Ozbiljna jesen u našem gradu, ali i ozbiljna poplava muzike koju treba čuti, ali i razumeti. Pored toga što imamo novi (ali nije stvarno nov) Boris, i novi (ali nije stvarno nov) Cathedral, imamo i mnogo STVARNO nove muzike i ja ne znam kuda bih prvo. Sve je sjajno. Osim naših života, ali dobro, zato imamo metal.

Deo 1: BLACK METAL

Nisu loši braća Turci God’s Pain Eternal sa svojim debi albumom, Genesis Stigmata koji, iako ima samo šest pesama, zapravo nudi dosta muzike u dužim, ambicioznijim aranžmanima. Ljudi sami sebe opisuju kao moderan blek metal sa post-blek atmosferama, i spajanjem intenziteta, melodičnosti i kinematskih zvučnih pejsaža, pa ja neću mnogo da kvarim. Nije to skroz po nekim mojim standardima u domenu stila ali God’s Pain Eternal imaju šmeka i karaktera i vredi ih overiti:

https://godspaineternal.bandcamp.com/album/genesis-stigmata-3

Realm of Void su dva lika u Nemačkoj koja sviraju depresivni, suicidalni ali i dosta generalno filozofski orijentisani blek metal. Njihov drugi album, Dysphoric Mania. Nije stereotipna DSBM ploča i zvuči dovoljno osobeno da ja obratim pažnju, mada se, naravno i sama dosta oslanja na atmosferu i repetitivne akorde. No, zvuk je težak i debeo, svirka žustra, produkcija solidna i pesme imaju pristojnu količinu zanimljivih rifova:

https://realmofvoidbm.bandcamp.com/album/dysphoric-mania

Imamo i Hangatyr, isto Nemce, sa njihovim četvrtim albumom  Sumpf der Fäule. Ovde je na programu zaista žestok, čak divljački odsviran blek metal koji ipak i sam voli melodičnije teme i melanholičniju atmosferu. No, produkcija je takva da sve zvuči jako mesnato (ČUJE SE BAS GITARA) a izvedba je, rekosmo, jako intenzivna i strastvena pa je meni to bilo nekako po volji. Kvalitetan postpandemijski povratak za Hangatyr:

https://hangatyr.bandcamp.com/album/sumpf-der-f-ule

Kako ja to uvek ponekad kažem, navikli smo da iz Indonezije stiže kvalitetan death metal ali ovo je velika zemlja i ostale metal scene u njoj su podjednako plodne, što vidimo iz periodičnih pojavljivanja vrlo dobrog black metala iz ove države u našim životima. WarBounded su bend sa Istočne Jave i mada su DALEKO melodičniji (sa sve setnim klavirima i violončelima) nego što ja volim, njihov debi album, Veil of Eternal Dusk, je veoma dobar. Ako volite melodični, melanholični blek metal koji pritom zaista časno krlja, sa ovim momcima nećete pogrešiti. Album izlazi tek prvog Novembra ali se već može preslušati putem omiljenog JuTjub kanala:

Za post blek metal publiku, Agriculture je (postpandemijski) bend iz Losanđelesa koji, kad ih vidite na slici, deluju kao da ste tražili od AI-ja da vam napravi karikaturu hipstera iz 2012. godine. Ali, mislim, drugi album, The Spiritual Sound im je sasvim okej ako volite muziku koja je cheesy na post-rok način radije nego na blek metal način, samo sa dodatim vriscima.  Šalu na stranu, ima ovde vrlo pristojnih momenata i to da bend sebe naziva „ekstatičkim blek metalom“ ima rezona pa ako biste da malo probate nešto što ne upada u stereotipni žanrovski program i ima štofa, a ipak je, jelte, za mlade i sve to, Agriculture su sasvim solidna ponuda:

https://agriculturemusic.bandcamp.com/album/the-spiritual-sound

Belgijanci Black Bleeding kažu da bi Blutwurst, njihov četvrti album mogao da bude i njihov poslednji jer su „stariji, ružniji i sporiji a haos naplaćuje svoj ceh“. Ako i bude tako onda će bend, osnovan još krajem devedesetih, da u zasluženu penziju ode uz proverbijalni trijesak jer je Blutwurst RAZARANJE. Ovo je blek metal/ war metal sviran kao hardcore punk ili grindcore, divljački, sa apetitom, bez kalkulacija, atmosferisanja, građenja nekakve epske priče. Ovde se samo KRLJA pa ko preživi neka priča. Prelepo je:

https://blackbleeding.bandcamp.com/album/blutwurst

Vrlo su mi se dopali vankuverski Scalding koji blek metal sviraju sa dosta znoja i stisnutih zuba. Njihov debi album, Nuclear Winter Spell ima  jednu zlu, agresivnu energiju ali je pritom nekako pored blek metal osnove otvoren i za elemente death metala, thrash metala pa čak i heavy metala i to sve onda puca od dobrih rifova, interesantnih tema, simpatičnih solaža, a da je opet muzika pravilno usmerena u stranu razvoja osnovne teme svake od kompozicija i bend vrlo retko upada u svaštarenje koje druge kolege umeju da u konfuziji smatraju „progresivnim“. Svaka pesma ima nešto zanimljivo u svojoj osnovi a bend onda sve odsvira sa mnogo strasti i kvalitetne tehnike. Odličan debi i bend koji ću sa zadovoljstvom pratiti:

https://scalding.bandcamp.com/album/nuclear-winter-spell

https://wilt-shine.bandcamp.com/album/nuclear-winter-spell

A onda imamo i Poljake Sothoris koji podsećaju na to koliko je poljska blek metal scena vitalna. Njihov treći album, Domus Omnium Mortuorum svojom kombinacijom maštovitog blek metala sa nešto death metalske opsesije detaljima i promenama ritma nudi vrlo pitak, zabavan materijal koji se sluša sa apetitom. Ovo je i melodično i atmosferično – kako je to danas u blek metalu prilično očekivano – ali nudi i propisan mišićavi „rad“ u muzici i moram priznati da sam uživao i u rifovima i u krljačini i u progresivističkim idejama kojih ovaj bend ima za izvoz:

https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/sothoris-domus-omnium-mortuorum

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad slušam volim da krlja kako krljaju Nemci Phosphorus na svom debi albumu. Frail Grasp of Broken Hands ima sve melanholične, shoegazerske harmonije koje potrebujete od ove muzike ali i debeo, težak zvuk i agresivnu svirku koji meni veoma rade posao. Pesama je pritom samo pet i u njima se MNOGO toga dešava, sa dosta dinamike, pa čak i obredne psihodelije. Momci su za primer:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/frail-grasp-of-broken-hands

