To da ove nedelje niko nije umro od gladi je makar NEKAKVA pobeda. Idemo lagano dalje.

Deo 1: BLACK METAL

Lamp of Murmuur ima novi, četvrti album i ovaj jednočlani projekat iz Los Anđelesa je sada prilično big dil. The Dreaming Prince in Ecstasy je kvalitetno, profesionalno producirana ploča intrigantnih atmosfera ali i žestoke svirke, taman onoliko moderna da se o njoj priča među „mejnstrim“ blek metal omladinom ali taman dovoljno hermetična i ekstremna da zvuči tr00. Projekat je definitivno ušao u zrelu fazu i meni je muzika uzbudljiva i prilično zabavna:

https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/the-dreaming-prince-in-ecstasy

I Veilburner imaju novi album, osmi za jedanaest godina i sada je ovaj pensilvanijski black metal duo takođe prilično big dil, sudeći po reakcijama publike. Longing for Triumph, Reeking of Tragedy je ploča koja avangardni black-death stil ovog benda vozi dalje bez kompromisa, distancirajući se od klasične rok forme kompozicije i pronalazeći mnogo zanimljivih rešenja i maštovitih ideja u procesu. Zvuk je profi, vrlo promišljen, da se čuju detalji a psihodeličnost materijala je i pored toga na visokom nivou. Vrlo lepo je videti da bendovi koji ne prave kompromise vremenom postižu ozbiljnu prepoznatljivost makar u jednoj relativno andergraund zajednici kao što je blek metal scena:

https://veilburnerband.bandcamp.com/album/longing-for-triumph-reeking-of-tragedy

Olde Bard iz Masačusetsa svoj blek metal zaogrću u malo heavy metala tako da im treći EP, Sons of the Swamp i pored sve sirovosti i oštrine, zvuči zapravo prilično simpatično i za publiku koja možda ne bi slušala „čist“ blek metal. OK, glas je demonski a proleti tu i neki blastbit, ali Olde Bard udaraju poštenim rifovima i imaju propisan mošerski gruv na više mesta. Odobravamo:

https://grimestone.bandcamp.com/album/olde-bard-sons-of-the-swamp

Britanski black metal me često ostavlja hladnim ali Škotlanđani Melyxylem su mi simpatični na svom debi izdanju, EP-ju Endophrenesis koji se sa šest podugačkih pesama skoro pa kvalifikuje za to da ga zovemo albumom. Ovo je black-death metal mračne dispozicije, sa solidno tehničkom svirkom ali pre svega pesmama koje imaju zanimljive teme i njihovu razradu. Ima tu atmosfere, ali ona je htonska, skurilna i treba da vas uplaši. I da u tom strahu nađete katarzu. Fina ploča:

https://melyxylem.bandcamp.com/album/endophrenesis

Burning Grave iz Los Anđelesa svoju muziku precizno opisuju kao „Cosmic, After Death Black Metal“ a u praksi njihov debi album, Into The Cosmic Void trese prijatan, sirov, dosta jednostavan ali duševan black thrash. Ovo je baš onako pankerski kako ja volim, ali ipak i odsvirano i producirano sa profesionalnim nivoom koji se ne može poreći. Pitka, zabavna ploča:

https://burninggraveofficial.bandcamp.com/album/into-the-cosmic-void

Japanski Necrohymn je nominalno blek metal projekat, ali muzika koju pravi Dominus Nocturnus je negde između black i thrash metala i hardcore punka. EP  Orgy 666 je pritom opsednut satanskim seksom tako da je ovo jedna simpatična mućkalica mošerskog metala, muških i ženskih vokala (gostujući umetnici sa „imenima“ Shuten-Douji – a što je jedan od viđenijih demona u japanskom folkloru – i Dawn Slaughter) i perverznog seksa. No, sve to zvuči dostatno nevino, solidno producirano i zabavno kako i dolikuje izdanju na kome su pesme poput For Satan, Her Golden Love ili, dakako, Black Metal Sex! Sex! Sex! Odobrava se:

https://necrohymn.bandcamp.com/album/orgy-666

Devouring Famine je već imao jedan album ove godine i neka kraća izdanja, pa ćete mi oprostiti što kažem da je novi album, A Man Whispering with the Dead, tehnički više nego korektan za  standarde jednočlanih blek metal projekata, ali da bi ovom momku iz Kalifornije godilo da malo odmori, uvede malo jaču kreativnu kontrolu, napiše pesme sa više inspiracije. Da se razumemo, ovo je savršeno slušljiva ploča, samo deluje kao recikliran materijal sa poslednjih par izdanja ovog projekta i ja bih pre da čoveka po imenu A čujem kako svoju muziku gura na naredni nivo. Ali, eto, nije ovo loše:

https://devouringfamine.bandcamp.com/album/a-man-whispering-with-the-dead

Withering Soul iz Čikaga su verovatno i premelodični za mene ali njihov četvrt album, Passage of the Arcane, ipak nudi bogatu rudnu žilu propisnog metala za konzumaciju i to ne mogu da ignorišem. Njihov blek metal (sa dosta melodičnog death metala ubačenog u kazan da zamiriše) je tehnički impresivan, odsviran herojski i prepun dobrih rifova. Takođe, pesme su napisane pametno, sa lepo urađenom dinamikom i narativima i iako ne mogu da kažem da mi ovaj album menja život ili tako nešto, on nudi dobru zabavu:

https://witheringsoul.bandcamp.com/album/passage-of-the-arcane

Norvežani  Heimland imaju sasvim prijatan drugi album, Der Torv Moeter Hav, pun old school svirke i new school senzibiliteta. Hoću da kažem, ovo je i melodično i naturistički orijentisano, ali su svirka i produkcija dosta sirovi, bez modernih peglanja i rasplinjavanja u miksu, i čujete da se ljudi znoje dok ovo sviraju. A to se ceni:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/der-torv-moeter-hav

