Ove i naredne nedelje će ovi metal pregledi biti malo skromniji jer sam na putu. Unapred hvala na razumevanju i idemo.

Deo 1: BLACK METAL

Katalonski Ter je zanimljiv projekat kombinovanja lokalnog folk nasleđa i blek metala u jednom vrlo kućnom produkcijskom ambijentu. Drugi album ovog mahom solo projekta, El Darrer Galop je otud zanimljivo napisan i dobro odsviran – pogotovo su žensko-muški multitrekovani vokali koji pevaju u tradicionalnim harmonijama dobar element muzike Tera – ali i produciran ambiciozno koliko je to moguće u partizanskim uslovima. No, ograničenja se primećuju i ovo je bend koji zaslužuje malo skuplji studijski tretman jer mu je muzika prepuna svežih ideja:

https://terband.bandcamp.com/album/el-darrer-galop

Danci Vætte su snimili svoj prvi EP, Epos, i to su četiri pesme razigranih veselih folk-motiva i blek metal vokala. Nije to sad nekakav jedinstven spoj, naravno, ali Vætte imaju dobar zvuk, žustro sviraju i te poletne narodnjačke teme ulaze u uvo. Lepo:

https://vaette.bandcamp.com/album/epos

Langenneet je finski jednočlani blek metal bend koji se pre svega bavi palim anđelima u svojim pesmama. Treći album, Kajastus se bavi trećom sferom palih anđela i nabraja imena kao što su Belphegor, Nisroch, Ananael, Moloch, Adramelech, Astoreth, Ramiel i Dagon. Dakle, ako vam treba da se podsetite mitologije i katehizisa, ovo je dobro štivo, a i inače je pristojan, sveden, jednostavan ali dobro urađen blek metal koji voli rif i agresiju. Nije ovo ni najbrži ni najtehničkiji ni najejstravagantniji blek metal album koji sam čuo ove godine, nije ni PRETERANO maštovit, ali je okretan, nije dosadan i ima karakter a to je lepo. Plus, produkcija je sasvim adekvatna:

https://langenneet.bandcamp.com/album/kajastus

Gravescape su iz Tuluza ali njihov black-death metal ne zvuči onako kako uobičajeno opisujem francuske bendove iz ove branše. Debi album ove trojke, Sinister Occultation of Endless Entropy, ne emanira dekadentnu energiju i eklektičnu maštovitost što ih ja asociram sa francuskom black metal scenom, mada to ne znači da je loš. Ovo je sirovi, old school black-death sa adekvatno jeftinim, dinamičnim zvukom i mnogo mračne, zagrobne atmosfere. Preteći rifovi, mrtvački gruv, vokali s onu stranu groba – sve je to simpatično ako već ne inovativno. A i koza na omotu je slatka:

https://gravescape.bandcamp.com/album/sinister-occultation-of-endless-entropy

Ahhh, moj omiljeni ruski projekat je šutao tri godine ali pred kraj 2025 nam stiže novi album benda Блёв, naslovljen Смрад гниения (The stench of decay) i to je vrhunski blackened grindcore, kako nas je ovaj čovek iz Voronježa i navikao. Zapravo, malo je i vrhunskiji nego na prva dva albuma jer je Смрад гниения i napisan i produciran nešto zrelije nego prethodne ploče, sa deset sigurno, raskošno urađenih pesama i još uvek jako komprimovanim ali ipak nešto toplijim zvukom. Urnebesno agresivno, ali puno odličnih rifova i kvalitetnih aranžmana, ovo se ne propušta.

https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/the-stench-of-decay

Finski trio Verilehto svoj blek metal postavlja na folklorne osnove ali ovo nije uobičajeni, raspevani folk metal. Drugi album benda, Aarnihauta je neugodan, napet, sa puno tritonusa i disonanci na gitarama i ritualnog vrištanja tamo gde biste očekivali napeve. Zajebano:

https://verilehto.bandcamp.com/album/aarnihauta

Apsolutni pokolj i slavlje black-death metala stiže na split albumu teksaških Wyrmvold i paragvajskih Glorification. Ovo su sve jako iskusni muzičari sa gomilom drugih aktivnih i bivših projekata i sa obe strane albuma Twin Deathdragon Annihilation čuje se samo najbješnji, najagresivniji war metal koji ruši sve pred sobom i posle se vrati da utaba zemlju. Oba benda sviraju urnebesno dobro, oba imaju solidnu produkciju i oba vam nude bestijalno pustošenje koje će vam ubrzati puls i spremiti vas za akciju. Kakav provod!