Bogami su Stare, bend iz NEKOG dela Amerike, odlični. Novi EP, IIII, reinventuje blek metal kao kombinaciju, ne znam, metala, panka, surf rocka i psihotičnog nervnog sloma sa četiri pesme ozbiljne demencije ali i ozbiljnog krljačkog gruva. Sjajno je ovo i podseća da blek metal može da bude eksperimentalan a da ne napusti hardkor podzemlje:

https://ussenproductions.bandcamp.com/album/llll

Švedski projekat Ofermod grabi ka tridesetom rođendanu i sa šestim albumom, Drakosophia demonstrira solidnu zrelost. Ovo je generalno projekat u kojem glavnu reč vodi Mika Hakola, čovek sa pitoresknom prošlošću, čestim odlascima u zatvor, zbog čega je bend morao da pravi mnogo pauza u radu, ali i koji očigledno ima neugaslu kreativnu žeđ. Drakosophia je album energične, nepokolebljive muzike koja pritom zvuči i maštovito ali i organski, prirodno, bez nekakve mašinske upeglanosti koju ne bi bilo nefer očekivati od benda ovolike karijere. Naprotiv, dakle, pesme su žustre, pune jedne gladne, režeće napaljenosti a svirka je intenzivna. Dok nas za nekoliko nedelja ne opčini živi album 1349 kojim nas tizuju već neko vreme, ovo je savršen aperitiv, sa muzikom koja ima vrlo sličnu dimenziju osobenog, ličnog izraza i nezajažljive gladi:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/drakosophia

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kvebečki GRŸMSTONED ukazuju da je stoner rock njihov glavni uticaj i svakako, album Blood Shot je velikim delom stoner rock ploča, ali ovo nije taj neki upeglani, uglancani, radio-friendly stoner zvuk koji danas dosta bendova provlači i svi pomalo počinju da zvuče kao jedan. GRŸMSTONED imaju u svom zvuku jako mnogo panka i grandža i to je onda jedna lepa, autentična mućkalica  prave rokenrol svirke što je isporučuju ljudi sa kojima ne biste baš voleli da se susretnete u neosvetljenoj uličici. Fin provod:

https://grymstoned.bandcamp.com/album/blood-shot

Modder iz Genta u Belgiji cepaju agresivan, zajeban sludge metal sa sve elektronskim elementima. Album Destroying Ourselves for a Place in the Sun Review ima samo šest pesama i to bez pevanja, ali njegova je ponuda opasna a namere mu nisu časne. Ovo melje IZ SVE SNAGE:

https://modder.bandcamp.com/album/destroying-ourselves-for-a-place-in-the-sun

Za dosta klasičan a i dosta ugodan stoner rock imate Stoner Kings, finsku ekipu čiji je četvrti album, Hive Mind sav u gruvu i dobrom raspoloženju. Zvuk je težak ali se na težini ne insistira, pesme su pune solidnih rifova, ali je u prvom planu ritam uz koji se fino tapka nogom, a pevanje kulminira u melodičnim, pevljivim refrenima. Jako pitka, prijatna ploča modernog teškog roka koja pritom izbegava zamku preterane ulickanosti i zadržava meru sirovine. Ne preterano INOVATIVNO ali prijatno:

https://stonerkings.bandcamp.com/album/hive-mind

Mriodom iz Berlina imaju zanimljiv pristup doom metalu, sa malo post metal atmosfere, ženskim vokalima i saksofonom u postavi (ne i poslednji put u današnjem pregledu). Debi album, Viles je, onako, odmeren, elegantan, ide sporo i radi svoj posao, bez nekog ogromnog teatra ali baš zato zvuči efektno, psihodelično i hipnotično:

https://mriodom.bandcamp.com/album/vlies

Divni brazilski psihodeličari White Canyon & The 5th Dimension imaju novi živi album, At Psych Fest Sao Paulo 2025 i mislim da je fer reći kako je ova rodno mešovita ekipa evoluirala u vrsnu, zrelu živu atrakciju. Voleo sam sva njihova izdanja do sada, da se razumemo, ali ovaj koncertni snimak ih prikazuje u jednoj zaista sazreloj, sigurnoj formi gde se dinamika pesama, pažnja posvećena svakom sloju muzike, efekti, ritam, tempo, harmonije, te kvalitetni aranžmani udružuju da pruže zaista odličan ugođaj. Solidan miks, takođe, a što je jako bitno za muziku koja počiva na pažnji za svaki detalj. Veoma jake preporuke:

https://whitecanyon5thdimension.bandcamp.com/album/at-psych-fest-sao-paulo-2025

Imamo i novi Miscellen. Ova ekipa iz Vašington DiSija izbacuje albume u godišnjem tempu ali valjda im se može jer njihov psihodelični, alternativni, kinematski teški rok ne zahteva neke superkompleksne kompozicije i metikulozne aranžmane, oslanjajući se mnogo više na „osećaj“, gruv i efekte. Nemam mnogo zamerki jer štagod da novi album Emerald Ash nema u domenu neke velike inventivnosti kompozicija, on kompenzuje solidnim zvukom, i sigurnim primenjivanjem oprobanih fora. Dakle, nema ovde neke mnogo nove SUPSTANCE ali je više nego prijatno:

https://miscellen.bandcamp.com/album/emerald-ash

Volite li teški, mračni death doom? Još da ima mrvicu sludge metala? Dispossessed iz Portlanda u Oregonu imaju drugi album, Dêmocide i to je samo četiri pesme u oko pola sata muzike al MRVI. Najlepše je u ovome što je zvuk koliko-toliko dinamičan i gitara ne zvuči kao statični zid buke niti bubanj zvuči kao da ga je neko nacrtao u kompjuteru. Mračni rifovi, mučne pesme, dobar gruv, sve kako treba_

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/d-mocide

https://dispossessedpdx.bandcamp.com/album/d-mocide

Black Spell se ponovo vraćaju na Zemlju sa EP-jem koji ima tri pesme. Važnije, ponovo je na omotu velika lobanja plus ne jedan nego DVA obrnuta krsta a te tri pesme na Hymn Of The Wizard su pune lepljive, nadrogirane, fazirane stoner-doom savršenosti. Black Spell su toliko jednostavni u onome što rade a opet toliko iznad ljudi koji ih imitiraju ili pokušavaju da sviraju u istom stilu da ih treba zaštititi kao nematerijalnu baštinu čovečanstva i postaviti UNESCO obezbeđenje ispred njihove garaže da ih čuva 24 sata dnevno. Cena za daunloud je koliko date!!!