Moram da priznam da Šveđani Änterbila imaju odličan drugi album, Avart. Ovo je blek metal izmešan sa folkom ali prelepo sirov, sa žustrom, strastvenom svirkom i prilično prirodnim zvukom. Uz lepe, hrapave gitare, promukle vokale i uzvitlane bubnjeve se onda veoma lepo uklope violine, ženski melodični napevi, gajde. Änterbila i odvažno i efektno kombinuju dve vrste muzike u celinu koja je funkcionalna i mada podsećaju na neke eksperimente sa sličnim intencijama iz devedesetih, imaju svoj zvuk i on je DOBAR:

https://anterbila.bandcamp.com/album/avart

Ukrajinski 1914 su jedna od institucija modernog blek metala i bez obzira na opsesiju pričama sa nemačke strane u Prvom svetskom ratu – čime se bave svi dosadašnji albumi – uspevaju da ubede ceo svet da nemaju veze sa nacizmom ili ikakvim totalitarnim ideologijama i da samo istražuju različita iskustva iz „velike klanice“ od pre sto i kusur godina. Pomaže, naravno što im je muzika konzistentno IZVRSNA. Novi album, Viribus Unitis nudi još deset pesama moćnog, uraganskog blek metala koji uspeva da spoji epsku veličanstvenost sa ultraagresivnošću ali i mnogo melanholije. Plus, ovaj album je JOŠ naglašenije urađen kao „period piece“ sa umešno kombinovanim semplovima muzike iz onog vremena sa savremenim krljačkim metalom. Veliki bend, odlična ploča:

https://x1914x.bandcamp.com/album/viribus-unitis

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Cheap Moonshine imaju i takvo ime a i zvuče prilično južnjački, u smislu „southern fried“ komponente njihovog heavy rocka i stoner metala, pa vam ne bi bilo zamereno da pomislite da su negde sa juga SAD, no bend je zapravo iz Novog Sada. I odlično zvuči. EP In the Eye of Abyss ima četiri pesme bluziranog, prilično heavy gruva, dobar, energičan ali topao zvuk i popriličnu količinu karaktera u muzici benda. Vrlo lepo je naleteti na nešto ovako maštovito i zanatski solidno:

https://cheapmoonshine.bandcamp.com/album/in-the-eye-of-abyss

Astralplane su tri brata iz Osla koja sviraju psihodelični/ stoner rock i to im dosta dobro ide. Album Out of the Void, drugi za ovaj trio, je prijatno melodičan, neužurbano metodičan a nekako i dalje spontan i nadasve relaksiran. Ovo nije muzika koja fetišizuje težinu ali je ima, a dužina pesama je takva da omogućava odlaske u neispitana polja uma. Fino!

https://astralplanes.bandcamp.com/album/out-of-the-void

BeachMaster su zanimljiv bend iz Nevade koji meša doom metal i post metal za prilično ugodnu i osobenu mešavinu sporih ritmova, teških rifova i melanholičnih atmosfera. Posle dva demo snimka dobili smo debi album, The Weight of a New Planet… i bend zvuči odlično, sa jednom robusnom, spontanom energijom i podugačkim pesmama. Ume ovo da bude i mučno i iznurujuće ali to je sve deo plana i BeachMaster će vas uvek voditi ka nekoj katarzi:

https://beachmaster42.bandcamp.com/album/the-weight-of-a-new-planet

Tempestuous Fall je svoj drugi album snimio trinaest godina nakon prvog i ovaj australijski jednočlani funeral doom projekat se vraća dosta trijumfalno. The Descent of Mortals Past je, naravno spora, majestična ploča tužnih, kontemplativnih pesama u kojima violine i klavir sviraju naporedo sa gitarama, producirana dosta tanko i jeftino, ali ambiciozna po viziji i na kraju prilično uspešna po efektima. Ovo je pre svega studiozno napisan materijal koji elemente romantizma i klasične muzike stručno kombinuje sa metalom, a filozofski se oslanja na antičke mitove. Pretenciozno? Svakako, ali SJAJNO je:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-descent-of-mortals-past

Za superiorno tešku i mučnu a opet zarazno dobru muziku tu su Barren Heir iz Čikaga i njihov treći album, Far From. Ovo je sludge metal koji zna da bude glasan ali ne preglasan, koji je odlično miksovan i savršeno odsviran sa puno tenzije i eksplozivnosti u muzici koja je teška i suštinski spora. Barren Heir se izvrsno poigravaju sa promenljivim tempom i metrikama i koriste harmonije znalački, na momente me podsećajući na Godflesh iz više od jednog razloga. A to je baš VELIKI kompliment:

https://barrenheir.bandcamp.com/album/far-from

Recimo da i kopenhagenški Vidnet idu u ovu sekciju iako bend misli da svira deathgrind. No, album Attentat ima samo osam pesama, koje jesu kratke ali nisu MIKRO i pre svega forsira teški, mučni gruv. Dakle, ovo je sludge metal? Pa jeste, nekakav prelazni oblik između sludge metala i hardcore/ grindcore formata a koji bi trebalo da se dopadne poklonicima i jedne i druge i treće muzike. Zvuk je heavy i mračan, rifovi su opasni, vokali kao iz košmara, dakle, sve je sjajno:

https://vidnet.bandcamp.com/album/attentat

Teksašani The Grasshopper Lies Heavy su posle dosta izdanja koje imaju u katalogu za poslednjih deceniju i po – uključujući četiri albuma – izdali svoj peti album naslovljen samo Heavy. Mislim, da bi svima bilo jasno, jelte, pošto ime benda aludira na Philipa Dicka, ali bend voli da svira HEAVY. Ovo je pritom vrlo solidno napisan album gde se osnova teškog, masivnog sludge metala kombinuje sa maštovitim, možda i alternativnim pristupom pisanju pesama i svirci i The Grasshopper Lies Heavy su bend koji ovaj podžanr plemenito osvežava i čini i dalje interesantnim:

https://thegrasshopperliesheavy.bandcamp.com/album/heavy-2

Prošle nedelje smo imali Softsun a ove novi album Yawning Man – rimska etiketa Heavy Psych Sounds Records nam je veoma ulepšala ovu jesen. Novi Yawning Man je teži i više „metal“ (ili makar hard rok) nego što smo navikli ali njihov trejdmark zuk je i dalje tu, Pavement Ends je superiorno sanjiva, halucinantna ploča sporih džemova koji imaju epsku, kinematsku širinu i autentičnu emotivnu dubinu. Prefinjena pustinjska psihodelija za dugačka zimska uživanja:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-man-pavement-ends

Idemo dalje sa Astral Magic. Novi album kultnog finskog jednočlanog psihodeličnog rok projekta koji izdaje po nekoliko albuma godišnje se zove The Ultra Chosen Ones i zapravo je rekonstrukcija osam pesama sa debi albuma projekta, The Chosen Ones iz 2019. godine. Santtu Laakso se ovde lepo izigrao sa svojim starim materijalom, imao i gomilu gostiju i muzika je, dakako, optimistični, psihodelični space-rock sa MNOGO sintisajzera, a album ima i na vinilu pa vi sad vidite:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/the-ultra-chosen-ones

