Živimo u svinjcu u kome politički i društveni progres počiva na štrajku glađu žene koja je izgubila sina a kojoj se režimski plaćenici podsmevaju. Svi smo krivi. Evo malo metala dok kontemplirate:

Deo 1: BLACK METAL

Heraldic Blaze su poluamerički polunorveški duo sa debi albumom Monument of Will koji nekako pogađa sve mete na koje je nanišanio. Ovo je sirov, podzemni, ali opet jako melodični, folk muzikom jako informisani bek metal što zvuči i iskreno i nenamešteno a opet uspeva da bude i jako ekspresivan pa i teatralan. Plus, produkcija je zaista jeftina, rekao bih garažna ali mi je verovatnije da su ovo ljudi snimali svako u svojoj kući i uprkos svoj partizanštini koja se jako čuje, ovaj album ima srce i energiju kakvi mnoge iskusnije kolege mogu samo da sanjaju.

https://heraldicblaze.bandcamp.com/album/monument-of-will

Pošto beogradski Svarog svakako neće ponovo da se okuplja, onda je u redu da drugi iz regiona preuzimaju ovo ime, pretpostavljam. Svarog iz Sarajeva imaju EP Mučenje kroz vijekove i ovo je vrlo solidan blek metal. Modernijeg tipa, svakako, sa melodičnim temama ali i sa malo klasičnog rifaškog rada (slušajte početak Idolorum, recimo, za DEMENTNO dobru temu), a zvuk je ugodno sirov i vokali su odlični. Ovi ljudi se možda još traže ali ovaj prvi snimak je prilično jebeno uzbudljiv i stavlja ih na mapu iz sve snage:

https://svarog.bandcamp.com/album/mu-enje-kroz-vijekove-2

Ruingást je jednočlani blek metal projekat iz Engleske a njegov, jelte, jedini član, Steve Blackwood, tipično ima još masu sličnih. No, debi album Ruingást, naslovljen The Gaping Wounds of Eternity je dosta pristojan i vredi na njega skrenuti pažnju. Već svirački i produkcijski  ovo nadilazi prosek koji važi za ovakve projekte, sa izuzetno disciplinovanom, energičnom krljačinom i razumevanjem principa produkcije i aranžiranja, a ni pesme nisu rđave. Jesu podugačke i bez pamtljivih rifova – pošto se ovde više forsira spooky atmosfera – i to ih čini i dosta monotonim ali ima to svog štofa. Cena je naravno ona koju sami odredite:

https://forbiddenkeep.bandcamp.com/album/ruingast-the-gaping-wounds-of-eternity

Za jednočlani projekat Obscurité čujete da je iz Francuske bukvalno u prvom taktu njegovog petog albuma, Néant. Ovo je vrlo karakteristično melodičan, melanholičan ali energičan i prodoran blek metal pravljen od strane čoveka po „imenu“ A.S.H. a koji je sa ovim projektom aktivan nešto više od deset godina i dao mu je zaista prepoznatljiv identitet. Lepo je ovo:

Isto Francuzi, isto ekscentrični su Murmux iz Tuluza. Bend sa jednim albumom iza sebe je sada izdao EP, Veneficium i to je savršena kombinacija okultnih interesovanja, sirovog  testerisanja i naglašene melodične ekspresivnosti, skoro kao da imamo posla sa screamo bendom. Zvuk svetao, oštar, ne prebudžen, ne razmazan, pesme dobre, sve petarda!

https://murmux.bandcamp.com/album/veneficium

Za Malepeste iz Liona takođe važi da su prepoznatljivo francuski bend već u prvom taktu, plus, pet-šest taktova dalje znate i da snimaju za LADLO. Ex Nihilo im je treći album i ovo je koktel dekadencije, okultizma, teatra i neposredne emocije, onako dobar kako ti samo Francuzi znaju da spoje:

https://ladlo.bandcamp.com/album/ex-nihilo

Bugarin Даниел Георгиев, jedini član projekta Ovader na promo slici nosi Bathory majicu i njegova muzika JAKO nastoji da omažira, rekonstruiše i oživi nekakav idealno nordijski blek metal zvuk iz možda neke poznije faze Bathory. Njegov drugi album, Asagrim je melodična ploča sa dosta old school mirisa, sva u epskim vikinškim motivima. I lirički se album ekskluzivno bavi nordijskom mitologijom i slatko je kad komšije Sloveni ovako snažno nastoje da se pretvore u severnjake a emocija samo šiba. Simpatičan album:

https://ovaderbulgaria.bandcamp.com/album/asagrim

Gruta su kolumbijski antifašistički crustcore bend ali sa VELIKIM uplivom black metala i death metala u njihovu muziku. Novi, drugi album, Hymnus Ad Atram Mortem je za moje uho najviše blek metal i ako volite da je blek metal sirov ali melodičan, muzički korektan ali bez gubljenja u tehnici, ovo je prilično pristojan način da se provede popodne. Tekstovi su na Španjolskom, revolucionarni duh palpabilan i sve je kako treba:

https://grutacaosblack.bandcamp.com/album/hymnus-ad-atram-mortem

Slovaci Sunstrike su snimili debi album, War, Ecstasy and Death i to je solidna cepačina. Ovo je black metal sa dosta thrash metal filozofije u sklapanju pesama pa su rifovi oštri i agresivni a svirka žestoka i znojava. Naravno, ima tu i mnogo blek metal transcendentnosti i ovo je vrlo lepo napravljen album žestoke a slojevite muzike, hrskavog, zdravog zvuka, pamtljivih tema:

https://sunstrike.bandcamp.com/album/war-ecstasy-and-death

Ne slušam baš mnogo atmosferičnog blek metala ali Jermeni Ildaruni su baš solidni na svom drugom albumu, Divinum Sanguinem. Mislim, jeste ovo melodično i sve to, ali ljudi KRLJAJU, svirajući i brzo i tehnički impresivno i ne smeta mi što album ima i, jelte, atmosferu. Jer ima i rifove a to je glavno:

https://ildaruniblacklion.bandcamp.com/album/divinum-sanguinem

Poljaci Deconstructing Sequence fiksirani su na svemir, tehnologiju, futurizam, a što je relativno retka tematska orijentacija za blek metal bend. I dobro, ovo pored black metala ima i death metala u svom sastavu, ali drugi album benda, Tenebris Cosmicis Tempora jeste pre svega black metal ploča, i na ime melodičnosti, i na ime agresije i na ime otvorenosti da se ode u koju god stranu da strast povuče. No, Deconstructing Sequence to rade i kvalitetno i disciplinovano i da im je zvuk MALO dinamičniji bili bi idealni. Ovako su samo vrlo dobri, maštoviti, veoma vredni vaše pažnje:

https://dsprogart.bandcamp.com/album/tenebris-cosmicis-tempora

Kopenhagenški Vile Retribution su u ovom trenutku duo, ali ne dozvoljavaju da ih to ograniči. Četvrti album benda, Af det som blev je ambiciozna, impresivna ploča sa samo tri pesme, ali su te pesme napisane sa mnogo promišljenosti i sluha za ekspanziju zdrave blek metal matrice u razne strane. Prva kompozicija traje preko dvadeset minuta i mada su i ostale dve dugačke, album je pre svega uzbudljiv, sa mnogo toga što se na njemu dešava. Bend ima i dobar, kvalitetan zvuk i tu neku progresivnu dimenziju koju istražuje ovim novim pristupom muzici ovaploćuje kroz mnogo lepih rifova i tema. Veoma dobro:

https://vileretribution.bandcamp.com/album/af-det-som-blev

Exanguis su iz Turina i cepaju zao, energičan, mesnat blek metal. Italijanska scena je i inače dosta raznovrsna a EP predstavlja ono žešće, agresivnije krilo, sa četiri pesme tvrdih rifova, jakog blastbita, kvalitetne, „tehničke“ ali ne preterano upeglane svirke. Nego je baš kako treba da vas protrese:

https://exanguis.bandcamp.com/album/living-a-nightmare

Finci Mourniaty na svom debi albumu, Musa maa, pak, zvuče vrlo finski. Ovo je narodnom muzikom inspirisani blek metal koji ima temelje u drugotalasnom zvuku devedesetih, ali je i simpatično melodičan, sa sve klavirom koji svira neke teme zajedno sa distorziranim, sirovim gitarama i zapravo nije MNOGO agresivan. Ovo je više muzika kontemplacije nego borbe i to je sasvim u redu:

https://mourniaty.bandcamp.com/album/musta-maa

Imamo još finske lepote. White Baroness su aktivni od ove godine ali ovo je ekipa iskusnih muzičara koji sviraju u gomili bendova (Astral Wizard, Devil Wizard, Devil Moon, Morgal, Mutant Sex Demon itd.) a na debi albumu ovog projekta kidaju old school blek metal spid-trešinu bez pardona. War Chariots je ploča zujećih rifova, brzog tempa, ali sa potrebnim koeficijentom melodije pa i epike. No, ovo je sve urađeno manijačkim intenzitetom, u jeftinoj (sasvim adekvatnoj) produkciji i bez ikakve pomisli o tome da li ova muzika ima potencijal da se, kao, dopadne nekom izvan tvrdog jezgra blek metal scene. Verovatno nema, ali je album, ako ste deo te scene, jako zabavan i ne sme se propustiti:

https://whitebaroness.bandcamp.com/album/war-chariots

Da li Kostnatění iz Mineapolisa sviraju blek metal? Treći album, Přílišnost (Excess) im počinje pesmom u kojoj je ritam sklopljen od old school fank lupova koje ste slušali pre trideset godina na jungle i hardcore pločama, a onda pored svog blek metal oranja koje jeste u osnovi ove muzike imate i bliskoistočni folk u ravnopravnom odnosu sa distorziranim gitarama. Za mene je ovo svakako progresivni metal sa istaknutom black metal komponentom, ali možda za vas bend neće biti dovoljno tr00. No, vrlo izražena eksperimentalna dimenzija meni jeste deo duha blek metala po sebi, tako da svakako urgiram da se ovome da poštena šansa:

https://kostnateni.bandcamp.com/album/p-li-nost-excess

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Sicilijanski Dark Shaman svoj drugi album, Occult Doom, započinju pesmom koja se zove Satan. Dakle, ovde nema baš MNOGO dilema oko toga kako će muzika zvučati, jelte, ali Dark Shaman su jako solidni u svirci tog okultnog dum metala i pisanju zabavnih, gruverskih pesama lepljivih rifova i hipnotičke repetitivnosti. Najveće iznenađenje u vezi sa albumom je da je produciran iznenađujuće čisto, sa zvukom koji je i topao i dosta prirodan a da opet ovo nije neka brutalna garaža. Pesme su uobičajeni koktel horora, paranoje i narkofilije a seks se ne pominje. Ali se sugeriše omotom, dakle sve je SAVRŠENO. Ako volite Black Sabbath ali mislite da su se premalo drogirali, Dark Shaman imaju vaš broj:

https://darkshaman24.bandcamp.com/album/occult-doom

Grave Wizzard je ove godine osnovani, veoma stereotipni stonerski doom metal bend iz Ukrajine. Stereotipnost ne mora da bude prepreka i ako vam ne smeta potpuno odsustvo originalnosti na EP-ju Dark Dungeon Doom, prijaće vam toplo gitarski fuzz, spori, lepljivi gruv, psihodelični ozijevski vokal, ali i stručno upotrebljeni sintisajzeri. Lepo je ali ni trunku originalno:

https://gravewizzard.bandcamp.com/album/dark-dungeon-doom

Buzzard ima novi EP, sa tri lepe pesme doom/ folk muzike, te sa naglašenom aktivističkom dimenzijom, Everything Is Not Going To Be Alright je muzika o vremenu u kome deluje da je društveni ugovor konačno napušten i da smo mi sada plen a oni su, jelte, tigar. Zato Christopher Thomas Elliott poziva na udruživanje i to lepo radi:

https://buzzarddoomfolk.bandcamp.com/album/everything-is-not-going-to-be-alright

Kanađani Norilsk se baš lože na sever, hladnoću, samotne meditacije u ledenoj pustoši, pa je i normalno da sviraju spori, melanholični doom metal. No, album Gigantes Mortui – MMXIV-MMXXIV, snimljen uživo u prostoriji za vežbu/ studiju samog benda da obeleži prvu deceniju postojanja pored doom rifova ima i vrlo ukusno dodate post-metal melodičnosti i meditacije. Rezultat je da Norilsk zvuče zrelo i originalno nudeći najbolje od oba sveta, i rifove i harmonije, i emocije i propisan gruv. Meni odlično a i zvuk je odličan i da ne znam, ne bih ni pomislio da je ovo sve urađeno iz jednog, jelte, tejka:

https://norilskdoom.bandcamp.com/album/gigantes-mortui-mmxiv-mmxxiv

From Ashes je treći album za danski Bogwife, hard rok/ stoner bend sa elementima psihodelije, ali generalno prijatan za slušanje. Album je toplog zvuka, ugodnog gruva i mada ne otkriva neka nova, neistražena prostranstva rokenrola, svakako pristojno obavlja posao kojeg se prihvatio:

https://bogwife.bandcamp.com/album/from-ashes

Iz prijateljske Austrije su Dog Head King, doom bend sa malo gotskih aroma u svom melanholičnom, žalobničkom zvuku. Nisam, zna se, neki veliki ljubitelj gotike ali EP Dog Head King ma dosta propisnog metala, ne preteruje sa rasplinjavanjem u produkciji i naprosto mi pogađa isto mesto koje su pogađali Candlemass, Cathedral itd.

https://dogheadking.bandcamp.com/album/dog-head-king

Imamo i novi Beastwars. Novozelanđani uspevaju da im njihov sludge metal i dalje ima i jednu opušteniju, refleksivniju dimenziju pored obavezne namrgođene agresivnosti pa je album The Ship // The Sea urađen u više od jedne dimenzije, ima malo melodičnosti, malo i melanholije. A opet roka i snažno gazi:

https://beastwars.bandcamp.com/album/the-ship-the-sea

Burning Sister su jedan od onih stoner rock bendova koji vole minimalizam pa, između ostalog u postavi ovog dua nema gitare. Ali ima basa i sintisajzera i album Ghosts bez po muke isporučuje šest podužih pesama svedenog, sirovog, psihodeličnog stonerskog gruva. Ovo je iznenađujuće raznovrsno a da opet drži tu liniju garažnog bluz-minimalizma i prija uhu na razne načine:

https://burningsister.bandcamp.com/album/ghosts

Drowned in Silver je ekipa iskusnih poljskih blek metalaca ali koja svira okultni rok i doom. Debi album, Mothers, zvuči odlično, sa dosta suvim, dosta prirodnim saundom i puno spore, teške a melodične muzike koja vas odvodi na rub svesti da vidite haos koji napolju vlada a onda da se vratite uz neki dobar refren. Čak i ako ne volite okultizam, ovo vredi da se čuje jer je maštovito, strastveno, pa i pametno ali na jedan neposredan, nepretenciozan način:

https://paganrecords.bandcamp.com/album/mothers

Ripple Music ove nedelje ima prvi živi album kompletno ženskog sastava Black Sabbitch. Po imenu, nadam se razumete da je ovo kao Iron Maidens samo za Black Sabbath, dakle, tribjut bend koji DALEKO prevazilazi ideju tezge i upušta se u obrađivanje legendi punim gasom i bez rezervi. Unrest in the West je album, naravno, kultnih pesama, od Wheels of Confusion koja ga eksplozivno otvara pa do Into the Void koja ga šmekerski zatvara. Zvuk je odličan, uključujući prelepo distorziranu gitaru, žvaćući bas, dinamičan a težak bubanj i generalno solidan miks a pevačica ima odličan glas i peva, naravno, bolje nego Ozzy ali daje njegovim pesmama divnu posvetu:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/unrest-in-the-west

Softsun su bend koji su osnovali Gary Arce iz Yawning Man i Finkinja Pia Isaksen iz Superlynx i Pia Isa. I sada imaju i bubnjara, pa je drugi album, Eternal Sunrise propisna ploča supersporog, sanjivog gruva i psihodeličnih, umiljatih gitarskih harmonija i tekstura. Ovo izdaje Heavy Psych Sounds Records pa znate i da je dobro i da je psihodelija PRAVA a ne patvorena, ali ovo je i album koji se može prodati i saborcima i saveznicima što vole alt country i sličnu muziku. Pia sjajno peva, pesme su dugačke i mirne, gruv topao i hipnotičan i ovde nema promašaja:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/softsun-eternal-sunrise

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Witches Brew ove nedelje imaju debi album sijetlskog black thrash kvarteta Hellslaught. Ovo su sve ljudi koji rade u nekoliko drugih bendova pa onda i Violent Iconoclasm, kako je albumu naziv, zvuči snažno, ekspresivno, kao sasvim formiran koncept uliven u šest pesama i 32 minuta ozbiljne krljačine. Rifovi su ovde izuvijani i okultni, tempo je promenljiv ali se uvek svira žestoko i dinamično, vokali su demonski i Hellslaught su na idealnoj tački između Sodom, Possessed i Morbid Angel. Ako vam to deluje obećavajuće  A TREBALO BI, poslužite se albumom:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/violent-iconoclasm

A imaju i novi album filadelfijskih black-thrash veterana Blood Storm i to je slavlje. Blood Storm sviraju već duže od trideset godina, na kraju krajeva, i Saturian Reptiles im je šesti album i ovo spaja old school sirovost i jednostavnost sa ipak rafiniranim, izgrađenim izrazom. Pesama je dvanaest, zvuk je dobar ali prirodan, entuzijazam na maksimumu, tako da se ovde hedbenguje od početka do kraja:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/saturian-reptiles