https://blackspell1.bandcamp.com/album/hymn-of-the-wizard

Naravno, doom metal poslastica nedelje (a možda i godine) je Society’s Pact With Satan, „izgubljeni“ EP pokojnih Cathedral. Lee i ekipa su ovo snimili 2012. godine, dakle pred raspad, i to je jedna pesma od solidnih pola sata u kojoj orgulje i gitare sparinguju sa njegovim metanisanjem. Mislim, desi se tu još dosta toga, rekosmo da pesma traje pola sata i ko god da je voleo Cathedral ovde će dobiti neku vrstu spidrana kroz njihovu karijeru sa sve Garryjevim karakterističnim gitarskim radom i tim simpatičnim kombinovanjem progresive, doom metala, cheesy horora i razoružavajuće iskrenosti, za neponovljiv umetnički dojam:

https://cathedralofficial.bandcamp.com/album/societys-pact-with-satan

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Confusión Masiva su urugvajski thrash metal osnovan 2021. godine a Confusión Masiva im je drugi EP. I simpatično je retro, sa čvrstim, energičnim – tipično latinoameričkim – performansom, ali sa pesmama koje zvuče kao bend koji tek otkriva šta sve thrash može da uradi u 1988. godini, sa sve forama koje se mogu čuti na radiju u tom periodu ljudske istorije. Plus ta produkcija, sa pljeskavim, fanki basom, Preslatko! Ali Confusión Masiva nisu puki gimik, ovo je solidan, kvalitetan thrash bend sa uličnim osnovama i zanimljivim nadgradnjama, a EP se plaća koliko hoćete:

https://confusionmasiva.bandcamp.com/album/confusi-n-masiva

Devil Wizard su sklopljeni od članova Devil Moon i Astral Wizard (i još milion bendova) i trpaju blackened speed metal koji je istovremeno toliko kul da je to samo jedna logična ekstrapolacija standardne rokenrol kombinacije hedonizma i nihilizma. Prvi EP za finsku postavu se zove Hazy Days i to su četiri pesme u kojima se rokenrol, heavy metal, sleaze metal, black metal i speed metal nalaze u Petak uveče, otvaraju flašu viskija i cepaju poker do sitnih jutarnjih sati. Niti se kockam, niti pijem, ali lepo je biti na ovoj žurci:

https://devilwizard.bandcamp.com/album/hazy-days

Indusi Carnage Inc. se pozivaju na Bay Area Thrash zvuk kao na svoj glavni uzor, ali njihov istoimeni EP nije puka rekonstrukcija onog što su pre 40 godina radili Deah Angel, Slayer, Exodus itd. Ima ovde malo osobenog gruva, zvuk je dosta prirodan i bend ne juri samo brzinu i mošerske rifove sve vreme. Ima tu dakle i štofa i karaktera i mada nisam pao na dupe, to je više zbog mojih preferenci a ne jer Carnage Inc. ne valjaju. Valjaju:

https://carnageincindia.bandcamp.com/album/carnage-inc

Imamo i debi-EP benda Intexesor iz Paname. Ovo je thrash metal bez neke velike ideje da pomera žanr na neko novo mesto, ali sa tehničkim kvalitetima koji su sasvim u redu. Rif, ritam, gruv, promukli vokal, sve je na mestu pa gde Battle and Exemption nema na originalnosti, dobija na ubeđenosti:

https://intexesor.bandcamp.com/album/battle-and-exemption

End Without End je drugi album za švedski Cruentus, black thrash duo koji svoju muziku shvata dosta ozbiljno pa je ona lišena najvćeg dela poziranja i zajebancije karakteristične za ovaj podžanr. End Without End je ploča koja ima blek metal neposrednost i ozbiljnost, jednu spartansku svedenost u formi, ali i dovoljno elegantne, epske nadgradnje da nas prijatno iznenadi. Zvuk suv, prirodan, izraz iskren, neposredan:

Za mnogo žovijalniji black-speed metal tu su Sorcerer’s Sword iz Renoa u Nevadi. Njihov drugi album, The Wrath of Steel je zabavna, starinska ploča melodičnih metal tema i rokerskih rifova iskombinovanih sa pankerskim speed čukanjem i promuklim blek metal vokalima. Pa sve kao snimljeno sa pet mikrofona na prastarom Tascam magnetofonu. Pokušavam da kažem da je prelepo i da ova garažna epika TAČNO zna šta radi i gde udara:

https://sorcsword.bandcamp.com/album/the-wrath-of-steel

Superioran debi disciplinovanog a BESNOG thrash metala imaju Glazgovljani Tempered. Nazvan Cruel & Unusual Punishment ovo je album oštrih rifova, uličnog gruva i brzih, nemilosrdnih sprintova. Ljudi znaju da napišu pesmu i ovo nije netemperirana, jelte, agresija, sve vreme, već punokrvan, zreo thrash za ljude koji znaju šta vole. Etitjud, karakter, rif i rokanje:

https://machorecord.bandcamp.com/album/cruel-unusual-punishment

https://temperedcst.bandcamp.com/album/cruel-unusual-punishment

Modern Death Corps je novi EP za losanđeleski Trench Gun i sad je to praktično čist hardcore punk, kao snimljen 1991. godine. Mislim, svirka je brza, nervozna a dovoljno disciplinovana, kvalitet snimka je kao da slušate peti presnimak sa kasete a poslednja pesma je obrada MDC-jeve Greedy and Pathetic, što se uklapa uz akronim samog EP-ja i ukazuje gde su sada ovom čoveku inspiracije. Mislim, meni je to sve prelepo a i cena je koliko date:

https://trenchgun.bandcamp.com/album/modern-death-corps

Ghostframe iz Kalifornije su negde na blackened hardcore spektru. EP Spectral Embrace je njihov diskografski debi i ovih pet pesama imaju nešto za svakoga: i atmosferu, i mošerski gruv, i vrištanje, i d-beat pucnjavu… Bend zvuči iskreno, zvuk je dobar, cena je koliko date i nema laži, nema prevare:

https://ghostframeofficial.bandcamp.com/album/spectral-embrace

I Poisöncharge iz Liona su u suštini blackened hardcore (imaju i pesmu All Black All the Time na EP-ju Vintage o kome trenutno pišemo), ali njihova muzika je mnogo sirovija, mnogo bliža panku i d-beat formulama. Vintage ima četiri pesme vrlo prijatnih rokerskih rifova, dobrog tempa i simpatičnog vrištanja i meni je sve to na gomili prijalo. Posebno je poslednja, Chopper Metal Punks From hell, ono HITČINA. Plaćate koliko hoćete za ovu pregršt pogo startera:

https://poisoncharge.bandcamp.com/album/vintage

Estonci Project Dekadenz prže solidan crustpunk i imaju ambiciju da u društvu izazovu bunt svojim, jelte, realnim pričama o važnim temama. To je, primetićemo jednako tačno za svaki crustpunk bend u istoriji a Project Dekadenz se malo izdvajaju jer im je muzika metalizirana do mere primetnog kvaliteta u domenu svirke i nešto ambicioznijim kompozicijama koje se dodiruju sa black metalom negde na svojim granicama. Album Terrorist State je relativno sirovo produciran što ne bih ni primetio da nije te ekspanzivnije muzičke dimenzije pa izvolite, plaća se koliko želite:

https://projectdekadenz.bandcamp.com/album/terrorist-state

Chain Pulling Man su sa Rod Ajlenda i njihov Demo 2025 ima dve pesme agresivnog, brutalnog, metaliziranog hardcorea. No, ovo je toliko sirovo i heavy, sa toliko dementnim vokalima da praktično iskače iz „normalnog“ okvira mošerskog, uličnog hardkora  i prelazi u skoro čistu psihozu. Naravno, plaćate po želji:

https://chainpullingman.bandcamp.com/album/demo-2025

Španci Incordian trpaju vrlo solidan metalizirani hardcore na svom drugom albumu, De-Mente. Ovo u sebi ima i thrash i death metala taman koliko treba da bude tvrdo, energično, disciplinovano a opet čuva uličnu hardkor energiju. Vrlo solidna produkcija i generalno kvalitetan program a sve po ceni koju sami odredite:

https://incordian.bandcamp.com/album/de-mente

Da ostanemo u latinskoj četvrti, tu su nam meksički Moira sa svojim EP-jem Cloto. Šest je to pesama prijatnog blackened crustpunka, korektnog, melodičnog, energičnog, dobro odsviranog i produciranog. Kompozicijski nisu u pitanju naročito originalne tvorevine ali crustpunk i nije muzika koja originalnost stavlja u prvi plan i eto…

https://moira-hmo.bandcamp.com/album/cloto

Personal Hell iz Mančestera su pak odlični na albumu  Window Painted Shut. Ovo je pank rok sa elementima noise rocka i hardcorea, jak, veliki, bučan, sa teškim, bogatim zvukom i karakternim izrazom. Pesme su dobro napisane i nisu puki kopipejsting iz tradicionalne, jelte, riznice panka, a bol koji se čuje u njihovom izvođenju deluje autentično. Jako, JAKO dobro:

https://personalhell.bandcamp.com/album/window-painted-shut

Eyes Have It iz Njujorka su isto negde između panka i noisea ali su abrazivniji, ekspresivniji, sa više vriske, manje težine, više oštrine. Svakako je njihov EP One, kojim najavljuju, jelte, diskografsku karijeru, primeren slušaocu koji voli haotičniji, emotivniji zvuk, pa ako ste takav, evo ga. Četiri pesme užasa:

https://eyeshaveit.bandcamp.com/album/one

Onda imate Arson Charge iz Denvera koji su negde između tog mesnatijeg panka i hardkor treša sa svojim debi albumom, A Dying Light. Ovde ima i treš rifova i melodičnih refrena i dementnog, agresivnog gruva, pesama je petnaest i veoma je jasno da će ovi ljudi biti veliki:

https://arson-charge.bandcamp.com/album/a-dying-light

Hack Job iz Portsmauta sviraju „brzi, besni hardkorpank“. Iako im se album zove Hexbridge youth crew, ovo pored elemenata youth crew zvuka ima i nešto powerviolence elemenata, sa sve blastbitovima i meni je to sjajna kombinacija. Pesme su kratke, brze, energične, bend fino šara sa vokalima a sve ima atmosferu klasične hardkorpank ploče iz ranih osamdesetih kada se na barikade jurišalo golih grudi i golog dupeta, dok mačo-poziranje još nije preuzelo identitet ove muzike. Sjajno je a ima i vinil:

https://hackjob.bandcamp.com/album/hackjob-hexbridge-youth-crew https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/hack-job-hexbridge-youth-crew-7

I Planet on a Chain imaju sličan old school hardcorepunk zvuk. Njihov album Ritual Routine je utemeljen na brzim energičnim pesmama jednostavnih rifova, visokog tempa i karakternog pevanja, negde između pank rok korena MDC i nadgradnji u youth crew bendovima od koje godine kasnije. Super je ovo, i sa dvanaest pesama traje taman koliko treba da ne dosadi:

https://planetonachain.bandcamp.com/album/ritual-routine

Twisted Games iz Džakarte su, jelte, onda bliži tom mačo-modelu sa EP-jem koji se zove samo  Maxi Single 2025 ima tri pesme srednjetempaškog naboda. Ali ODLIČNOG. Ovo su kratke pesme velike žestine, dobrog zvuka, opasnih rifova, moćnog mošerskog, jelte, gruva. Bend čine članovi nekih već aktivnih projekata i vidi se da ovde imamo ekspertizu na delu:

https://twistedgameshardcore.bandcamp.com/album/maxi-single-2025

Plague Pit iz Bristola nisu promenili stil ali ga jesu rafinirali za svoj novi EP, A Whispered Curse. Ovo je i dalje blackened hardcore sa elementima blek metala, death metala, beatdown hardcorea itd, ali Plague Pit umeju da ove stvari spoje na neki svoj način i da postignu osoben karakter muzike. Ona je mračna, agresivna, ali ima i jednu dostojanstvenu hermetičnost koja prija. Fino izdanje:

https://plaguepitviolence.bandcamp.com/album/a-whispered-curse

Nerealno mi je da Poison Ivy iz Sofije nisu čuli za mnogo poznatiji pank rok bend istog imena iz devedesetih ali opet, pričamo o vremenu od pre više od tri decenije tako da… Enivej, ovi momci i devojke cepaju veganski straight edge hardkor, koji je pošteno metaliziran, težak, pa i bliži sludge metalu nego pank roku. EP  Screams Unheard se bavi uglavnom temama eksploatacije životinja i brutalan je na jedna mladalački, iskren način koji se meni veoma dopao:

https://poisonivyxvx.bandcamp.com/album/screams-unheard

Thieves iz Kalifornije sviraju toliko primitivan i sirov crustgrind da mi nije jasno kako mi ostali sad treba da zvučimo ako iz Golden stejta stiže ovakva štroka. Finitude of Existence je demo (EP?) sa šest pesama koje kao da su ispale iz 1990. godine i zvukom prema kojem bi Agathocles, Rot ili Carcass Grinder gledali sa zavidnim uzdasima ali koji je i dalje KRŠINA. E, sad, nekome je to prelepo pa tako i meni:

https://thieves420.bandcamp.com/album/finitude-of-existence

Blood and Brutality iz Alabame smatraju da sviraju death metal ali realno njihov novi EP, Wrath Upon je pre svega hardcore thrash sa ponekim death metal rifom. Meni to, da se razumemo, savršeno paše i dopada mi se razigrana, nervozna energija ovog trija koji prži od 2008. godine i uspeo je da sačuva spontanost a da ipak stekne i jednu studijsku disciplinu i kvalitet. Ugodan provod:

https://bloodandbrutality.bandcamp.com/album/wrath-upon-ep

Mangled iz Los Anđelesa izgledaju kao Bay Area thrash metal bend  iz 1985. godine a sviraju kao Coney Island death metal bend iz 1989. Dakle, ovo nije za bilo koga sem za ljude koji će ceniti retro šmek, sirov zvuk i old school rešenja u muzici. Mene death metal sa thrash uplivima koji Mangled sviraju na EP-ju Wendigo radi na simpatično nostalgičan način, pa ako ste kao ja, i vas će:

https://mangled310.bandcamp.com/album/wendigo

Nosferâ su sa ostrva Reinion, francuske prekomorske teritorije u Indijskom okeanu i sviraju interesantan blend thrash, death i black metala. Njihov novi EP (prošle godine su izdali debi album), Dominus Chimerae, ima epski, melodični zvuk, ali čvrstu, disciplinovanu svirku i death metal mišićavost, pa onda sve to izmešano i sa malo dobrih, trešerskih i mošerskih rifova. Isprva sam pomislio da je ovo premelodično, možda i premoderno za mene, ali Nosferâ imaju šta da ponude i tako blaziranoj osobi kao što sam ja.

https://nosferaofficial.bandcamp.com/album/dominus-chimerae

Gorotica su tri lika iz Australije a drugi album im se zove Daily Grind of the Medieval Age i naravno da je u pitanju deathgrind. Ne nešto mnogo originalan ili po bilo čemu izuzetan, ali ovo je napisano korektno, odsvirano sa osećajem za gruv i pristojan rif i producirano podnošljivo dobro. Volim kad od benda dobijemo poštenu, znojavu svirku i kada se čuje da to sve sviraju ljudi a ne mašine i Gorotica to uredno isporučuju:

https://goroticaculte.bandcamp.com/album/daily-grind-of-the-medieval-age

Nisam baš očekivao da mi se album porno-grinda jednočlanog projekta Girlcock  ovoliko dopadne ali tu smo gde smo. Trans-devojka iz Kvebeka po imenu Amy Girlcock je uradila vrlo zabavnu ploču zaraznih rifova i dobrog mošerskog gruva sa sve obaveznim programom blastbitova i nerazaznatljivih vokala pod naslovom  Hot Trans Summer. Produkcija je iznenađujuće robusna za kućni snimak a pesme iako ne ne znam kako fantastične su zabavne. Lepo!

https://girlcockgrind.bandcamp.com/album/hot-trans-summer

Za nešto bliže dostojanstvenom, ekspresivnom grindcoreu sa ukusom noise rocka tu su belingemski Verminsect i njihov demo snimak nazvan samo Demo. Ovo je sedam pesama opasne krljačine koja izbegava grindcore stilizacije ali koristi grindcore zvuk i tehnike. Bas je distorziran, gitare prosipaju mikrofoniju, bubnjevi blastuju a pevač vrišti kroz plitki reverb i sve je jako NEPRIJATNO ali odlično. Pesme su karakterne, ljudi zvuče potpuno investirano u muziku a cena za demo je koliko date pa dajte:

https://verminsect.bandcamp.com/album/demo

Heavy Peasant iz Pitsburga su isto tu negde, sa sirovom muzikom između hardcore thrasha i noise rocka, te užasno bučnim nastupom. Instrumenti su pod teškim efektima, pevač gubi glas od vrištanja, ali album Heavy Peasant II je i neočekivano gruvi u svom deljenju bolnih lekcija i meni se njegova kombinacija sirovine i svireposti dopada:

https://heavypeasant.bandcamp.com/album/heavy-peasant-ii

Da se vratimo za još grindcorea poslužiće nemački breathe//die koji imaju drugi album, gestalt i koji uspeva da spoji chainsaw death metal zvuk i grindcore oštrinu na jedan prirodan način. Ovo ima trinaest pesama koje su kratke, ali nisu prekratke, napisane su da budu efektne, udaračke i odsvirane sa mnogo eskpertize. Pokolj, ali sa puno stila i cena od koliko date pa dajete pošteno jer je ovo baš dobro:

https://breathedie.bandcamp.com/album/gestalt

Fermented Mess iz Njujorka ima EP Fermented Mess posle prošlogodišnjeg demo snimka i ovo je devet pesama u osam minuta odličnog grindcorea. Ovde nema filozofije, nema mrsomuđenja, svira se brzo i eksplozivno, a sa jednim ljudskim kvalitetom i zdravim, živim zvukom. Grindcore je mene pre te nepune četiri decenije privukao baš jer je bio muzika na granici ljudske ekspresije i fizičkih kapaciteta i prelepo je kad ga danas ljudi sviraju sa ovoliko veštine i znanja. Plaćate daunloud po želji a uskoro će i kasete:

https://fermentedmess.bandcamp.com/album/fermented-mess

Porciju VELIČANSTVENOG singapurskog grindcorea isporučiće nam Code Error, bend osnovan 2017. godine kao trio veterana od kojih je jedan svirao u Wormrot, jedan u Tools of the Trade a jedan, pevač Mark Fields, je pevao u legendarnom Siege u poslednjih nekoliko godina njihovog rada. Čak su i Arif i Fitri iz Wormrot svirali u Code Error u nekim momentima, tako da je sasvim bezbedno reći da će Code Error biti blizak svakome ko voli Wormrot, Siege ili, jelte, savremeni grindcore uopšte sa njegovom kombinacijom spastičnih blastbitova, disonantnih gitara, maničnog vriska i sporih, opresivnih pasaža. Novi album, Incarnate je zaista izvanredan, sa zrelim pogledom na kompozicije, odličnim zvukom, šampionskom svirkom i ne treba ga propustiti:

https://codeerrorofficial.bandcamp.com/album/incarnate

Rusi Ammonium imaju novi EP sa dve pesme, Flames Of Dawn i njihova varijanta melodičnog death metala meni i dalje prija. Ako na stranu sasvim dosta grozan zvuk bubnjeva na ovom izdanju (mada i generalni mastering nije sjajan, ali se BAR ČUJE BAS), dve pesme koje na njemu čujemo imaju funkcionalnu kombinaciju melodičnih foršpila, blastbitova i energičnog, mošerskog programa. Pa još lepe solaže! Fino je to meni:

https://ammonium.bandcamp.com/album/flames-of-dawn

Kanađani Axion me nisu baš oborili na patos originalnošću ili karakterom njihovog eponimnog demo snimka, ali u tehničkom smislu, ovo je sasvim korektan death metal. Bez velikih ideja ali sa solidnim zvukom, razumnim mošerskim programom, dobrim dualnim vokalima. Axion umeju da napišu pesme i sada ostaje samo da nađu neki svoj izraz i sve će biti sjajno.