Ahhhh, poljsko-japanski AcidSitter su THE REAL DEAL. Iako i imenom i zvukom forsiraju klasičnu psihodeliju iz poznih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka, AcidSitter na albumu pored te vrlo ubedljive esid rok dimenzije imaju i nešto prog-rock elemenata i to se jako lepo kombinuje. Bend ima autentičnu old school rokersku energiju i gruv, produkcija je vrlo promišljena da smisleno koristi ideje i pristupe stare pola veka a da zvuči sveže i vibrantno a pesme se protežu celim putem od eteričnije psihodelije sa ženskim vokalima do praktično acid-punk rokačine. Izvanredan album:

https://acidsitter.bandcamp.com/album/escape-from-egoland

Telavivski Love Your Witch su od 2019. godine naređali već pet albuma ali im kvalitet ne opada. Najnoviji, Radio Fantasia je i dalje izuzetno zabavna stoner-thrash ploča sa maštovitim pesmama, zdravim, jakim zvukom, puno odličnih rifčina, dobrim vokalima. Ima bendova koji sve rade dobro i korektno ali nemaju neki poseban karakter, ali Love Your Witch  NISU jedan od njih i evo i ovaj peti album demonstrira da se radi o osobenoj i vrednoj pojavi na međunarodnoj stonerrokerskoj sceni. Izrael i dalje kritikujemo za genocid i zločine protiv čovečnosti, ali ovi ljudi zaslužuju svaku pažnju:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/radio-fantasia

Ozbiljno smo dobro prošli ove nedelje u mnogo žanrova a možda i najbolje u doom metalu. Jer, znate, funeral doom često zvuči ili kao karikatura doom metala ili je napravljen tako šematski da su mogli da ga sklapaju i algoritmi a ne ljudi. Zato je uvek praznik kada stigne novi Bell Witch a ove nedelje dvojac iz Sijetla ima svoju drugu saradnju sa portlandskim muzičarem Ericom Moggridgeom koji sebe naziva Aerial Ruin. Stygian Bough: Volume II je praktično direktan nastavak onog gde su ove dve firme stale 2020. godine i veličanstven paket sa četiri neizdrživo tužne a božanstveno dostojanstvene pesme. Bell Witch uspevaju, već deceniju i po da im muzika ne zvuči karikirano a emocija namešteno i da sviraju teško, sporo a zrelo. Sa ovom kolaboracijom oni još više sazrevaju pred našim očima i ne mogu da je preporučim dovoljno glasno. Velelepno:

https://bellwitch.bandcamp.com/album/stygian-bough-volume-ii

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Odlični su mi Finci Executioner’s Blade na svom prvom demo snimku, First Execution. Ovo su dva čoveka sa dosta iskustva u raznim speed i black metal postavama, pa i Executioner’s Blade radi u black-speed ključu i radi odlično. Pesme su napisane stručno, sa perfektnim odnosom garažne sirovosti i heavy metal melodičnosti, zvuk je solidan a svirka šampionska. Bend za koji će se i te kako tek čuti:

https://executionersblade.bandcamp.com/album/first-execution

Italijani Enemynside su osnovani krajem devedesetih pa im se može oprostiti malo krindži ime. Enivej, ovaj thrash metal bend ima tri albuma iza sebe a sada i vrlo solidan EP sa četiri pesme naslovljen In the Shadows of Unrest. Ovo uzima tradicionalnu thrash metal osnovu ali voli i melodiju i progresivne ideje u aranžiranju pa me je pomalo podsetilo na, recimo Testament u nekim momentima i to je pozitivno. Zvuk je prebudžen za moj ukus, ali bend svira vrlo dobro i piše kvalitetne, maštovite pesme te zaslužuje svaku pažnju:

https://enemynside.bandcamp.com/album/in-the-shadows-of-unrest

A Šveđani Mezzrow imaju solidnih četrdeset godina postojanja pod pojasom, mada su skoro cele devedesete prespavali a i u ovom veku su snimili samo jedan album. Do sada! Embrace the Awakening im je drugi album u ovom stoleću i treći generalno i solidan je. Ako na stranu stavim baš baš prebudžen, preglasan mastering, ovo je solidno zreo thrash metal sa dosta modernih ideja ali generalno pošten, znojav, socijalno angažovan, nabijen brijućim rifovima, brzog tempa, razbijački a ipak raznovrsno napravljen:

https://mezzrowband.bandcamp.com/album/embrace-the-awakening

Делюга iz Murmanska su svoj album nazvali  Эпоха раннего металла i to bi moglo da vas navede na pogrešne zaključke, pošto bend zapravo svira veganski, strejterski hardcore. Ali opet, ovo je maštovita i raznovrsna muzika u kojoj metal – thrash, pa i black metal – ima važnu ulogu. Bend svakako kreće od pankerske osnove, ali su pesme simpatično razrađene i pune dobrih ideja, odsvirane kvalitetno i producirane vrlo dobro. Svakako najveći kvalitet koji Делюга imaju je što im isporuka ove kvalitetne muzike zvuči iskreno, emotivno, neposredno a ne studijski sterilno i upeglano. Odlični su a album plaćate koliko želite:

https://delugaband.bandcamp.com/album/-

Collapse Theory su, pak, tri mladića iz Firence sa debi albumom  Edict Of Refusal a koji je trešerski, gruverski hardkor. Muzika ne zvuči suviše moderno ovde i utisak je da bend veoma voli ono kako se metal razvijao devedesetih godina prošlog veka, ali rifovi su dobri, produkcija solidna i čuje se jedna ozbiljna strast u svemu što momci rade. To je okej:

https://collapsetheory.bandcamp.com/album/edict-of-refusal

Putrid su inače peruanski black-thrash i death metal bend ali na EP-ju  We´ve Always Despised You sviraju pank obrade i UBIJAJU. Ovde imamo dve pesme peruanskih crustpunkera dios hastío, a onda po jednu od Minor Threat i Misfits. Sve naravno ubija iz sve snage i odlično je. Ne propustiti:

https://totalitarianhate.bandcamp.com/album/we-ve-always-despised-you

Conceit iz Kvebeka sviraju D-beat hardcore ali to je ona malo melodičnija, malo emotivnija verzija koju ne biste poistovetili sa crustcoreom i koja ima dosta srodnosti i sa metalcore muzikom. Ako smo klasifikaciju uradili, da kažemo i da su Conceit izdali minialbum Vindicated by Ruin i da je ovo vrlo dobro, svirački, konceptualno i zvučno, sa šest ekspresivnih, glasnih ali spretno urađenih pesama. Moćno to zvuči:

https://conceitqc.bandcamp.com/album/vindicated-by-ruin

A Warbitch iz Glazgova su metalizirani ali primereno sirovi d-beat hardcore sa prilično old school zvukom i etitjudom. Njihov EP Savage opressor ima četiri pesme rokanja na tragu kultnih Sacrilege i ovo je vrlo organska svirka u vrlo pristojnoj i jednostavno produkciji da ispuni sve vaše trešerske i pankerske potrebe:

https://warbitch.bandcamp.com/album/savage-opressor-ep

Bull Nakano su hardkorpank kvintet iz Beča u kome žene brojčano nadmašuju muškarce i to je prelepo. Demo snimak Demo Tape zvuči izvrsno, sa jako faziranim, bolesnim gitarama, jednostavnim, zapaljivim rifovima i eksplozivnim vokalima. Šest pesama rasturanja a plaćate koliko želite!

https://bullnakano.bandcamp.com/album/demo-tape

Kolumbijski Raw Brigade su od početka svog rada imali pesme i na Španskom i na Engleskom pa su sada svoj novi album, 100%, snimili u dve verzije, sa svim pesmama na Španskom i svim pesmama na Engleskom. Dovitljiv trik, ali ne bi mnogo vredeo da ovo nije odličan ulični hardkorpank, onako napaljen, jednostavan a efektan, sa odličnom studijskom produkcijom i kratkim, moćnim pesmama. Uživaćete a možda naučite i malo jezika:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr87-100-spanish

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr87-100-english

Iz San Dijega dolaze Negative Blast, bend osnovan tokom pandemijskih zaključavanja a čiji album Destroy Myself for Fun nudi razoran pank rok. Produkcijski ovo više podseća na hardcore sa dosta teškim, napucanim zvukom, ali ovo su ipak rokerske pesme u kojima se bluz osnova još uvek čuje. Ritam sekcija je ubitačna, gitare su opake a vokali najjači tako da sa Negative Blast nema promašaja:

https://negativeblast.bandcamp.com/album/destroy-myself-for-fun

People I Hate su iz Južnog Londona i solidno krljaju na svom demo snimku koji se zove isto kao i bend. Ovo je „false grind mosh mafia music“ po rečima samog benda, ali, dakle, uglavnom false grind sa pesmama koje imaju sirov, demo zvuk ali i trajanja od preko dva minuta i napisane su da se sa vama konfrontiraju i izazovu vas na fajt pre nego što vam pruže katarzu. Bend zvuči dosta dobro i sa propisnom produkcijom bi bili vrlo prijemčivi širem krugu slušalaca. Ovo se plaća koliko kupac sam odredi:

https://peopleihate.bandcamp.com/album/people-i-hate-demo-hp003

Singapurski Chugga Ritual je jednočlani grindcore/ thrash projekat rađen od strane jednog čoveka po imenu Burhan Skullbanger a koji je lokalni metal lik, sa između ostalog radio emisijom gde se bavi ovom muzikom. Novi EP, Kalau Tak Cerewet je urađen na Mekbuku u spavaćoj sobi i nema sad nekakav skup zvuk ili raskošnu produkciju ali grindcoreu to i ne treba. Burhan svira pošteno, i mada nema neke specijalno sveže ideje, njegova muzika je iskrena i prijemčiva. Gruv i gnev a sve po ceni koju sami određujete:

https://chuggaritual.bandcamp.com/album/kalau-tak-cerewet

Odličan je i novi EP kanadskih False Body. Quietly, It’s Gone ima, nažalost, samo dve pesme ali bend pokazuje kako uspešno evoluira svoj grindcore/ hardcore zvuk pa je prva pesma klasičan kratež a druga je duža, kompleksnija, sa više ideja i raspoloženja. Naravno i dalje pričamo o ekonomičnom pakovanju od 133 sekunde a zvuk i svirka su izvrsni i False Body se, mislim, jako kvalifikuju da nam spreme drugi album. Sa ovakvom svirkom i ovko razaračkim (ženskim) vokalom, bend treba da se sluša i poštuje na svim meridijanima:

https://falsebody.bandcamp.com/album/quietly-its-gone

Nisam očekivao novi album Nuclear Dudes ovako brzo – prošli je izašao u Septembru – ali dobro, kad vas muza pozove da svirate, vi svirate. Jon Weisnewski je za ovaj album, Skeletal Blasphemy, regrutovao bubnjara Coadyja Willisa, pretpostavljam sam pevao i muzika je manje grindcore i manje „cyber“ od septembarskog izdanja, ali je dobra, sa „naučnofantastičnim“ metalom koji i dalje zvuči prilično ekstremno ali je i prijemčiv, sa dosta odlično odmerene melodije i kvalitetnog gruva. Čovek ima mnogo talenta i možda mu ovo postane i profesija:

https://nucleardudes.bandcamp.com/album/skeletal-blasphemy

Sjajni finski deathgrinderi Cadaveric Incubator imaju novi split EP sa njemačkim Depression nazvan – nadahnuto – Blood Fire Deathgrind. Primereno, Cadaveric Incubator ovde pored jedne autorske pesme (koja je odličan deaththrash/ deathgrind starije škole) imaju i obradu Bathoryjeve Reaper i to je MOMAČKO zakivanje. Zvuk dobar, ljudi raspoloženi, sve kako treba. Depression imaju tri pesme od  kojih su dve lep, old school deathgrind niskog štima i zvuka koji podseća na Dead Infection ili Regurgitate. Treća je obrada Bathoryjeve Rite of Darkness, dosta pojednostavljena ali šarmantna. Ima i vinil koji je izdao Iron Corpse pa ovo ne propuštajte ako ste grinder i grinderskoga roda:

https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/blood-fire-deathgrind

https://depression1.bandcamp.com/album/blood-fire-deathgrind

Dobro ga kolju Teksašani Trauma na svom istoimenom EP-ju. Ovo je pet pesama vrlo masivnog „chainsaw“ zvuka i energične, disciplinovane a divljačke crustgrind svirke. Sve je kratko, ekonomično i moćno i još se daunloud naplaćuje po vašoj želji. A ima i kaseta!

