Edakle, sankcije nam se smeše, a sa njima i energetski potres jer, jelte, ne umemo da se odlučimo da li smo ruske, američke ili neke treće kučke (mada su Kinezi tu ipak većinski vlasnici samo ne volimo da o tome pričamo) ali makar imamo da slušamo dobrog metala u momentima kada budemo imali struje. Imamo dostafinskih bendova danas a što naglašavam jer sam POKUŠAO da slušam novi Amorphis i kao i za svaki Amorphis u poslednjih trideset godina zaključio da ovo nije za mene. Makar je izašao novi PeelingFlesh i to je BLAGOSLOV. Ajde:

Deo 1: BLACK METAL

Šveđani Vintersorg imaju iza sebe već duže od tri decenije berićetnog rada ali poslednjih godina albume snimaju ređe, valjda i promišljenije, pa jedanaesti, Vattenkrafternas spel dolazi posle osam godina diskografske pauze. No, ovo je ploča očigledno napisana da se o njoj priča i da se upisuje kao buduća referenca za svakog ko se ohrabri da svira folklorizovani, vikinški blek metal. Epski je to, sa mnogo ne-rokenrol instrumenata, mnogo narodnjačkih napeva… U nekom subjektivnom rakursu, ja ovo više cenim nego što volim, ali kod Vintersorg zaista ima mnogo toga da se ceni sa izuzetnim vokalnim aranžmanima folklornih motiva i nesputano progresivnim kompozicijama. Pritom i mastering nije tako nedinamičan kako su ovi ljudi znali da rade nekada, pa je ovo album što od mene dobija prilično entuzijastičnu preporuku:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/vattenkrafternas-spel

Al Encuentro de los Apus je drugi album peruanskih black-death metalaca Runa. Bend radi više od deset godina i ima solidan zvuk, produkciju ali i karakter sa muzikom  koja je teatralna i bombastična, ali vozi neku svoju priču i šmek. Neću da tvrdim da je to sve zbog latinoameričkog porekla, ali fakat je da ovo zvuči drugačije od evropskih i američkih bendova sličnog usmerenja. Mastering je PREGLASAN ali osim toga nemam zamerki:

https://runaperu.bandcamp.com/album/al-encuentro-de-los-apus

Bruul su britanski kvartet čiji demo snimak, Demo, sa svoje dve pesme nudi prijatnu kombinaciju blek metala i doom metala, sa sve izletima u melodičnost. Zvuk je sirov ali pesme su ambiciozne a ekspresija iskrena i to se najviše broji. Naravno, plaćate koliko želite:

https://bruul.bandcamp.com/album/demo

Nelagodnost je iz Beča ali vidite vi to ime, a kad znate i da dve pesme na EP-ju Schwarzmalerei (koji inače izlazi tek desetog Oktobra ali je ovde promovisan putem omiljenog JuTjub kanala) imaju imena na ćirilici (dve druge na Engleskom, i NULA Austrijskog jezika) (koji se, doduše, čuje u recitaciji u trećoj pesmi, Праскозорје), jasno je da je anonimni šef naše gore list. Odnedavno, u bendu je i takođe anonimni bubnjar pa Nelagodnost ima MALČICE življi zvuk od standardnog kućno produciranog blek metala, ali nije ovo sad neka SKUPO producirana ploča. No, solidno je napisana i mada ja ne volim taj tužni, melanholični, ’gazerski blek metal, mislim da će ovo biti odlično svakome ko ga voli:

Gjendød nose baklju svetle norveške blek metal tradicije. Njihov šesti album, Svekkelse je, doduše melodičniji i „hevimetalskiji“ nego što bi tradicija diktirala, ali duh avanture i imaginacije je neukaljan. Ovo je ploča zabavnih, maštovitih pesama dobre produkcije i virtuozne svirke (slušajte solaže!) a da istovremeno zvuči dovoljno „hladno“ i hermetično da se to meni dopadne. Izvrsno je:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/svekkelse

Poljski Mysthicon nemaju nameru da se dogovore sa sobom šta je ono što oni sviraju pa im je drugi album, Bieśń jedna interesantna kombinacija blek metala, doom metala i death metala. No, bend u svemu tome ima neki SVOJ zvuk i pravi pesme koje bi trebalo da se dopadnu blek metal publici što voli poljsku imaginaciju i ekspresivnost sa prstohvatom eksperimentisanja.