https://axioncanada.bandcamp.com/album/axion-2

Arcanat su češko-francuski brutal death metal projekat koji se loži na death metal bendove sa američke istočne obale pa navode Immolation, Suffocation, Internal Bleeding itd. kao uzore iako ne zvuče TAČNO kao ijedan od njih. Capital Punishment / The Road to Serfdom (2 Song Promo) je najava za album ove ekipe i to je sasvim pristojan brutal death saund sa dosta gruva i korektnim miksom. Tehnički, energično, ubitačno a opet pametno, pa ako volite ovakvu muziku, sa Arcanat se nećete razočarati. Sem ako očekujete TOTALNU originalnost. To nema, ali ovo što ima se plaća koliko hoćete:

https://arcanat.bandcamp.com/album/capital-punishment-the-road-to-serfdom-2-song-promo

Molykote su tri jarana iz Bilbaa u Španjolskoj koji sebe nazivaju mehaničarima a kažu i da vole old school death metal. Demo snimak naslovljen samo Demo ima tri solidne pesme baš takve muzike odrađene korektno, u pristojnoj produkciji i sa kvalitetom izrade, jelte, koji svedoči da se radi o ljudima sa nezanemarljivim prethodnim muzičkim iskustvom. I ovo plaćate po želji pa izvolte:

https://molykote.bandcamp.com/album/demo

Londonski De Profundis u ovoj životnoj fazi trpaju dosta sirov ali time prijemčiv blackened death metal. Aktuelni EP, The Gospel of Rot je oštro i napadački nastrojen, ali ima old school stav prema zvuku, harmonijama, gruvu, komponovanim solažama, zvučeći kao grupa ljudi koja otkriva lepote muzike radije nego kao gomila algoritama koji imitiraju ljude. I ja to jako cenim:

https://deprofundis.bandcamp.com/album/the-gospel-of-rot-ep

Born in the Grave je debi album za nizozemski From The Crypt i ni ovde nemamo posla sa nekakvim inovativnim pogledom na death metal. From The Crypt meni najviše zvuče kao da su saund pokupili od zemljaka Pestilence a pristup rifovima i gruvu od Bolt Thrower. I, mislim, to je ZDRAVA kombinacija, sa šest pesama mrvećih bas bubnjeva i teških rifova, mošerskog srednjeg tempa i razgovetnog ali zverskog vokala. Nije originalno ali RADI:

https://fromthecryptdeathmetal.bandcamp.com/album/born-in-the-grave

Imamo još old school death metal prijatnosti. Ruineum su slovački bend sa demom iz 2022. godine i novim demom (ili EP-jem?) iz ove. Urn Burial ima samo dve pesme i daje se po ceni koju sami odredite, ali kvalitet produkcije je veoma visok, sa teškim, moćnim zvukom i pristojnim miksom i masterom, a muzika je veoma odstojali, zombifikovani OSDM sa mnogo šarma i mošerskog kapaciteta. Vrlo lepo:

https://ruineum.bandcamp.com/album/urn-burial-2025

Orbstruct su ukrajinski death metal sastav sada preseljen u Poljsku zbog, jelte… Enivej, treći album ove ekipe iz Harkiva, Ostracism je sasvim solidan. Zvuk je nešto gde bih imao najviše zamerki, sa možda upitnim bojama instrumenata i miksom, ali generalno to ne smeta previše muzici koja je pošten, radnički i seljački gruvom pokretani mošerski death metal. Nema mnogo filozofije ali ima mnogo hedbenga:

https://orbstructofficial.bandcamp.com/album/ostracism

Necromonger je kanadski jednočlani slem bend koji ne donosi žanru bogznašta novo, ali to što nije novo radi vrlo pristojno. Drugi album projekta, Abyssal Flesh Construct, ima korektnu produkciju i sasvim finu kombinaciju blastbitova i mošerskih slemova. Rifovi nisu sad ne znam kako inventivni ali rade posao, vokali su duboki i fino formirani, a svirka je profi i kvalitetna. Pritom, sve to se, makar u formi daunlouda, daje za iznos koji sami odredite:

https://sbdcmusic.bandcamp.com/album/abyssal-flesh-construct

https://necromonger780.bandcamp.com/album/abyssal-flesh-construct

Corpse Pile iz Hjustona su kombinacija hardcorea i slamming death metala, mnogo ružna, prljava i nezgodna, ali opet ljupka ako samo želite bolestan gruv da uz njega lomite udove. Novi EP, In the Beginning… u startu zvuči kao da ga slušate na produvanim automobilskim zvučnicima dok vas rade dve table trodona koje ste zgutali jer realno ne znate šta ćete sa sobom u Subotu uveče. Znam da to nije dobar provod, ali ovaj EP jeste:

https://corpsepile-maggotstomp.bandcamp.com/album/in-the-beginning

Čileanci Torture Machine svoj drugi album, Shadowcult počinju u sprintu i ne popuštaju mnogo do samog kraja. Ovo je kvalitetno producirana, besprekorno odsvirana ploča death metala koji ide brzo, gazi jako, ima precizne, kao nožem odsečene rifove i aranžmane koji forsiraju tehniku i česte promene ritma. Dobro je to mada je istina i da ima izvesne monotonije u tom vrlo ujednačenom pristupu pesmama koje su sve sastavljene od praktično uzajamno zamenjivih delova, ali to je i generalna primedba na 90% death metala pa ako volite žanr, nemam sumnje da ćete uz Torture Machine veoma uživati. Ovo je zrelo i DOBRO:

https://torturemachine.bandcamp.com/album/shadowcult

Ribspreader su kao neki presek svega najaktivnijeg na švedskoj death metal sceni sa duže od dve decenije rada trija koji u svojim drugim projektima bukvalno čini više od 50% cele te pomenute scene. Rudin, Stuvemark i Johansson sa novim albumom, jedanaestim po redu, naslovljenim As Gods Devour ne nude APSOLUTNO ništa novo, ali ovo je naprosto švedska klasika koju sviraju ljudi što tu klasiku već decenijama žive. To je dovoljno:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/as-gods-devour