https://ihearttrauma.bandcamp.com/album/trauma

https://dirtbagdistro.bandcamp.com/album/trauma

Britanski Chairmaker je jedan čovek, Neil Erskine iz Suffering Rites a koji sa ovim svojim solo grindcore projektom ima debi  album, Leviathan Carcass. I ovo je UBIJANJE. Pričamo o vrlo teškom zvuku, o deathgrind agresiji napucanoj do maksimuma pa je ovo kao da slušate neki brutalni death metal bend što žuri da pesme od četiri minuta odsvira za minut. Zvuk je jako iskomprimovan i to ume da zamori uho ali su pesme odlične a svirka PRAVOVERNA i ovo od mene dobija jake preporuke:

https://chairmakerblast.bandcamp.com/album/leviathan-carcass

Lethwei je burmanska borilačka veština nalik na tajlandski muj tai, ali još brutlanija. Lethwei Vol. 1 je, pak debi album projekta Lethwei a koji je tematski usredsređen na taj burmanski boks, dok muzički proizvodi brutalan grindcore. Ovde peva Matthias Joyce iz kultnih Formless Master i Defigurement, a muziku je radio Jared Moran iz MILION bendova među kojima Acausal Intrusion, Hierarchies, Ishimura… Kao što nagađate, a pogotovo jer ovo izlazi za HPGD, muzika je agresivna i neumoljiva, pesme su kratke, disonantne i teške i sve ima jednu bolesnu ali inspirativnu energiju:

https://hpgd.bandcamp.com/album/lethwei-vol-1

Francuzi Crawling Flesh kažu da sviraju „ekstremni progresivni metal“ sa uzorima od Dissection do Johna Coltranea. To je poširok spektar, ali slušajući njihov drugi album, Democracy at Work, u praksi je to uglavnom death metal i deathgrind sa malo širim shvatanjima žanra. Svakako se radi o žestokoj, disciplinovano (mada jeftino) produciranoj muzici a pesme su kratke, ekonomične i zapravo ne onoliko komplikovane koliko biste očekivali od benda koji se kiti progresivnom titulom. Ali zabavno je i lepo se sluša:

https://crawlingflesh.bandcamp.com/album/democracy-at-work

VoidSpore iz Konektikata sviraju prijemčiv brutalni tech death metal. Njihov prvi EP, Prophetic Ocular Syntax je prepun komplikovanih metrika i intrigantnih promena tempa, dakle MNOGO se tu brlja po žicama, harmonski preleće sa jedne na drugu stranu borilišta itd. i ovo je pre svega muzika za utreniranog slušaoca koji će umeti u nečemu što na momente zvuči skoro nasumično, da prepozna rezon i smer u kome se kompozicije kreću. A i jedno i drugo postoji i VoidSpore svakako vredi da se čuju ako volite kompleksni, zahtevni death metal. Produkcija je vrlo pristojna, takođe, sa programiranim bubnjem koji zvuči iznenađujuće okej i mada je ovo za sada pre svega sajd-projekat članova progresivnog benda Xenosis, mogu da vidim dovođenje bubnjara u postavu i tranformaciju i u živi bend u dogledno vreme jer je ovo ODLIČNO:

https://voidspore.bandcamp.com/album/prophetic-ocular-syntax

Zanimljivi su Darkest Before iz Merilenda čiji EP What Lies Beyond Light  meša tehnički death metal sa malo deathcorea na meni vrlo prijemčiv način. Naime, ovo je brzo, žestoko, energično – i ovde imamo programiran bubanj i to se malo više čuje ali u redu je – ali onda ima i malo upadanja u deathcore melodičnost i ekstrovertnost i to fino osvežava ponudu. Pet pesama, puno blastbit mitraljiranja u naletu ali i dobrih rifova i promišljenog aranžiranja, vrlo lepo:

https://darkestbefore.bandcamp.com/album/what-lies-beyond-light

Primal Scourge su dva tipa iz Noksvila u Tensesiju sa debi albumom teškog, brutalnog death metala. End of Eden stiže nakon nekoliko kraćih izdanja i predstavlja bend sa već vrlo formiranim zvukom gde se forsiraju veliki, tečni rifovi i težak gruv između disciplinovanih blastbitova. Primal Scourge su mi time kao nekakav Nile bez bliskoistočnih harmonija, možda malo manje komplikovan i okrenutiji gruvu i album mi se prilično dopada:

https://primalscourge.bandcamp.com/album/end-of-eden

Nemci Rotten Sculpture su napravili pauzu od deset godina nakon debi albuma. Sada je bend samo Lukas Glaser koji je ionako bio autor sve muzike i svirao sve instrumente i na prvom albumu. Ovde on hendluje i vokale a ima i gomilu gostiju i minialbum  Slaughterlord ima solidan, nabijen zvuk i agresivan nastup. Mošerski death metal i melodeath su ovde u ravnoteži sa agresivnim deathgrind krljanjem pa pričamo o visokoenergetskom, rifaškom, prijatnom materijalu:

https://rottensculpture.bandcamp.com/album/slaughterlord

Kad se debi EP benda zove Contemplation Scriptures & the Swallowing Void onda znate da se ovde misli ozbiljno i da imamo posla sa dubokim death metalom koji nije zainteresovan za slavu, svetla pozornice velikih festivala i tapšanje po plećima. No, prvenac meksičkih Primordial Rites nije toliko  hermetičan kako to već zna da bude u death metal podzemlju i ovde se kombinuje kavernozna i kanalizaciona estetika sa malo progresivnih pristupa za jednu šarmantnu i kvalitetnu smešu. Ovo je izdao Nameless Grave pa je tim dvostruko veći sevap podržati. A ljudi POŠTENO riljaju:

https://primordialrites.bandcamp.com/album/contemplation-scriptures-the-swallowing-void

