Kakva nedelja! Sankcije! Teorije zavere! Dosegnut „mir“ u Gazi, samo što Palestince i dalje masovno ubijaju! Na sve to presedeo sam DOSTA sati kod lekara da bi mi rekli da ću biti okej, KAO DA SAM JA IKADA OKEJ. Sreća da ima mnogo novog, dobrog metala pa sve ovo možemo da na trenutak potisnemo u pozadinu.

Deo 1: BLACK METAL

Portugalci RackseeD kažu da je njihova muzika „brutalna a epska, kako sva muzika i treba da bude“ i ja tu nemam šta da dodam. Njihov debi album, posle solidnih trinaest godina rada, Fallen je zaista epska ali ne nešto produkcijski prebudžena kombinacija blek metala sa malo death metal gruva i folk motiva i to je, pa, onako, cheesy i simpatično. Bend je vrlo očigledno ulio srce i dušu u ovaj materijal i mada produkcija nije idealna, ima ovde mnogo šarma:

https://rackseed.bandcamp.com/album/fallen

Forsthexe je jedan od dva jednočlana projekta koje ima nemački muzičar Frater Clades, kome to, primetićete, nije baš PRAVO ime. Enivej, Forsthexe svira sirovi a melodični, prilično old school blek metal i drugi EP, Verbittert, verhasst, verwest ima četiri pesme rokanja iz sve snage. Nije nešto sad, kao, INOVATIVNO ili prepametno, ali je šarmantno:

https://forsthexe.bandcamp.com/album/verbittert-verhasst-verwest

Kad smo već kod sirovine, Predica Noctis je, hm, bend ili projekat iz Argentine o kome ne znamo ništa sem da album Knighted by a Sword of Doom izlazi za koji dan. I da je mnogo sladak u svojoj VELIKOJ jednostavnosti i iskrenosti. Ovo je melodičan, prost blek metal koji kao da izvodi goblin što je tek naučio da svira i ta neposrednost i naivnost su neodoljive. Sedam pesama, manje od pola sata prženja, sve sjajno:

Necov iz Virdžinije nije baš čist blek metal i više je blackened grindcore na svom debi demo snimku, lessons of inhumanity, ali kul je to, sa tri pesme opasne krljačine. Snimljen u kući ovo je i sasvim korektno produciran materijal za ono što treba da uradi, a to je da vam odšrafi glavu i popiški se niz vrat. Plaćate koliko hoćete za TO zadovoljstvo:

https://necov.bandcamp.com/album/lessons-of-inhumanity-demo

Finski Deathfuckingwound stavljamo u blek metal za ovu priliku iako oni jednako sviraju i death metal i grindcore i war metal ali u stvarnosti je njihova muzika udaljena jedan milimetar od čiste buke. VOID MMXXV je demo/ EP uraganske energije sa kog nećete zapamtiti ni jedan rif ali hoćete zapamtiti kako ste se osećali: kao da grizete električni vod. Ubijanje:

https://ironcorpse.bandcamp.com/album/void-mmxxv

https://deathfuckingwound.bandcamp.com/album/void-mmxxv

Knellrite je jedan momak iz Merilenda sa debi albumom, Entaphosophia i mada je ovo nominalno melodični blek metal, on je i dosta sirov i dosta surov i dosta agresivan. Naprosto, Micah, koji sve ovo piše i svira, ne pravi pesme nekakve barokne kompleksnosti i teatralne ambicije nego KRLJA iz sve snage pa ko preživi, i meni je to simpatično:

https://knellrite.bandcamp.com/album/entaphosoph-a

Nemački Harpyr na svom debi albumu, Trist, zvuče kao ’90s blek metal bend iz garaže koji svira melodični, melanholični post-blek metal iz dvehiljadedvadesetih. I ako vam to deluje kao primamljiva ponuda, mislim da ćete biti lepo usluženi. Album je pun gorkoslatke, vrlo predvidive harmonske progresije, ali pesme su vitke, relativno jednostavne, svirka živa i poštena a „produkcija“ intenzivno jeftina. Kul.

https://harpyrofficial.bandcamp.com/album/trist

Berlinski Hæresis su se baš dosta prošetali kroz žanrove dok nisu dobacili do svog debi albuma posle skoro decenije rada. No, taj debi album, Si Vis Pacem Para Bellvm izlazi za Vendetta Records i zvuči jako sigurno u svojoj veoma bučnoj veoma ekspresivnoj post-black metal formi. Ovo su samo četiri pesme, ali su podugačke, snažne, pune brutalne svirke i još brutalnije emocije. Produkcijski ovo jeste onako kako ja ne volim, bez dinamike i sve u crvenom, ali pesme su dobre a izvedbe još bolje:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/si-vis-pacem-para-bellum

Terjiz de Horde iz Utrehta, sa svoje strane, cepaju post blek metal kakav ja volim. Pesma koja album Our Breath Is Not Ours Alone otvara (posle intra, doduše), Raise Them Towards The Sun je jebanje keve, ali onako, sa emocijom, krljačina koja rekonstruiše klasičnu blek metal agresiju sa tom melanholičnijom, ’gazerskom, „post“ emocijom jako dobro uklopljenom u zbilja agresivnu svirku. Bend sebi pripisuje i hardcore elemente i nije da ih nema ali ovo je ploča pre svega jako solidno napisanog, veoma ekspresivnog ali utegnutog, KRLJAČKOG metala:

https://terzijdehorde.bandcamp.com/album/our-breath-is-not-ours-alone-2

Les chemins de l’exil je drugi album francuskog benda Les Bâtards du Roi a koji zvuči BAŠ onako kako francuski melodični blek metal bend koji peva o srednjem veku i snima za LADLO može jedino da zvuči. Melodično, melanholično ali ekstrovertno, mišićavo i ZABAVNO:

https://ladlo.bandcamp.com/album/les-chemins-de-lexil

Iz Francuske dolaze i Smohalla, avangardni blek metal i post blek metal duo koji sa svojim drugim albumom, Ruina Draconis, snimljenim skoro deceniju i po nakon prvenca, nude mnogo kreativnog haosa i agresivne, jelte, umetnosti. Ruina Draconis je zanimljiva ploča koja se ne brine preterano za to gde bi bile žanrovske granice pa u prostoru od nekoliko taktova prođe nekoliko žanrova, ali uvek drži osnovu ekstremnog, u andergraundu baziranog blek metala. No, francuski andergraund nije isti kao vaš i naš andergraund i ovo je nepredvidivo, bizarno, često na sasvim drugoj strani od one na kojoj ih očekujete. Naravno da je ovo izdao I, Voidhanger:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/ruina-draconis

