAŠEM svetu, pa je i sasvim razumno da autori smatraju kako on može za posluži kao poprište različitih novih narativa. U tom nekom smislu, Mutations zapravo ima hendikep da JESTE pisan kao direktan nastavak Mermaid Project a što ga donekle i sputava. Ne da ga TRAGIČNO sputava, da ne bude zabune, ovo je i dalje veoma dobar, veoma zabavan akcioni triler sa visokim ulozima, globtroterskim zapletom i surovim razrešenjima za koji sam i dalje, sa sve Mermaid Project zapanjen da još niko nije izvadio pare i makar otkupio prava za filmsku adaptaciju. Od kakvog se sve glupog smeća prave filmovi i televizijske serije, čovek bi pomislio da će NEKO namirisati potencijal u stripu koji ima multiple dimenzije od kojih bi se svakom poštenom marketing menadžeru malo zacaklile oči: džemsbondovsku akciju i intrigu, antikorporativnu poruku dovoljo bezbedno udaljenu od „stvarnog“ sveta da ne poplašite investitore, drusnu, drčnu plavušu u glavnoj ulozi i kvalitetnog alfa-mužjaka u drugoj glavnoj ulozi, čitav podtekst obrnutog rasizma u kome belci mogu da se pronađu i da za promenu (neki bi rekli da to nije nikakva promena) malo glume žrtvu… Što kažu, da imam 50-60 miliona dolara koji mi samo stoje u banci ZNAO bih šta ću sa njima da radim a glavnu junakinju bi u mojoj verziji filma igrala Saori Izawa. Don’t @me!!!!!!

Za slučaj da vas mrzi da čitate moj osvrt na Mermaid Project – a ne mogu da vas osuđujem, ko uopšte počne da čita tekst samo da bi onda morao da pročita DRUGI tekst pre nego što mu se vrati? – evo malog dajdžesta o čemu se tu sve radi:

Za početak, iako sam ovo nazvao francuskim stripom – orginalni izdavač ovih stripova je pariski Éditions Dargaud – istina je da je na njemu radio samo jedan Francuz (dvojica ako računate i koloristu), a napisali su ga jedna Belgijanka i jedan Brazilac. Ovaj šareni, pitoreskni spoj je, zaista verujem u to, i zaslužan za posebne kvalitete koje ovi stripovi imaju jer se vidi da je u Mermaid Project i Mutations uliveno mnogo različitih životnih iskustava i filozofija. Scenaristkinja Corine Jamar je belgijanka i po profesiji zapravo dizajnerka a koja je celoživotnu želju da se profesionalno bavi pisanjem prvo realizovala kroz objavljeni roman a onda uletela u Mermaid Project iz sve snage. Njen spisateljski partner, Leo odnosno Luis Eduardo de Oliveira je iskusni brazilski crtač i scenarista sa sve istorijom političkog aktivizma (u vreme kada je za to mogla da odleti i glava) a koji u franko-belgijskoj strip-industriji radi od početka osamdesetih. Crtač, Fred Simon je ekstremno iskusan profesionalac iz Bretanje koji od početka devedesetih radi za uglavnom Delcourt a čije je crteže u oba ova serijala (i u njegovim drugim projektima, takođe) kolorisao Jean-Luc Simon, njegov brat za koga Fredova biografija na sajtu Europe Comics kaže da mu je u detinjstvu bio najbolji drug i da su zajedno gutali stripove i, očigledno, odlučili da će se njima baviti profesionalno kada odrastu.

Što se tiče sveta u kome se ovi stripovi dešavaju, on je, rekosmo VEOMA zanimljiv. Pisao sam već da je osćaj kada čitate da je ovo proverbijalnih petnaest minuta u budućnosti ali ne samo da se priče dešavaju krajem dvadesetprvog veka već se i ta budućnost nije odvijala onako kako zamišljate. Umesto letećih automobila, zapazićete da se ljudi iznenađujuće često čak i glavnim ulicama velikih gradova voze zaprežnim kolima koja vuku konji, a već na prvoj tabli Mutations vidimo veliki ribarski brod u mozambičkom kanalu, dakle onom delu indijskog okeana koji razdvaja ostrvo Madagaskar od afričkog kontinenta, a na tom ribarskom brodu su ljudi u zimskim jaknama, po palubi broda pada sneg a obala Mozambika je prekrivena ledom.