Persecuter su brazilski thrash metal bend koji je debi album imao pre osam godina a nastavak stiže pred kraj godine u vidu albuma  Dissonante Harmonia. I taj naslov sugeriše i malo haotičnosti u muzici ove trojke, ali ona je fino izbalansirana generalno dobrim rifovima i kvalitetnim muziciranjem. Aranžmanski i produkcijski su Persecuter više ekscentrični i traže zanimljiva rešenja nego što su problematični i meni se ovaj album dosta dopao:

https://persecuter.bandcamp.com/album/dissonante-harmonia

A iz Čilea nam dolaze miljenici, Critical Defiance, sa živim albumom, Live at Teatro Viña del Mar i moram da kažem da mi ovi ljudi nikad nisu bolje zvučali. Vidi se da bend OPASNO vežba i ovaj koncert, snimljen devetog Jula ove godine je odsviran ubitačno, sa agresijom i elegancijom koju su Criticali dali da se nazre na prošlogodišnjem studijskom albumu. Ovaj materijal je odličan, zvuk je vrlo dobar a razaračka energija svirke će vas voziti danima:

https://criticaldefiance.bandcamp.com/album/live-at-teatro-municipal-vi-a-del-mar

Transgressive imaju novi EP… ali sastavljen od starih pesama… ali koje sigurno niste čuli. Ima u priloženom tekstu sve objašnjeno da su ovo restlovi nekih starih projekata ali temeljito prerađeni i reimaginirani za ovu priliku pa je Not Like This paket od pet pesama modernog thrasha u vrlo kvalitetnom, ubedljivom formatu koji je standard za Transgressive. Svirka je ubitačna, zvuk odličan i Not Like This služi kao idealno predjelo za album koji bend najavljuje za 2026. Slušajte:

https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/not-like-this

Belgijanci Cuttermess kažu da sviraju crossover thrash ali njihov debi album, Lie/Sense ima dosta heavy metal elemenata pa onda i jednu razigranu, progresivnu energiju i želju da eksperimentiše sa formama. Rifovi su i dalje tu, gruv je tu, ali su pesme često napisane da odu na mesta gde ih ne očekujete. Probajte, možda vam se dopadne:

https://cuttermess.bandcamp.com/album/lie-sense

I Denial Of Life iz Takome su nekakav crossover thrash, ali u njihovom zvuku ima i malo ulične, sirove himničnsoti. No, minialbum, Witness The Power dosta solidnih gitarskih tema, ima dobrog gruva a i pevačica je dovoljno opasna za moje potrebe:

https://denialoflife.bandcamp.com/album/witness-the-power

Flames su svoj prvi album snimili još 1985. godine a sada, četiri decenije kasnije, imaju osmi album, Frequency of Illusion, izašao za ugledni rumunski Sleaszy Rider. Vrlo je tu impresivno kako grčki bend svira u postavi iz osamdesetih (sem bubnjara Nicka Samiosa koji je u bendu od nedavno a koji ionako svira u skoro svim grčkim metal bendovima) a zvuči savremeno. Ali ne tako savremeno da se čuje kako imitiraju nekakav moderni zvuk thrash metala. Bolje od toga, Flames sviraju kao bend koji je evoluirao svoju muziku i razmišljanje kroz četiri decenije i sačuvao karakter, pa i mnoge stvari koje bi drugi smatrali zastarelim, tako da kada zasviraju ČUJETE da ovo nije neki klinački kombo koji tek počinje. A opet, ljudi KRLJAJU. Sjajno:

https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/flames-frequency-of-illusion

Isto iz bratske Grčke su Sons of Hades, ali je ovo mnogo noviji bend, osnovan pre dve godine u Atini. Ali ljudi u bendu su pomatori i iskusni – bubnjar Vaggelis Felonis svira u ostalim bendovima u kojima ne svira Nick Samios – a debi album, Tombs of the Blind Dead im je     JAKO lepa ploča black thrash/ speed metala. Uvek me iznova osvoji kada bend koji očigledno ima mnogo muzičkog znanja svira muziku koja zvuči ovako spontano. Naravno, rifovi su „tehničkiji“ od proseka i pesme zabacuju i preko pet minuta, a izvedba je pod konac, no Sons of Hades ostavljaju taj utisak klinačke ekipe koja RAZVALJUJE u garaži i jedva čeka da svetu pokaže šta zna. Jako dobar album, jako solidna produkcija, Grčka nađena fenomenalna ove nedelje:

https://sonsofhades.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead

https://flogarecords.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead

Live in Hamburg je split album dva divna nemačka benda što nose baklju pravog andergraunda ponosito vozdignute glave. Na prvoj strani su osanbriški pećinski death metalci, Prehistoric War Cult sa tipično razaračkim setom a na drugoj ubitačni blek-trešeri Sadistic Goatmessiah a čiji ste debi album nedavno slušali i bez sumnje u njemu uživali. Bendovi su svirali zajednički koncert, snimili ga i izdali kasetu a digitalni daunloud se plaća koliko hoćete. Naravno zvuk je dosta jeftin ali ovo je sjajno jer i jedni i drugi sviraju MOĆNO:

https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/live-in-hamburg

Take the Shot su iz Tenesija a Promo ’25 im je demo sa dve pesme energičnog besnog hardcorea. Ovo je nešto starinskija forma muzike koja spaja hardcore thrash i uličarski, siledžijski tribalni zvuk na dosta efektan  način a bend, iako deluje vrlo mlado na slikama, ima solidne muzičarske kvalitete ali i ideje. Devet dolara je daleko previše za dve pesme, ali su to dobre dve pesme!

https://taketheshothc.bandcamp.com/album/promo-25

Za jako mošerski, jako siledžijski hardkor slepljen sa death metalom imamo EP benda Leech Forward iz Pitsburga naslovljen Leeching Negativity. Bend sam sebe najbolje reklamira kad kaže „No AI Bullcrap was involved in the making of this EP. No weak stuff, all 100% hate“. Sve je tačno a pesme su kratke, ekonomične i zvuk je živ i prijatan. Cena koliko date pa dajte i udarajte:

https://leechforward.bandcamp.com/album/leeching-negativity

Blind Effect su iz San Antonija i baš rokaju pošteno teksaški na demo snimku Demo XXV. Ovo su samo dve ali razaračke pesme crossover thrasha koji zvuči razjareno i destruktivno a ne skejterski i žovijalno, ali ima dobre rifove, zverske vokale i okretnost kakva se ceni. A kad smo već kod cene, sami je određujete i ovo je odlično:

https://blindeffecttx.bandcamp.com/album/demo-xxv

Nakon nedavnog albuma Biohazard, evo nam i druge voljene njujorške momčadi sa dugom istorijom i mnogo albuma iza sebe. Agnostic Front imaju novi album, Echoes In Eternity i to je ugodan, pitak blend hardkora, metala, panka, rokenrola. Ovo je tek trinaesta ploča benda za preko četrdeset godina rada, a možda zato i zvuči dosta sveže. Roger i ekipa rade u dosta prepoznatljivom, dosta klasičnom ključu i nekako uspevaju da sve to zvuči nepotrošeno i  zanimljivo. Meni je to jako simpatično:

Drain iz Santa Kruza su svakako među duhovnim naslednicima Agnostic Fronta sa svojim hardkorom u kome se takođe susreću metal, pank, gruv i pogo šutiranje. Album …is your friend ima profi, skuplju produkciju, ali pesme su dobre a svirka energična i ovo ima KARAKTER:

https://drain831.bandcamp.com/album/is-your-friend

Iako biste na osnovu imena pomislili da Tumescent Cadaver iz Kentakija sviraju nekakav gadan death metal, album Thoroughly Deceased Forever je old school hardcore thrash u stilu Accused ili Cryptic Slaughter. Bend APSOLUTNO sjajno izvodi taj brzi, prljavi pank, ima solidnu produkciju iako je album sniman u štali, i odlično kombinuje humor sa svirkom koja je grčevita i prepuna blastbit ejakulacija. Izvrsno je a ima i vinil:

https://backwoodsbutcherrecords.bandcamp.com/album/thoroughly-deceased-forever

Cosmonium je split EP između benda Takacs iz Ohaja i Teksašana Frontal Assault. To je, manje više sve thrash metal ali sa raznim zabacivanjima ka heavy metalu i panku kod Takacs i progresivnim/ mathcore ambicijama kod Frontal Assault. Oba benda vrede da se čuju, dobro su producirana i imaju štofa, pogotovo što ne pokušavaju da imitiraju uobičajene thrash modele pa podržavam slušanje:

https://takacs.bandcamp.com/album/cosmonium

https://frontalassault.bandcamp.com/album/cosmonium

Kvebečani Strength Of Purpose svoju muziku smeštaju negde između gruverskog thrasha i hardcorea. No, na albumu Ananke, rifovi su solidni, energija opipljiva, pevač je na korak od mutiranja u Johna Tardyja a produkcija simpatična sa sintetičkim orkestracijama koje podvlače jak ulični gruv. Fino je:

https://strengthofpurpose.bandcamp.com/album/ananke

inosuke je duo iz Klivlenda koji po sopstvenom priznanju svira screamo, ali EP Allomancer ima i elemenata mathcore komplikacija. No, pesme nisu predugačke, melodične su i emotivne – bubnjar svira i klavir i to DOBRO – i muzika je ugodno eksplozivna i ekspresivna:

https://inosuke.bandcamp.com/album/allomancer

U najprirodnijem krosoveru omladinskih subkultura, Escara iz Kolumbije sviraju blackened screamo. Album ima svu moguću tenziju i njena eksplozivna, katarzična oslobađanja koja možete da zamislite sa ovom kombinacijom stilova, ali ima i dosta dobru produkciju i bend koji svira ODLIČNO i može SUTRA da potpiše za nekog velikog izdavača i postane ako ne bogat onda makar ugledan trendseterski fenomen. Odlično je ovo:

https://escaraband.bandcamp.com/album/memorias-previas-a-la-extinci-n

Stigao je i sa zanimanjem očekivani album teksaškog jednočlanog mathcore/ false grind projekta Ufoufoufo. Spectrums je ambiciozna ploča sa trinaest pesama uglavnom preko četiri i pet minuta i aranžmanima koji su zapravo manje haotični od onog što je do sada bilo pravilo kod ovog umetnika. Najveća promena je da su pesme melodičnije, bliže nekakvom, pa, recimo, indie pop izrazu, što se uklapa u njihov ispovedni ton ali to i znači da su momenti ekstremnosti koji su karakterisali ranija izdanja Ufoufoufo ovde više začin nego glavni deo programa. Što je OKEJ, ovo je dobra ploča, samo stilski evoluirala u odnosu na stariji materijal:

https://ufoufocore.bandcamp.com/album/spectrums

https://deadsleeprecords.bandcamp.com/album/spectrums

Kome je Ufoufoufo otvorio treće oko i sada traži još muzike koja ima i keči pop-dimenziju i propisno abrazivnu teksturu, taj će se radovati kad čuje novi Pupil Slicer. Londonska trojka na Fleshwork svoj zvuk nalazi između nervoznog mathcore nabadanja, grindcore eksplozivnosti  i metalcore ekspresivnosti i, mislim, oni su postali zaista DOBRI u tome. Album ima devet pesama, poslednja je duža od sedam i po minuta i ovo je bend koji itekako zna da napiše i aranžira metal tako da dobijete nešto UŽASNO a opet slojevito i sadržajno.

https://pupilslicer.bandcamp.com/album/fleshwork

Malo dobrog italijanskog grindcore i powerviolence šibanja stiže na split EP-ju bendova Estinzione i Klava. Obe ekipe su iz Bolonje, obe sviraju kvalitetno, obe imaju solidan zvuk i ovo je pet pesama ekstremno pristojnog provoda, koji pritom plaćate po želji:

https://estinzione.bandcamp.com/album/estinzione-klava-split-2025

https://klavahc.bandcamp.com/album/estinzione-klava-split

Bend se zove Ted! Bunny, izdanje se zove Powerviolence Still Exist (bez s na kraju) a svaki član ovog australijskog projekta je svoje delove snimao odvojeno, kapiram svako kod svoje kuće, iako piše da je u pitanju „Live Rehearsal“. Uprkos svemu tome, ovo je vrlo pristojnjikav album energičnog powerviolence hardcorea gde prva pesma, 30 Sec Riot traje MANJE od trideset sekundi a onda ni jedna druga pesma ne prebaci 38 sekundi. Dakle, brzo, zabavno, neodgovorno!!!!