Auditory Anguish iz Kalifornije su negde između mošerskog death metala i mošerskog hardkora i njihov prvi EP AFA (a što ja biram da čitam kao Anti Fascist Action) ima moćan, težak zvuk i kratke ali agresivne pesme srednjeg tempa i OZBILJNOG hedbeng materijala. Ovo je pomalo kao PeelingFlesh minus hip-hop semplovi i to mislim apsolutno pozitivnom smislu. Auditory Anguish zvuče i besno i dobro u isto vreme i meni se ovo jako dopalo:

https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/afa

Earth Eater su slamming deathcore ekipa sa „severozapada“. Pretpostavljam severozapada SAD; enivej ovo su dva čoveka, sa gomilom gostiju na albumu Bleeding Hypocrisy i radi se o ekipi sa ipak dosta iskustva. Mislim, muzika zvuči dosta zrelo, svirački i produkcijski je album i više nego pristojan a ni pesme nisu rđave, sa dovoljno propisnog brutal death metala u svemu da ja budem srećan:

https://eartheaterofficial.bandcamp.com/album/bleeding-hypocrisy

Thalidomide su osnovani još 1992. godine ali su debi album snimili tek 2003, a onda pravili pauze i evo ih ponovo, sa drugim albumom, Le retour à la barbarie i ovo je SJAJNO. Ovi Francuzi sviraju progresivni death metal po uzoru na, naravno, Death i Atheist ali u poznati format ubacuju dosta originalnih ideja i mašte. Pored pevanja na Francuskom i operskih vokala, ovaj album nudi još puno lepota, solidno je produciran i generalno jako, JAKO dobar:

https://thalidomidemetal.bandcamp.com/album/le-retour-la-barbarie

Odlično zvuče Poljaci Moral Implant na svom debi EP-ju, Delusion. Njihov izdavač, ugledni Caligari Records ističe da bend želi da ima zaista mračan, neproziran zvuk i negostoljubivu atmosferu i to je bez ikakve sumnje postignuto u ovih šest komada prilično agresivnog black-death nabijanja. Zvuk je pećinski, teksture su abrazivne, pevanje je životinjsko, ali sve to zvuči više kao ritual koji izvode neki jako sumnjivi ljudi nego kao glasna rokenrol ploča. Tajna je u pesmama koje su napisane vrlo dobro, ali i u karakteru koji bend ima. Sjajno sve na gomili:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/delusion

Putrevore je dvodecenijski projekat dvojice death metal veterana. Sa švedske strane je tu Rogga Johansson a sa španske Dave Rotten, čija je etiketa, Xtreem Music i izdala novi, peti album projekta, Unending Rotting Cycle. I, mislim, ovo je death metal, kavernozan, truo, u raspadanju, onako kako i očekujete, znajući opuse ova dva prvoborca, sa devet pesama koje su sve između tri i četiri minuta, pune teških, tupih rifova i iznurujućeg gruva. Ovo nije death metal za publiku koja voli ekstrovertniju muziku i virtuoznost u svirci, ali Putrevore su odlični u onome što rade, pružajući čistu krtinu onima koji ZNAJU:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/unending-rotting-cycle

Season of the Dead je isto neka vrsta death metal i horor-rok supergrupe, i to transatlantske jer ovde sviraju članovi Goblin, Incantation, Enforces, Shining Fury, Fulci, Dog Eat Dog i još gomile bendova i projekata. Debi album ove ekipe, Zombie Chronicles Vol.1 je kinematska horor ploča, negde na pola puta između death metal težine i goblinovske giallo progresive. Nije sve na ovom albumu sjajno ali ponešto jeste a sam koncept je zanimljiv i vredi da se dalje istražuje:

https://seasonofthedead.bandcamp.com/album/zombie-chronicles-vol-1

Flesh Interface je split EP bendova Scab Hag iz Sinsinatija i 1 Body 6 Graves iz Konversa u Indijani. Ovi drugi su prošle godine imali svoj debi album, a koji sam ja prilično pohvalio pa su i njihove dve pesme ovde vrlo dobar, prilično „tehnički“ ali i dostatno atmosferičan brutalni death metal koji uspeva da bude i prilično komunikativan pa možda i interesantan i široj, na primer metalcore publici. Vrlo, vrlo dobro. Scab Hag još nemaju album, ali vredno izdaju EP-jeve i odlični su ovde sa dve pesme koje imaju za nijansu više old school i deathgrind miris, ali sve je to jako tehnički kvalitetno i BRUTALNO. Odlična ploča dva odlična benda:

https://scabhag.bandcamp.com/album/flesh-interface

https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/flesh-interface

Bloodtruth su nastali kao spinof italijanskih simfonijskih death metalaca Fleshgod Apocalypse ali sada već imaju deceniju i po dugu sopstvenu karijeru i evo već treći album, Execration. A koji je odličan. Pričamo o brutalnom, tehničkom death metalu koji ide velikom brzinom, ruši sve pred sobom ali ne bez sofisticiranosti i mnogo inteligentnog rada na aranžmanima pesama. Nije uvek lako slušati muziku koja se sastoji najvećim delom od blastbitova i brzih, tehničkih rifova, monotonija je ovde REALAN rizik već posle par minuta, ali Bloodtruth sa ovim albumom drže čas iz toga kako se pišu pesme da ostanu zanimljive ali i kako se ova muzika miksuje da se čuje svirka a ne samo zid zvuka. Odlično je:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/execration

Ko se uželeo specifičnog 20 Buck Spin death metal zvuka na pola puta od avangarde do boleštine, neka se poraduje jer filadelfijska etiketa ove nedelje ima novi, treći album kalifornijskog death metal sastava VoidCeremony. Meni su i prva dva albuma VoidCeremony bila odlična pa nije neko veliko iznenađenje da je Abditum takođe sasvim po mom ukusu. Ovo je avangardni, tehnički zahtevni ali uvek zanimljivo napisani death metal koji ne napušta kompleksnost i agresiju svog žanra ali ga onda kombinuje sa skoro džezerskim poliritmijama i harmonskim eksperimentisanjima. Sjajno je kad imate ovako dobre muzičare koji se ne odriču blastbita i death metal vokala, ali sjajno je i kada imate ljude koji ovo umeju da snime i miksuju da se čuju svi minuciozni detalji pa na kraju da urade master koji je snažan ali ne preglasan i bez dinamike. Izvanredno je i nadmeće se za album godine bez ikakve sumnje:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/abditum

U delu smo godine kad su „veliki“ bendovi ispucali svoja izdanja i na red dolaze opskurni, andergraund likovi koje boli dupe da se uvlače publici i prave neke strategije marketinga i koji u svoju muziku VERUJU. Degraved smo već pratili par godina unazad, zimus sam hvalio njihov tada aktuelni demo snimak Premonition of Blasphemy, a sada su izdali debi album, Spectral Realm of Ruin i momčad iz Sijetla ne da nije razočarala nego je fer reći da je POCIJEPALA. Ovo izdaju zajednički Dark Descent u SAD i Me Saco Un Ojo Records u Ujedinjenom kraljevstvu i već to savezništvo uglednih andergraund firmi sugeriše da je album ovog benda BIG DIL. A opet, Degraved ne rade ništa POSEBNO, samo uzimaju old school zvuk bendova poput Grave, Autopsy ili Incantation i prave od njega organske, mračne, a zarazne pesme. Teme su bolesne, rifovi pravoverni (Sulfuric Embalming  maltene u notu uzima rif iz Napalmove The Kill), svirka je momačka, vokali su neljudski a zvuk topao i neoštećen nekakvim neodgovornim kompresijama i  Spectral Realm of Ruin je debi album kakav sebi samo mogu da požele svi zamislivi bendovi:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/spectral-realm-of-ruin