Mermaid Project je bio možda i eksplicitniji u tome da čitaocu odmah saopšti kako više nije u proverbijalnom Kanzasu time što je na naslovnoj strani prvog albuma imao polomljeni Ajfelov toranj, no, Mutations zapravo prikazuje više sveta u kome se ove priče dešavaju i više naglašava dramatične socijalne promene koje su se dešavale nakon što je Treći svetski rat došao i prošao.

Mudro, kao i u prethodnom stripu, ni ovde scenaristi ne detaljišu kako je taj rat izgledao i ko je tu protiv koga ratovao, ali implikacije su i dalje jasne. Ovo je bio rat izazvan energetskom krizom i pohlepom zapadnjačke političke i kapitalističke hegemonije, ne, dakle, rat u kome su zaratile supersile, a što je ono kako mi treći svetski rat – s dobrim razlogom – najčešće zamišljamo, već rat u kome se „globalni jug“ podigao da ukloni parazitsku klasu tehnokrata, bankara, političara u raljama korporacija i promenio sliku sveta.

Ovo je, naravno, simpatično provokativna i, tehnički gledano i utopijska ideja, pogotovo jer se strip očigledno ne bavi time šta su radile Kina, Indija ili, eto, Rusija, dok su u Evropi i SAD potomci afričkih i južnoazijskih migranata rušili nepravedni sistem i uspostavljali „obojenu“ vlast, ali su autori stripa uložili solidan napor da svet u njemu ne deluje MNOGO utopijski. On je da bude jasno, ophrvan brojnim problemima, od tekuće energetske krize – zbog koje se često i koriste zaprežna kola, a samo najbogatiji putuju avionom – preko korporacija koje i dalje nastoje da kontrolišu svetsku ekonomiju i politiku, pa do stalnih pretnji da će desne ekstremističke grupe belaca putem terorističkih akcija, ali i sa podrškom nekih od ovih korporacija zasnovanih na old money temeljima rušiti još uvek mlade demokratske režime.

Ovo je sve vrlo zanimljivo, sve do toga da je glavna junakinja stripa, Romane Pennac, belkinja iz pariskog sirotišta, morala da radi (i da se svađa) EKSTRA naporno da bi bila prepoznata kao legitimna kandidatkinja za policajku u društvu kojim klasno dominiraju osobe poreklom iz Afrike i Azije i u službi gde dominiraju muškarci. Kada joj je još, tokom Mermaid Project kao partner dodeljen patrijarhalni oficir Brahim El Malik sa kojim je morala da pronađe ne samo funkcionalni radni odnos nego i, jelte, nešto više, ovo je bila zanimljiva karakterna dinamika.

No, Mermaid project je prevashodno profitirao od svog zapleta, dakle, ne od pukog koncepta sveta u kome se dešavao, i imao je maštovitu i vrlo intrigantnu priču o korporativnim zaverama, zabranjenim genetskim eksperimentima, bljeskovima nekakve budućnosti ljudske rase i života na Zemlji generalno, te sa likovima koji su se tokom priče menjali i sazrevali.

Otud je prvi problem koji Mutations ima to da ovde radimo sa već poznatim, „sazrelim“ likovima koji se tokom ova dva toma stripa neće zaista menjati. Koristim reč „problem“ iako je ona malo prejaka, pogotovo jer je u serijalizovanim narativima sasvim normalno da imate likove koji dugo zadržavaju jedan isti status kvo, ali u poređenju sa Mermaid Project vidljivo je da Mutations ima manje uzbudljivu karakternu dinamiku.