https://tedbunnypv.bandcamp.com/album/powerviolence-still-exist

Tajlanđani Facemelting svoj debi EP, Sickblood, počinju pesmom naslovljenom They Will Have to Suffer i to najavljuje dosta lošeg raspoloženja i negativnih emocija. Naravno, ovo je grindcore/ deathgrind i to dolazi uz proverbijalnu teritoriju. Pesama je osam, zvuk je otmeno siromašan, ceo paket pristojan:

https://facemelting666.bandcamp.com/album/sickblood-ep

Jasno vam je da bend koji se zove 10,000 Rambos mora da svira grindcore. Momci iz Klivlenda imaju i prljavu hardcore komponentu iz blastbitove i nizak štim pa su pesme na debi albumu, World War IV i kratke i brutalne i kvalitetno brze, a da imaju i malo gruva i navijanja. Odlični 10,000 Rambos:

https://10000rambos.bandcamp.com/album/world-war-iv

Veoma mračni death metalci iz Verone, Sepolcro najavljuju novi split sa Funeral EP-jem sa dve pesme, naslovljenim  Abhorrent Resurrection i čija je cena koliko date. Dakle, ovo je samo tizer, ali tizer koji UJEDA, sa death metalom što mrvi & melje. Sepolcro vole nizak štim, taman zvuk i Lavkrafta a ovde se radi dobro i znojavo:

https://sepolcro.bandcamp.com/album/abhorrent-resurrection

Njujorčani FaFo su, pak u nekom blackened death metal stilu a njihov album, The Beast They Fed ima zabavno sirov zvuk i mnogo entuzijastičke svirke. Bend insistira da su ovo ulasci u najdublje srži ljudskog besa i svakako album ima puno negativne energije ali kanalisane na sasvim pozitivan način. Album ima nekarakteristično svetao zvuk i sirove teksture ali ekipa svira vrlo solidno i vredi da se posluša ako se osećate kao da vam treba malo optimističnog nihilizma u životu:

https://fafodeath.bandcamp.com/album/the-beast-they-fed

Convoluted Forms Of Venom je drugi album za španski death metal kombo Dystopian Omen i meni je ovo simpatično. Bend svira disciplinovan, tehnički vrlo uredan, napadački death metal sa oštrim rifovima, puno blastbit rafala i generalne agresije, a od kolega ih izdvaja rodno mešovita postava gde imate jednu ženu na basu, drugu na vokalima i to je KIDANJE. Naravno, posebnu aromu muzici daju baš vokali Maríe Rodríguez González, ali da se razumemo, ovo je izuzetno solidan death metal sa svake strane s koje ga pogledate a cena za album je koliko sami date što je za muziku ovakvog kvaliteta IZUZETNO fer:

https://dystopianomen.bandcamp.com/album/convoluted-forms-of-venom

Rogga Johansson nije zadovoljan time da svira u, ne znam, trideset bendova u isto vreme, nego mora da snima i solo albume. No, na ovogodišnjem Dreaming the Otherwhere ima propisnu postavu, u kojoj je i stalni kolaborator Jon Rudin pa sve zvuči kao propisan bend i, mislim, ako znate Johanssona u principu znate i kako generalno zvuči. Dakle, kao gruverski, stameni švedski death metal, odsviran ljudski, produciran dobro, napisan rutinerski. U ovom momentu imam utisak da ogromna produkcija muzike koju ovaj hipetalentovani čovek potpisuje znači i da svako njegovo novo izdanje mora da bude korektno ali da naprosto ni jedno neće biti IZVANREDNO, ali ako ne tražite izvanrednost, Dreaming the Otherwhere je sasvim pitak album:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/dreaming-the-otherwhere

Black Miasma iz Finske sviraju death metal kao da je 1988. godina i pred nama je budućnost ispunjena optimizmom. Njihov prvi demo, Pestilent Conflagration ima veoma prijatan i veoma old school zvuk i pesme u kojima naprosto čujete uživanje u gruvu, zverskim vokalima, zlim rifovima. Jako slatko, ali i tehnički kvalitetno:

https://blackmiasma.bandcamp.com/album/pestilent-conflagration

Imamo još old school death metal prženja a na novom (prvom?) EP-ju montrealskih Hierarchy. Ovo ima težak zvuk i nizak štim, po uzoru na švedske chainsaw death bendove, a i muzika ja takva, relativno jednostavna, prilično pankerska, mrtvački gruverska itd. Plus odličan ženski vokal. Meni sve po meri:

https://hierarchymtl.bandcamp.com/album/wager-of-the-damned

Spectral Oath je split EP dva ekvadorska benda, Spectrophilia i Oath of Malignancy i čim je izdanje ograničeno na tiraž od 33 komada znate da je u pitanju nešto kvltno! Naravno, Spectrophillia je jednočlani death metal projekat a Oath of Malignancy jednočlani black metal projekat ali trik je da je u oba benda taj jedini član ista osoba. No, mislim, ovo je DOBRO. Naravno, supersirovo i nije za ljude koji će da prvo komentarišu produkciju ili kojima smeta satanizam, ali gromko DA za ljude koji vole kad je metal štrokav, prljav i napravljen da plaši običan svet. Dvadesetdvogodišnji Johan Ortega ima potrebne muzičarske i producentske veštine da prizove đavla svojom muzikom i to je prelepo:

https://spectrophilia.bandcamp.com/album/spectral-oath

https://wampyricrites1.bandcamp.com/album/spectral-oath

Maltheist iz Portlanda u Oregonu imaju novi EP sa dve pesme, ali snimljen još pre šest godina, kada su snimali i pesme za splitove koje su radili sa Coffin Nail i Calques. Enivej, ovo je hermetičan, mračan, ali interesantan death metal sa dosta bizarne atmosfere ali i rifčina, blastbitova i agresije. Daleko od trendova, a dobro, i naplaćuje se po vašoj želji:

https://maltheist.bandcamp.com/album/absolution-caged-mind

Nocturnal Spawn iz Teksasa imaju demo sa dve pesme, Necrotic Usurper i to je oštar, dosta old school death/ thrash sa malo black metal melodičnosti. Svirka je šampionska, zvuk vrlo solidan a i pesme nisu loše i ljubitelji ovakve muzike ima da se lepo provedu:

https://nocturnalspawn.bandcamp.com/album/necrotic-usurper

Odlični su mi Njujorčani Glorious Depravity sa svojim drugim albumom, Death Never Sleeps, a koji, sa takvim imenom i omotom koji je nacrtao Dan Seagrave očigledno ide na prilično old school vajb. I to je lepo. Članovi benda sviraju u Woe, Gravesend, Pyrrhon, Umulamahri i još masi bendova iz savremenog andegraunda od kojih mnogi probijaju nove puteve kroz džunglu modernog metala ali Glorious Depravity su najviše bestidna proslava death metala devedesetih, poglavito energične, mošerske, rifaške varijante kakvu su svirali (i još sviraju) Cannibal Corpse. Sjajno to meni zvuči, sa vrlo malo filozofije i vrlo mnogo hedbengerskog rokanja u zdravoj produkciji i pesmama koje su napisane sa razumevanjem i poznavanjem žanra. Ne propustiti:

https://gloriousdepravity-label.bandcamp.com/album/death-never-sleeps

Spectral Obsidian je, pak, split album između Amerikanaca Sacrilegion i Kanađana Dungeon Serpent. Ameri su mi ovde odlični sa teškim, skandinavskim zvukom, old school dispozicijom ali i progresivnim idejama u svoje tri pesme poštenog death metala. Mlad bend ali kvalitetan. Dungeon Serpent spajaju sirovu old school death metal rokačinu sa dosta melodičnih elemenata koji kao da su ispali iz neke doom metal ploče dok se vozila preko kaldrme i to je isto fina kombinacija:

https://sewerrotrecords1.bandcamp.com/album/spectral-obsidian

Amino je, pak, projekat sa Floride o kome ne znamo ništa. Ali nagađamo da je ovo samo jedan čovek koji voli melodični death metal starijeg tipa pa je i sam snimio takav album. Psalms of Immortality nije ploča neke velike ambicije da muzički žanr evoluira ali je kompetentna kolekcija rifova, melodija i gruva. Pristojno na svako način:

https://aminodeath.bandcamp.com/album/psalms-of-immortality

Centinex su švedski death metal bend osnovan još 1990. godine i mada su pravili pauze u radu, i dalje su tu i sviraju razoružavajuće sladak, rokerski death metal. Ili death metalski hard rok, zavisi odakle gledate. Album With Guts And Glory, dvanaesti za bend, ima i prepoznatljivije death metalske rifove i rokanje, ali je svakako zainteresovan da bude razgovetniji i komunikativniji od prosečne švedske death metal ploče. Tome doprinosi i solidan zvuk koji ne pati od spljeskanosti i ima pravu snagu:

https://cenitnexblacklion.bandcamp.com/album/with-guts-and-glory

A onda imate Grke Cremate osnovane još 1991. godine a koji do dan-danas nisu snimili album. Ali imaju par snimaka iz devedesetih i sada EP Ready To Fight sa četiri pesme isto tako malo old school, malo rokerskog, malo i frigijskog death metala. Cremate su ORIGINALNI a to jeste jedna od retkosti u death metalu i vredi poslušati kako oni vide ovu muziku:

https://crematetheband.bandcamp.com/album/ready-to-fight

Gorpulent su internacionalni projekat sa članovima bendova poput Torsofuck ili Crepitation koji u slamming death metal unose malo humora i dobrog raspoloženja. Demo Total Fucking Slam ima tri pesme solidnog provoda, jednostavnih rifova, prostog gruva ali i sasvim dobronamernog humora koji ne kvari ugođaj. Okej je to:

https://gorpulentslam.bandcamp.com/album/total-fucking-slam-demo-2025

Imamo još slema. Dysentery iz Masačusetsa su napravili deceniju pauze između dva albuma, ali možda i zato Dejection Chrysalis zvuči ovako zrelo, na krtinu svedeno i očišćeno od klinačkih iživljavanja. Ovo je, prosto, težak, meljući slem gruv sve vreme, sa dobrim, dovoljno dinamičnim zvukom, lepim rifovima, dobrim pevačem. Slem često pokušava da bude najagresivnija muzika na svetu a to mu nije neophodno. Dysentery pokazuju i dokazuju da su dobar rif i dobar gruv glavno a da sve ostalo dolazi samo od sebe:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/dejection-chrysalis

Evo nam ga i novi album Avernal. Argentinski death metalci na svom devetom albumu, Ekpyrosis, prikazuju svoje raskošno, trodecenijsko iskustvo i kombinuju old school trešerski mošeraj sa modernijim, malo i metalkoraškim i melodeath tendencijama. U praksi to znači da se meni neće baš sve na ovom albumu dopasti, ali Avernal rade POŠTENO, trude se da i agresija i sofisticiranost dobiju momente da zasijaju na albumu i vredi ovo da se propusti kroz ušne školjke:

https://avernal.bandcamp.com/album/ekpyrosis

A iz Alberte stižu The Judge The Juror, moderni, vrlo tehnički death metal bend sa malo eksperimentalnog šmeka. Kanađani na novom EP-ju, Primitive Minds, sviraju progresivno, sa čestim izletanjem preko linije „čistog“ death metala a da opet akrobatika i kurčevitost sa kojom to rade drži sve sa prave strane zamišljene linije koja odvaja autentično od pretencioznog. Plus, ovo je VRLO zabavno:

https://thejudgethejuror.bandcamp.com/album/primitive-minds-ep

Imamo i nemački Warfield Within sa njihovim trećim albumom, Rise of Independence i meni je ovo vrlo pristojan deaththrash, sa puno ložačkih rifova i dobrim gruvom između bržih delova. Bend piše srazmerno kratke, srazmerno ekonomične ali ne i nerazrađene pesme i ko voli da čuje tvrd zvuk i besne muzičare, al da je sve disciplinovano, ovde će se lepo udati:

https://warfieldwithin.bandcamp.com/album/rise-of-independence

Poljaka ove nedelje ima u raznim žanrovima pa evo i trećeg albuma veteranskih Insidius. Bend je osnovan još 1990. godine ali se brzo rasformirao, pa kasnije ponovo počeo sa radom i albume snima tek poslednju deceniju. No, dobra strana toga je da je Vulgus Illustrata em izuzetno kvalitetna ploča u tehničkom pogledu, em pun zanimljivih ideja. Insidius imaju dosta za poljake tipične komunikativnosti i širine u zvuku, ali su i superiorno agresivni pa i brutalni kad treba, sa tim visokim nivoom tehničke ekspertize koji uostalom podrazumevate od postave u kojoj su neki svirali ili danas sviraju u Vaderu. Ali pesme su jako solidne i to je glavno:

https://insidiusblacklion.bandcamp.com/album/vulgus-illustrata

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Cordiscord Elysium imaju novi EP i teško ih je svrstati u jedan žanr jer je svaka pesma u njemu drugačija. Ovo i nije „pravi“ bend jer je izmaštan da se proslavi tridesetšesti rođendan Alicie Cordisco (između ostalog iz Transgressive) i okupio je kontributore sa različitih kontinenata a onda nastavio da se održava putem njenog Discorda. Muzika na Alicia Cordiscord Autumnal Ball je, dakle, simpatično shizofrena, sa jednom obradom Mikea Oldfielda, jednom autorskom pesmom koja je kao neki karnevalski melodeath napisan za Noć veštica a jedna je obrada Helloweenove Eagly Fly Free urađena sa jako visokim nivoom kompetencije. Sami određujete cenu za ovaj slatki komad ekstravagancije:

https://cordiscordelysium.bandcamp.com/album/alicia-cordiscord-autumnal-ball

Korpiklaani iz nekog razloga imaju novi singl na ome obrađuju staru pesmu Joea Jacksona Got the Time. Naravno, obrađuju je skoro isto onako kako su je Anthrax već obradili ali dodaju harmoniku i još neke sitne ukrase i to je, pa, slatko. Mislim, to je odlična pesma ovako ili onako pa je uvek simpatično je čuti iako mislim da ovaj stil pevanja manje odgovara temi. Enivej, imate verziju na Engleskom i na Finskom pa uživajte:

https://korpiklaani.bandcamp.com/album/got-the-time

Šta se zaboga dešava sa bubnjevima na novom EP-ju benda Ice Howl iz Indijane? The Ledger of Timeless Watchers Pt. 1 je energična, robusna ploča modernog heavy metala sa borbenim rifovima i odličnim ženskim vokalom ali bubnjevi su toliko tačkasti i nedinamični da mi to aktivno smeta u slušanju, kao da je bend kod kuće na brzinu snimio programirani bubanj da se nasnime ostali instrumenti a onda im nestalo para da bubnjar snimi pravi ritam u studiju. Enivej, možda vama to neće smetati a muzika je stvarno dobra, sa pesmama koje su epske ali mošerske, i tim moćnim, prodornim vokalima sjajne Zebah Latifi.

https://icehowl.bandcamp.com/album/the-ledger-of-timeless-watchers-pt-1

Meksikanci 400 nisu sad nešto previše po mom ukusu, njihov heavy/ power metal je JAKO pompezan, ali, opet, novi EP, Nahui Mitl im je dobar i ako VOLITE pompezan, melodičan, heavy i power metal sa dualnim, muško-ženskim vokalima, puno latinske vatre i dosta solidnom produkcijom, ovome vredi posvetiti malo vremena:

https://400mxmusic.bandcamp.com/album/nahui-mitl

Ljubitelji radio friendly heavy metala i hard rocka imaju novi Hell In The Club. Italijansko-švedska postava je novi album naslovila Joker in the Pack, to ponovo izdaje Frontiers i sve je kako i zamišljate da jeste, sa profi produkcijom, himničnim refrenima, velikim, bučnim zidom zvuka i simpatičnom linijom glam roka koja se provlači kroz harmonije.

Za baš old school ekipu imamo novi Alcatrazz. Prior Convictions je tek sedmi album u više od četrdeset godina postojanja ovog benda u raznim verzijama, ali donosi muziku sa propisnom ’80s grandioznošću i cheesy kvalitetom koji očekujete. Doogie White je izleteo iz benda nakon prethodnog – solidnog – albuma iz 2023. godine pa ovde peva Giles Lavery iz Dragonsclaw i obavlja odličan posao. Pesme su bombastične i Gary i Jimmy pametno daju puno prostora gitaristi Joeu Stumpu da ih ukrasi svojim shred trikovima, ali u osnovi je uvek dobar hard rock/ heavy metal u klasičnom modusu i nema mnogo gubljenja u širini vizije. Jet to Jet je legitiman old school hit.

Ingen Nåde su dva Norvežanina koja sviraju pankerski heavy metal. Nekada je takva formulacija morala zvučati oksimoronski ali danas ona ima smisla i trebalo bi da je i dovoljno informativna. Jer, debi album ovog dvojca, nakon dva EP-ja ima epske, blago zanarodnjačene teme i melodije ali spakovane u jednostavan, neposredan format pesama koje se ne lože da su nekakve simfonije i opere. Ne, ovo je bliže garažnom roku ali je melodično i jako simpatično. A cena je koliko date:

https://ingennade.bandcamp.com/album/st-lg-ter

Iron Brigade iz Klivlenda snimili su debi album, Ill Fated Voyage i to je meni jako simpatičan, epski power metal sa propisnom NWOBHM osnovom. Mislim, ovde ima dosta Maidena, ali ima i gajdi, a produkcija je suvlja i meni prijatnija nego što je za moderni power metal standard. Svakako, bend ima izvesne neupeglasnosti u zvuku, ali ima i iskrenu energiju i ne stidi se old school cheesea i to se valja ceniti:

https://ironbrigadeofficial.bandcamp.com/album/ill-fated-voyage

ALBUM NEDELJE

Britansko-novozelandski duo Qrixkuor ima svoj drugi album, Womb of the World i ovo su sve dugačke pesme sa puno mračne dubine i simfonijskih aranžmana. Nisam neki veliki obožavalac simfonijskog death metala, ali Qrixkuor orkestracije mešaju sa muzikom koja ima dementnu grubost, psihotičku raznovrsnost i meni se ovo zapravo mnogo dopada. Nije, naravno, za ljude koji samo traže lepe četiri pesme da hedbenguju uz njih (mada ima DOSTA moš-frendli delova) ali jeste za ljude koji death metal smatraju legitimnim umetničkim izrazom i koje će prisustvo škripuće violine uz nisko naštimovane gitare i blastbitove, te teatralne halucinantne vokale samo da još jače napumpa:

https://qrixkuordeath.bandcamp.com/album/the-womb-of-the-world