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/spectral-realm-of-ruin

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Yelping Beagle uz Kanzas sitija sviraju vrlo pristojan noise rock na albumu Gutter. Ovo je prilično gruverska muzika, sa čvrstim ali kinetičkim ritmom i gitaristom koji peva kao promukliji, polupaniji David Yow. Zvuk je sirov ali dovoljno dobar, pesme su kratke i ekonomične i ovo se vrlo lepo posluša:

https://yelpingbeagle.bandcamp.com/album/gutter

Imamo još noise rocka, ovog puta iz Londona. Woodworm za sebe kažu da sviraju avangardni garažni nojz i svakako EP Sick in the Head / Vitrified opravdava ovo razuzdano ređanje reči jer su ove dve pesme zanimljivo napisane i beskompromisno odsvirane sa puno garažne, sirove buke ali i jasne vizije o tome kako muzika treba da se razvija i kuda da ide. I sam dizajn izdanja izgleda sjajno i za prvi, podrumski rad, Woodworm su se prilično dobro pokazali:

https://woodworm.bandcamp.com/album/sick-in-the-head-vitrified-double-a-side

A onda su tu i scrape, bend iz Durhama u Severnoj Karolini sa albumom noise rocka koji je prilično težak i agresivan pa će biti prikladan i za sludge metal publiku. Flood ima sedam pesama velikih rifova, neužurbanog, teškog gruva, napetih, izmučenih vokala koji se bore da se probiju kroz instrumentalnu kanonadu i ovo je fina ploča koja agresivnost i tenziju ne traži u prenapucanom zvuku i brzoj svirci nego u PESMAMA:

https://scrape919.bandcamp.com/album/flood

I još malo noise rocka dobijamo iz Belgije. Las Almorranas imaju jeftin, garažni zvuk na svom EP-ju Noice/Annoys ali sviraju šarmantno, sa dosta solidnog gruva i tenzičnih disonanci u tih šest pesama. I etitjud i ideje su veoma ’90s pa ako to volite, Las Almorranas isporučuju!

https://lasalmorranas.bandcamp.com/album/noice-annoys

Bruklinski Trace Amount radi industrial, ali skoro pa pravi  old school industrial sa puno mašinskih lupova i analognih efekata a bez metal gitara i gotskih poskočica. Album Flagrantr je ploča naglašene tenzije i neprijatnosti, sva u mračnim odjecima, militantnim bas linijama i bombardovanjima ritam-mašinom. Nema gitare – ili ako ima toliko je maskirana efektima da se ne prepoznaje – ali prilično jako jebe kevu:

https://traceamountnyc.bandcamp.com/album/flagrant

Lisabonski Disaffected postoje skoro tri i po decenije ali Spiritual Humanized Technology im je tek četvrti album. No, ovaj progresivni metal bend zvuči dosta interesantno na njemu, sa jasnim korenima u thrash i death estetici koja je bila naglašena u njihovim ranijim godinama, ali sa osobenim, originalnim pesmama koje još čuvaju rok i metal okvire ali unutar njih dosta eksperimentišu. Prilično zdrav, dinamičan zvuk, takođe pa je meni ovo lepo leglo:

https://disaffectedmetal.bandcamp.com/album/spiritual-humanized-technology

Kad smo već kod progresive, Chris Hathcock je u svom The Reticent identitetu uradio novi album, peti za ovaj projekat a koji se zove Please i bavi se opadajućim mentalnim zdravljem i progresivnim nadiranjem, jelte, haosa. Nepotrebno je možda dodati da je ovo autobiografska ploča, ali i da je Hathcock superiorno talentovan momak – trenutno svira i u simfonijskom death metal bendu Xael– pa je ovo uspešan kombo ispovedne, emotivne muzike i kvalitetno napisanih prog-metal kompozicija. Da je produkcija malo mekša meni bi i više prijalo ali Please je već vrlo dobar album koji uspeva da spoji dokumentarističko i vrlo lično u jednu funkcionalnu celinu:

https://thereticent.bandcamp.com/album/please

Imamo i JOŠ  progresive sa drugim albumom tokijskog benda Izmatik, a u kome svira samo jedan Japanac (gitarista Daisuke Kuroda), te četvoro gaiđina iz Australije, Španjolske i SAD. Reversed Reality je i žestok i raznovrstan album bez tačno određene forme muzike, ali sa kretanjem između džeza i ekstremnog metala, fanka, post-panka itd. Produkcija je neobično svedena i to mi zapravo prija jer se čuje kako ljudi sviraju a ne kako su ih doterali u kompjuteru i ovde ima da se posluša dosta mišićavog, prijatnog prog-zvuka:

https://izmatik.bandcamp.com/album/reversed-reality-2

Imprints of Man je album klavirskih aranžmana pesama njujorških avangardnih blek metalaca, Imperial Triumphant. Izvodi ih Steve Blanco, jedan od tri člana ove maštovite i istraživački nastrojene ekipe i ovo zvuči ODLIČNO. Blanco svira veoma dobro kad je ovako ogoljen a aranžmani su bogati i reimaginiraju muziku koja originalno ima MNOGO slojeva i veoma zavisi od različitih boja različitih instrumenata u nešto što radi izvanredno dobro i u ovoj formi:

https://imperialtriumphant.bandcamp.com/album/imprints-of-man

Norvežane Monograf nije tako lako žanrovski odrediti. Njihov zvuk je u osnovi post rok ali drugi album, Occultation im je kombinacija folk muzike i raznih elemenata ekstremnog metala, sve uklopljeno na jedan visokokonceptualan način. Zvuk je neobičan, sa miksom koji treba da spoji neamplifikovane violine i distorzirane gitare i razne druge nespojive stvari, ali bend se jako trudi oko kompozicija i ima dosta progresive u svojoj srži:

https://nordicmission.bandcamp.com/album/occultation

Onda imamo i italijanski Elastic Riot sa njihovim albumom Inaspettati momenti di rabbia euforica i ovo je isto veoma teško žanrovski klasifikovati. U osnovi je, recimo, grindcore i hardcore thrash, ali je muzika ekscentrična, sa puno efekata i eksperimentalnih momenata i mada dosta toga ima humorističke efekte, projekat je savršeno ozbiljan. Dakle, anarhično ali to je KONCEPT a ne puki ishod nevežbanja i kurobolje. Četrnaest pesama, uglavnom kratkih i dosta poštene krljačine:

https://elasticriot.bandcamp.com/album/inaspettati-momenti-di-rabbia-euforica

https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/inaspettati-momenti-di-rabbia-euforica