Atraktivniji ili barem inventivniji su Amerikanci Suffering Hour čiji avangardni black death metal ne zvuči uopšte napadno avangardno na novom EP-ju, Impelling Rebirth. Ovo je naprosto DOBRA black death muzika, koja ne kopipejstuje postojeća rešenja i traži neka svoja, a dok istovremeno ozbiljno krlja. Zvuk je malo muljav i musav ali Suffering Hour sviraju vrlo ozbiljno, pišu vrlo dobro i u svakoj pesmi imaju nešto novo, sveže i iznenađujuće. Sjajno je:

https://sufferinghour.bandcamp.com/album/impelling-rebirth

Slični ali ZNATNO divljačniji su Umulamahri, dvojica Amerikanaca koja su za EP Learning the Secrets of Acid navatali Kevina Paradisa da im snimi bubnjeve. Nije sad da se Francuz baš MNOGO brani kad ga ljudi zovu ali ipak bira projekte i Umulamahri su idealan spoj sa njim na ime svoje eksperimentalne, avangardne iterpretacije black i death metala što povremeno skrene u čistu apstrakciju (i to odličnu, sa jako dobrim korišćenjem drone i noise elemenata) a onda kad treba da se pošteno zavari blastbit, i to zvuči kako treba. Prilično dezorijentišuća, svaštarska ploča ali na dobar način, sa nekako prirodnim narednim korakom za ekstremni metal koji se ovde pravi sa apetitom:

https://umulamahri.bandcamp.com/album/learning-the-secrets-of-acid-2

Kalifornijski Valdur su krenuli kao blek metal bend pre dobrih četvrt veka ali sada je u njihovoj muzici blek metal ostao najviše kao dimenzija haosa u inače mračnoj, hermetičnoj death metal svirci. Novi album, Guilded Abyss, sedmi za momčad iz Mammoth Lakea zvuči dementno i neprijateljski, kao da ste uzeli Portal a onda ih nahranili kodeinom pre ubacivanja u studio i zaključavanja vrata na narednih 36 sati. Valdur OZBILJNO jebu kevu na ovoj ploči i čak ćete neke rifove i upamtiti, ali nemajte sumnje, njena ambicija je da vam da psihotične košmare:

https://valdur.bandcamp.com/album/guilded-abyss

https://bloodymountainrecords.bandcamp.com/album/guilded-abyss

Da se malo oporavite od sve ove traume, evo su nam mančesterski Wode i njihov četvrti album, Uncrossing the Keys. Wode sviraju simpatičan black-death metal, sa čak melodičnim momentima u svojoj muzici, no, kako snimaju za 20 Buck Spin možete biti sigurni da zlo vreba iza svakog ugla. Ovaj album je nešto, hajde da kažem, žovijalniji od prethodnika iz 2021. godine i mislim da će vas fino zabaviti:

https://wode.bandcamp.com/album/uncrossing-the-keys

https://20buckspin.bandcamp.com/album/uncrossing-the-keys

Ali idemo odmah nazad u demenciju i death metal koji zvuči kao da su mu izvadili par hromozoma i pustili ga u rat. Italijani Devoid Of Thought imaju drugi album, Necrotic Surface Discarded i to je naprosto BRILJANTNA kombinacija sirovog gruva, agresivnih death metal rifova i po koje blek metal harmonije. Sve  zvuči kao da je snimljeno u garaži a da ga je onda miksovao neko sa oštećenjem sluha i, mislim, ovo govorim u NAJPOZITIVNIJOJ konotaciji, ne smete ga propustiti:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/necrotic-surface-discarded

Za baš brutalni brutal death metal imamo Enragement, finsku ekipu ćiji četvrti album, Extinguish All Existence već imenom saopštava da ovde neće biti uzimanja talaca. No, dobro, pored brzine i besnine, Enragement nude i ipak solidno napisane pseme na razmeđu Hate Eternal i Morbid Angel, sa jakim, forsiranim tempom ali i dobrim, satanskim rifovima i lepim mošerskim gruvom. Zabadanje u glavu, iz sve snage:

https://enragement-label.bandcamp.com/album/extinguish-all-existence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Misconstruity su osnovani početkom veka u Njujorku i od kvarteta koji je dosta svirao uživo se do danas sveli na duo koji radi uglavnom samo studijske snimke. Ali ovo je išlo paralelno sa evolucijom njihovog zvuka koji je pošao od progresivnog posthardkora a sada je nešto što bismo mogli nazvati modernim progresivnim rokom sa elementima metala, posthardkora itd. Album Critique of Pure Desire ne samo da ima Žižeka kao gosta (mada verovatnije samo sempl) na jednoj pesmi već je i generalno zanimljiv, raznovrstan album muzike koja je i prijemčiva i melodična ali i mišićava i raznovrsna u svojoj progresivističkoj potrazi za nečim SVOJIM. Lepo je:

https://misconstruity.bandcamp.com/album/critique-of-pure-desire

Kad vidite da se bend zove Throat Piss, da je iz Teksasa i da svira bučnu sludge-doom metal mešavinu sa sve saksofonom i UŽASNIM vrištanjem, krkljanjem i promuklim režanjem umesto pevanja biće vam u najmanju ruku zanimljivo. Album Existence as a Grinding Gear ima abrazivan, bučan zvuk u kome sve pršti na sve strane, ali sve to ipak ima nekakvu formu i filozofiju koje je bogougodno proučiti.