No, zaplet je zanimljiv i on polazi od činjenice da na različitim delovima planete, u različiti okeanima sve češće dolazi do incidenata u kojima morski sisari, pre svega kitovi ubice i ulješure, napadaju ribarske brodove i ne samo da prevrću plovila već onda i nasrću na ljude u vodi, ubijajući ih na mestu. Ovo, naravno, nije normalno ponašanje za kitove, a kada veliki ribarski brodovi počnu da iz predostrožnosti sebe naoružavaju mitraljezima i malokalibarskim topovima, životinje počinju da se pojavljuju sa montiranim raketnim lanserima na leđima koje kontrolišu tasterima što ih pritiskaju ustima. Ujedinjene nacije – koje u ovim stripovima imaju mnogo više resursa i autoriteta nego u „našem“ svetu – shvataju da dolazi do ne samo ubrzane evolucije morskih sisara koji su sada inteligentniji i sa promenjenim obrascima ponašanja, već i da NEKO na kopnu, verovatno neko sa dosta novca i mračnom agendom radi na tome da sprečavanjem ribarenja i terorističkim napadima na rezerve pijaće vode, izazove novu globalnu krizu.

Ovo je mesto na kome protagonisti Mermaid Project ulaze u narativ. Romane i Brahim su sada (nevenčani) bračni par i rade kao privatni detektivi. Ispostavlja se da možete spasti svet od vrlo komplikovane pretnje i da na kraju niko ne razume kolika je tu bila vaša zasluga pa je Brahim izgubio svoj pukovnički čin a Romane nameštenje u policiji i oni sada jedva krpe kraj sa krajem pronalazeći pijane ćerke bogatih familija. Kada visoka oficirka Ujedinjenih nacija dođe da im ponudi posao – na ime njihovih ranijih iskustava – u kome treba da pronađu detalje o toj ubrzanoj evoluciji kitova ali i tome ko od ljudi zapravo sa njima sarađuje i zašto, njih dvoje malo i tvrde pazar ali naravno da pristaju jer će dobiti i činove i odrešene ruke, i neograničene budžete, i oružje. Malo ih muči to što je pomenuta UN oficirka Brahimova bivša žena i majka njegovog sina a koje – ni ženu ni sina – on nije ni pomenuo Romane, ali to samo dodaje lepu aromu narativu koji sledi.

A ono što sledi JESTE globtroterska avantura u kojoj će Romane i Brahim pokušati da prvo komuniciraju sa kitovima putem eksperimentalne tehnologije iz prethodnog serijala, ali i zaposliti Krugera, negativca iz prethodnog serijala koji je do kraja promenio stranu i doprineo spasenju sveta, da im bude saradnik. Kruger je, za razliku od dvoje supružnika sa policijskim iskustvom, neko čiji je čitav profesionalni vek bio sa one strane zakona i on je vrlo koristan kada treba ući u mozambičko podzemlje da se pronjuška i pronađu tragovi o tome ko tu petlja protiv krhkog svetskog mira, iako je – belac.

Jedan od potencijalnih razloga što ovaj strip izbegavaju američki filmski producenti može biti i to da se rasizam uperen protiv belaca ovde dosta često podvlači – češće nego u Mermaid Project – ali i da onda belci, da bi to izbegli, sebe „maskiraju“ u osobe afričke fizionomije. „Blackface“ je apsolutni tabu za američke mejnstrim medije, a Mutations ima dve scene u kojima se Kruger i Romane mažu tamnom bojom i pretvaraju da su crni, što, mora da priznam, nije ni uverljivo niti neophodno za radnju. Možda su scenaristi ovo zamislili u više satiričnom modusu ali u egzekuciji to nije ispalo preterano naglašeno.

Srećom, sama trilerska struktura je vrlo solidna. Ovo, da bude jasno, nije strip non-stop akcije, ima tu MNOGO scena u kojima ljudi samo sede i pričaju ali to su DOBRE scene, ne samo ofarbane zgodnim karakterološkim tonovima već se u njima radnja zaista tera napred dok naši junaci diskutuju o potencijalnim teorijama, prave hipoteze, zaključuju šta se zapravo dešava i prave planove za dalje. Moderni strip – pogotovo američki, dodaću – plaši se ovakvih segmenata jer su crtački statični i na čitaoca bacaju previše teksta ali u Mutations ovo nije prepričavanje umesto prikazivanja, dakle, ovde se u njima radnja zbilja odvija, a i Fred Simon je crtač sasvim sposoban da i takve momente dinamizuje svojim kadriranjem, te da facijalnim ekspresijama sagovornika oživi scenu.