https://wyrmvold.bandcamp.com/album/twin-deathdragon-annihilation

Ako nekom to nije bilo dovoljno agresije i blasfemije, tu su Portugalci Azzaya sa svojim novim EP-jem, Infernal Blasphemia. Ovo je satanski, zujeći blek metal koji se ne bavi savremenim idejama atmosfere i blackgaze emotivnosti. On krlja, gazi, dere se i slavi Satanu kao simbol vrhunske slobode. Fer. Gabriel Warmann, koji sve ovo piše i svira ima na većini od ovih sedam pesama neke dobre goste i sve je bučno i raspoloženo:

https://azzayabm.bandcamp.com/album/infernal-blasphemia

Blut Aus Nord su izdali novi album, svoj šesnaesti u preko već trideset godina dugoj karijeri i Ethereal Horizons je i neka vrsta novog platoa za ovu avangardnu blek metal ekipu. Time hoću da kažem da su elementi psihodeličnog roka i metala koji su prodrli u muziku Blut Aus Nord u relativno skorom periodu ovde fino izbalansirani sa propisnim blek metal sadržajem i da sve to, kada se napravi i avngadni otklon, sada vrlo lepo sedi jedno uz drugo i ponaša se pristojno. Ovo je vrlo melodična, pa i nežna ploča  i bend sa dosta autoriteta radi atmosferični blek metal koji ne zvuči kao ono što danas rade mnoge mlađe kolege, već kao da su BAN nekako sami došli do većine ovih rešenja. Meni je to jako solidno:

https://blutausnord.bandcamp.com/album/ethereal-horizons

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Frozen Planet….1969 se vraćaju posle duže pauze, isporučujući još jedan album psihodeličnih instrumentalnih džemova. Echoland je nešto mirnija, i intimnija ploča od onih koje smo prethodno slušali ali ona i dalje ima tu neposrednu, spontanu energiju power-trio ekipe utemeljene u ritmu i bluzu koja istražuje zaumne hipnagogičke predele i lepo se sluša:

https://peppershakerrecords.bandcamp.com/album/echoland

Dopadljivo zvuče Šveđani Doomherre na svom drugom albumu, Plaguelords, a koji je ploča klasičnog doom metala. Ovde se pod tim misli da je u osnovi i dalje sabatovski hard-blues, da je u razradi ipak dosta melodije i kendmlasovske epike, ali da niko tu nije izgubio osećaj za elegantno, kompaktno i efektno. Zvuk je neobično neagresivan a da opet u gotovom proizvodu dobijamo solidan teški rok sa dosta lepe metal patine.

https://doomherre.bandcamp.com/album/plaguelords

Španci High Sorceress sviraju prljavi, drogirani okultni doom metal/ stoner rock i ako TO volite, ovde ćete uglavnom naći mnogo razloga za radost. Demo snimak  By command of the Necroqueen je sasvim solidno produciran, pogotovo imajući u vidu da je ova muzika izgrađena na prljavštini i jeftinoći a pesme su duge, drogeraške i lepljive. Plus sav taj seksi-imaginarijum…

https://highsorceress.bandcamp.com/album/by-command-of-the-necroqueen

Isto iz Španije su i Doble Sesión Nocturna koji su svoj album Volume II snimili uživo. I prija im. Ovo je jako psihodeličan, hipnotičan teži rok koji više vuče na krautrokerske opsesivne ponavljače nego na nekakav metal. Ali opet, na idealnom je mestu između žanrova da zadovolji obe strane. Drogirano i slatko:

https://doblesesionnocturna.bandcamp.com/album/volumen-ii

Nizozemci Spacejunk Mafia na istoimenom debi albumu sviraju prijatan psihodelično-stonerski gruv. Ovo su instrumentalne pesme zamišljene kao atmosferični kosmički džemovi, producirane prilično prirodno u svedenom, ali ekspanzivnom zvuku klasičnog rok-trija. Ima tu malo postrokerske izmaglice ali je meni prijatno i lepo curi:

https://spacejunkmafia.bandcamp.com/album/spacejunk-mafia

Thou Hast Done Nothing je debi album za Francuze Nornes i njihova svirka me je fino podsetila na klasični Peaceville Doom Metal iz ranih devedesetih. U tom smislu, ovo je kao neka savremena, francuska, ali tim šarmantnija verzija muzike kakvu su pravili My Dying Bride i Paradise Lost dok još nisu postali veliki. Ovo je lepo napisano, lepo producirano, generalno svedeno i dobro:

https://nornes.bandcamp.com/album/thou-hast-done-nothing

Things Seen But Always Hidden je drugi album za britanski sastav Suffering i ovo je vrlo solidan album vrlo mučne muzike. Suffering mešaju spori, elegični doom metal sa black metal ekspresivnošću i rezultat je superiorno neugodna ploča koja ne mora da ima ni prebudžen zvuk ni najniži štim na svetu da zvuči kao da samim slušanjem otvarate vratnice pakla:

https://suffering.bandcamp.com/album/things-seen-but-always-hidden

Altar of Worship je split album britanskih Iron Void i američkih Ordoruin i možda se iz naslova može naslutiti, ovo je zapravo materijal posvećen obožavanju starog (još uvek aktivnog) britanskog benda Pagan Altar. Oba benda imaju po jednu svoju studijsku pesmu, po dva komada urađena uživo na istom koncertu i po jednu studijsku obradu Pagan Altar. Sve je to spor, elegantan, punokrvan doom metal kakav je milina slušati pa izvolite:

https://ironvoid.bandcamp.com/album/altar-of-worship

II | Bleak je drugi album za njemački Vast Pyre i ovo je ponovo mučno, teško, sporo, jebeno. Ljudi pišu dugačke pesme koje, iako imaju propisne rifove i kompletan rokenrol inventar zapravo zvuče tuđinski, hipnotično, bolesno, na ime mnogo ponavljanja, odjekivanja, opsesivnog insistiranja na jednom tonu itd. Zvuk je abrazivan ali ne ludački težak već više psihotično faziran, baš koliko treba da vas izludi. Ovo je kao Black Sabbath na najtežim mogućim opijatima a to je, jelte, veličanstveno:

https://vastpyre.bandcamp.com/album/ii-bleak

Italijani Swarm Chain imaju više epski zvuk a onda i nešto elemenata death metala u svom doomu. Drugi album za ekipu iz Pijaćence je svejedno fino napisan, uspešno kombinuje grubi death metal vokal sa anđeoski čistim pevanjem i šapatom i čini da spora, elegična muzika bude dinamična. OK, dosta je to cheesy ali je duševno.

https://swarmchain.bandcamp.com/album/cernunnos

Berlinski Black Magic Tree imaju IZUZETNO prijatan album stonerskog hard roka, melodičan, energičan a šarmantan i razigran. Terra nije smorena, drogirana ploča hipnotičkog gruva nego punokrvni rokenrol sa mrvicom ’70s glama da lepo zamiriše i moram da priznam da sam, uz lep, prirodan zvuk i dobar miks veoma uživao u ovom materijalu:

https://blackmagictree.bandcamp.com/album/terra

Dope Smoker se vraćaju posle nekoliko meseci svojim novim albumom, Doom Shop i sada je fuzija prljavog, faziranog doom/ stoner zvuka i hip-hopa ozvaničena time što je gramofon naveden kao ravnopravan instrument osnovnom triju gitare, basa i bubnja. Naravno, bend sada ovo radi sa jednim usviranim, prirodnim filingom i osećaj krivog srastanja koji je nosio LXST CΛSSXTTX na Doom Shop je zamenjen prijatnim, familijarnim saundom i lepo fuzionisanim plesnim gruvom. Gareth tu i tamo pomalo peva, sa gramofona se povremeno čuje repovanje ali sve na gomili je klecački, drogirano i jako prijatno. I regularna i instrumentalna verzija albuma se naplaćuju koliko hoćete:

https://dopesmoker.bandcamp.com/album/doom-shop

https://dopesmoker.bandcamp.com/album/doom-shop-instrumentals

Odličan program dobijamo i na debi albumu kanadskih Pale Horse Ritual a koji je naslovljen Diabolic Formation, sa omotom u prelivima bolesno ljubičaste boje kako ništa ne bi bilo nejasno. Pale Horse Ritual sviraju superiorno sporo, elegantno i dominantno, a  zvuk im je zdrav, težak, teksturiran. Ovo je stonerski, okultni doom metal sa jakom bluz osnovom, zrelom psihodeličnom nadgradnjom, mnogo omažiranja Black Sabbath ali dovoljno dubokog okultnog zaranjanja da se ne radi samo o tribjut bendu. Meni je ovo lepo leglo:

https://palehorseritual.bandcamp.com/album/diabolic-formation

Premijum ponuda stoner roka ove nedelje koju krunišu Šveđani Suncraft sa svojim drugim albumom Welcome to the Coven. Ovaj bend je pravo osveženje na ime svoje vizije stoner roka kao inkluzivne muzike koja ne mora da bude samo potraga za savršenom aproprijacijom hard-bluz formule iz doba Black Sabbath. Naprotiv, Welcome to the Coven je ploča na kojoj se standardni, bluzerski stoner rok sa svojim hrskavim fuzz gitarama, zaraznim gruvom i post-hipi melodičnošću divlje ukršta sa pank rokom, post-pankom, blek metalom, klasičnim hard rokom i PUCA od inventivnosti. Ovo je iznenađujuće brza, energična ploča koja ne mora da glumi smorenost i sporost onda kad ima dobre rifove, teme i, uopšte, u svakoj pesmi nešto dobro da vas opčini. Savršeno:

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Triskelyon, u principu studijski projekat dvojice ljudi od kojih je jedan Kanađanin a drugi Brazilac, ima zanimljiv četvrti album, Maelstrom of Chaos. Produkcija manje-više, mada nije rđava za kućne uslove, ali pesme su napisane inventivno sa spojem klasičnog, vrištećeg thrash metala i inventivnih, zabavnih aranžmana koji se ne drže nekakve formule nego rade šta u tom trenutku deluje zanimljivo. Vokale su ovde odradili razni gosti, sve dosta jaka imena kanadske scene, bubnjeve svirala dva čoveka, basove trojica. Naravno, variraju ovde i ideje i stil, ali je element iznenađenja jak adut ove ploče a entuzijazam je nesporan:

https://triskelyon.bandcamp.com/album/maelstrom-of-chaos

WrestleManiacs su simpatična njemačka ekipa koja svira rokerski thrash metal tematski okrenut profesionalnom, jelte, rvanju. Promo 2026 ima samo dve pesme ali to se POŠTENO krlja, energično je, dobro producirano i divljački na jedan uredan način. I Shot Dino Bravo je HITČINA. Jaka preporuka:

https://wrestlemaniacsrule.bandcamp.com/album/promo-2026

Turci Hazardous vrlo kurčevito nastupaju na svom debi albumu, Let There Be Dark. Ovo je old school thrashina po šnitu Dark Angel, odsvirana tehnički perfektno a opet sa finom dimenzijom varvarske, nepoćudne energije koja sve prožima. Dakle, dobijamo i jare i pare sa ovim albumom: vratolomnu, savršenu svirku i dobru produkciju sa jedne strane i besni, „thrash fueled by booze horror and video games“ šmek, kako sebe bend ukratko opisuje, sa druge. Jako moćan debi:

https://hazardous.bandcamp.com/album/let-there-be-dark

Iz Zagreba (ali originalno iz Međumurja) dolaze Bezdan a koji, posle više od decenije rada imaju debi album, Upon the Altar. No, bend je dosta marljivo radio u prethodnim godinama i izgradio reputaciju niskom kraćih izdanja, pa ovaj album izdaje Švedski I Hate i nadam se da će ga čuti NEUMERENO veliki krug ljudi jer je ovo odlično. Bezdan krljaju old school black thrash (pa i malo proto-death metala), ali ne toliko old school da je ovo snimljeno kasetofonom na probi. Zvuk NIJE moderno prebudžen i beživotan ali je propisno studijski obrađen da pruži ovoj brzoj, oštroj, napadačkoj muzici pravu formu kako bismo mi uživali. Bend onda svira brzo, precizno i napaljeno, obezbeđujući izvrsnu zabavu tokom nešto više od pola sata. Moćno:

https://ihate.bandcamp.com/album/upon-the-altar

https://bezdannikaddan.bandcamp.com/album/upon-the-altar

Simpatični su Unhinged iz Bostona sa svojim albumom sirovog, politički vrlo ekspresivnog hardkora. Sinister Forces zvuči kao da je sniman u podrumu, dakle, jeftino i iskreno, ali Unhinged imaju i pristojno sazrelu sludge metal komponentu umešanu u taj svoj hardkor i to je lepo. Podrazumeva se da daunloud plaćate koliko želite:

https://unhinged-bhc.bandcamp.com/album/sinister-forces

Slatki su i Indonežani Karmax sa svojim EP-jem Sambartaka. Ovo je pet kratkih pesama metaliziranog hardkora, ali dosta stare škole. Bend ima i brzinu i gruv i očiglednu ljubav ka predlošcima osamdesetih godina prošlog veka, pa ako volite Ratos De Porao i rani Cro-Mags, ovde ćete naći malo sreće:

https://kidfightermusic.bandcamp.com/album/sambartaka

Čileanci Hollow Humanity već nazivom svog albuma, Until Every Cage Is Empty jasno signaliziraju da ćemo slušati nekakav teški, zajebani veganski metalizirani hardcore. Tako i jeste, ovo je ploča teškog, mošerskog metalcorea sa elementima beatdowna, usmerena na oslobađanje životinja i generalno bes izazvan ljudskom pohlepom i društvenim sistemima  koji je ohrabruju. Zvuk je veoma čist, svirka skoro robotski precizna i sve je to prilično dobro a plaća se koliko želite:

https://hollowhumanity.bandcamp.com/album/until-every-cage-is-empty

Nemci Falsetrip su spontaniji i pankerskiji na istoimenom albumu, no i ovo je metalizirani hardcore ali sa možda više naklona ka klasičnom thrashu, pa i Motorheadu. Svakako solidan zvuk i dobar provod ako se dobro provodite uz loše raspoložene momke koji ljuto udaraju. Bar se plaća koliko hoćete:

https://falsetrip.bandcamp.com/album/falsetrip

Isto Nemci Ultrablut prže besan očajan post/hardcore na EP-ju nazvanom samo EP 2025. Ovo je veoma dobar veoma fino osmišljen, odlično odsviran, odlično produciran materijal muzike koja je koncepcijski pametna, aranžmanski zrela, nekako istovremeno i odrasla i jednostavna i neposredna. Meni jako dobro:

https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/ep-2025

Warand su moskovski d-beat hardcore bend sa teškim, debelim zvukom i niskim štimom. Album  Lifeless world nudi prijatan crustpunk provod u kome se Discharge, Venom, Motorhead i rani Slayer sipaju u istu čašu, sve se dobro promeša i ispije bez stajanja. Svirka je odlična, zvuk odličan, pevanje je na Ruskom i sve je perfektno:

https://warand.bandcamp.com/album/lifeless-world

Pa onda imamo Fince Gray State sa istoimenim EP-jem koji razvaljuje. Ovo je metalizirani hardcore thrash sa debelim, teškim, death metal zvukom i lepršavom, brzom svirkom. Tri pesme, od kojih je jedna očigledna aluzija na Obsidianovu igru Pillars of Eternity i beskompromisno krljanje od početka do kraja, sve je kako treba:

https://graystatehc.bandcamp.com/album/gray-state

Turski DIY trio Kebabblast sebe naziva grindcore bendom ali njihov drugi album, Grindfather Part II – a prvi je bio u Septembru – ima mnogo death metal i melodeath elemenata. Da se nađemo na deathgrind klasifikaciji i da kažemo da je ovo dovoljno zabavno u izvedbi i sasvim solidno producirano za kućnu radinost. Naplaćuje se u skladu sa vašim preferencama:

https://kebabblast.bandcamp.com/album/grindfather-part-ii

Ruineum su simpatični slovački doom-death bend osnovan 2019. godine i sa prvim demo snimkom iz 2022. Novi demo, Urn Burial je praktično album, sa sedam pesama – od kojih je jedna obrada Amorphisa – i sasvim solidnom produkcijom. Ovo je HEAVY, atmosferično i prijatno old school a plaća se tačno koliko vi odredite:

https://ruineum.bandcamp.com/album/urn-burial-2025

Imamo i novi EP za poljski Haunted Cenotaph, a koji su svoj debi-album izdali 2020. godine. Primitive Rituals of Ancient Death zvuči kako mu naslov i obećava, primitivno, obredno, sirovo, sporo i teško sa death-doom metalom ovaploćenim kroz bolesne rifove i dosta repeticije. Produkcija nije idealna ali ovo se lepo posluša sa sve obradom Unleashed na kraju.

https://hauntedcenotaph.bandcamp.com/album/primitive-rituals-of-ancient-death

Čileanci Death Yell su ekipa OG šmekera. Bend je osnovan još 1988. godine i tri člana iz tog vremena su i dalje u postavi a novi album, tek drugi po redu a naslovljen Demons of Lust je sjajan. Ovo je old school deaththrash metal sviran bez kompromisa, žestoko i moćno, napisan pametno ali bez kalkulacija. Što je najvažnije, bend zvuči karakterno i ploča ima profesionalnu produkciju ali i mnogo duše. Prelepo:

https://deathyell.bandcamp.com/album/demons-of-lust

Dobro biju Perdition Temple iz Tampe na svom petom albumu, Malign Apotheosis, držeći se stare formule, ali je aplicirajući sa jednim zdravim, gladnim entuzijazmom. Perdition Temple bih opisao kao neku vrstu moderne rekonstrukcije zvuka ranog Morbid Angel, dakle, sa finom fuzijom black i death metala, prstohvatom thrasha, ali i pesmama koje su smelo kompleksne i tehnički zahtevne. Ipak, sve to ima i satanski gruv i jednu dominantnu eleganciju i jako se lepo sluša:

https://perditiontemple.bandcamp.com/album/malign-apotheosis

Sjajni su mi i španski Summoning Hellgates koji na svom prvom (mini)albumu, Spear of Conquest isto odvaljuju poštenim, satanskim a tehničkim death metalom. Ovo ne zvuči TOLIKO old school kao prethodni bend ali jeste i dalje prilično old school polivačina blastbitom i brutalnim rifovima uz iznenađujuće razgovetne a opet agresivne vokale. Summoning Hellgates čine da nešto što je u principu svirka na ivici ljudskih mogućnosti zvuči spontano, prirodno, i zabavno i to je veliki kvalitet benda:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/spear-of-conquest

https://summoninghellgates.bandcamp.com/album/spear-of-conquest

Isto iz Španije, ali iz Katalonije su Rancúnia i njihov prvi EP, Sense camí de tornada. Ovo je estetski primitivan ali tehnički kompetentan old school death metal, kao negde sa polovine devedesetih, sa puno pretećih rifova, napetog mošerskog gruva i bizarnih vokala. Ima ovde dosta napora da se u staru formulu unesu nove ideje i to se ceni a bend snimak naplaćuje samo koliko ste vi spremni da izvadite:

https://rancunia.bandcamp.com/album/sense-cam-de-tornada

Tuku i The Spiral Continuum na svom novom EP-ju, Venerate the Vile. Ovo je za sada samo studijski projekat dvojice odličnih muzičara iz Bostona pa su i dve pesme na EP-ju prilično ambiciozan, „tehnički“ death metal koji se ipak više bavi kvalitetom kompozicija nego egzibicionističkom svirkom. Ovo je maštovito, raznovrsno, a istovremeno i žestoko i pitko, dobro i producirano i baš mi se dopalo. Jeste pet dolara dosta za samo dve pesme ali ovo su dve odlične pesme:

https://thespiralcontinuum1.bandcamp.com/album/venerate-the-vile

Australijski Munt su snimili debi album, The World Is Not Yours, cementirajući svoju tranziciju iz studijskog projekta u pravi bend koji svira koncerte i ima planove itd. „Blackened grinding death metal“, kako bend opisuje svoju muziku je ovde u solidnoj formi, sa dobrim zvukom i žustrom svirkom. Pesama je trinaest i mada bend ne probija neke nove puteve u ekstremnom metalu, ovo je pitko:

https://muntgrind.bandcamp.com/album/the-world-is-not-yours

Condemned By Reprisal je projekat nekih trenutnih i bivših članova Shadowspire, sa debi EP-jem koji je zla, meljuća ploča death metala utemeljenog u old school senzibilitetu ali sa modernim zvukom i tehnikom. Pesama je pet, svirka i produkcija su profi, sve se to fino sluša:

https://condemnedbyreprisal.bandcamp.com/album/condemned-by-reprisal

Finci Torch Us imaju EP sa tri pesme, To Non-Existence i to je, onako, negde između klasičnog skandinavskog zvuka i nekih modernijih, pa i melodičnijih death metal formula. Ali nije loše za moj račun, zvuk je solidan, bogat i snažan, a pesme su OKEJ, sa malo gruva, malo melodije i malo agresije, taman koliko treba:

https://torchus.bandcamp.com/album/to-non-existence

Za pravi, klasični geteborški death metal imamo novi album Carnal Savagery. Mikael i Mattias na Crypt of Decay ne rade bigznašta novo i originalno, ali rade taj melodični, energični geteborški zvuk savršeno. Pesme su slatke kao med a imaju nepatvorenu energiju, prijatnu težinu i dovoljno teksture da sebi radite piling mesec dana ovim albumom. Deset pesama, deset HITOVA:

https://carnalsavagery.bandcamp.com/album/crypt-of-decay

Malefic Throne su praktično death metal supergrupa u kojoj sviraju ljudi iz nekih najuglednijih postava iz čitave istorije žanra. Steve Tucker je, znamo svi, basista i pevač Morbid Angel, John Longstreth je veličanstveni bubnjar Origina (i Hate Eternal i svirao je u još masi bendova) a Gene Palubicki je u Perdition Temple, Demonized, Hexorcist, ranije u Angelcorpse. Naravno da ova tri čoveka prave brzi, energični death metal koji osvaja tehničkim bravurama, ali važno je i da li su pesme dobre. A solidne su. Ovo je bliže nekoj old school death-black krljačino nego što su to Origin ili Hate Eternal, dakle, čuje se ovde stari Morbid Angel ali sve je urađeno na tako visokom nivou tehničke izvrsnosti da ljudi izvode strahovite vratolomije sa svojim instrumentima i vi ostajete zapanjeni i sa velikim osmehom na licu:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-conquering-darkness

Lasvegasovski death metalci Misericordiam su prvi album snimili pre devetnaest godina ali evo ih sada sa drugim, bez gubljenja koraka. Nothing but Machine Now je energična, kvalitetno producirana ploča death metala koja spretno koketira i sa hardcoreom i deathcoreom, pokrivajući multiple segmente publike istim materijalom koji je generalno gruverski i blasterski, onako, mučan, ali na jedan prijemčiv način. Ovo pritom ima i izraženu sociopolitičku kritiku koju dosta retko vidimo kod brutalnog death metala, tako da moram da pozdravim tu vrstu iskakanja. Solidan povratnički album:

https://misericordiam.bandcamp.com/album/nothin-but-machine-now

Osmose Productions je sačuvao najbolje za kraj godine, reklo bi se pa tako ove nedelje stiže i novi, drugi album odličnih portugalskih death (i malo black) metalaca The Ominous Circle. Naslovljena Cloven Tongues of Fire i obdarena spektakularnim crtežom na omotu, ova ploča, osam godina nakon prvenca, nudi težak, mračan, a zapaljiv, ložački okultni metal koji nudi moćne death metal rifove i mošerski gruv zajedno sa malo blek metal harmonija i zavodljivih tema. Pesme su podugačke i u dobroj meri se oslanjaju na spori, mrveći gruv, ali ima ovde dosta smena tempa i generalno dinamike, dok je miks pažljivo urađen da ponudi i dubinu a ne samo težinu. Odlično:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/cloven-tongues-of-fire

