Polovina je Decembra i ponuda novih izdanja – ili makar novih izdanja vrednih da se čuju – lagano presušuje. No, dobro smo se držali i ove nedelje takođe imamo nekoliko VEOMA finih ploča. Season of Mist moram posebno da pohvalim kao firmu koja je u veoma jakoj godini za sopstveni katalog neke od najlepših iznenađenja sačuvala za kraj. Evo:

Deo 1: BLACK METAL

Martröð je internacionalni (Island, Italija, SAD, Francuska, ali trenutno Island i SAD pre svega) projekat sa decenijom rada iza sebe ali sa prvim albumom, Draumsýnir eldsins koji je tek sada izašao. Ali je zato odličan. Ovo je avangardni, hermetični blek metal kavernoznog zvuka, naglašene disonance, ali i hiperprecizne, tehničke svirke. Martröð ovde zvuče kao ekipa koja je blek metal sažvakala, progutala, povratila, ispljunula pa ga sada pažljivo, laboratorijski proučava i u njemu nalazi fascinantne dimenzije koje kolege, zauzete borbom sa svojim instrumentima ne umeju da zapaze. Album je – sa svega četiri poduže pesme – i kompleksan i epski monumentalan i teatralan, ali sve to na iznenađujuće sveže, uzbudljive načine, ostavljajući većinu savremene blek metal produkcije u limbu reciklaže i prosečnosti. Lepo:

https://martrod.bandcamp.com/album/draums-nir-eldsins

Kanadski Magickbath svira, načelno, black metal, ali njihova muzika je haotična, raznovrsna i u stvarnosti se nalazi negde između panka, alternativnog metala, blek metala i avangarde. Album A Ritual Washing je intrigantno shizofren u svojim kompozicijama ali ipak emituje utisak da ovi ljudi znaju šta rade, kreirajući bizarnu priču kroz seriju kratkih, nasilnih vinjeta. Zanimljiva ploča a po ceni koju sami odredite:

https://magickbath.bandcamp.com/album/a-ritual-washing

Poljaci Königreichssaal su jedan od retkih blek metal bendova koji mogu da me uplaše – svojim izgledom ako već ne muzikom – ali koji i u muzičkom smislu uvek nude osobena i interesantna iskustva. Najnoviji EP, Loewen II ima četiri pesme u manje od dvadeset minuta teškog, mučnog a zarazno zabavnog blek metala. Siroviji od poljskog mejnstrim proseka a opet sofisticiran i u konceptualnom i u muzičkom smislu, ovo je materijal neočekivano velike dubine i ozbiljnosti. Ne propustiti:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/loewen-ii

Brazilski jednočlani – i sasvim opskurni – blek metal projekat Pacto Negro je omaž blek metalu devedesetih „when Black Metal was pure instinct — cold, raw and transcendental.“ I sasvim je simpatičan. Demo snimak  Sob o manto da noite (demo I) nije najinventivnija stvar na svetu ali jeste srčan, punokrvan blek metal uradak koji od svoje sirovosti pravi vrlinu a od melodičnosti ranjivu, ali i sirotinjski epsku fasadu da se iza nje krije. Slatko je to:

https://pactonegro.bandcamp.com/album/sob-o-manto-da-noite-demo-i

Karhunvartijan Tyhjiö su bizaran, neki bi rekli tipično finski, blek metal projekat, izrastao iz kućnog eksperimentisanja čoveka po imenu Sakari Forsman a koji svira u još par podzemnih projekata. Debi album benda, The Shameful Light ima i trombon u postavi, čisto da znate, ali dobar deo ove muzike je propisni, sirovi, garažno epski, pa na momente i razarački blek metal koji je lako voleti:

https://karhunvartijantyhjio.bandcamp.com/album/the-shameful-light-2

No One Knows We’re Dying je prilično mračan naziv za album kada znate da je bend koji ga je potpisao iz Ukrajine. Morbonoct su se od početka rata preselili u Poljsku ali sentiment propasti je i dalje tu i ovaj, peti album benda za pet godina nudi pet dugačkih pesama progresivnog, ambicioznog blek metala rađenog striktno studijski, bez fiksacije na „sirovost“ i „tr00“ zvuk koji bismo vezivali uz tradiciju. Morbonoct pišu dugačke, složene pesme i mada ne mislim da su na nekoj krvarećoj oštrici avangarde, ovo je dovoljno zabavna i zanimljiva muzika da je preporučim i pored njene skromne produkcijske dimenzije:

https://morbonoct.bandcamp.com/album/no-one-knows-we-re-dying

Isto iz Ukrajine su Windswept a ovo je u stvari projekat trojica članova uvaženog benda Drudkh, koji radi od 2017. godine. The Devil’s Vertep im je treći album i, kako nagađate, ovo je okrenutije tradicionalnom blek metalu, sa dosta uticaja zvuka devedesetih. No, naravno da ovde ima i dosta melodičnosti i da bend donosi ono što volite kod ukrajinskog i generalno slovenskog metala, dakle, emotivnost i sve to, ali u jednoj relativno jednostavnoj, svedenoj, dakle ugodno sirovoj aranžmanskoj formi. Prijatno je, a i ovo je izdao Season of Mist a oni znaju šta rade:

https://windswept.bandcamp.com/album/the-devils-vertep

Bugari Dimholt sviraju moderni, dosta atmosferični blek metal, no treći album, MetaForm im odiše zrelim shvatanjem aranžmana i ima solidan miks. Zvuk je, dakle, dovoljno čvrst i definisan za moje potrebe a da i dalje ima tu atmosferičnu prozračnost, dok je sama muzika možda ne stoprocentno po mom ukusu ali ukazuje na to kako se može ići u smeru post-blek metala a da se ne izgubi baš sve što blek metal čini uzbudljivim ZA MENE. Dakle, ima emocije i kontemplacije ali ima i žestine:

https://dimholt.bandcamp.com/album/metaform

Poljaci Kra su mi i bliži po zvuku i pristupu. Iako i njihov debi album, Pogrzebanych nocą złudzeń ima atmosferični blek metal negde u svojoj deskripciji, ovo je značajno rifaškija, tehničkija pa i ŽEŠĆA ploča od proseka. Ljudi sviraju zapravo iznenađujuće gruverski sa nekakvom death metal osnovom u ritmovima i njihovoj smeni a da su gitare i vokali čist blek metal i to je vrlo lepa kombinacija. Uzbudljiv, dinamičan i zabavan album:

https://kraofficial.bandcamp.com/album/pogrzebanych-noc-z-udze

Meksički Hierophany rade već oko dve decenije ali uglavnom pod imenom Black Hate. Ove godine je ime promenjeno, a B.G. Ikanunna, lider, i prvih nekoliko godina jedini član benda, je ubacio u višu brzinu. Tako je album Tenebrario jedna apsolutno epska i impresivna ploča moćne svirke, ambiciozne muzike, čak solidne produkcije. Ovo jeste moderni blek metal, sa dosta teatralnog zamaha, ali je on i dostatno demonski i savršeno satanski usmeren da opravda „orthodox black metal“ tag kojim bend kiti svoju Bandcamp stranicu. Album je napisan autoritativno, odsviran žestoko i zabavan od početka do kraja, pa, evo, poslušajte taj, jelte, trijumf:

https://hierophanytemple.bandcamp.com/album/tenebrario

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Ahh, Grci. Hostal Handshake postoje skoro četvrt veka a imaju samo jedan album iz 2007. godine. No, Stone Oracle, drugi album, izlazi početkom Januara, a dostupan nam je za preslušavanje putem omiljenog Jutjub kanala. Ovo je bogata, pa i neuredna ponuda od šesnaest pesama i preko osamdeset minuta stoner roka i drogiranog posrtanja. Sa Grcima uvek očekujete meru formalne discipline u ovoj muzici i Hostal Handshake je imaju ali su siroviji i haotičniji od proseka i to ih izdvaja. Naravno, njihov osnovni šarm, pisanje dobrih rok pesama, je i dalje prisutan:

https://hostalhandshake.bandcamp.com/album/stone-oracle

Italijani Sator na svom petom albumu, The Dying Light, satiru sve ispred sebe sa priličnim entuzijazmom. Ovo je sludge metal koji ima gruv i ume da se zabavlja, ali koji je dovoljno agresivan da vas polomi ako se opustite. Bend ima dinamičan miks i master tako da muzika nije sva spakovana u betonsku kocku i zavitlana u vaše lice svom snagom, ali The Dying Light je baš zato opasna ploča, jer zna kako da vas primami obećanjem dobrog provoda a onda izgazi. Uživajte uz Sator, ali odgovorno:

https://dusktone.bandcamp.com/album/the-dying-light

Witches Brew se iz ove godine ispisuju trećim albumom čileanskih King Heavy. Naslovljen Atlantic Reborn ovaj album stiže sedam godina nakon prethodnog i zapravo je kolekcija različitih neobjavljenih snimaka od koji su neki i poslednji urađeni sa pevačem po imenu Luce koji je umro 2022. godine. Ovo je kontemplativni doom/ heavy metal, rifaški i gruverski nastrojen ali i prilično hermetičan u svom izrazu. Meni se dopada jer ima jednu old school neposrednost i ako je teatralan to je na bazi propisne, znojave svirke a ne puke „atmosferičnosti“ koju savremeni bendovi grade jednostavnim, često banalnim harmonijama i, mislim, SIMPATIČNO je sve to:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/atlantic-reborn

Za nizozemski Throw Me In The Crater verovatno nikada niste čuli a oni su se raspali. Bez ikada snimljenog albuma, bend se od publike rastaje EP-jem sa dve pesme, Nuclear Volcano, koje su ležale na nečijem hardu poslednjih pet godina. I, evo, odlične su, sa dobrom, teškom produkcijom i ugodno sporim sludge-doom rifovima koji se preko slušaoca valjaju mučno a opet nekako senzualno. Odlično:

https://throwmeinthecrater.bandcamp.com/album/nuclear-volcano

Da bi bilo manje strašno a više umiljato, možete odmah preći na Hadal Sherpa. Ovaj finski psihodelični rok bend ima jako ugodan, a i dalje dovoljno mišićav zvuk, mnogo lepih harmonskih ideja i generalno simpatičan gruv. Album Memoria ima i duže pesme sa dosta prostora da se u njima izgubite i zalutate kroz bespuća sopstvenog poremećenog uma, ali i one su prijatne i jako relaksirajuće, nudeći vam ponekada i energične, užurbane džemove, ali nikada po cenu vašeg duhovnog mira. Meni je ovo, krunisano skoro dvanaestominutnom naslovnom pesmom na kraju, veoma dobro:

https://hadalsherpa.bandcamp.com/album/memoria

shitshitshit su iz Berlina ali samo dva člana su Nemci. Prvi EP, Bad Vibes dosta stručno šalje loše a opet zarazne vibracije sludge metala, doom metala, psihodeličnog roka i faz roka generalno ka slušaocu koji voli da ga tretiraju grubo i bez poštovanja za njegovo ljudsko dostojanstvo, ali materijal je ipak uredno produciran, dostatno lo-fi gruverski i generalno simpatičan:

https://shitx3.bandcamp.com/album/bad-vibes

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Kolumbijski trešeri Aqueronte su svoje dosadašnje singlove – sve iz ove godine – skupili na jedan EP, Ríos de sangre, kako bi vam bilo lakše da ih čujete. I, mislim, lako je a i lepo je – ovo je pristojan moderni thrash metal sa prstohvatom heavy metal melodičnosti, svirka je čvrsta i disciplinovana a produkcija vrlo solidna. Aqueronte imaju s čim da izađu u čaršiju i vredi ih dalje pratiti:

https://aquerontemetalcombativo.bandcamp.com/album/r-os-de-sangre

ThousandDead sa Krita su negde između hardcore thrasha i propisnog thrash metala, sa malo metalcore začina. Osam godina nakon prvog albuma, njihov drugi album, Grimness of This World ima deset ambicioznih, podugačkih pesama koje smenjuju gruv i krljačinu na jedan sasvim prihvatljivo dobar način, sa puno simpatično tenzičnih rifova, grubim vokalom i pristojnom produkcijom. Generalno je ovo slatko:

https://1000dead.bandcamp.com/album/grimness-of-this-world

I švedski Moth na svom debi albumu Ruina smešta svoju muziku negde između crossover thrasha i „čistog“ thrash metala. A što je u nekoj rezultanti ipak krosover, jelte. Enivej, bend svira duže od deset godina, ima dosta kraćih izdanja i Ruina je jedna zrela ploča izgrađenog zvuka, kvalitetne produkcije i zrelih pesama. A ima fine rifove, zadovoljavajući moš-faktor i sve što treba:

https://moth026.bandcamp.com/album/ruina

Australijanci Head In A Jar sviraju thrash metal kao da je 1988. odina a oni imaju po nežnih osamnaest i puni su energije i entuzijazma. Njihov treći album, Unbelievable Violence, uprkos imenu zapravo puca od dobrog raspoloženja i atmosfere skejterske žurke sa svojih trinaest relativno kratkih, ekonomičnih pesama prepunih nervoznih, pokretačkih rifova, čestih smena tempa, sviranih u visokoj brzini i isporučenih bez rezervi, glume i kalkulacija. Ovo je pošten, iskren treš metal u tradiciji Exodus i Vio-lence, baš kako bog zapoveda i ja sam, neiznenađujuće, uživao:

https://headinajar.bandcamp.com/album/unbelievable-violence

Fright iz Filadelfije su novi bend članova Monster X, Devoid of Faith, JBA, Pariiah, Citizens Arrest i još mase bendova, dakle, ekipa sa decenijskim iskustvom u sviranju hardkora. Debi album, naslovljen  Unscripted in Chaos je stoga vrlo ubedljiva ploča nečeg što možemo zvati crossover thrashom ili samo hardcore thrashom, ali kako god da ga zovemo ovo su dvominutne pesme jakog tempa, brijućih rifova, nezaustavljive inercije kretanja napred. Fright ne filozofiraju mnogo, nego znojavo i jako krljaju i to je prelepo:

https://frighthrash.bandcamp.com/album/unscripted-in-chaos

Martirio su, pak, mlađi hardkorpank bend iz Fresna u Kaliforniji sa kasetom za Transylvanian Recordings. Fuerza Ancestral ima sedam tenzičnih, furioznih pesama na Španskom sa jednostavnim rifovima i još jednostavnijim aranžmanima. No, Martirio imaju onu izvornu pankersku spontanost i napaljenost i ovo materijalu daje autentičnu crtu, a zvuk je prilično dobar. Ako kupujete daunloud, plaćate koliko želite:

https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/martirio-fuerza-ancestral

Lost Evidence su bend iz Mineapolisa „combining hard rock beats, punk rock melodies, alternative rock dynamics, along with groove, power, harmonies and grunge attitude“ a što je mnogo reči da se kaže da sviraju pank rok. Album Exhibit A ima čak i zaokruženo „A“ na omotu i muzički je ovo dobar, karakteran pank rok koji sviraju solidni, solidno producirani muzičari.

https://lostevidence.bandcamp.com/album/exhibit-a

Česi Dissected Flesh imaju sasvim simpatičan debi album, Deliverance in Suffering sa dvanaest pesama žestokog deathgrinda. Ovo je odsvirano vrlo srčano, pesme su old school i primitivne ali tehnički izvedene besprekorno, a produkcija je kao da dvadeset minuta udarate svinjski but čekićem za meso. U pozitivnom smislu!