https://throatpiss.bandcamp.com/album/existence-as-a-grinding-gear

Caged Bastard je praktično knjiški primer krosžanrovskog metala, sa nekakvim osnovama u black i death metalu, ali, makar na novom EP-ju, Mantra of Psychological Violence, trećem za ovu godinu, nadgradnjom koja je nojzičnija, progresivnija itd. Ovo je i dalje sirova, jeftina muzika, ali sirova, jeftina muzika koja se odmiče od žanrovskih klišea i traži nešto više. Glavni junak ove cele priče i autor sve muzike je očigledno vrlo talentovani Tunižanin Muhammad Oun i vredi čuti kako on ima jedan vrlo osoben pogled na ekstremni metal a koji u sebi nema ni trunku ambicije da se igra na kartu nekakve „egzotike“. Sjajan je:

https://cagedbastard.bandcamp.com/album/mantra-of-psychological-violence

Italijanski avangardni duo OvO ima novi album Gemma i, pa, njihova kombinacija noisea, elektronike, doom metala, noise rocka itd. nije za svakoga. No, u haosu koji Gemma nudi ima i logike i, jelte, metodike, i ovo je album koji može da vam otvori oči za čitave nove muzičke horizonte, pa ga ja ne bih olako preskakao. Old school industrial publika će ovde prepoznati sponu:

https://ovomusic.bandcamp.com/album/gemma

Imamo i novi Author & Punisher. Tristan Shone je prošle godine slavio dvadeset godina rada a novi album, Nocturnal Birding, je isti onaj njegov industrial-noise-metal samo još sazreo i još ubedljiviji. Shone je bliži originalnim industrial formulama – i njihovoj reaproprijaciji početkom veka na kasetnoj sceni kojom su harali Yellow Swans, Wolf Eyes itd. – nego onome što je danas nekakav standard za „industrial metal“ i njegova muzika je i dalje više tekstura-i-bas nego ritam-i-rif ako me razumete. Nocturnal Birding je majstorski sklopljen komad crne buke koja pušta da se malo vidi nebo pa i da joj se malo nasmejete jer zna da će onda efektnije da vas zgazi:

https://authorandpunisher.bandcamp.com/album/nocturnal-birding

„Fangsanalsatan Vol.24“ Boris Live at Fever 20241125 nije NOVI živi album omiljenih japanskih avant-psych rockera Boris, već je bio dostupan preko njihovog Patreona i kao kaseta ograničenog tiraža, ali ovo mu je prvo zaista „javno“ izdanje. I super je. Snimljen pre malo manje od godinu dana, on je porcija veličanstvene anarhije i teškog, a lepršavog roka koje niko drugi na svetu ne svira kao ovi ljudi i žene. Ne propustite:

https://boris.bandcamp.com/album/fangsanalsatan-vol-24-boris-live-at-fever-20241125

Slovačko-grčki Anthology nisu skroz po mom ukusu ali vrede da se istaknu jer im je novi album, Frozen Sun prilično simpatičan. Ovo je melodični power metal sa puno harmoničnih pasaža i epske atmosfere, u kojoj se nova pevačica, Lilian Anerousi, odlično snalazi sa operskim tehnikama koje se simpatično mešaju sa death metal urlicima. Bend nije imao album od 2016. godine i sada, u osveženoj postavi, kao da je spreman za velika dela:

https://anthologyofficial.bandcamp.com/album/frozen-sun

Nisu loši Agartha iz Nju Orleansa koji svira melodični hevi metal bez mnogo želje da zvuči OPASNO ili već, ne znam, da se uklopi u neki postojeći kliše. EP The Hidden, prvi materijal koji je duo napravio nakon demo snimka iz 2020. godine je odmereno epski intoniran, sigurno odsviran i snimljen, i prijaće svakome ko generalno voli hevi metal i teški rok, ali ga smaraju kopipejstovane stilizacije. Nije ovo sad neka revolucija ali ima određenu svežinu:

https://agartha4.bandcamp.com/album/the-hidden

Pošto sam istorijski slab na Uda Dirkšnajdera, onda da ukažem i da je izašao Babylon, prvi album njegovog projekta Dirkschneider And The Old Gang u kome svira gomila sadašnjih i bivših članova U.D.O. i Accept. Muzika je simpatični, melodični, pa malo i nostalgični kraut-metal , onakav kakav i očekujete od ovakve ekipe, sa sve veoma lepim vokalima Manuele Bibert – koja je daleko od „old“ jer ima 33 godine – strateški raspoređenim po ploči. Nema ovde neke velike inspiracije ili koncepcije, ali ima šmeka:

A gde je Udo, tu je i Michael Schenker. Dobro, ne bukvalno, ovaj živi u Londonu, ali lepo je da i ovaj veteran nemačke i britanske heavy metal scene izbacuje novi album iste nedelje. Michael Schenker Group dakle ima novu ploču, Don’t Sell Your Soul i to je sasvim očekivana pa i pristojna mešavina ’70s hard roka i ’80s sleaze neona. Ima ovde sasvim pristojnih momenata ako volite retro metal, a novi pevač, Šveđanin Erik Grönwall – do nedavno u Skid Row – zna kako se ovakve stvari rade. U par navrata se čuju i zanimljiva skretanja sa staze ali album je sa jedanaest pesama u 43 minuta milosrdno lišen sala:

Oh, Vernon Reid ima novi album, Hoodoo Telemetry i to je zabavna, često ekscentrična kombinacija fjužna, fanka, metala, bluza, hip-hopa… Nema ovde mnogo klasičnog „krljanja“ ali stari gitarski mag je uvek bio više nego tek „dobar metal gitarista“ sa kaljenjem kod Ronalda Shannona Jacksona u ranim osamdesetima itd. Lepo je čuti da matori majstor još nije zarđao:

https://vernonreid.bandcamp.com/album/hoodoo-telemetry

ALBUM NEDELJE

Valjda je normalno da je album nedelje nova ploča benda Today is the Day? Kada sam prvi put čuo ovaj projekat Stevea Austina – čoveka kome ne treba nadimak „Stone Cold“ da bude jedan od najzajebanijih muzičara na tromeđi noisea, metala i psihoze – pre više od trideset godina imao sam utisak da mi se lobanja raspada a mozak proširuje u agresivnom primeru akcelerirane evolucije. Malo je takvih iskustava koje čovek ima tokom jednog života pa sam ja Steveu i TITD ostao veran kroz dekade gubitaka volje (moje), beskućništva (njegovog) i nedaća (zajedničkih), uvek siguran da ću sa novim albumom dobiti ako ne NAJJAČU PLOČU u tom trenutku, a ono iskaz koji je toliko ličan i iskren koliko drugi rokenrol muzičari ne smeju ni da sanjaju. Never Give In je upravo, to, beskompromisna procesija mrvećeg gruva i psihodeličnih zavijanja, veštičijih vrisaka i dementnih recitacija, na celom spektru od industrial noise agresije do akustičnog folka, i sve to umotano u sirov, „prirodan“ zvuk – onoliko prirodan koliko neprirodna priroda muzike TITD uopšte dopušta – bez nekakvih iživljavanja u postprodukciji. Lako je, da zaključim, napraviti brutalnu ploču, ali napraviti ploču kojom se ovoliko ogoljavate i brutalni ste pre svega prema sebi, to mogu samo heroji:

https://todayistheday.bandcamp.com/album/never-give-in