No, onda imamo i mnogo odlazaka na egzotične lokacije, susreta sa životinjama koje evoluiraju na neobične načine… Kako je tema ova dva toma upravo mutiranje živih organizama da se prilagode na nove kilmatske uslove, tako i braća Simon imaju priliku da nam prikažu neke izvanredne scene istočnoafričkih predela prekrivenih snegom i ledom, hijena koje vuku sanke, čak i belog lava za koga jedan prirodnjački fotograf kaže da ga juri već godinama ali da još nije uspeo da ga slika.

Deo radnje odvija se i u Južnoj Americi i autori stripa prave snažne napore da prikažu različite kulture novog sveta u njihovim posleratnim fazama razvoja, gde se pravičnija demokratija gradi uz mnogo napora i prepreka, gde su socioekonomski uslovi teški a klimatske promene su datost na koju ljudska rasa mora da se privikne jer nema kapacitet da je izmeni, ali gde ima i puno interesantnih likova i dobrih ljudi koji će priskočiti u pomoć kad našim junacima bude najpotrebnije.

Ono gde je Mutations slabiji od Mermaid Project nije samo u toj zamrznutosti likova u status-kvou (ali i nedovoljnom iskorišćenju novih motiva koje je Mutations uveo, kao što je ta dinamika između Brahima, bivše supruge i sina). Na karakterološkom planu autori su osećali potrebu i da u narativ uvedu i mnogo likova iz prvog serijala koji ovde objektivno nemaju nekakvu dramaturšku ulogu pa im je ona izmišljana na silu kao opravdanje da ih publika vidi i poraduje se poznatim licima. Ovo je razumljivo, ali mislim da Mutationsu u pripovednom smislu nanosi više štete nego koristi jer ne samo da imate utisak da priča mora da se prilagođava likovima umesto oni njoj, nego i jer su i ti likovi generalno statični u smislu karakternih lukova i nemaju zanimljive nove promene i sazrevanja.

Takođe, čitava bizarna misterija vezana za genetski inženjering iz Mermaid Project je bila znatno interesantnija od trilerske srži Mutations koja je OKEJ ali je i „običnija“ i  bliža nekakvom standardnom tehno-trileru. Treće, Mutations ima samo dva albuma – za razliku od pet koliko je imao Mermaid Project – i mada mislim da je ovo bila pametna odluka, pošto strip očigledno nije imao više „mesa“ od ovog što nam je dao (uključujući opširnu kodu da vidimo šta je sa likovima bilo „posle“), čitaocu ovo može delovati kao da je pročitao manje važnu, manje EPSKU priču.

To su realna i potencijalna ograničenja Mutations, ali sa druge strane novčića, ovo je i dalje izuzetno kompetentno urađen globtroterski triler sa intrigantnim zapletom, tim superzanimljivim konceptom komunikacije između ljudi i morskih sisara koja ovde čak i sugeriše nekakvu kulturu-u-nastajanju među kitovima što socijalno evoluiraju brže nego biološki, vrlo lepo odmerenim dijalozima i karakternim likovima, nekim perfektnim akcionim akcentima. Naravno, Fred i Jean-Luc Simon sve ovo crtaju i kolorišu izvanredno, dajući likovima mnogo karaktera a svetu jednu idealnu kombinaciju uverljivosti i začudnosti kakvu nije ni malo jednostavno postići. Naprosto, ovde čitalac vrlo intuitivno razume da je ovaj svet izmešten iz onoga što on poznaje iako su crtež i kolor srazmerno realistični i to je zaista majstorstvo na delu. Pa ako sve ovo zvuči dovoljno zanimljivo, ove stripove, koji su na Francuskom izlazili 2018. i 2020. godine možete od Dargauda kupiti ovde i ovde, a Engleske prevode iz 2021. i 2022. godine na Amazonu imate ovde i ovde.