https://dissectedflesh.bandcamp.com/album/deliverance-in-suffering

Finski death-grinderi Cadaveric Incubator imaju split sa Hemorrhoid, ali ne onim našim nego sa Hemorrhoid iz Portlanda u Oregonu. Enivej, Finci imaju dve okej pesme u prepoznatljivom old school stilu, a od kojih je druga obrada jednog od bendova koji se zovu Barbatos. Ne znam kojeg, ali ovo je crustpunk odsviran u grindcore stilu, sasvim na mestu. Hemorrhoid i sami imaju dosta old school zvuk, kao malo tehničkiji Blood, recimo, i sa tri pesme nude vrlo klasičan sirovi deathgrind ugođaj što će moja generacija znati da ceni:

https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/split-w-hemorrhoid

https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/split-with-cadaveric-incubator

Već sam pisao o kanadskom jednočlanom pornogrind projektu Girlcock, a koji, sasvim prirodno, radi jedna trans-žena i pravi prilično zabavna izdanja. Jer, muzički ovo je DOBAR, ne sad nešto superinventivan, ali DOBAR goregrind, sa solidnom kućnom produkcijom i dobrim rifovima, a pesme na novom minialbumu, Femme Fatale Fuck Machine su zapravo zrelije i ambicioznije od onoga što smo čuli na prethodnim izdanjima. Mislim, i dalje je to mošerski goregrind koji se sureće sa slamming death metalom u vrelini, jelte, turskog kupatila, ali autorka je batalila porno-semplove i usredsredila se na pesme i to je sada sedam komada jeftine ali ugodne seksi-zabave:

https://girlcockgrind.bandcamp.com/album/femme-fatale-fuck-machine

A imamo i vrhunski grindcore iz Sijetla sa novim albumom benda Smearing. Naslovljen  Acts Of Service on ima deset pesama vrlo kvalitetnog, vrlo tehničkog grinda, sa sociopolitičkim temama i odličnom produkcijom. Smearing su onaj platonski ideal makar jedne struje u grindcoreu, gde imate dobre muzičare i misleće intelektualce da sviraju muziku koja ide petsto na sat i to je SJAJNO:

https://smearing.bandcamp.com/album/acts-of-service

A onda, mislim, moram opet da hvalim Season of Mist jer tu nam je i novi EP finskih grindcore veterana Rotten Sound. Sa ovim ljudima uvek tačno znate šta dobijate i Mass Extinction ne odstupa od obrasca, ali, mislim, to je DOBAR obrazac sa pesmama niskog štima i masivnog zvuka koje se kreću između mitraljeskog, zaslepljujuće brzog blastbita i lepljivog, mošerskog gruva. Rotten Sound imaju prepoznatljivu teksturu, prepoznatljivu, bolnu vokalnu tehniku koju već duže od tri decenije isporučuje Keijo Niinimaa i svest da grindcore ne treba da previše komplikuje pa Mass Extinction nema ni jednu pesmu koja dobacuje do dva minuta. Proslava:

https://rottensound.bandcamp.com/album/mass-extinction

The Burial Ground sa Floride imaju skoro  pola tone žive vage kad izađu na binu a imaju i svoj prvi EP, The Burial Ground. Ovo je gruverski, blago melodični death metal, ne nužno sasvim ugođen sa mojim ukusima, ali dobar. Pet je to solidno produciranih i odsviranih pesama jasne ambicije da vas ubace  u ugodno kretanje, što glavom, što drugim delovima tela, srednjeg tempa – sa povremenim bržim ispadima – i lepih gitara. Samo je nedinamični zvuk bubnja nešto što „objektivno“ mogu da zameram, a ostalo je bez greške:

https://theburialground.bandcamp.com/album/the-burial-ground-ep

Odlični su njemački Temple Of Dread sa svojim novim EP-jem, Verminous Sodomy. Mislim, naslov je užasan, ali dve pesme koje se ovde čuju su apsolutno predivan old school death metal po šnitu Obituary i Morgoth, onako, sa odličnim rifovima i neodoljivim gruvom tako da, ko voli, OBOŽAVAĆE:

https://templeofdread.bandcamp.com/album/verminous-sodomy

Demonist i Infamie su francuski death metal bendovi sa split EP-jem The Infamists a koji je pitak, nepretenciozan, pristojno snimljen i pun energičnih rifova i entuzijastične svirke. Demonist su mošerskiji, plesniji death metal, Infamie imaju malo black i thrash elemenata ali solidno se sve to uklapa i prijatno je na gomili. E, sad, izdavač ne nudi digitalni daunloud kao posebnu kupovinu a desetoinčni vinil se rasprodao, no ovo svejedno vredi čuti :

https://cryptofdrgore.bandcamp.com/album/the-infamists

Endless Curse je njemački death metal trio sa dva albuma iza sebe i novim EP-jem, Disgusting Existence, a koji je, pa, prijatan. Ovo je kompetentan, mošerski death metal sa čvrstim ritmovima, solidnim rifovima, pesmama koje su tečne i prijatne uprkos čestim promenama ritma i tempa. Endless Curse dobro razumeju medijum i stil u kome rade i mada ne izmišljaju nešto posebno novo i originalno, nude muziku koja se lepo sluša:

Fleshvessel iz Čikaga imaju intrigantan drugi album fokusiran na mit o Sizifu i njegovu prkosnu tvrdoglavost kao metaforu za ljudsko stanje. Obstinacy: Sisyphean Dreams Unfolded je ploča sa samo četiri ali dugačke kompozicije u kojima se mešaju ekstremni metal, džez, ambiciozni (kvazi)operski elementi… Generalno, ovo su dugački, kompleksni komadi žanrovski agnostični i postmoderni na najbolji moguć način, čime hoću da kažem da sva pravila bivaju podređena pravilu da muzika mora da ima smisla. Pritom, svirka je IMPRESIVNA a zvuk prilično dobar kako i mora da bude da se ova gomila ideja i pristupa sakupi u nešto funkcionalno, sa sve klarinetima, fagotima, violama, gomilom portorikanskih tradicionalnih instrumenata. Fleshvessel se moraju pohvaliti za inventivnost i smelost a izdavač, naravno italijanski I, Voidhanger, prepoznati kao firma koja i dalje drži visok nivo avangardne ponude u metalu.

https://fleshvesseldm.bandcamp.com/album/obstinacy-sisyphean-dreams-unfolded

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/obstinacy-sisyphean-dreams-unfolded

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Chat Pile nastavljaju sa izbacivanjem manje formalnih izdanja koja su svejedno veoma vredna svačije pažnje. Najnovije je živi album, Chicago 10.18.2023, odlično snimljen i vrhunski odsviran nastup od pre dve godine u čikaškom Sleeping Villageu. Kombinacija noise rocka i sludge-metal pristupa koji bend baštini je, naravno, u sirovoj, odličnoj formi i sa trinaest pesama u ponudi ima da se provedete OPASNO dobro:

https://dungeonearth.bandcamp.com/album/chicago-10182023

Underbelly iz Oksforda ima u zvuku malo postpanka, malo psihodeličnog roka i nekako se udobno smešta između Hawkwind i Killing Joke, sa dosta gruva, ozbiljno udaračkih rifova i jake dinamike. X je naslov minialbuma kojim ovaj projekat našoj pažnji preporučuje svoj rad i ja volim ovaj sirovi, anarhični a ipak rokersko-metalski pravoverni zvuk:

https://underbelly2112.bandcamp.com/album/x

Londonski kvartet Vulcan za sebe kaže da svira „na rifovima zasnovani old school heavy metal sa strašću i gruvom.“ To je istina kao što je istina i da četiri pesme na EP-ju/ demo snimku Black Blues ne umiru od neke originalnosti. Bend ih svira više nego korektno ali ovo su za sada ne previše razrađene ideje od kojih će, inšalah, biti nešto u nekoj doglednoj budućnosti. Ljudi svakako imaju zanat u rukama, kao i vrlo dobru pevačicu i nadam se da uskoro čujem još ponešto od Vulcana:

https://vulcanlondon.bandcamp.com/album/black-blues

Bygone iz Bostona imaju debi album, isto Bygone, i to je jedna stamena komadina prilično staromodnog hard roka i hevi metala kakav se svirao početkom osamdesetih bez stida, visoko podignute glave, što se glasnije moglo. Ljudi znaju šta rade i mada nemaju neku skupu produkciju, pišu pesme koje su na onom osetljivom mestu između bluza i sliza a koje je znalo da zapali radijske top liste u svoje vreme. Dakle, ako volite old school AOR, hard rok, neonski metal itd, Bygone su vaš plesni partner za danas:

https://bygonerocknroll.bandcamp.com/album/bygone

Dok ste u tom raspoloženju, preporučiću vam i Lost In Hollywood Again, a što je, i po imenu nagađate, živi album postave Graham Bonnet Band a koju predvodi, harizmatični, neki bi rekli i legendarni pevač Graham Bonnet. Bonnet je, naravno, pevao u više istorijskih postava kao što su MSG, Alcatrazz, i Rainbow pa je ovaj album i sastavljen od pesama tih bendova u obradama koje svira ekipa prekaljenih tezgaroša (uključujući Alcatrazzovu izvrsnu bivšu basistkinju Beth-Ami Heavenstone) pred publikom losanđeleskog isto legendarnog prostora Whisky A Go Go, Avgusta prošle godine. I, mislim, ovo je izdao Frontiers tako da TAČNO znate šta dobijate. Ja sam, naravno, generacija koja je ove stvari slušala u osetljivim godinama, imam predintelektualnu, visceralnu reakciju na Grahamov glas – koji i u poznim godinama ima raspon, snagu i bogatstvo boje – i prija mi taj umiveni, blago sleazy, AOR/ hardrokerski zvuk. Ima nečeg simpatičnog u tome da sedi muškarac u odelu sa kravatom i tamnim naočarima u mikrofon SNAŽNO ispaljuje radio friendly hard rok iz ranih osamdesetih i moja jedina zamerka je grozan, očigledno AI-generisan omot albuma.

Blazon Stone su se vratili u studio posle nekoliko godina izbacivanja ekskluzivno živih snimaka. Treasure Hunt je, sa svoje četiri pesme, ako smem da primetim, za prsa ispred konkurencije u domenu žanra piratskog metala, sa kvalitetnijim kompozicijama, originalnijim temama, organskijom produkcijom i izvedbom koja je karakternija od većine onog što nude kolege. Šveđani znaju, a sad znate i vi:

https://blazonstone.bandcamp.com/album/treasure-hunt-ep

ALBUM NEDELJE

Ahhh, nekada vredi biti strpljiv, pogotovo kada vas smara tehnički, brutalni death metal koji od drveća zaboravlja na šumu i čeznete za nečim muzički impresivnim ali pre svega dobro NAPISANIM. Lust Of Decay iz Severne Karoline se sa svojim četvrtim albumom, Entombed in Sewage vraćaju posle skoro pune dve decenije pauze i ovo je jedna dobrohotna žurka od prvog do poslednjeg takta. Lust Of Decay potiču iz grajnderske tradicije nervoznih aranžmana, čestih promena ritma i tempa i svirke u visokom tempu, ali album je napisan METIKULOZNO, sa pesmama koje svoju visoku tehničku ekspertizu koriste na najplemenitije načine, dajući slušaocu intrigantno kompleksne aranžmane i interesantne narative. Volim kada je bend ovako pažljiv u pogledu svakog detaljčića i ukrasa a da su istovremeno kompozicije zrele i da njihova složenost radi u korist neke više, sveobuhvatnije vizije. Plus, bend ima odličnu produkciju gde zvuk kao napravljen od prenapregnutog betona ipak ima dovoljno slojevitosti i širine da se svaki instrument čuje posebno i da čujete svaki trik koji ljudi ubace u miks. Izvrstan album izvrsnog death metala za death metal sladokusce:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/entombed-in-sewage