Ne sećam se da sam do sada slušao All Hell iz Severne Karoline pa je njihov peti, a prvi postpandemijski album, Sunsetter odlična prilika da se s njima upoznam i pohvalim ih. All Hell naime sviraju blek metal ali nekako prirodno, neusiljeno, bez poziranja i teatra. Sunsetter je ploča odličnog gruva, zdravog zvuka, snažne, žustre svirke, a sve to počiva na rifu i ritmu, nudeći kinetičko, mišićavo iskustvo sa puno suptilnosti i, pa, PAMETI. Sjajan miks (slušajte bas gitaru kako PLETE),  i izuzetno raspoloženi muzičari zaokružuju album dobrih pesama:

https://allhell.bandcamp.com/album/sunsetter

Poljski Blackened Temple sviraju vrlo solidnu kombinaciju black i death metala i njihov drugi album, Mortem Aeonum dosta profitira od ekstrovertne, epske blekmetalske forme, ali koja je sklopljena od dosta death i thrash metalskih rifova. Ovo ima i mošerski gruv i čvrstu a dinamičnu trešersku produkciju (slušajte bubanj kako je AKUSTIČAN) i odlično je:

https://blackenedtemple.bandcamp.com/album/mortem-aeonum

Poljake Angrrsth sam hvalio i za njihov debi album pre četiri godine pa pohvale slede i sada za nastavak, Złudnia. Ovo je i dalje vrlo zreli, vrlo karakterni blek metal koji se ne zamara previše teatrom i atmosferama, nego svira izuzetno ubedljivo i prodorno. Angrrsth jesu moderni u izrazu, dakle, ovde ima melodičnosti i atmosferičnosti ali u prvom planu su rifovi i mišićava svirka i ja to veoma cenim. Energičan, kinetičan gruv, dosta dobar miks, bend koji ne poseže za izlizanim forama i stvarno BRZA svirka kad je to oportuno su sve kvaliteti ovog odličnog albuma:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/z-udnia

https://angrrsth.bandcamp.com/album/z-udnia

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Australijanci Hidden Feast imaju vrlo simpatičan album, Hidden Feast na kome sviraju stoner rock sa nešto thrash elemenata. Bend svoju muziku opisuje rečima „duboko primitivna larma“ ali ovo je taman toliko sofisticirano i u zvuku i u svirci da bude ugodno i prijateljski nastrojeno i da deluje konfrontativno a zapravo da vas dočeka raširenih ruku. Gitare su, recimo, prijatno hrskave, glas promukao a minimalno melodičan, pesme imaju dobar gruv i finu dinamiku i sve je jako lepo a bend vam omogućava da sami odredite cenu za daunloud:

https://hiddenfeast.bandcamp.com/album/hidden-feast

Hail Fatum su iz Hong Konga ali na slici su samo jedan Kinez i dva bijela đavola. No, dobro, muzika na debi EP-ju Trip Tik nije loša, sa tri (naravno) pesme gruverskog, sirovog stoner roka. Produkcija je onako, dobra gitara i bas ali previše istačkan bas bubanj, ali svirka je pristojna i pesme imaju hipnotičku dimenziju u svom teškorokerskom treskanju. Plaćate po želji:

https://hailfatum.bandcamp.com/album/triptik

Venecijanski Malota imaju drugi album, Scapegoat, i to je vrlo prijatna ploča teškog roka i psihodeličnog doom metala koji su shvaćeni ozbiljno i odsvirani pošteno, znojavo, bez kompromisa. Ima puno dobrog u tome kako su pesme prvo napisane a onda snimljene tako da se u prvi plan stave disciplina i usredsređenost na motive, bez džemovanja i mnogo šaranja. No, Malota ne zvuče mašinski već samo fokusirano, kao da daju jedan VAŽAN iskaz i meni se to prilično dopalo:

https://godownrecords.bandcamp.com/album/scapegoat

Diablo in Alpujarras je novi projekat ekipe iz mađarskog psychedelic source records. Bence Ambrus se ovde udružio sa bubnjarem i perkusionistom i snimio više gitara i bas-gitara tako da pričamo o „pravom“ studijskom radu a ne samo o snimku džema. Naravno, atmosfera je i dalje vrlo spontana a muzika opušteno psihodelična. Ako tražite relaksirani, meditativni heavy psych rock koji nije baš mnogo HEAVY ali dolazi iz tog pravca, ovo se kao i obično daje po ceni koju sami odredite:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/diablo-in-alpujarras

Nastavljamo sa butlezima recentnih nastupa King Gizzard & The Lizard Wizard, tj. sa daljim beleženjem njihove ovogodišnje turneje. Live in Greece ’25 je ponovo snimak tri sukcesivne večeri nastupanja u Atini (postoje i video snimci čiji su linkovi na stranici albuma na Bandcampu) i ovo je pedeset pesama sa simpatičnim iznenađenjima, poput Superposition koja se ovde po prvi put svira uživo. Da još jednom ponovim – jer možda prvi put dolazite ovde – da su ovo profesionalni snimci koje radi sam tonski tim benda a koji blagosilja širenje tih snimaka unaokolo, a i da su Gizzardi najbolji rokenrol bend na planeti u ovom trenutku. To da OVAKO nešto možete kupiti po BILO kojoj ceni koju sami odredite je blagoslov o kakvom smo nekada mi matori samo sanjali:

https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-greece-25

M.E.L.T. iz Pitsburga sviraju odličan fazirani teški rok sa dosta psihodeličnih elemenata. Album  Innervate / Obliterate je jedna zrela, skoro pa razmetljivo dobro napisana ploča koja demonstrira da su vam dovoljna dva ili tri minuta da odradite kvalitetan heavy psych singl i da to može da bude i seksi i kinetički, plesno, energično a da ne izgubi psihodeličnu začudnost. Pametno namešten zvuk i dobar miks, odlično korišćenje raznih efekata na prvenstveno gitarama, ali u prvom planu kvalitetan rokenrol, i ovaj album nudi MNOGO užitka:

https://abandcalledmelt.bandcamp.com/album/innervate-obliterate

Court Of Beasts iz Viskonsina su doom metal bend sa saksofonom koga pevač svira kad ne peva i to je zanimljivo. Muzički, njihov drugi album, Birds, je prilično klasični, nisko naštimovani, fazirani doom metal sa pola pretećim pola melanholičnim harmonijama, robustan i mišićav. Vokali su dobri a saksofon dodaje samo malo arome i ovo nije nekakav amalgam free jazza i doom metala već samo podebljani doom. Svakako mi se album dopada sa svojim bogatim, jakim zvukom i pristojnim, gruverskim pesmama:

https://courtofbeasts.bandcamp.com/album/bird

Kanađani Hedoro sebe opisuju kao „Doom-band from the wastelands“ ali njihova muzika je ultraagresivni, hermetični sludge metal sa primesama industrial metala. Ozbiljno, EP  Everything Will Die zvuči kao da vam na glavu izručuju kamion metalnog otpada, ali u ritmu. Ako ste ikada fantazirali o spoju Skin Chamber i 16, Hedoro su vredni da se čuju i zavole:

https://hedoro.bandcamp.com/album/everything-will-die

Za nešto relaksiranije ali i dalje heavy tu su Poljaci Beach Cruiser sa albumom sada već poslovično kvalitetnog poljskog stoner roka. Za razliku od nekih kolega, Beach Cruiser na Thunderbird zvuče kao da se dobro zabavljaju a ne da su došli da se biju i onda je ploča puna solidnog gruva, melodičnog, prijatnog pevanja i umiljato psihodeličnih harmonija. Miks je posebno sladak sa toplim, velikim basom u osnovi a onda odozgo dođe neverovatno hrskava gitara. Sjajno je a naplaćuje se koliko hoćete što je KRIMINAL:

https://beachcruiser.bandcamp.com/album/thunderbird

Onda imamo porciju klasičnog okultnog dooma koji donose naši stari znanci, Wicked Trip iz Tenesija. Meni se njihov prošli album iz 2023. veoma dopao, a EP Tales From Beyond The Grave kojim su nas sada počastili ima idealnu kombinaciju fuzza, horora, metala, panka, okultizma i bluza. Četiri pesme brutalnog i istovremeno neodoljivog andergraund gaženja:

https://wickedtrip.bandcamp.com/album/tales-from-beyond-the-grave

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje imaju debi album internacionalnog projekta Litania a u kome svira i jedan naš čovek. Vladimir Marikoski je diplomac Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i čovek koga ja pamtim kao bubnjara ranih beogradskih hardkor bendova poput NBG i Totalna Destrukcija. Danas je u raznim postpank itd. projektima a ovde se udružio sa još troje ljudi – well, Italijana – za album, takođe naslovljen Litania koji spaja heavy psychedelic rock i obrednu muziku naslonjenu na hindustansku pevačku tradiciju. Ako zvuči zanimljivo na papiru, nije loše ni u zvuku. Ovo je prijatni, toplo producirani drone/ doom metal sa melodičnim ženskim napevima i malo egzotičnih harmonija ali u suštini jednostavan, nepretenciozan i pitak:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/litania-litania

Magnetic Eye Records, pak imaju novi album dua Friendship Commanders a u kome sviraju dvoje muzičara sa mnogo profesionalnog iskustva pa i nekim Gremi nagradama u vitrini. Bear, četvrti album ove postave dosta uspešno spaja ekstrovertniji, više „pop“ zvuk koji u prvom redu nosi glas pevačice i gitaristkinje po imenu Buick Audra, sa propisnim stoner i alternativnim metalom koji se čuje u niskom štimu, debelom, teškom (a dosta prirodnom) zvuku i agresivnom gruvu. U studiju je inženjer zvuka bio Kurt Ballou pa čak i ako, kao ja, ne varite previše „pop“ dimenziju ovog benda, njegova rok i stoner i metal dimenzija su VEOMA ubedljive i vrede da se čuju. A ako niste ograničeni kao ja, ovo je SJAJNO:

https://friendshipcommanders.bandcamp.com/album/bear

I onda sa Ripple Music dolaze Francuzi Stonebirds sa svojim četvrtim albumom, Perpetual Wasteland. Ovo je, barem za ovu kalifornijsku etiketu, pomalo i agresivan album u kome kontemplativni post metal i stoner rok imaju u sebi i nešto DNK ekstremnijeg blek metala. Generalna atmosfera jeste kontemplativna pa i melanholična ali Perpetual Wasteland je agresivna, bučna ploča koja će vas zarobiti svojim represivnim zvukom a onda hipnotisati setnim melodijama. Ima tu dosta štofa:

https://stonebirdsarestone.bandcamp.com/album/perpetual-wasteland

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/perpetual-wasteland

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Scaphicide su dva mlada Nemca koja se mnogo lože na klasični Bay Area Thrash pa im i prvi demo snimak Decay zvuči baš tako. Ali zvuči solidno. Ovo je dobro producirano, ima okej rifove, okej vokale, i jedan generalni energetski naboj koji mi prija. Nije previše originalno ali nije ni nekakvo kopipejst smeće tako da, samo napred, momci. Plaćate po želji za ove dve lepe pesme:

https://scaphicide.bandcamp.com/album/decay

Brazilci Nação Faminta sviraju jednostavan, dosta sirov ali društveno angažovan i PRAVDOLJUBIV crossover thrash. Novi EP, As Bases da Injustiça svoja dugovanja brazilskoj tradiciji ovakve muzike kanališe i time što od pet pesama jedna bude obrada Ratos de Porão, ali generalno sva muzika je takva, energična, neposredna, jednostavna i ustanički nastrojena. Lepo:

Za malo kalifornijskog crossover thrasha imamo Dead Heat  i njihov treći album, Process of Elimination. Dead Heat su nešto bliži uličarskom, mošerskom hardkoru ali ovo je ipak lepšravija muzika sa gruvom bližim thrash metalu i uz snažan zvuk i zaista žustru svirku album lepo curi. Jedanaest pesama ozbiljne trešerske krljačine i nabadanja za svakog ko voli da ga skrljaju pa nabodu:

https://deadheatca.bandcamp.com/album/process-of-elimination

Slično zvuče i Turn Cold iz Atlante, čiji debi album Violent Breed nudi osam pesama metaliziranog, trešiziranog hardkora a koji je opet negde između klasičnije krosover forme i siledžijskije, nabadačkije hardkor varijante. Meni je ovo pristojno, sa dobrim zvukom, dobrom svirkom, okej pesmama i tim promuklim, bolnim vokalima koji ne mogu da vas ne nateraju da se uhvatite za grlo svaki put kad Stenvik Mostrom zapeva. Lepo:

https://turncold.bandcamp.com/album/violent-breed

Caras de Hambre uz Paname sebe smatraju pank bendom ali njihov demo, samokritični naslovljen Demo di Mierda, je skoro pa knjiški krosover treš. Ovo su četiri pesme vrlo solidne produkcije, pankerskih osnovnih rifova ali kompleksnijih aranžmana, visokog tempa i jedne ekstrovertne energije koja slušaocu prija. Cena za materijal je koliko vi sami odredite a zabava koju će vam ovo obezbediti, sa sve sociopolitičkom kritikom isporučenom na razjarenom Španskom NEMA cenu:

https://carasdehambre1.bandcamp.com/album/demo-de-mierda

Spellbinder je interesantna ideja benda Konvolted, projekta sastavljenog od ljudi iz Njemačke, Italije, Finske, Ukrajine i Poljske. Naime, ovo je kolekcija obrada metal pesama izdatih na albumima koji su izašli 1999. godine, kao nekakva posveta „poslednjim pesmama 20. veka“. Mada je, jelte, tehnički 20. vek trajao do kraja 2000. godine. ALI HAJDE, NEMA VEZE. Sladak projekat i mada ovde ima bendova za koje me apsolutno ni malo nije briga, ima i Kreator, ima i Overkill, ima i Megadeth tako da, izvolite:

https://konvolted.bandcamp.com/album/spellbinder

Speed metal publika ima čemu da se poraduje ove nedelje, naime, izašao je novi album kanadskih Ültra Raptör. Za njihov debi iz 2021. godine sam, doduše, pisao da je sjajan u tehničkom smislu ali da u meni nije izazvao nikakvu emociju, i Fossilized i sam ima meru te neke tehničke izvrsnosti, zanatskog kvaliteta koji skoro da vas zavede da kažete da je ovo DOBRO čak i pre nego što čujete, znate već, PESME, no, mislim, Fossilized JESTE bolje napisan, „stvarniji“ album. Ne možda najbolja speed metal ploča koju sam čuo ove godine (belgijski Speed Queen je tu zadao vrlo visok standard), ali ploča koja ima šta da ponudi. Stvari su sada iskristalisane i jasno je da su Ültra Raptör prevashodno komički bend, ali ako njihovu muziku doživite kao tu neku zajebanciju na prvu loptu morate da se divite ambicioznim aranžmanima i zaista energičnoj, žustroj svirci. Spinosaurus, druga pesma na albumu, je bila dovoljna da me ubedi da imamo posla sa bendom koji ulaže ozbiljne količine znoja i krvi da nas zabavi i prijalo mi je to. Rifovi su dobri, klasični, vokal je old school i cheesy koliko treba i da je samo mastering malo tiši ovo bi bilo i BOLJE. Ali i ovako je valjano.

https://fighter-records.bandcamp.com/album/fossilized

https://ultraraptor.bandcamp.com/album/fossilized

Prelepo je kada u istoj godini – unutar svega par meseci – izađu novi albumi Bay Area thrash prvoboraca kao što su Dark Angel i Testament. Iako je Gene Hoglan morao da ode iz Testamenta da bi ponovo svirao u Dark Angel (ili barem to tako izgleda). No, Testament imaju novog bubnjara, veoma mladog Chrisa Dovasa i vidno obnovljen entuzijazam da uđu u ring sa mlađarijom. Hoću reći, nije da blastbitova nije bilo na prethodnim pločama benda, tu i tamo, ali Para Bellum počinje pesmom For the Love of Pain  koja je više epski, sprinterski black metal nego testamentovski thrash, a onda nastavlja prvim singlom, Infantcide A.I. koja zvuči više kao Testament ali sa vratolomnim tempom što bi bio pristaliji brutal death metal bendovima što ne skidaju nogu sa blastbit papučice. U ovoj drugoj pesmi Chuck Billy zvuči više kao Chuck Billy a Alex Skolnik, kao, jelte, Alex Skolnik i ovo mi se čini kao razumna ekstrapolacija zvuka benda koji volimo skoro četrdeset godina. Takoreći razvaljivanje. Ostatak albuma malo spušta loptu, ali demonstrira kvalitetan songrajting po kome je Testament poznat i daje nam ceo spektar atmosfera i harmonija u stilu koji su nekada delili sa Metalikom a od koga je Metalika odavno odustala. Produkcijom nisam oduševljen, četvrtasta je i ispresovana pa se recimo vrhunski basista Steve DiGiorgio jedva čuje u miksu, ali Testament su sa ovim albumom isporučili sasvim solidnu količinu klasične testamentovske, kvalitetne thrash muzike, PLUS demonstrirali interesovanje i ambiciju da idu izvan poznatog formata i eksperimentišu. Ja sam time prilično zadovoljan i možda ovo neće biti upamćeno kao TEŠKI KLASIK ali je časno šta ljudi rade u 2025. godini:

https://testament.bandcamp.com/album/para-bellum

Australijanci Fall From Heaven svoj deathcore sviraju sa baš dosta solidnog death metala u formuli i EP  Defiance Till Death sa svoje dve pesme nudi priličnu količinu kul rifova i poštene, znojave svirke. Ima tu naravno i melodičnijih momenata i po koji brejkdaun, ali kompozicije su zaista dosta ambiciozne a zvuk pristojan i meni se dopada:

https://fallfromheaven.bandcamp.com/album/defiance-till-death

Sheepfucker su dvoje ljudi iz Ujedinjenog kraljevstva od kojih jedno, ono žensko, koje svira sve instrumente navodno ima svega petnaest godina. Enivej, novi EP, Sheepfucker ima čak deset pesama kombinacije hardcorea i death metala koja je OKEJ. Ovo je besno, sirovo i agresivno a da ima minimum gruva i nekakvog etitjuda tako da, podržite mlade snage:

https://guttedrecords.bandcamp.com/album/sheepfucker

Nijemci Vendul sviraju dosta dopadljivu kombinaciju panka i blek metala. Bend postoji od 2012. godine ali na svom drugom albumu, Castle Curtains i dalje zvuči veoma spontano, primereno sirovo, sa jednostavnim strukturama pesama i spontanom energijom u izvedbi. To treba znati ceniti i ja želim da ove momke preporučim vašoj pažnji:

https://vendul666.bandcamp.com/album/castle-curtains

https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/castle-curtains

As the World Burns split EP kanadskih bendova Set in Stone i One Last Threat ali na Bandcampu imamo samo stranu ovih prvih. I okej je, ovo je hardkor sa mošerskim srcem, ali koji ga koristi da napravi dve energične, kratke i kompaktne pesme. Dobra produkcija, dobra energija, sve dobro a cena po želji:

https://setinstone.bandcamp.com/album/as-the-world-burns

A onda su Big Tobacco metalizirani hardkor bend iz Ohaja koji na svom demo snimku Demo 2025 priča o nikotinu ali generalno krlja dosta solidno. Ovo su četiri pesme siledžijskog hardkora sa eksplicitnim inspiracijama koje stižu iz smera Crowbar, a implicitnim u koje možemo ubrojati Madball ili Agnostic Front. No, pesme su solidne, produkcija prijatno jeftina i bend ima dosta karaktera. To je dovoljno:

https://bigtobaccohc.bandcamp.com/album/2025-demo

Want A.S.S. su simpatičan, blago eksperimentalni  grindcore/ thrash bend iz Pekinga. Prošlogodišnji debi-album im se zvao I Wanted to Fuck Her, but I Farted  a ove godine imamo  Sludge Gal and Shit Boi, kao njegov nastavak. Dakle, ovo je dobrohotno humoristička muzika sa solidnim instrumentalnim fundamentom, dobrom produkcijom i pesmama koje imaju i gruv i energiju. I umeju da potraju, pa ovo nije stereotipni komični grindcore već ambicioznije napravljena muzika. Fino je:

https://wantass.bandcamp.com/album/sludge-gal-and-shit-boi

Francuski jednočlani projekat Crevure ima novi EP, Down to Nothing i tu je njegova kombinacija grindcorea i black metala u vrlo solidnoj formi. Ovo je šest pesama koje krljaju po oko dva minuta i ostavljaju iza sebe trag spaljene zemlje i, jelte, skršenih snova, ali sa dosta dobrih rifova i simpatičnog gruva između bombardovanja blastbitovima. Produkcija jeftina ali radi posao, etitjud PRAVOVERAN a cenu sami određujete:

https://crevure.bandcamp.com/album/down-to-nothing

Brazilci Facada onda kolju vrlo snažan, vrlo brz grindcore koji ima i death metal zvuk i death metal rifove, ali su pesme na albumu Truculence, šestom za ovaj opaki trio, kratke, ubitačne, brze. Ovo je grindcore koji sviraju majstori svojih instrumenata a koje ne interesuje nekakvo razmetanje tehnikom već samo najbolja, najubedljivija egzekucija muzike  koja je jednostavna, prirodna, idealno ekspresivna. Uživanje bez ostatka, pa ako volite Nasum i slične grindere, ovo ne treba da propustite:

https://facadagrind.bandcamp.com/album/truculence

Peruanski rodno mešoviti kvartet Pervertor svira sirov, energičan deaththrash na svom debi albumu, Pactvm. Rifove ste već uglavnom sve čuli, što od Black Sabbath, što od Kreatora, Sepulture itd, ali bend ima jednu mladalačku energiju a pevačica Vivian Macabre nudi ozbiljan lavež koji dosta oplemenjuje muziku tako da je meni ovo prijalo:

https://pervertor666.bandcamp.com/album/pactvm

Prophecies Foretold iz Kentakija se prikazuju u sasvim solidnom svetlu na svom prvom demo snimku, Promo 2025. Ovo su dve pesme death metala koji koketira sa slamming death metal pristupom dok i dalje zadržava jednu old school, primitivnu dispoziciju. Odlično to ispada, sa dve pesme koje su ne samo pristojno napisane već i odlično odsvirane pa i vrlo pristojno producirane. Cena je koliko date a bend ovim zavređuje dalju pažnju i podršku:

https://propheciesforetold.bandcamp.com/album/promo-2025

Tankgewehr iz Barselone sviraju „ratni death metal“ a što je u ovom slučaju isto kao death metal samo DOBRO hehe. Šalim se, ali EP Years Of Contempt je zaista vrlo solidan sa tri pesme deaththrash rokanja, dobrim rifovima, prihvatljivo dobrim zvukom, jednim organskim, ubedljivim izvođenjem muzike koje meni prija. Naravno, prija mi i što je brzo, ali to se i očekuje:

https://tankgewehr.bandcamp.com/album/years-of-contempt-ep

Denverski Bloodstrike imaju dobar, mesnat zvuk na svom novom EP-ju, Weapons of Steel, pravilno utemeljen na old school death metal osnovi uz svirku koja je ubedljiva, žestoka, moćna. Pričamo o prvom izdanju za bend posle drugog album a koji je bio pre osam godina i ovaj rodno mešoviti kvintet zvuči zaista napaljeno i željno dokazivanja sa novim materijalom. Pesme su sjajne, sa kombinacijom žestine, mračne, hororične atmosfere i bolesnih melodija a old school mentalitet se čuje i u izraženoj dinamici muzike, bez zatrpavanja miksa kako je to danas maltene standard za death metal. Pevačica Holly Wedel takođe zvuči megasatanski, a kratki EP se završava odličnom obradom Slayera. Pa šta još hoćete? Ovo je samo jedan dolar da se daunlouduje!

https://bloodstrike.bandcamp.com/album/weapons-of-steel

Zna se da nisam najveći svetski fan melodeatha ali ruski kvartet Death Struggle ima taman toliko mesa na tim melodičnim kostima da meni njihov drugi album, To the Edge of the Multiverse bude probavljiv. Čak i zabavan u najboljim momentima. Nisam superzaljubljen u te epske harmonije koje se ovde čuju, takođe mislim da sam zvuk i miks nisu sjajni, ali bend svira časno i znojavo a novi pevač, Wolfsgardist, pored toga što je očigledno ljubitelj Warhammera, obavlja sjajan posao.

https://deathstruggle.bandcamp.com/album/to-the-edge-of-the-multiverse

Kad Indonežani dovate da sviraju slem, znate da neće biti lako ni njima ni vama. Gorraw imaju demo sa dve pesme, kojim najavljuju prvi EP i  Indulging with Abuse je obeležen strahovito zvonećim dobošem, nerazaznatljivim rifovima i neljudskim vokalima. Više blastbita nego slem gruva, ali to i očekujete od Indonežana:

https://gorraw.bandcamp.com/album/indulging-with-abuse

Nije loš ni brisbejnski Abominous, vrlo eksplicitno kućni projekat jednog čoveka ali sa daleko iznadprosečnim kvalitetom produkcije i muzike za ovakve projekte. Debi EP, Submerged, ima dve pesme solidnog, gruverskog death metala uz koji se lepo klima glavom i opusti:

https://abominous.bandcamp.com/album/submerged

Heads for the Dead su internacionalni projekat u kome sviraju i Johnny Pettersson i Jon Rudin pa maltene odmah znate kako zvuči. No, već četvrti album ovog benda, za osam godina rada, Never Ending Night of Terror ima u sebi priličnu količinu horor-glamura pored već standardne, da ne kažem generičke šasije modernog švedskog death metala. Simpatično je to, sa klavijaturama koje podsećaju na karnevalsku atmosferu i, muzikom pretpostavljam pisanom eksplicitno da se uklopi uz halloween štimung ovog dela godine. Nije nešto naročito SUPSTANCIJALNO ali slušljivo je:

https://headsforthedeadofficial.bandcamp.com/album/never-ending-night-of-terror

I Plague Curse su internacionalni bend sklopljen od članova Drowstorm, Vahrzaw, Vintertodt, Burden of Ymir, Swamp Fiend, Calling of Phasmic Presence itd. itd. Debi album, Verminous Contempt im je simpatičan spoj black i death metala u jednoj vrlo mišićavoj, energičnoj formi. Ovde nema mnogo popuštanja slušaocu i svirka je brza i žestoka, sa rafalnim blastbitovima i izvitoperenim death metal rifovima, ali blek metal komponenta muzike obezbeđuje i nešto melodičnije i atmosferičnije gitarske dimenzije u kojima ćete se lepo osećati. Dobar koncept, dobra izvedba, solidan album:

https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/verminous-contempt

https://plaguecurse.bandcamp.com/album/verminous-contempt

Vulnificus nekada iz Indijanapolisa a sada iz Pitsburga na svom debi albumu, Inclination polivaju vrlo teškim, vrlo agresivnim, dobro napisanim gruvom. Njihova muzika nije nužno sva u brzini, češće je srednjeg tempa ali je svejedno brutalna i ima onaj primitivni, predcivilizacijski kvalitet koji su pre tri i po decenije patentirali Cannibal Corpse a danas malo bendova ume da ga provuče a da ne deluju kao pozeri i imitatori. Vulnificus su unutar tog malog broja i ovo je ploča „pametne gluposti“ i „sofisticiranog primitivizma“ kakve veoma volim:

https://vulnificusbdm.bandcamp.com/album/inclination

Čovek bi očekivao da postoji MASA bendova sa imenom Black Jesus ali čovek bi se prevario. Metal Archives na spisku ima samo ovaj jedan, iz Australije a koji je upravo izdao svoj četvrti album, Onwards To Slaughter i to je ekstremno prijatna ploča old school death i deaththrash metala. Ovo je odsvirano sa puno znanja i ubedljivosti a pesme su kratke, slatke i žestoke. Dobar zvuk i još bolji etitjud i puno razloga da overite Black Jesus, naročito jer je cena za daunloud koliko date:

https://blackjesussaves.bandcamp.com/album/onwards-to-slaughter

Pithy iz Liverpula tresu dosta pristojan brutal death metal na svom debi albumu Agonizing Plexus. Ovde nema neke velike ideje, vizije i ambicije da se ostavi trag u istoriji, ali pesme su kratke, efektne i imaju lep energetski naboj a bend – sastavljen od iskusnih muzičara – zna šta radi i izvodi ih lako i lepršavo. Ima to šarma i nije puki death metal fast food:

https://pithy.bandcamp.com/album/agonizing-plexus

Imamo još vrlo pristojnog, radničkog i seljačkog brutal death metala u formi debi albuma masačusetskog trija Juggernaut. Odmah da kažemo, ovi bubnjevi su SRANJE i najbolji argument protiv kvantizacije i digitalnog editovanja bubnjeva koji ćete čuti ove nedelje, pa možda i ove godine, ali Fragments of Fractured Empire je generalno simpatična ploča, sa malo filozofije, mnogo poštenih rifova, dobrim tempom, dobrim gruvom. Da bubanj nije ovako nametljivo „veštački“, Juggernaut bih i još mnogo više pohvalio ali i ovako su vredni pažnje:

https://juggernautframingham.bandcamp.com/album/fragments-of-fractured-empire

U tragu koji za sobom ostavljaju PeelingFlesh radi mnogo bendova. Jedni od njih su i oregonski Boltcutter čiji debi album, Still Broke svojim imaginarijumom i naslovima pesama sugeriše vrlo „gangsta“ program mada je muzika ipak bliža standardnom slamming death metalu sa dodatkom hip hop semplova. Pošto sam PeelingFlesh onoliko hvalio pre par nedelja, reći ću da Boltcutter nemaju možda JEDNAKO veliki kapacitet za spajanje žanrova, ali da se dosta dobro snalaze i imaju kolekciju zabavnih hedbengerskih komada gde brutalni death metal i hip-hop rade u atmosferi uzajamnog uvažavanja i respekta:

https://boltcutterslam.bandcamp.com/album/still-broke

Australijski Vile Apparition pak sviraju tehničkiji i brutalniji death metal i njihov drugi album, Malignity nije za generalnu publiku već za onaj deo andergraund populacije koji izrazito voli disonancu izmešanu sa mnogo nestandardnog harmonskog rada, stalne promene ritma, puno brejkova i drugih skretanja pod pravim uglom u komplikovanim, nemilosrdnim pesmama. Meni se to, naravno, jako dopada, pogotovo što sve ima i zvuk i etitjud old school death metala i stavlja jedan ZDRAV utisak a i album je srazmerno kratak i razume da pesme ne smeju da budu predugačke kad su ovako GUSTE. Odlično je kako i biva kada ga izdaju dve ovako jake etikete:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/malignity

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/malignity

Za ljubitelje švedskog chainsaw zvuka, tu su Katakomba iz Štokholma sa svojim drugim albumom. U tradiciji bukvalnosti klasične švedske scene, on se zove The Second Death i baš pošteno rilja. Ne da Katakomba donose neke nove poglede na ovu muziku ali taj klasični švedski death metal nikad nije ni mnogo polagao na progresivu i maštu i više se bavio autentičnošću izraza. Unutar klasičlnog formata, pak, Katakomba rade odlično, pišu dobre pesme koje imaju i gruv i agresiju i mada je zvuk tipično natrpan i nabudžen on ipak ima dovoljno prostora i dinamike da ne zamori posle minut ili dva. Vrlo, vrlo solidna ploča:

https://katakombasweden.bandcamp.com/album/the-second-death

Progresivu ćete dobiti na novom minialbumu kanadskih Omnivide koji su prošle godine imali debi album. Arise ima pet pesama (well, intro i četiri pesme), ali i oko 25 minuta vrlo pristojno napisanog, melodičnog a progresivnog death metala. Ritam je čvrst ali nemiran, pesme imaju mnogo detalja i čestih promena harmonije, ali se to sve nekako drži da ne bude puko svaštarenje i da zadrži narativnu nit i meni ova muzika jako prija:

https://omnivide.bandcamp.com/album/arise

Blindfolded And Led To The Woods sa Novog Zelanda nisu humoristički bend iako bi naslov njihovog novog albuma to mogao da sugeriše. No, The Hardest Thing About Being God Is That No One Believes Me je ploča energične, brutalne svirke sa vrlo doslednom death metal osnovom i samo malo avangardne nadgradnje i to zvuči i ozbiljno i odlično. Naprosto, ovo je KRLJAČINA koja ne pita za taoce dok poliva blastbitom i urlanjem, ali koja voli i ume da uradi i mnoge harmonske stvari koje death metal generalno ne vidi kao deo svog izraza i da pritom ne izgubi zamah i zamajac. Dokaz da death metal i dalje privlači avanturističke, progresivne muzičare koji ne žale da stvaraju čuda u vrlo hermetičnom žanru i pritom i u samom žanru budu ekscentrični. Odlično je:

https://balttw.bandcamp.com/album/the-hardest-thing-about-being-god-is-that-no-one-believes-me

Belgijanci Human Vivisection su kvintet izuzetno iskusnih i zaposlenih death metal muzičara ali u ovom projektu kao da im u prvom planu nije nekakav prefinjen songrajting već pre svega brutalnost i zabava. Naime, treći album benda, Relentless Redemption, sastoji se od jednostavnih, vrlo pravolinijskih pesama prostih ritmova i rifova, ali jeste i napisan i odsviran i produciran da nanese maksimalnu štetu vašim ušima i mentalnom zdravlju. Dakle, kao nekakav slamming i brutal death metal za početnike, a što ima svog šarma.

https://vivisectmerch.bandcamp.com/album/relentless-redemption

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Irci God Alone. U principu sviraju math-rock i posthardcore ali umeju i da se zabavljaju pa insistiraju da je u njihovu muziku ubrizgano i dosta plesnog gruva. I jeste, album The Beep Test je prilično zabavan i gruvi i ima hardcore/ posthardcore mišićavost a bez agresije u svirci i preteranog budženja u post/ produkciji. Fina dinamika pesama, mnogo gruva ali i ukusa za dobru temu i melodiju, dobrohotno rokanje, sve što je potrebno je tu:

https://godalone.bandcamp.com/album/the-beep-test

Francuski duo N-O-M-A svira nešto između panka, alternativnog roka, metala, industriala… Dakle, pravi krosžanrovski bend koji na novom albumu, Forlorn nudi solidan, energičan gruv, pankersku neposrednost, dosta simpatične (francuske) ekscentričnosti. Ali, mislim, ovo je pre svega dobar rokenrol i meni to radi posao:

https://n-o-m-a.bandcamp.com/album/forlorn-2025

Nambil Mas iz Atlante (a čije je ime, valjda, skraćeno od Nambil Masochist) su proletos imali treći album, deset godina nakon drugog ali sada imaju Split MMXXV ali ne kažu sa kime je split. Fejsbuk nisu apdejtovali od Jula, a sajt im ne postoji. Enivej, njihova strana, ono što ćete čuti na donjem linku je meni vrlo simpatična, dosta avangardna kombinacija blek metala, post metala, post-blek metala pa i dron-metala. Sve spakovano sa ukusom, tako da se očuva sirovost koja je važna za duh benda, ali da se oseti prisustvo višeg koncepta i šire, jelte, vizije. Meni je ovo vrlo dobro a cena je koliko date:

https://nambilmas.bandcamp.com/album/split-mmxxv

Finski vrlo avangardni i samo u nekoj teorijskoj osnovi blek metal projekat Kirsta je ove godine izdao već osam albuma i još nekoliko kraćih izdanja i naravno da niko nema vremena da SVE to presluša. Ali najnoviji album, Lentiira je JAKO dobar i moram da ga snažno preporučim vašoj pažnji. Da bude jasno, ovo NIJE metal ali postoji jasna linija kojom se od eksperimentalnog metala stiže do muzike koja se čuje na Lentiira a koja je kombinacija slobodne improvizacije, konkretne muzike, kolaža pronađenog zvuka, freak folk džemovanja itd. Dakle, za mene, koji sam stari veteran primitivne avangarde i koji sam, uostalom i dovodio finske Fonal Records izvođače da sviraju u Beogradu, ovo je veoma jasan, veoma DIVAN novi talas ili makar talasić u istom, jelte, okeanu. Za vas možda bude otkrovenje:

https://kirsta.bandcamp.com/album/lentiira

Nekada škotski a danas australijski jednočlani Ardduc na dosta šarmantan način spaja ekstremniji (uglavnom blek) metal i narodnu muziku. Njegov drugi album, Reprise nije sad nešto neviđeno inventivan i suptilan u tome što radi ali zapravo zvuči nekako umiljato u svom sirovom zavarivanju jednih na druge muzičke elemente. Ne znam otkud mu ideja da bi iko ovo platio 36,66 australijskih dolara (verovatno je samo slučajno dodao trojku ispred uobičajene 6,66 cene koju metal bendovi vole na Bandcampu) ali lepo je da se čuje:

https://ardduc.bandcamp.com/album/reprise

Rum Smugglers su piratski metal iz Zagreba i, kao i većina piratskih bendova, muzika im počiva na veselim, humorističkim popevkama koje podsećaju na mornarske i piratske „ditty“ pesmice stare par stotina godina. EP Destruction Of Port Royale je simpatičan, sa četiri pesme koje su napisane pristojno i producirane okej, tako da se trešerski sprint pošteno uklopi sa harmonikom. Nije ni originalno niti će skinuti Blazon Stone sa trona, ali meni se dopadaju ovaj brzi tempo i žestina:

https://rumsmugglers.bandcamp.com/album/destruction-of-port-royale

Purpendicular  su „najbolji Deep Purple tribute band na svetu“ i to po rečima samog Iana Paicea pa je onda nekako okej i to što su sada snimili album sa samim Ianom Paiceom. Banned je prijatna hard rok, rok i hevi metal ploča dubokog bluz gruva i melodičnih, blago psihodeličnih refrena. Ako volite slajd gitare, razigrane klavijature i dosta kompleksne metrike u ritmovima, nećete se pokajati:

Je li melodični power metal pravi medijum da se priča o ratu i miru? Švedski multiinstrumentalista Nils Patrik Johansson misli da jeste pa mu se album zove War and Peace i to je sasvim simpatična smeša propisnih metal komada i epskije, melodičnije, well, epike. Johansson ima neodoljivo iritantan glas, produkcija je nekako neprijatna ali i adekvatna u isto vreme a u domenu kvaliteta pesama smo se prilično dobro udali. Probajte:

Grci Typhus su započeli kao speed i thrash metal grupa ali do drugog albuma, Fate Weaver, a koji izlazi pet godina nakon prvenca, njihova muzika je dobila na melodičnosti i gruvu i sada je negde između thrash metala i klasičnijeg heavy metala. No, bitnije je da je ona dosta dobro napisana i da svemirska/ progresivna atmosfera ove ploče nije nekakav izgovor da pesme budu neupečatljive i oslonjene pre svega na efekte. Naprotiv, teme su dobre, pevanje zanimljivo, a energija kurčevita. Fino je:

https://typhusmetal.bandcamp.com/album/fate-weaver

ALBUM NEDELJE

Posle teške radne nedelje kao melem na ranu dolazi novi album jedne od najvrelijih američkih death metal atrakcija poslednjih nekoliko godina. Sanguisugabogg iz Ohaja imaju treći album, Hideous Aftermath i to je KIDANJE. Prosto je, kad ovo čujete, shvatite koliko je songrajting VAŽAN čak i u muzici koja se pravi da skoro sasvim raskida sa rokenrol osnovom. Cody, Devin i njihove kolege dobro umeju da naprave nagli rez, neprirodan prelaz, da smelo skrše muzičku teoriju, ali njihova muzika nije samo to, ona ima i atmosferu i gruv i priču i ovaj album pokazuje novi nivo zrelosti za Sanguisugabogg. Svirka je sjajna, zvuk odličan, dakle, snažan, agresivan a ne prebudžen i u stanju da slušaocu ukaže i na po koji bitan detalj u svirci i ovo je album za apsolutne metal sladokusce, da ga slušaju mnogo puta, gustiraju, uživaju. Dodajte još i neke ugledne goste (Travis iz Cattle Decapitation, PeelingFlesh itd.), te izvanredan rad na omotu koji ne može da vas ne podseti na Olgu Jevrić i znate da se ovakav album-događaj ne propušta:

https://sanguisugabogg.bandcamp.com/album/hideous-aftermath-24-bit-hd-audio