Mourn The Light iz Konektikata na svom drugom albumu pokušavaju da spoje ekstrovertni, melodični heavy metal/ hard rock sa tužnim, epskim doom metalom. Nije to ni tako lako i neke od kompozicija kao da imaju šavove na mestima gde su se spajale različite filozofije ali Sorrow Feeds the Silence ima dovoljno uzbudljivih trenutaka i ložačkih rešenja da meni bude makar prijatan. Bend svakako solidno svira i ne plaši se da eksperimentiše i to je prelepo:

https://mournthelight.bandcamp.com/album/sorrow-feeds-the-silence

Innocence Died su dva simpatična Italijana sa debi albumom, Thirst For Justice. Bend je krenuo od speed i power metala ali se u međuvremenu tu dodalo dosta (melodičnog) death metala u kombinaciju pa ovaj album dosta interesantno levitira između podžanrova i nudi i melodičnost i epiku i agresiju. Meni to dobro zvuči i radi solidan posao, sa mošerskim, koljačkim death gruvom iza koga odmah dođu melodične sintisajzerske teme a da sve to ima finu napadačku oštrinu. Jedina zamerka mi je produkcija koja zvuk napreže do pucanja i natrpava stvari u masteringu jednu preko druge tako da se povremeno kompleksni aranžmani – sa sve horskim vokalima, violončelima, violinama, klavirima i harpsikordima – manje efektno realizuju. No, ovo je generalno vrlo dobro:

https://innocencedied.bandcamp.com/album/thirst-for-justice

Dobro se tu uklapaju onda nemački Skull & Crossbones čiji je drugi album, Time, mišićava, melodična ploča na kojoj se klasični NWOBHM zvuk ukršta sa power metalom. Ima tu mnogo lepih momenata, dobrih rifova, dobrog višeglasnog pevanja odličnog Tobiasa Hübnera i meni zaista samo smeta taj preglasan mastering koji je NEPOTREBAN jer Skull & Crossbones pišu odlične pesme i odlično sviraju i mnogo bi zapravo bolje sve zvučalo da ima više dinamike. Ali dobro, 2025. je godina i treba da smo srećni da ljudi pišu ovako solidne ploče optimističnog, cheesy metala:

https://skullandcrossbones.bandcamp.com/album/time-2

Nemački hardrokeri Piledriver proslavljaju trideset godina rada petim studijskim albumom, First Nations Rock a koji je bogata ponuda čak četrnaest pesama hard roka end hevi metala vrlo klasične i vrlo prijatne dispozicije. Naprosto, ovo je muzika koju biste čuli na radiju početkom osamdesetih i uživali u njenoj kombinaciji bluzerskog hard roka i glamrokerskog hevi metala. Piledriver ne izmišljaju ništa novo ali ono staro rade značalki, nudeći dobar, cheesy provod za nas matore i staromodne. Lepo:

https://fastball-music.bandcamp.com/album/first-nations-rock

Brazilci Creatures nisu bogznašta promenili za četiri godine od debi albuma. Drugi album, Creatures II je i dalje vrlo sigurna, vrlo ubeđena rekonstrukcija ’80s sleaze metal zvuka, sa neonskim sintisajzerima, melodičnim gitarskim temama i himničnim refrenima. Ja sam potpuno svestan da ovakvu muziku volim uglavnom jer sam odrastao uz nju, ali Creatures su suštinski dobri – slušajte recimo odlične gitarske solaže – i ko voli celu tu hair metal priču sa ovim albumom će ozbiljno da se usreći:

https://creaturesheavymetal.bandcamp.com/album/creatures-ii

Argentinski HESS su toliko dobri da se malo naljutim na pomisao da im ni jedan od dva albuma koje su do sada izdali nisam čuo. No, dobro, to je bilo pre više od pola decenije. Novi EP, Aeon Of Ma’at [Part II] (nastavak EP-ja iz 2023.) ide dalje sa staroegipatskom tematikom, ali i IZUZETNO zdravim heavy metal zvukom. Tri su to pesme dobrog rifa, dobre solaže, poletnog tempa, pevanja jako, jako dobre Melani Hess kojoj je ovo glavni projekat pored još jedno pet aktivnih bendova. Produkcija je odlična, muzika taman idealno zrela a i dalje metalski napaljena i ovo je OBAVEZNA lektira:

https://hessheavymetal.bandcamp.com/album/aeon-of-maat-part-ii

ALBUM NEDELJE

Iz priloženog se vidi da smo ove nedelje imali nekoliko izvanrednih ploča u ponudi od kojih će se svaka legitimno naći u izboru za album godine, od doom metala Bell Witch i Aerial Ruin, preko psihodelije Yawning Man i AcidSitter do death metala VoidCeremony i Degraved. Dakle, bili smo FANTASTIČNO usluženi. No, za album nedelje biram da hajlajtujem nešto što je većina drugih pregleda mahom ignorisala a greota je jer je IZVANREDNO. Naime, finski heavy metalci Mausoleum Gate imaju toliko specifičnu metu koju gađaju svojim zvukom i generalnim pristupom muzici da ćete biti u raju ako vam se ona dopada. Jer, evo, sa svojim trećim albumom, Space, Rituals and Magick oni rade ’70 heavy metal koji se jako poziva na okultni rok, psihodeliju i bluz, u kome se čuje mnogo Black Sabbath (pevač Jarno Saarinen jako podseća na Ozzyja u nekim momentima), ali i u kome se juri zvuk ranih Scorpionsa. I to baš ranih, dakle, pre 1980. kada je bend sa Animal Magnetism znatno modernizovao svoj zvuk. Mausoleum Gate na ovom albumu zvuče kao bend koji bi nastao spajanjem Scorpions sa početka sedamdesetih, Deep Purple iz istog perioda, Black Sabbath sa Ozzyjem i možda nekog prog-rock projekta poput, recimo The Nice. I to je meni prilično fenomenalno. Živ, old school zvuk, moćne pesme okultne tematike ali stamenog ritma i čvrste svirke, puno melodije ali uvek bluzerski utemeljene, ovo je JAKO JAKO dobro:

https://mausoleumgatemetal.bandcamp.com/album/space-rituals-and-magick