Hvatamo zalet ka godišnjici tragedije i pošto deluje kao da je borbenost malo splasnula, da vidimo kako možemo da pomognemo. A, da, novi METAL. Čak i bez Sabatona – koji se nisam udostojio ni da pustim – imamo nedelju JAKO borbene muzike.

Deo 1: BLACK METAL

Epikoros je jednočlani blek metal projekat Scotta Gonzalesa iz Kalifornije, a koji peva u Hate Within i ima još par jednočlanih projekata. Standardna priča, sem što je demo snimak Spear of Vengeance prilično iznad standarda za kućni blek metal, pa makar dolazio iz Kalifornije. Ovo su četiri solidno napisane pesme energičnog, brzog ali i melodičnog i epskog blek metala, sa sasvim pristojnim zvukom i one Epikoros predstavljaju u odličnom svetlu. I agresivno i pametno, a  i Scott odlično izgleda na omotu:

https://epikoros.bandcamp.com/album/spear-of-vengeance-2025-demo

Nemci Vendul izgledaju kao tri starija momka koje srećete svaki dan kako cirkaju pivo ispred drasgstora i ne rade bogznašta drugo u životu, ali, eto, oni sviraju i blek metal. Album Castle Curtains, njihov drugi, je sirov ali melodičan, pošteno pankerski profilisan i ima u sebi dovoljno autentičnosti da ga ja preporučim:

https://vendul666.bandcamp.com/album/castle-curtains

https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/castle-curtains

Owls Woods Graves je projekat nekih bitnih poljskih blek metal muzičara koji sviraju u tako uglednim postavama kao što su Narbo Dacal, Mgła pa i stonerskom Moonstone, ali u ovoj podeli karata svira se kombinacija blek metala i panka. Treći album ove ekipe, Strix je zarazna, zabavna kolekcija pesama koje ne komplikuju sa aranžmanima i imaju u najpozitivnijem smislu pankerski šmek, gde su rif i tema temelj a ekspresivno, energično izvođenje ih čini memorabilnim. Veoma prijatno:

https://owlswoodsgraves.bandcamp.com/album/strix

Abyss je najnoviji EP praškog paganskog folk-metal benda Odraedir. Ne nešto izrazito po mom ukusu, ovo je ipak vrlo solidno napisano, izvedeno i snimljeno sa (blek) metal oštrinom koja nije kompromitovana narodnjačkim sadržajem. Energično i melodično:

https://odraedir.bandcamp.com/album/abyss-ep-2025

Po mom ukusu pak JESU Indonežani 1984 i njihov novi EP, Anastasis the Arsonist Insignia. Ovo je vrlo funkcionalan spoj agresivnog a ipak minimalno melodičnog blek metala i crustpunka i divno kombinuje brzu, disciplinovanu svirku sa kvalitetno napisanim pesmama i dobrim atmosferama. Četiri komada na ovom EP-ju, odlično produciranih i SVI IDU U GLAVU:

https://1984noise.bandcamp.com/album/anastasis-the-arsonist-insignia

Gonemage i Lammoth su dva američka jednočlana blek metal projekta koja zvuče drugačije od drugih već time da mnogo otvorenije prihvataju svoju gikovsku prirodu. Inspirisani Tolkinom, video igrama, chiptune muzikom itd. ova su dva momka napravila split EP Aetherfrost Caverns koji je neobično simpatičan u svom povezivanju nepovezivog i očuvanjem blek metal oštrice čak i uz simfonijske aranžmane i old school jungle brejkbitove. Slatko je:

https://gonemage.bandcamp.com/album/aetherfrost-caverns

https://lammothofficial.bandcamp.com/album/aetherfrost-caverns

https://fiadh.bandcamp.com/album/aetherfrost-caverns

Francuzi nekako uspevaju i najeteričniji atmoblek da mi prodaju tako da moram da klimnem glavom i kažem da je to DOBRO. Dysylumn nisu album imali pet godina i sada donose kolekciju pet komada koji se svi zovu kao i album, Abstraction, samo sa rednim brojevima i ovo je istovremeno i hermetično i distancirano ali i melodično i emotivno. I radi. Mislim, mene radi a to nije mala stvar:

https://dysylumn.bandcamp.com/album/abstraction

Kad samo već kod atmosferičnog blek metala, Rå je album projekta Rå a koji čine belgijski muzičari Déhà na instrumentima i Isa Myling (odnosno Isa Trollchild kako je možda znate) na vokalima, tekstovima itd. Iako je generalna estetika ovog projekta Isino delo, bezbedno je da kažemo da ćete ga voleti ako ste voleli ijedan Déhin dosadašnji atmoblek rad. Dakle, ovo je melanholična, hipnotična lo fi muzika koja brojnim ponavljanjima i dubokim miksom proizvodi kontemplativni ugođaj a da i dalje ipak dosta roka. Tako da, pošto je i cena uobičajena – koliko date – treba da mu ga date:

https://rao-bm.bandcamp.com/album/r

Season of Mist stvarno imaju raznovrsnu ponudu ove, jelte, sezone. Najnovije izdanje je novi EP nizozemskog simfonijskog blek metal dua, Carach Angren, a koji se zove  The Cult of Kariba i ne bavi se jezerom u Africi već legendom o beloj dami iz Schivelda, odnosno lokalnom folklornom pričom vezanom za nju. Vrlo odgovarajuća tema za blek metal koji je teatralan i pun slika i zanimljivih horor atmosfera. Nisam neka velika publika za simfonijski blek metal, ali Carach Angren baš imaju osećaja za kompoziciju i pozorište i ovo je superzabavno:

https://carachangren.bandcamp.com/album/the-cult-of-kariba

Švedski Myrdinger je pola posla obavio već fotografijom za omot svog debi albuma, na kojoj su dva (glavna) člana benda u ful opremi, sa gomilom oružja, kostiju i obrnutih krstova (napravljenih od kostiju), spremni da preplaše vašu malu, predpubertetsku bratanicu. Ali ni muzika nije rđava, pogotovo ako vam nedostaje sirovi, jednostavni a ipak tehnički više nego korektno odsvirani blek metal. Ovde nema melodičnosti, atmosferičnosti, introspektivnosti i druge emocije do besa i mržnje tako da, kome TO treba, nek ide na drugu adresu, Mi, ostali, ćemo da slušamo Myrdinger i uživamo:

https://myrdinger.bandcamp.com/album/wraths-obliteration

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

The Panther Caps je solo projekat sa Aljaske sa debi albumom 2 Satanic 2 Panic, a koga je odmah, iste nedelje ispratio i drugim albumom, Rises Again i ovo je prljav, ružan, vrištav fuzz rock. Naravno sa velikom dozom satanizma, okultnog doom metala i black metal vriske. Nije FENOMENALNO originalno ali je simpatično i, ako volite sve nabrojane sastojke, verovatno će vam se dopasti i od njih spremljen obrok.

https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/2-satanic-2-panic

https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/rises-again

Abanamat je berlinski projekat u kojem sviraju četvorica muzičara sa različitih strana sveta. Simpatično! A i album, isto Abanamat je simpatičan jer je ovo ploča čvrstih heavy psych rifova i gruva, instrumentalnih i ne naročito DUBOKIH, ali zdravog zvuka. Ovo jeste na pola puta između džema i propisnih kompozicija, ali ima drajv, dobro zvuči i pitko je:

https://abanamat.bandcamp.com/album/abanamat

https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/abanamat

Imamo i novi EP brazilskog jednočlanog Salão Negro i Arthu na Inferno odvali dve pesme od po tri i po minuta sirovog death dooma. Ovo je kompaktno, ekonomično, spremno za konzumaciju i ne troši vam vreme pa izvolite:

https://salaonegro.bandcamp.com/album/inferno

Unholy Things iz Kalifornije najavljuju album objavljivanjem EP-ja sa dve pesme, Unholy Things (pre-release 2025) a koje će se razlikovati od verzija na albumu po tome što su miksovane u mono tehnici. Da se razumemo, ovo zvuči odlično, sa kombinacijom garaže, panka, noise i stoner roka, pesme su vrlo dobre, aranžmani minimalni a zanimljivi, a zvuk je zdrav. Ne bih imao apsolutno nikakav problem da se ceo album miksuje ovako a vi ove dve pesme – pošto je ultralimitirano fizičko izdanje otišlo – možete kupiti u digitalnoj formi po bilo kojoj ceni:

https://unholythings.bandcamp.com/album/unholy-things-pre-release-2025

Parázson Sült Szellem su dva Mađara iz Debrecina sa istoimenim albumom i ovo je sedam pesama ugodnog hard roka. Ima tu malo studijske self indulegtnosti ali pesme nisu rđave – sa sve malo alternative, grandža itd. u zdravoj rok osnovi – a zvuk je vrlo solidan. Profi svirka i nenametljiv kvalitet a cena po vašem izboru:

https://parzsonsltszellem.bandcamp.com/album/par-zson-s-lt-szellem

Vindicta Absoluta su vrlo pristojan čileanski stoner rok bend sa istoimenim (debi?) albumom. Bend o sebi ne daje ni najmanji podatak i što se interneta tiče, oni ne postoje, no ovih pest pesama daju dovoljno lepih rifova, gruva i atmosfere da ih ne ignorišemo, naprotiv. I produkcijski Vindicta Absoluta ima čime da se pohvali, sa finom odnosom težine i prostora da se diše. Ugodno:

https://vindictaabsuluta.bandcamp.com/album/vindicta-absoluta

Iz Meksika dolaze Silent Tombs sa debi albumom veoma prijatnog death doom metala. Mourning Hymns from Beyond ima sve što treba, dakle i tu „mourning“ komponentu, ali i death težinu i agresivnost i album vas svaki čas baca između melodičnih lamentiranja i mošerskog zakivanja. Bend je dobro prostudirao zvuk Peaceville Doom bendova iz ranih devedesetih i napravio jedan čak ne ni faksimil već naprosto solidan album koji ovaj stil kapira ali ne imitira baš svaki gest koji su napravili My Dying Bride ili Paradise Lost. Meni prija:

https://personal-records.bandcamp.com/album/mourning-hymns-from-beyond

Imamo još latinske death doom muzike. Perishing su iz Kosta Rike a njihov debi album, Malicious Acropolis Unveiled je mračan, sirov i simpatičan. Ovo je spora, hermetična muzika, ali koja lako izbegava nameštenu teatralnost koju mnogo drugog doom metala ume da otera u karikaturu. Perishing zvuče čisto, mladalački iskreno i to je njihova velika prednost:

https://perishing.bandcamp.com/album/malicious-acropolis-unveiled

Evoken iz Nju Džersija ne sviraju doom metal po nekom mom ukusu, ali ovo su ljudi koji rade preko tri decenije i drže se svoje priče i to se mora ceniti. Mendacium im je tek sedmi album i on je kombinacija sporog, hermetičnog doom metala, blek metal i death metal elemenata, ali i elemenata moderne kompozicije i čiste avangarde. Ima tu mnogo atmosfere, uglavnom od najtamnije sorte, a pevanje je negde između lajbahovskih recitacija i klasične funeral doom mučnine i iako nisam oduševljen PESMAMA kako ih Evoken prave, ne mogu da kažem da ovde nema dobrog provoda:

https://evokenofficial.bandcamp.com/album/mendacium

Dungeon Slug su tri matora, gadna tipa iz države Njujork koja na debi EP-ju, isto Dungeon Slug, sviraju isti takav sludge metal. A što je sve u redu. Ovo su pesme koje nisu zaboravile svoju bluz osnovu ali namenjene su pre svega publici koja pokušava bukom da zakloni misli u sopstvenoj glavi. I ide to fino. Lepljivo je, hipnotično je, gruvi je a plaća se koliko hoćete:

https://dungeonslug.bandcamp.com/album/dungeon-slug

Iz Rusije stiže Белена, blackened sludge projekat iz koga stoji jedan Сергей Пересадко, bubnjar benda Seeds of Disgust. Белена ima treći EP ove nedelje, Омут i to su četiri pesme odličnog gaženja rifovima, tribalnim gruvom i maštovitim vokalima. Jeste da „blackened“ krkljanje preovlađuje ali Sergej ima i mnogo drugih trikova u rukavu i ovo ne samo da je fino aranžirano već ima i vrlo solidan miks. Plus, pošto je u pitanju Rusija, naplaćuje se koliko vi date. Odlično:

https://belena.bandcamp.com/album/–3

Bruklinski Tombs kažu da na svom šestom albumu, Feral Darkness, idu „dublje od bezdana“ a što može da zazvuči melodramatično, no njihov sludge metal ovde ima zaista zastrašujuću kombinaciju zrelosti i agresije. Tombs ne moraju da preteruju u postprodukciji niti da urlaju sve vreme pa da vam se od njihove muzike digne kosa na glavi, ovo je gruverska, odmerena ploča koja je strašna baš zato što u ambisu – i iza njega – stalno pronalazi nove teme i uglove gledanja.  Izvrsno:

https://tombscult.bandcamp.com/album/feral-darkness

Panonske psihodeličare The Space Huns nismo čuli jedno dve godine, ali evo ih sa novim paketom energične, džemerske rokenrol svirke. Cosmic Mountain Rush je, recimo, minialbum, na kome bend pokušava da se izvuče iz čistog džemovanja pa su neke pesme ovde unapred napisane i imaju vokale a druge su džemovi. Sve, naravno, ima živu, džem sešn energiju pa je najbolje da tako i priđete ovom izdanju:

https://thespacehuns.bandcamp.com/album/cosmic-mountain-rush

Dosta sam pre nekoliko godina hvalio Italijane Void Of Sleep za njihov tadašnji album. Novi, The Abyss into which We All Have to Stare je jednako ambiciozna ploča, sa svojom kombinacijom naglašeno progresivne svirke i sludge/ stoner težine. Ima tu pretencioznosti, ili makar teatralnosti, neću da kažem da nema, ali Void Of Sleep svakako isporučuju dosta, jelte, kvaliteta, na svim planovima i ako ste željni nešto cerebralnijeg heavy zvuka, imaju čime da vas posluže:

https://voidofsleep.bandcamp.com/album/the-abyss-into-which-we-all-have-to-stare

Parižani High On Wheels sviraju ugodan mada relativno stereotipan desert/ stoner rock. Ali, mislim, ponekad vam samo to i treba, malo gruva, malo rifa, malo promuklog pevanja, mrvica psihodelije. Album The Monkey se bavi onim starim vicem gde majmun u kafani zamače jaja u čašu viskija, zvuk mu je topao, svirka dobra i sve se to lepo posluša:

https://highonwheels.bandcamp.com/album/the-monkey

Za malo teatralniju, sporiju, možda i pretenciozniju muziku tu su Monkeys On Mars iz Bordoa, sa istoimenim debi EP-jem gde pesme traju preko deset minuta i psihodelične su i pune zanimljivih momenata kao što je (sintetička) frula koja svira orijentalnu melodiju preko gruva na Hear the Call. Interesantan projekat, vredi da se čuje, zaprati:

https://monkeysonmars.bandcamp.com/album/monkeys-on-mars

Basaltic Plateau su dva Italijana sa albumom Dead Dinosaurs Echoes koji kombinuje mantričnu psihodeliju sedamdesetih godina prošlog veka sa, recimo, postrokerskim repetitivnostima devedesetih godina istog veka. No, album izlazi za Electric Valley Records pa znate da je to dovoljno da se obrati pažnja. Ovo su simpatično kinetičke, ne naročito agresivne pesme sa dosta lepog, svetlog zvuka i uredne, nenametljive psihodelije i meni se jako dopada kako bend kombinuje mehanički gruv sa puno fine teksture:

https://evrecords.bandcamp.com/album/basaltic-plateau-dead-dinosaurs-echoes

Poslednji butleg sa letošnje turneje King Gizzard & The Lizard Wizard po Evropi je pred nama. Live in Bulgaria ’25 je isti kao i prethodni, sa čitava tri dana spakovana u 48 pesama, u perfektnom kvalitetu snimka, sa linkovima do video snimaka i nekim pesmama koje nemate na drugim butlezima. Sve je savršeno a cena je i dalje koliko date. Nema nikakvog razloga da se premišljate:

https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-bulgaria-25

Italijanski heavy psych heroji GIÖBIA imaju novi album, X-ÆON i pošto to izdaje Heavy Psych Sounds Records, znate da je obavezno štivo. Bend radi duboku psihodeliju sa puno efekata, kinematske, evokativne atmosfere, odsviranu energično ali disciplinovano, bez izletanja preko crte i nekakvih individualnih heroizama. Naprotiv, GIÖBIA ovde zvuče kao krautrok MAŠINA u najboljem smislu te reči, nudeći muziku koja će vam pružiti iskustvo bestelesnosti, gubljenja pojma o vremenu, spajanja sa kosmosom. Baš kako i treba da bude.

https://giobiagiobia.bandcamp.com/album/x-on

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-x-on

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Graveripper iz Indijane nisu isto što i Hellripper iz, jelte, Škotske, ali sviraju u sličnom podžanru black-thrash metala sa dosta rokenrol elemenata. Ne kažem da biste ih pomešali, Graveripper imaju SVOJ zvuk, ali vrede da se čuju ako volite ono što radi Hellripper. Drugi album trija iz Indijanapolisa, From Welkin to Tundra doduše vuče više na blek metal nego na rokenrol, ali delikatna je to ravnoteža da se postigne i oni uglavnom uspevaju, držeći se blek metal majestičnosti tako da ona temperira thrash i rock elemente. Fino ovo curi i ima više dubine nego što očekujete:

https://graveripper.bandcamp.com/album/from-welkin-to-tundra

Nismo se baš pretrgli od thrash metala ove nedelje, ali evo nam šestog albuma švajcarskih tehničkih trešera, Coroner i to je prilično dobar razlog za žurku. Čak i da na stranu da stavimo to da Coroner postoje duže od četiri decenije a da imaju samo šest albuma, Dissonance Theory je njihov prvi album nakon tridesetdve godine i, evo, ima šta da se čuje. OK, „tehnički thrash“ je danas skoro pa pase, malo ga bendova svira ali Ron i Tommy, sa sve „novim“ bubnjarem Diegom (koji sa njima svira duže od decenije) zapravo i ne idu na neku veliku „tehničnost“ odlučujući se pre za atmosferične, moderne pesme, dosta dugačke aranžmane, više melodije i gruva nego što biste možda očekivali. Vredi poslušati:

https://coronerofficial.bandcamp.com/album/dissonance-theory-24-bit-hd-audio

NaizPresidente su španski punk rock bend sa hardkor etitjudom, metal rifovima i stoner rok zvukom. Kombinacija zvuči vrlo funkcionalno na albumu takođe naslovljenom NaizPresidente gde bend u deset pesama dekonstruiše korumpiranost društva i besni na način koji će vas napumpati energijom i pretvoriti u ustanika:

https://naizpresidente.bandcamp.com/album/naizpresidente

Berlinski Mimesis su rešili da se raziđu tako da im je VERSCHLEIẞ finalno izdanje. No, ovaj EP sa tri pesme je proverbijalni odlazak uz trijesak jer na programu imamo tri odlične pesme blackened crusta, napisane veoma ambiciozno i odsvirane sa strahovitim ubeđenjem. Plus, produkcija je iznenađujuće odlična i ovo se sluša sa APETITOM. A cena za daunloud je koliko date:

https://mimesis-berlin.bandcamp.com/album/verschlei

overxposed su strejt edž hardkor bend iz Teksasa koji veruje u znoj, krv, trud i pošten rad. Tako im zvuči i EP overxposed sa pet pesma besnog hardkorpanka gde ni jedna ne dobacuje do dva minuta a sve su za ozbiljno šutiranje i mošerski rad pred binom. Cena koju sami određujete se podrazumeva a bend ima i odličan zvuk, i jako ubedljiv nastup:

https://overxposed.bandcamp.com/album/overxposed

Hardkor bendovi retko prave pesme o ljubavi ali denverski Destiny Bond su napravili ceo album o njoj. The Love, njihov drugi album, JESTE hardkorpank ploča i mada ona ima malčice širi harmonski i melodijski zahvat od proseka, ovo je vrlo sirov, vrlo pošten grassroots materijal, sa puno energije i, pa, ljubavi:

https://convulserecords.bandcamp.com/album/the-love

https://noisemerchantrecords.bandcamp.com/album/the-love

Born Sinner su njujorški hardkor bend koji svira njujorški hardkor. Hoću da kažem, ovo je verzija mošerskog hardkora u kojoj se pank i metal spajaju na način koji još uvek u sebi ima tragove krosover inicijativa osamdesetih, ali ima i one ulične, siledžijske komponente koju su Agnostic Front i kolege u medijum uvodili još u to vreme. Al dobro je, EP Changin’ Times ima pet pesama kvalitetne svirke, dobre produkcije, izraženog karaktera i to lepo curi:

https://bornsinner.bandcamp.com/album/changin-times

Hater Mode su isto NYHC ekipa ali njihov hardkor je jako težak u zvuku pa malo koketira i sa sludge metalom. Pošto je tema čitavog projekta mržnja, EP se zove  Hate is All You Need, i onda je to i odgovarajući format. No, pesme su prilično dobre, produkcija je dobra, bend ima karakter i ovih šest komada biju taman koliko treba:

https://hatermode.bandcamp.com/album/hate-is-all-you-need

Kad smo već ušli duboko u problematiku njujorškog hardkora, da potvrdimo da su se Biohazard vratili. Dobro, bendovi se vraćaju svakog dana, i ovi ljudi su i tvrdili da nikada nisu ni prekinuli sa radom, ali jedno je okupljati se za nekakve turneje a drugo snimiti novi album koji je, uh, dobar. Mislim, ja BAŠ nisam voleo Biohazard devedesetih, meni je njihovo fuzionsianje metala, hardkora i hip-hopa na papiru bilo savršeno a u praksi usiljeno i ispozirano, ali Divided We Fall je DOSTA DOBAR ALBUM. Ovde te stvari idu kako treba da idu, pesme su pročišćene i energične i imaju prirodniji uličarski šarm a bend, bez obzira na godine, trpa sa mnogo strasti. Respekt.

Spaced su iz Bafala a njihov EP No Escape ima pet pesama simpatičnog hardkor treša i gruva. Mislim, ništa novo, originalno ili eksperimentalno ali Spaced zvuče kao da sviraju muziku koju vole i poznaju, imaju veliki, četvrtast miks i odlične vokale. Meni dovoljno:

https://spaced.bandcamp.com/album/no-escape

Evo nam ga i novi Riksrevisionen. Šveđani već potvrđeno znaju kako se svira D-beat hardcore pa i sa novim EP-jem, Administrativ misshandel imaju tri pesme kojima pokazuju da se i u ovoj, vrlo predvidivoj muzici može pisati svež i zabavan materijal. Svirka je vrhunska, produkcija odlična a cena koliko date. Savršenstvo:

https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/administrativ-misshandel

Za beatdown publiku tu je Ran Thru iz Indijanapolisa sa svojim EP-jem (demom?), Thru ’n Thru. Ovo su dve pesme brutalnog prebijanja sa taman toliko iskoraka u nu-metalsku melodiju i atmosferu da vas zaintrigira. Ali tuča je zaista nemilosrdna, sa strahovito teškim zvukom i dobrim gruvom. Preporuke:

https://ranthru.bandcamp.com/album/thru-n-thru

Casino iz Montreala i sami maju metalizirani hardkor zvuk, ali na njihovom demo snimku We All Lose sve zvuči jako sirovo, pankerski. Lepa je to kombinacija metalske discipline i pankerske sirovine a kako je ovo materijal dužine čitavog albuma i uopšte nije rđavo produciran, snažno se preporučuje vašoj pažnji:

https://casinomtl.bandcamp.com/album/we-all-lose

Aggravate je debi album za vajominški Violent Testimony iako bend radi – sa prekidima – od 2014. godine. No, mislim, solidan je to prvenac, sa dvadesetjednom pesmom kvalitetnog deathgrind zakucavanja. Ovo je izdao HPGD pa se kvalitet podrazumeva a bend pored dobre produkcije demonstrira i odličnu tehniku, ali i piše solidne pesme. Beng jor hed tu dis jer je brzo, energično i, sa 26 minuta trajanja, kratko taman koliko treba:

https://hpgd.bandcamp.com/album/aggravate

Kalifornijski Defigurement spajaju technical death metal ekspertizu i grindcore sažetost za nešto što bi trebalo da je contradictio in adjecto ali zapravo radi vrlo solidno na njihovom debi albumu, Endbryo. Ovo je šesnaest pesama uglavnom brze svirke i srazmerno svedenog trajanja, ali su aranžmani ambiciozni, harmonije raznovrsne, promene tempa stalne i vidi se da su ovo pravili muzičari sa velikim iskustvom. Ovde imamo članove mnogo bendova (Paranoid Freak Out, Formless Master, Horde of Eels) ali možda je najvažnije ime Mike Heller, sjajni bubnjar koji svira u dosta visokoprofilnih projekata, uključujući NWOBHM prvoborce Raven a koji ovde diktira žustar tempo i drži sve u visokoj orbiti grindcorea i tehničkog death metala. Odlična ploča kompleksne, ambiciozne a pitke svirke:

https://defigurement.bandcamp.com/album/endbryo

Ekvadorsko-indonežanski brutalni death metalci Barbarism spremaju debi album koji će izaći naredne godine, ali da bismo čuli šta nas čeka imaju demo snimak sa dve pesme, Structured Chaos. I ovo je, naravno, i u skladu sa imenom, muzika samo za tvrdo jezgro ljubitelja brutalnog tehničkog death metala. Svirka je, naravno, superprecizna, pesme su neverovatno komplikovane i teško je zapamtiti ijedan rif ili temu iz ove salate sitno sečenih hromatskih rifova servirane preko blastbita i ogromnog broja brejkova, ali da se razumemo, bend tačno zna šta voli i tačno zna kome se obraća. I nudi kvalitet, pa i solidan zvuk, Plaćate po želji:

https://barbarism666.bandcamp.com/album/structured-chaos-demo-2025

Čileanci Sentencia Sangrienta sa svojim prvim EP-je, Mortuorio donose prijatnu old school atmosferu i dosta sirov zvuk svakome kome je moderni death metal preupeglan, preulickan, predvidiv. Mortuorio je, da se razumemo vrlo solidno odsviran pa i sasvim pristojno mada jeftino snimljen ali ovo zvuči ORGANSKI, sa gruvom koji TRESE, blastbitovima koji UBIJAJU i po nekom melodičnom linijom između oštrih rifova da se povesele i blek metalci. Odlično:

https://sentenciasangrienta.bandcamp.com/album/ep-mortuorio

Argentinci Alienist imaju EP veoma simpatičnog tech-death metala naslovljen Introspectio, Sui Exitium. Bend postoji od 2019. godine i ovo mu je prvo duže izdanje i vidi se jedan napor da se ljudi predstave u dobrom svetlu sa intrigantno napisanim pesmama, progresivističkim harmonijama, intrigantnim metrikama, mnogo neoklasičarskih detalja, jako komplikovanim aranžmanima. No, pesme su tečne, melodične a zvuk je mekan, prijateljski nastrojen i ovo možete da puštate i civilima kako biste ih ubedili da je death metal muzika za sofisticirane, ambiciozne ljude koji znaju šta je dobro. Šest pesama, cena po vašoj želji, sve pet:

https://alienist-tech.bandcamp.com/album/introspectio-sui-exitium

Necrofelony je dobro ime za death metal bend, jelte, a filadelfijski death metal bend Necrofelony ima i prvi propisni EP, Porphyric Hemophilia. I solidno je to, ovo je sirov brutalni death metal koji ne dovodi nekakve granice svog žanra u pitanje ali unutar njih isporučuje surovu agresiju i dovoljno dobrog rifa u jedinici vremena da svi budemo zadovoljni. Rafalni blastbitovi, odvratni vokali i šest pesama pokolja:

https://necrofelony.bandcamp.com/album/porphyric-hemophilia

Maggot King su australijski slamming death metal bend koji se tematski bavi dolaskom vanzemaljaca na, jelte, planetu Zemlju. A što je i najoriginalnija komponenta njihovog izraza. No, muzika na novom EP-ju, III Natured Arrival nije rđava iako ne pati od neke osobenosti; ovo je solidno napisan, sigurno snimljen slamming death metal, sa pristojnim gruvom i dobrim zvukom. Nema mnogo velikih ideja ali se lepo radi pa ko voli neće loše da se provede:

https://huffingasbestos.bandcamp.com/album/ill-natured-arrival

Iako nemački Through Their Eyes za sebe kažu da su brutalni deathcore bend, njihov EP Cherish Your Life je skoro čist death metal. Najviše što ovaj materijal, sastavljen uglavnom od mošerskih slemova prilazi deathcoreu je u tome da nije mnogo maštovit i da ponavlja jedne iste stvari mnogo puta samo promenljivom brzinom, ali dobro, pesme su kratke i rifovi su, rekosmo, death metalski, a vokal je nekako simpatično smešan i meni je ovo OKEJ:

https://throughtheireyesslam.bandcamp.com/album/cherish-your-life

Lethal Infliction su dva momka iz Tenesija sa vrlo lepim demom sirovog death metala. Mislim, zvuk na Essence of Sinister Betrayal je zapravo dobar, masivan i mračan, ali zvuči kao da ga slušate sa petog presnimka kasete, a ove tri pesme su udarački, gruverski death metal kakav možete da puštate deci u obdaništu i da ona budu presrećna jer se sve lepo čuje i mogu da divljaju i ništa ne zvuči haotično nego BAŠ KAKO TREBA.

https://lethalinfliction.bandcamp.com/album/essence-of-sinister-betrayal-demo

Poljaci Impermanence imaju ugodnu, pitku kombinaciju death i black metala na svom albumu-prvencu, Anicca. Ja na papiru nisam neki veliki fan ovog spajanja melodičnosti, atmosfere i mišićave svirke ali Impermanence vrlo dobro sviraju, zvuk im je hrskav i pesme su okej, sa više melodije nego što ja volim, ali dobro sklopljene i energične. Da ne grešim, dakle, dušu, dobro je ovo:

https://satanath.bandcamp.com/album/sat406-impermanence-anicca-2025

https://impermanenceofficial.bandcamp.com/album/anicca

Tribal Gaze iz Teksasa sa svojim drugim albumom nude tačno onakav death metal kakav mi je ponekada potreban da odmorim od konceptualizacija i skupe produkcije. Inveighing Brilliance je sirova, varvarska ploča koja ne preteruje sa komplikacijama nego udara surovo, jako, na osećaj i producirana je grubo, ali bez pretrpavanja miksa i budženja u masteringu. Taman kako volim:

https://tribalgazetx.bandcamp.com/album/inveighing-brilliance

Iako se njujorški Internal Bleeding vode i kao očevi slamming death metala (posle Suffocation koji su praočevi, jelte), istina je i da oni zvuče mnogo „organskije“ i manje apstraktno od većine slam bendova koji danas sviraju. Poslušajte njihov novi album, Settle All Scores, sedmi u katalogu koji se proteže do početka devedesetih: ovo je kombinacija death metal rifova, hardcore gruva, razgovetnih vokala, mošerska, pitka muzika koja ne pokušava da vas toliko zgadi i uplaši koliko da vas uvuče u masu što pleše u mošpitu. Zvučaće ludački kad kažem za death metal ploču da je dobrog raspoloženja ali Internal Bleeding nude baš to, trezvenu, poziranja lišenu muziku koja se oslanja na dobar rif, dobar gruv, zrelu izvedbu i pametne, pitke aranžmane umesto na trikove. I to je sjajno:

https://ib-maggotstomp.bandcamp.com/album/settle-all-scores

Brazilski Open The Coffin sviraju vrlo klasičan skandinavski chainsaw death metal. Spoj vrelog latinoameričkog i ledenog severnjačkog mentaliteta radi dosta dobro na albumu Once Alive Always Dead, drugom za ekipu iz Natala, i mada ovde nema skoro ničeg originalnog, tehnička i zanatska dimenzija su perfektne. Dakle, pesme su pitke i zabavne, a produkcija masna i heavy, pa kogod da voli klasične zvuke Dismember, Unleashed itd, da obrati pažnju:

https://openthecoffin.bandcamp.com/album/once-alive-always-dead

Disfiguring The Goddess poslednjih godina dosta radi u kombinaciji death metala i elektronske plesne muzike pa je novi EP, Galapagos došao tačno u momentu da iskoristi uvećano interesovanje za krosover hip hopa i brutalnog death metala koje je izazvao novi PeelingFlesh. Naravno, Cameron ima neki svoj način da spoji žanrove no Galapagos je fokusiraniji, uredniji rad od poslednjih nekoliko, kao da se eksperimentisanje konačno solidifikuje u prepoznatljivoj formi. Svakako ćete prepoznati i za Camerona tipične elemente muzike ali pesme poput naslovne jasno pokazuju kako su PeelingFlesh usmerili ovu muziku i kako on to prihvata:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/galapagos-ep

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Vatican Shadow je, da podsetimo, više elektronski, više možda i „plesni“ projekat za Dominicka Fernowa koji je najpoznatiji po power electronics projektu Prurient. Novi album pod ovim imenom mu ponovo izdaje 20 Buck Spin i 20TH HlJACKER je ploča bučnog minimalizma sa prostim lupovima, agresivnim ritam mašinama, dosta old school analogne atmosfere. Ovde se na jednoj pesmi pojavljuje i Igor Cavalera, a mastering je radio Justin Broadrick pa samo po tim imenima već znate da morate da ga čujete:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/20th-hljacker

Nisam sad neki veliki ložač na švedski An Abstract Illusion, ali vredi notirati izlazak njihovog trećeg albuma, The Sleeping City jer je to jedna vrlo ambiciozna ploča progresivnog metala sa death osnovom, blek nadgradnjom i raznovrsnim idejama o „progresiji“. Pesme su dugačke, melodične, sintisajzera je mnogo pa An Abstract Illusion imaju i zvučni spoj sa old school progresivnim rokom i ovo je za publiku ovog benda, ne sumnjam, prilično sjajan provod:

https://anabstractillusion.bandcamp.com/album/the-sleeping-city

Flagman iz Sijetla su kao da Ministry i Primus sviraju zajedno i mada to zvuči kao overdouz zvukom devedesetih koji nikome ne treba, EP Before the Blast je meni bio prijatan. Nisam siguran da je bend onoliko avangardan koliko mlađa publika misli, ali ima ovde i mesa i krvi i mišića:

https://flagman.bandcamp.com/album/before-the-blast

Prošle nedelje sam pozitivno pisao o aktuelnom albumu finskog eksperimentalnog projekta Kirsta a čovek je u međuvremenu izdao još nekoliko albuma. Nema šanse da o svemu tome pišem a i nisu svi baš jednako dobri, ali najnoviji EP, Reinsdyrsalmer je apsolutno vredan pažnje sa svojom kombinacijom slobodne improvizacije, folka, kolaža nađenih zvukova, evokativne, snolike cut-up avangarde. Ako vam se ovo dopadne, a trebalo bi, iako više nema nikakve veze sa blek metalom, poslušajte i ostale Kirsta radove, ima tu da se probere dobrih stvari:

https://kirsta.bandcamp.com/album/reinsdyrsalmer

Runner iz Marburga izgledaju kao da je 1985. godina, imaju omot kasete kao da je 1983, a sviraju kao da je 1981. godina i ako volite old school heavy metal, onako, uličnog, sirovog tipa, ovde ćete se lepo udati. Drugi EP ove nemačke četvorke zove se Sword & Sorcery i ima četiri pesme žustrog, melodičnog NWOBHM krljanja sa ugodno jeftinom produkcijom i vrlo dobrom svirkom, te puno strasti. Garaža, ulica, brkovi i tetovaže po stomaku i sve je u redu:

https://runner-metal.bandcamp.com/album/sword-sorcery

Infinity Dream je bend iz Raleja u Severnoj Karolini u kome sviraju članovi pokojnih Widow ali su sada dodali i pevačicu, Dinu Altum, koja svira i klavijature i pred sobom sada imamo drugi album ovog projekta, Silver Lining. Da budem iskren, ovo je previše melodičan, previše popičan heavy metal za moj ukus, negde na pola puta između Bon Jovi, Winger i REO Speedwagon, ali, mislim, ovi ljudi to rade prilično iskreno i imaju solidan zvuk. E, sad, imam utisak da je album i malo monoton u domenu dinamike, tempa i harmonija koje se baštine, ali možda me samo odbija generalni saund. Svakako proverite ako ste skloni „mekanom“, AOR-aromatizovanom metalu jer, kad gitare krenu da rade harmonske i solo delove, bude tu dosta vatrometa. Najslađe od svega je što je ovo izdanje etikete Nameless Grave, a koju vodi Andrew Lee iz Ripped to Shreds (sa Brandonom Corsairom iz Dragghkar, Serpent Rider itd.) i koja načelno izdaje mnogo „andergraundskiji“ metal i grindcore. Kraljevski:

https://infinitydream.bandcamp.com/album/silver-lining

Ladon Heads su Portugalci sa debi albumom, Steel for Fire i mada se, jelte, pominjanje čelika i vatre ceni, muzika je, onako, pristojna ali nisam pao baš na dupe. Mislim, album ima zanimljiv miks ali je preglasno masterovan, a sa druge strane pesmama fali malo epskog cuga koji nam se obećava omotom i čitavim imidžom benda. Da ne budem nerazumen, ovo jeste u istom stilu u kome sviraju, recimo, Manowar ali kao da mu fali jedno 20% energije da bude TAČNO ono što bih ja želeo. Ali pošto ste vi možda bolji ljudi od mene, poslušajte, možda vam bude idealno:

https://lostrealmrecords.bandcamp.com/album/steel-for-fire

Porciju baš propisnog ’80s heavy metala dobijamo na drugom albumu njemačkih Sintage. Mislim, čim vidite kako na omotu Unbound Triumph baja u kožnoj jakni na golo telo diže gitaru prema nebu a pored njega je džinovska zmija znaćete da smo u bezbednoj zoni i da su ovo slatke infantilne fantazije koje odrasli muškarci imaju u krevetu kad njihove žene misle da maštaju o drugim ženama. Enivej, Sintage sviraju vrlo solidno, pišu dobre pesme i mada su VEOMA klišeizirani i u zvuku i u temama, njihov je izraz generalno zdrav a album zabavan:

https://sintage.bandcamp.com/album/unbound-triumph

Ahh, novi Wings of Steel, BAŠ KAD NAM JE NAJTEŽE. Ne znam kako ovaj losanđeleski heavy metal kolektiv ovako često izbacuje izdanja i drži letvicu ovako visoko kad je u pitanju kvalitet, ali hvala im na tome. Winds of Time, dakle, stiže dve godine nakon studijskog prvenca i sa izvrsnim živim albumom sa evropske turneje koji je popunio godinu između i ovo je sada prilično ozbiljna ploča metala koji savršeno sedi na dve stolice, kombinujući sleaze metal neon i street metal žestinu sa visokim zanatskim, ali i umetničkim standardima. Songrajting je ovde ambiciozniji pa imamo i savršene singlove kao što je razbijačka Saints and Sinners, ali i monumentalnije, epske komade kao što je naslovna pesma koja otvara album sa bestidnih deset minuta suve krtine čistog heavy metala. Izvedbe su i dalje beskompromisne, drske i žestoke, Parker Halub kida te gitare, Damien Rainaud je opasan bubnjar a pevač Leo Unnermark je fenomenalan i ako volite metal kad je melodramatičan ali istovremeno i bezobrazno, pa i bezobzirno žestok, Wings of Steel nude odličan program. Titula albuma nedelje im je izmakla ZA MILIMETAR:

https://officialwingsofsteel.bandcamp.com/album/winds-of-time

ALBUM NEDELJE

Pošto, jelte, ipak, kao naručena, pred njihovu evropsku turneju i nastup u Beogradu naredne Srede, stiže nova, poprilično dugo očekivana ploča benda koji je drone metalu dao legitimaciju i šansu da se izbori za svoje mesto pod suncem. Pričamo naravno o sijetlskom tandemu Sunn O)))  i nečemu što oni zovu maksi singlom. No, Eternity’s Pillars b/w Raise the Chalice & Reverential traje skoro pola sata i u svoje tri pesme ne mrda ni milimetar od onog što je zvuk ovog benda od praiskonskog doba činilo veličanstvenim, opojnim iskustvom. Inspirisani muzikom – i verovanjima – Alice Coltrane, na ovom izdanju Stephen O’Malley i Greg Anderson ponovo idu u samu utrobu metala da iz velike blizine gledaju njegove teksture, hipnotišu se njegovim mikrofonijama, poništavaju vreme njegovom težinom. I to je jednako izvanredno kao i kada su prvi put, krajem prošlog veka rešili da sljušte svu šminku i nepotrebno salo sa skeleta ove muzike. Pojavilo se u međuvremenu mnogo sličnih bendova, neki od njih su i dobri ali malo ko ima konzistentnost i osećaj za minimalizam ali i za improvizaciju koji krasi Sunn O))). Ovo se ne propušta, pa se nadam da se vidimo na koncertu:

https://sunn.bandcamp.com/album/eternitys-pillars-b-w-raise-the-chalice-reverential