https://mysthicon.bandcamp.com/album/bie

Finci Mortivast su u osnovi blek metal bend ali kako je finska scena veoma imaginativna i raznovrsna tako je i njihov debi EP, Varjoalttari i poprilično „post“ intoniran tako da ima i elemente sludge metala, death metala, ali pre svega dobre, evokativne rifove i – možda neočekivano – priličnu količinu gruva. Ovo je veoma solidno snimljeno i miksovano i kada se svira „čist“ blek metal ubedljivo je a kao celina zvuči zrelo i dosta razgara glad za budućim izdanjima:

https://mortivast.bandcamp.com/album/varjoalttari

Imamo još finih Finaca (izv), i mada Myrkkyharakka nisu baš TOLIKO zrelo imaginativni kao Mortivast, njihov album Mystichrist i sam dosta odstupa od blek metal srednjaštva i nudi energičnu, besnu, ali prilično maštovitu muziku sa gitarskim linijama koje su mogle doći i iz noise rock i iz heavy metal orbite (a snimljene bez nasnimavanja, iz jednog cuga), neobičnom ali simpatičnom produkcijom i dosta strasti. Veoma sveže, veoma prijatno:

https://myrkkyharakka.bandcamp.com/album/mystichrist

Oh, pa GDE su bili Jordsjuk celog mog života? Odgovor je, valjda, u Oslu, a i svirajući u gomili drugih bendova (Nattverd, Trollfest, Cadaver, Koldbrann…) jer ovde imamo posla sa nekom vrstom okorelih veterana što su se pre dve godine okupili pod ovim imenom, odradili nekoliko singlova, jedan EP i sada izbacili debi album, Naglet til livet. I to KOLJE. Ali lepo kolje, ovo je agresivni, tehnički kvalitetni blek metal koji ne misli kako je grimm and frostbitten estetika isto što i garažni zvuk i šuntava svirka. Naprotiv, Jordsjuk sviraju veoma dobro, imaju odličan studijski zvuk i death metalsku komponentu u svom blek metalu, a da su opet, praktično ČIST norveški blek metal sa jasnim paralelama u 1349 ili Darkthrone. I sve to bez i najmanje želje da ikog citiraju ili imitiraju. Album pleni dobro napisanim, originalnim pesmama, a koje su utemeljene na dobrim, thrasherskim i, uh, deatherskim rifovima, čestim promenama ritma i praktično nula danas moderne atmosferičnosti. Jako, jako dobra, mesnata ploča savremenog ali ne pomodnog blek metala, SVAKO treba da je čuje:

https://jordsjukmusic.bandcamp.com/album/naglet-til-livet

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Doomsday Profit iz Severne Karoline smatraju da igra reči „prophet/ profit“ u Engleskom jeziku nije dovoljno često korišćena, pa eto. Enivej, album im se isto zove Doomsday Profit i ovo je ne mnogo pametna ali solidno-zvučeća procesija doom/ sludge i stoner rifova preko jednostavnih ritmova i sa grubim, promuklim vokalom. Ovo je goli skelet muzike, ali i tako on zvuči dopadljivo:

https://doomsdayprofit.bandcamp.com/album/doomsday-profit-2

November Fire iz Nove Engleske svoju muziku zovu psychedelic darksludge, i dobro, tu su negde. Jeste sludge, jeste mračno, ali jeste i psihodelično, manje okrenuto težini i agresiji a više eksperimentu. Demo 2025. ne daje previše materijala da se formiraju neki ozbiljni stavovi ali je šarmantan. Dve pesme i cena koliko date:

https://novemberfire.bandcamp.com/album/2025

Imamo dosta sludge metala ove nedelje. U slučaju nizozemskih Void Diver, on se kombinuje sa malo post-metal melodičnosti i onda EP  A Vessel Unburdened ima jednu dostojanstvenu, kontemplativnu dimenziju a da se nije odrekao sve agresije koja mu po pravu sleduje. Void Diver imaju lep zvuk, vole da polako grade pesme do eksplozivnih krešenda i daju sva četiri komada ovde za cenu koju sami odredite. To je vrlo fer imajući u vidu njihov kvalitet:

https://voiddiver.bandcamp.com/album/a-vessel-unburdened

Poljaci O.D.R.A i Las Trumien imaju split album, Breslau Spleen i to je odličan program sludge metala sa teškim rifovima, dobrim gruvom, žvaćućim bas-gitarama i odvrištanim tekstovima. Od dva benda, Las Trumien je onaj koji u zvuku ima malo i hardcore šmeka pa ako vam to nedostaje kod sludge metala, ovde neće. Odlična produkcija na obe strane i generalno odličan materijal:

https://arcadian.bandcamp.com/album/o-d-r-a-las-trumien-breslau-spleen

Grci Stoned Spirit nisu ništa snimili od debi EP-ja 2016. godine, ali znate kakvi su Grci, kod njih skoro da nema promašaja. Debi album benda, Inside Me je prijatno stonerski, a opet uredni, radio-friendly teški rok sa jakim rif radom, dosta melodičnosti, kvalitetnim vokalima. Pevanje možda mora da se istakne jer bend, za razliku od 90% ovakvih postava ima pevača sa punim radnim vremenom i on veoma opravdava ovu investiciju ali i gitare su veoma razrađene, ritam sekcija je odlična i samo je pitanje da li volite taj uglancani stoner/ heavy rock kakav se u Grčkoj ceni:

https://stonedspirit.bandcamp.com/album/inside-me

The Gray Goo iz Montane imaju kul ime a trio svira i iznenađujuće melodičan, skoro pa postrokerski heavy psychedelic rock. Treći album, naslovljen Cabin Fever Dreams ima prijatni power trio energiju a gde „power“ ne znači nužno da je ovo AGRESIVNA muzika već da se svira energično i poletno, sa srazmerno čistim, ne preterano skupim ali dobri zvukom i zdravim miksom. Bend očigledno gleda u King Gizzard & the Lizard Wizard kao u bogove, ali, mislim, TO nije ništa loše, svi to radimo:

https://thegraygoo.bandcamp.com/album/cabin-fever-dreams

Jer, evo, butlezi King Gizzard & The Lizard Wizard sustižu jedan drugi. Najnoviji je  Live in Lithuania ’25 sa 42 pesme odnosno tri kompletna nastupa Maja ove godine u prostoru u Litvaniji koji se zove Zatvor 2.0 (a i jeste bivši zatvor koliko se da videti). Sve već znate, dakle, kvalitet snimka je vrhunski, bend razvaljuje a od kurioziteta tu je obrada Jailbreak od AC/DC. Plaćate koliko hoćete pa uživajte a imate i sve tri noći da gledate na JuTjubu posredstvom linkova navedenih na Bandcamp stranici izdanja.

https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-lithuania-25

Švedski trio Psychedelic Witchcult i dalje ne mrda iz dubokog andergraunda. Novi EP, Auld Ones Wake je kao Electric Wizard na ketaminu, tri pesme superfaziranog, u psihodelične efekte potopljenog satanskog doom metala. Iako je na granici karikature, ovo je i dalje vrlo gruvi, vrlo ugodna muzika toplog zvuka, psihodeličnih vokala i lepih rifova. Meni prija:

https://psych-witchcult.bandcamp.com/album/auld-ones-wake

U vrlo sličnom maniru su britanski Dungeön koji su nakon prošlogodišnjeg EP-ja odlučili da snime još jedan demo, za svaki slučaj. Hypnosis / A Ritual ima dve dugačke, APSURDNO fazirane i superzabavne pesme mrtvačkog gruva i popaljivog psihodeličnog pevanja. Ovo je doom metal direktno iz neke memljive grobnice, koji izlazi na bledom mesečinom osvetljeni travnjak, tetura se i nerazgovetno mrmlja. Prelepo je.

https://dungeonriffs.bandcamp.com/album/hypnosis-a-ritual

Za Telesterion se ne zna ko su i odakle su, ali njihova kombinacija doom i post metala (sa malo post roka) dosta dobro radi. Songs of Orpheus im je drugi album za tri-četiri godine postojanja, mada je tu bilo i kraćih izdanja i on ima dobar, atmosferični šmek, mudro napisane pesme, elegantnu melodičnost i zvuk koji bih u drugim uslovima smatrao ružnim ali kod njih totalno postiže željeni efekat. Sjajno:

https://telesterionmusic.bandcamp.com/album/songs-of-orpheus

Teksašani Stone Machine Electric sviraju vrlo pristojan blend sludge metala i stoner rocka pa je njihov album, Faces, peti za ekipu iz Arlingtona, vrlo prijatno hrskav, gruverski nastrojen a opet sa malo sludge pretnje u svojoj srži. Ovo je i fino producirano, sa dobrim zvukom, prozračnim miksom i bez preterivanja u masteringu. Relaksirajuće!!