Dark Descent Records još nije gotov za ovu godinu pa smo od njih dobili i četvrti album kanadskih Phobocosm. Ovo je superiorno mračni, preteći death metal u formi velikih, monumentalno tamnih komada pećinskog gruva i lavkraftovskog užasa a koje presecaju kraći, instrumentalni a disonantni komadi meditacije nad ambisom. I ove kraće pesme (Corridor od 1 do 3) su propisni death metal komadi samo sa malčice atmosferičnijim prelivom i bez pevanja, a onda tako i dobro dođu kao predah od ostatka albuma koji MRVI. Veličanstveno je ovo:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/gateway

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Česi Outward sviraju blackened post-metal i to ume da zvuči i dosta shizofreno na debi albumu, Ephemeral Lives, sa čestim smenama između blekmetalskog vrištanja i melodičnog pevanja preko melanholičnih gitara i postmetalskog gruva. No, bend se trudi da sve profunkcioniše, ima zapravo prijatan zvuk koji ne hvata prvenstveno na volumen i album je pitak:

https://outwardcz.bandcamp.com/album/ephemeral-lives

Francuski eksperimentalni blek metal projekat Hexensoldat je snimio iznenađujuće kul demo sa dve pesme, Flesh Flies Devouring Me (demo 2025), a koji je više noise i ambient nego ikakav metal. Urađen u kombinaciji violine, orgulja, gitare i raznih, jelte, terenskih snimaka, ovo je avangardni zvučni prostor koji se meni veoma dopao i na tragu je nečeg dobrog. Nadam se da će projekat nastaviti u ovom smeru jer mu je ovo najbolji rad do sada. Cena je koliko date:

https://thetruehexensoldat.bandcamp.com/album/flesh-flies-devouring-me-demo-2025

Finci Grins svoju muziku opisuju kao „slow burning existential crisis metal“ ali njihov drugi album, Negative Feedback je maštoviti, sirovi i slojeviti noise rock. I kad kažem „sirovi“ mislim da je ovo producirano prilično jeftino, no, pošto je u pitanju ekscentrična muzika, onda se ona nekako dobro uklapa uz ovu ekscentričnu produkciju. Pesme su odlično napisane i odsvirane JUNAČKI, onako, iz sve snage a sa osećajem za dinamiku i u ovome sam baš uživao. Bend kaže da je sve ove pesme napisao još pre PRVOG albuma pa se nadam da spremaju i neki novi materijal, a cena za Negative Feedback je koliko date:

https://grinsentertainment.bandcamp.com/album/negative-feedback

Pred sam kraj sezone, Magnetic Eye izbacuju dva dugoočekivana albuma a koji se bave obrađivanjem Nine Inch Nails. Za Trenta Reznora i njegov ansambl je fer reći da su jedinstvena pojava u rokenrol istoriji sa zanimljivim kretanjem između žanrova i scena i posebno uspešnim održavanjem relevantnosti kroz decenije uprkos ranoj mejnstrim popularnosti. Best Of Nine Inch Nails (Redux) i The Downward Spiral (Redux) donose 27 pesama ovog benda koje obrađuju bendovi od Blue Heron i Thou, preko Between the Buried and Me i Orbitera, do Marisse Nadler, Black Tusk i Author & Punisher. Čak i da ne znate šta je to Nine Inch Nails nemoguće je da na ova dva albuma nećete naći NEŠTO što će vas oduševiti:

https://reduxrecords.bandcamp.com/album/best-of-nine-inch-nails-redux

https://reduxrecords.bandcamp.com/album/the-downward-spiral-redux

Iz Montreala su Odd Times čiji drugi album, A Tale of Flames nudi dosta uredan, simpatičan progresivni metal. Ili čak progresivni hard rok. Ovo jeste niže štimovano i čvrsto ali muzika je srazmerno melodična i gruverska i progresiva ovde ne zvuči pretenciozno niti usiljeno. Ljudi ovo vole, umeju i simpatični su:

https://oddtimes.bandcamp.com/album/a-tale-of-flames

Beogradski Centurion verovatno priprema drugi album, ali u međuvremenu, evo lepog živog EP-ja, Sjedinjenje Krajnosti (Uživo u Beogradu i Ljubljani) koji pokazuje kako bend sada zvuči. A zvuči dobro i ambiciozno, sa progresivnom heavy metal osnovom benda dopunjenom orkestarskim aranžmanima. Odličan zvuk, kvalitetna svirka i nove verzije tri stare pesme pokazuju bend u zaista odličnom svetlu:

https://centurionserbia.bandcamp.com/album/sjedinjenje-krajnosti-u-ivo-u-beogradu-i-ljubljani

Executioner Steel su kvartet iz Dake u Bangladešu obučen u Manowar i Overkill majice a koji svira, nagađate, klasičan heavy metal. Debi album ovog benda osnovanog 2020. godine, Rage of the Thunderstorm je pun epskih rifova, herojskih refrena sa dizanjem glasa u falseto, energičnog zaklinjanja u heavy metal pravovernost, borbenih solaža…  Stilski je ovo vrlo ugođeno sa mojim preferencama i kadgod Executioner Steel naprave i direktnu aluziju na Iron Maiden ili Manowar, mene to obraduje. Ali stoji i da bend nema mnogo originalnog u onome što radi, da je ovo sklopljeno iz prepoznatljivih, da ne kažem tuđih ideja i mada to ne čini album manje prijatnim za slušanje, nadam se da će Executioner Steel razvijati sopstveni zvuk u nekom budućem periodu. Za sada Rage of the Thunderstorm od mene dobija entuzijastičnu preporuku koja OBAVEZUJE:

https://executionersteel.bandcamp.com/album/rage-of-the-thunderstorm

Imamo i novi, treći album grčkog Steel Arctus, a koji je isto osnovan 2020. godine i svira zapravo vrlo sličnu muziku. Dreamruler je, dakle, takođe ploča epskog heavy metala, samo sa nešto skupljom produkcijom i stručno ukombinovanog klasičnog nasleđa sa nešto inovativnih pogleda na ovu muziku. I ovde ćete prepoznati uzore, a koji obuhvataju i Manowar (na primer Will to Power je vrlo manowarovska pesma) ali Steel Arctus sigurno zvuče u sopstvenoj koži i nude modernizovanu, zabavnu formu epskog heavy metala. Vrlo dobro:

https://steelarctus.bandcamp.com/album/dreamruler

Slatki su Rusi Electric Crown sa svojim singlom od dve pesme, Let the Thunder Roar. Ovo je bend koji je debi album izbacio 2021. godine pa se sada, pretpostavljam priprema za drugi i ovo su dva simpatična komada u NWOBHM stilu, od kojih je drugi obrada Vixen/Hawaii. Naslovna pesma je urađena da ima malo epskiju dimenziju, dakle, ne baš za singl, ali to je i simpatično. Solidan zvuk, dobra svirka, sve okej:

https://electriccrown.bandcamp.com/album/let-the-thunder-roar

Midnight Fortress je divan poljski trio koji na svom debi albumu svira pravoverni heavy/ speed metal kao da je i dalje 1984. godina a mi smo mladi, lepi i nemamo ni jednu brigu na svetu osim još uvek realistične nuklearne kataklizme. Iako se radi o srazmerno mladim ljudima, rođenim poslednjih godina prošlog veka, ova tri momka očigledno veoma vole taj klasični ’80s zvuk slobodne vožnje i prestanka ograničenja brzine, pa je Midnight Fortress, kako se i album zove jedna superiorno cheesy i mišićava bakljada metala kakav pamtimo da je onda bio, samo sa odličnom produkcijom i bravuroznom svirkom. Sjajno je!

https://midnightfortress.bandcamp.com/album/midnight-fortress

ALBUM NEDELJE

Season of Mist ovu jako dobru godinu – makar u domenu kvaliteta i raznolikosti izdanja koju je ova etiketa vredno izbacivala – krunišu željno iščekivanim živim albumom jednog od najboljih norveških blek metal bendova ikad, meni omiljenih 1349. Naslovljen Winter Mass, ovo je živi album snimljen u Oslu pre par godina, nakon ukidanja pandemijskih restrikcija na masovne javne skupove. Očekujete da koncert onda ima posebnu energiju i naravno da Ravn i ekipa isporučuju: ovo je izbor iz karijere benda koji svira nekih 28 godina u ovom momentu – minus pesme sa poslednjeg albuma koji je izašao prošle godine, dakle, nakon što je ovaj koncert snimljen – i apsolutno vrhunska kolekcija ambiciozno napisanog, besprekorno odsviranog blek metala. 1349 su uvek imali jaku tehničku komponentu u svom zvuku – na kraju krajeva, imaju u postavi jednog od najboljih bubnjara na celoj sceni – i ovaj album podseća da je ona uvek bila u službi dobrih pesama pa se tako rani hitovi poput Chasing Dragons vrlo lepo nastavljaju na srazmerno nove i kompleksne radove kao što je Striding the Chasm. Mogao bih da sitničarim da neke od mojih omiljenih pesama nisu ušle u set-listu, ali i ovako ovo je vrlo jak spisak koji počinje sa Sculptor of Flesh a pri kraju ima Dodskamp, da bi onda stvari prkosno zakucao sa Abyssos Antithesis. Savršenstvo a imate i kompletan video snimak:

https://1349som.bandcamp.com/album/winter-mass