https://stonemachineelectric.bandcamp.com/album/faces

Ovde negde dolaze i Abraham iz Lozane. Mada bend sebe smatra posthardkor postavom, svi ih generalno vide kao sludge/ post metal ekipu a novi, peti album, Idsungwüssä ima i priličnu količinu nečega što bi meni mogli da prodate kao post-blek metal. Lepa zavrzlama, no, mislim da Idsungwüssä zaista najpre dolazi ovde jer se obraća ljudima koji vole sporo, repetitivno, nemelodično a opet neskriveno emotivno itd. Nije sasvim moja muzika ali ima šmeka:

https://abrahamband.bandcamp.com/album/idsungw-ss

Za klasičniji stoner rock i doom metal tu su nam Italijani Warcoe sa svojim trećim albumom, Upon Tall Thrones. Ovo, dakako, izdaje Ripple Music, kao prvo izdanje Warcoe za kalifornijsku etiketu i kombinacija je idealna. Ripple Music vole kvalitetni, upeglani studijski zvuk i metalsku disciplinu u izvođenju hard roka a Warcoe baš ovo daju, kujući devet lepih teškorokerskih i umiljato-metalskih pesama uz koje se fino tapka nogom i klima glavom ali i samo mirno sedi i uživa u kvalitetu rifova i doom-metalskih, setnih ali moćnih tema. Meni odlično, naravno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/upon-tall-thrones

Tu su odmah i Heavy Psych Sounds Records sa drugim albumom ekipe Cosmic Reaper iz Severne Karoline i ovo je stilski vrlo slično sa samo možda malo više naginjanja u doom metal smeru. Bleed the Wicked, Drown the Damned ima stonersku i psihodeličnu komponentu ali on je mračniji, bliži tim satanskim i veštičjim temama, sa rifovima koji su disonantniji, vokalom koji je bolesniji. Meni to zvuči IZVANREDNO, i ovo je jedan od najboljih doom metal albuma koje sam čuo ove godine.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/cosmic-reaper-bleed-the-wicked-drown-the-damned

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Meksikanci Speedfreak ne mogu da se pohvale naročito sjajnom produkcijom na novom EP-ju, Seed of Evil ali svirka je raspoloženi, kvalitetni speed metal sa dosta zabavnih black i thrash elemenata. Možda i previše svaštarski u nekom strogom kritičarskom smislu, ali simpatično je to. Četiri autorske pesme, kaver Celtic Frost, sve je slatko:

https://speedfreakmx.bandcamp.com/album/seed-of-evil

Death Strider iz Bostona imaju vrlo pristojan EP sa tri pesme thrash metala/ crossover thrasha. Total System Failure, kao drugi EP za ovu postavu nudi kvalitetnu produkciju, slayerovske rifove, dosta brzine ali i veštih smena tempa, te profesionalno promukao vokal. Meni sve to odlično:

https://deathstrider.bandcamp.com/album/total-system-failure

Nikad čuo za nemački (jednočlani) Usurper ali demo snimak Gates of Hell odvaljuje. Ovo je jednostavni, filozofije oslobođeni thrash metal sa pristojnim zvukom, dobrim solažama, visokim tempom i jednom nenametljivom old school dispozicijom. Sedam pesama krljanja iz srca:

https://ichiichi.bandcamp.com/album/gates-of-hell

Teksaški trešeri Overt Enemy imaju zvuk koji mi se VEOMA ne dopada, sa jako ispeglanim miksom, jako nedinamičnim masteringom pa sve zvuči kao da slušate mašine a ne ljude. No, muzika na albumu Insurrection, prvim pravim za rodno mešoviti kvartet je vrlo solidna, sa očiglednim slayerovskim uticajima ali onda i dosta modernijih elemenata u kombinaciji. Sasvim to bude okej na kraju:

Poljaci In The Name Of God imaju četvrti album, Faces posle najduže pauze do sada, od solidnih osam godina. Ovo je čvrst, kvalitetan thrash metal sa elementima death metala i mnogo mračnog, lošeg raspoloženja koje se čuje u niskom štimu, brutalnom vokalu, prebijačkoj svirci. No bend ume da napiše pesme, zna kako se gradi krešendo, kako se kreira mošerski gruv, i mada sve to ume da zazvuči i rutinerski, svakako je DOBRO:

https://inthenameofgod.bandcamp.com/album/faces

Jedan od nemačkih thrash metal bendova po imenu Darkness naslovom svog sedmog albuma, Death Squad Chronicles priziva referencu na svoj prvi album iz 1987. godine nazvan samo Death Squad. Ovo nije rimejk samo tog prvog albuma već kolekcija pesama sa raznih starih izdanja u novim verzijama i to je, za moj ukus ne sjajno produciran, zvučno dosta beživotan, ali u kreativnom smislu sasvim pitak thrash metal sa starinskim mirisom i modernim saundom.

Imamo i Degrave iz Misurija i njihov četvrti album, Metalithic, koji nije baš klasičan thrash metal i dosta se trudi da iz tog klasičnog kalupa istrese nova rešenja. Meni to sasvim okej zvuči jer bend ima dovoljno sržne thrash cepačine izmešane sa nešto progresivnijim heavy metal idejama da budu zadovoljne obe polovine mog mozga:

Argentinci Undermine u svom kvalitetnom, dobro produciranom thrashu imaju i dosta groove metala, ali imaju i nešto death metala u tom groove metalu pa se to nekako lepo potre. Četvrti album, Ruptura je prilično profi napisan, odsviran i, kako rekoh, fino produciran, pa se posluša sa zadovoljstvom:

https://undermine.bandcamp.com/album/ruptura

Dobri su mi Kanađani Pansophic na svom trećem albumu, Kingdom Come. Ovo je dvanaest pesama oštrog, napadačkog thrash metala sa prilično uličnim zvukom, ali sa zapravo ambicioznim kompozicijama. Ima ovde skoro pa progresivnih težnji u podugačkih aranžmanima ali bend se uvek čvrsto drži thrash metal sirovosti i neposrednosti u izrazu i to je sjajno:

https://pansophic.bandcamp.com/album/kingdom-come-2

Bolivijski trešeri Reckoner, pak, ostavljaju srce na terenu na svom EP-ju, Pulso Muerto. Nisam siguran koliko bend ima izdanja pre ovoga ali ekipa zvuči usvirano, sigurno i moćno a produkcija je solidna tako da se ne bi reklo da je ovo početnički rad i, u nekom estetskom smislu je TOTALNO maj džem. Rifovi su u skladu sa latinoameričkim standardima brzi i nervozni, pesme se kreću visokim tempom sa mnogo ložačkih promena tempa, a vokal je sjajan, sa mnogo horskih pomaganja u refrenima. Naprosto, Reckoner biju i za boga ne znaju i ovo je destilisan thrash metal užitak:

Šveđani Left Hand Black sviraju horror punk, ali znate kakvi su Šveđani, ovo je supermelodično, superproducirano, superkvalitetnoodsvirano. Novi album benda, Death Can´t Keep Us Apart je punokrvna rokačina puna melodičnih refrena i muževne ali elegantne svirke. Prelepo:

https://lefthandblack1.bandcamp.com/album/death-can-t-keep-us-apart

Ritual Killing uz Belingema u državi Vašington mnogo gadno biju na svom prvom EP-ju, Hard to Kill (nakon demo snimka od pre dve godine). Ovo šest pesama sa naslovima tipa Reality ili The Hard Way, onako mošerskih, metaliziranih, na granici sa beatdown hardcoreom i produciranih pristojno za maksimalno mošersko uživanje. Cena koliko date, kardio-trening zagarantovan:

https://ritualkilling.bandcamp.com/album/hard-to-kill

Indonežani Draugr imaju metalsko ime i pesme na demo snimku Throne Of Decay / The Abyss Beckons imaju metalske nazive, ali muzika je uglavnom D-beat punk. OK, naravno da se tu može naći spona sa death metalom, ali sve je prilično sirovo, jednostavno i neposredno pa ga stavljam u ovu sekciju. U svakom slučaju ćete uživati ako volite sirovo:

https://draugrheim.bandcamp.com/album/throne-of-decay-the-abyss-beckons

Odlični Ukrajinci Обрій maju novi split EP, sa takođe ukrajinskim Merzotna Potvora i njihove dve pesme su odlične, sa kvalitetnom kombinacijom d-beat hardcore, thrash metal i death metal elemenata. Odlična svirka, dobra produkcija, jako energičan ženski vokal, sve je kako treba! Merzotna Potvora u svoje dve pesme odrade solidan kardio-trening postavljen na black-thrash saundtrak ali sa iznadprosečnom imaginativnošću u domenu rifova. Produkcija jeftina i dobra, energija sjajna, odlično izdanje:

https://neformat.bandcamp.com/album/merzotna-potvora-split

https://obrij.bandcamp.com/album/merzotna-potvora

Za malo metaliziranog straight edge hardcorea imamo singapurski xdetesterx i njihov album Take This To The End… Ljudi ne izmišljaju ništa novo, ali ovo je izuzetno zdrav, kvalitetan mošerski hardcore sa dosta dobrih rifova, melodija, tema, kompleksnijih aranžmana i prijatno profesionalnom produkcijom. Ovakav zvuk nije nužno meni naročito omiljen ali xdetesterx su više nego odlični u ovome što rade:

https://xdetesterx.bandcamp.com/album/take-this-to-the-end

Getting Stabbed iz Mineapolisa su bliži klasičnom hardcorepunku i njihov EP Concrete ima četiri ljute, energične, sirove ali kvalitetne pesme old schoola. Ovo je masterovao Will Killingsworth pa odmah znate da će skoro bez ikakvog obzira na to kakav je miks, stvari zvučati dobro, a bend ima puno energije i entuzijazma i ovo se sluša sa osmehom. Izdavač kaže da ima i kaseta ali ja to na Bandcamp stranici ne vidim pa se možda rasprodala (bilo samo 50 komada)

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/concrete-future

The Hole / No God Rhetoric Split je, jelte, split album nemačkih  The Hole i čeških  No God Rhetoric ali za sada imamo samo stranu ovih prvih na Bandcampu. I OK, to je korektan, brz, energičan, dobro odsviran grindcore. The Hole se ne raspadaju od nekakve originalne formule, ali vrlo solidno šibaju, imaju dobar studijski zvuk i ispunjavaju većinu mojih potreba.

https://thehole-grindcore.bandcamp.com/album/the-hole-no-god-rhetoric-split

Civilian Thrower je super ime za grindcore bend, neću lagati pa je i šteta što Francuzi svoj deo split EP-ja sa kalifornijskim Genestealer nisu stavili na Bandcamp. No, Genestealer UBIJAJU i ovo su četiri pesme razaračkog grindcorea kojih se ni jedan Warhammer 40K bend ne bi stideo. Svira se brzo, svira se jako, svira se precizno, svira se kratko, ima i moš-delova i blastbita, visokih i niskih vokala, SVEGA, i ovo ni jedan grindcore fan ne sme da propusti, pogotovo po ceni od koliko date za daunloud:

https://genestealergrind.bandcamp.com/album/civilian-thrower-split

Abraded iz Klivlenda trpaju odličan deathgrind. Njihov treći album, Ethereal Emanations from Cthonic Caries ime devet pesama divne smene zaraznog grajnderskog gruva i blastbita kakvog se ne bi stideli ni Regurgitate u najboljim danima, a sve je stesano na meru od po dva i po minuta, kvalitetno producirano, zrelo a opet neposredno i jednostavno kako grindcore i treba da bude. Izvrsno:

https://abraded-official.bandcamp.com/album/ethereal-emanations-from-chthonic-caries

Česi Morous na istoimenom debi albumu rekonstruišu zvuk švedskog chainsaw death metala uz puno entuzijazma i znanja. Ovo je čista kopija onog što su pre tri i po decenije radili Nihilist i Dismember, bliska današnjem zvuku švedskih Lik, ali, mislim, ako se neoriginalnost stavi na stranu, Morous su ODLIČNI. Pesme su pune lepih rifova, idu britkim tempom, imaju odlične vokale i generalno dobru produkciju (čuje se bas!!) i sve je čista krtina bez filozofije i smaranja:

https://morous.bandcamp.com/album/morous-s-t

Superion Tyrant su novi projekat članova više italijanskih death metal bendova (Hellish God, Putridity itd.) i imaju demo snimak  Demo MMXXV. I to je gadna, muljava, ružna death metal/ black-death  polivačina sa svih strana, bez mnogo suptilnosti ali sa dovoljno giallo šmeka da vam se dopadne ako to volite. Ja volim a i plaća se koliko date:

https://superiontyrant.bandcamp.com/album/demo-mmxxv

Šveđani After Earth sviraju možda i stereotipno švedski melodični death metal. Njihov drugi album, Dark Night of the Soul je solidno napisan, solidno odsviran i sve to ali ima vrlo malo originalnog u sebi, sa aproprijacijom žanrovskog nameštaja na efektne ali nemaštovite načine. Meni to nije sjajno, ali ako baš volite melodeath, možda vama bude:

https://afterearth-swe.bandcamp.com/album/dark-night-of-the-soul

Nemački Plaguecaster takođe nije preterano originalan ali debi EP drezdenske petorke, Beyond Desolate Spires  ima tri pesme energičnog, strastvenog blackened death metala, solidno produciranog i napisanog sa dosta razumevanja za žanr. Ima tu stereotipnih ispaljivanja tritonusa već na samom početku, ali bend zvuči ubedljivo i nudi kvalitetan mošerski gruv u nastavku:

https://plaguecaster.bandcamp.com/album/beyond-desolate-spires

Za triptih ne-naročito-originalnih ali korektnih izdanja stiže nam i drugi album kanadskih Last Retch. Abject Cruelty je, pak, veoma dobra ploča iako ni sama, dakle, ne smišlja neke nove fore da nam proda death metal. Umesto toga, ovo je samo solidni, VEOMA ubedljivi old school death metal sa velikim, pretećim rifovima, pećinskim gruvom, taktičkim korišćenjem mračnih melodija. Bend ovo radi VEOMA profi pa možda i mrvu iznad toga, nudeći bljeskove inspirisanih boltthrowerovskih tema i ritmova i meni se to prilično dopalo:

https://lastretch.bandcamp.com/album/abject-cruelty

Nemci Led To Rot mešaju slamming death metal i beatdown – pa i malo deathcorea – u jednu u stvari prilično pitku, gruversku kombinaciju. EP Concrete, njihovo prvo izdanje je i vrlo pristojno producirano i vrlo solidno odsvirano pa i prilično dobro napisano, sa korektnim slam i slamdown gruvom i samo malo deathcore „atmosfere“ da zamiriše. I dobro miriše, dobro zvuči, uživao sam:

https://ledtorot.bandcamp.com/album/concrete

Frederick Blauer iz Vašingtona, jedini član projekta Hell’s Enemy za sebe kaže da je „rimokatolički solo umetnik“. To objašnjava ime projekta a koji je aktivan jedva duže od godine a već ima četiri albuma i masu singlova. Što generalno ne obećava kvalitet, ali novi singl, Memento Mori ima dve sasvim pristojne pesme death metala koji je dovoljno muzikalan, dovoljno dobro produciran i dovoljno strastven da nemam šta da mu zamerim. Cena je koliko date:

https://hellsenemy.bandcamp.com/album/memento-mori

Debi album losanđeleskih Exitosus nudi za slušanje prijatan ali nimalo originalan death metal. Enigmatic Time je ploča mošerskog gruva, srednjeg tempa, ne naročito, jelte, enigmatičlne metrike, ali generalno ugodne, pitke muzike. Znate već, razgovetni tekstovi, komponovane solaže itd. Ovo je death metal koji ne postoji samo da bi vam oštetio sluh već najpre da bi vas relaksirao i ponudio vam solidan provod. Hvala mu na tome:

https://officialexitosus1.bandcamp.com/album/enigmatic-time-2

Dugosvirajući debi imaju i masačusetski Cruentation ali ovo je satanski black-death nameran da vas uplaši svojim demonskim vokalima i potčini repetitivnim rifovima i surovim, dugim blastbitovima. Monotonija ove muzike je „feature, not a bug“ a Damned Fallen Angels je uprkos i prilično jednoličnom zvuku dovoljno efektan u svom naumu da mogu bez problema da ga preporučim:

Treći album italijanskih death metalaca Demiurgon naslovljen je Miasmatic Deathless Chamber što zvuči maltene kao da je u pitanju jedan od onih kućnih goregrind bendova koje slušaju samo drugi kućni goregrind bendovi, ali ništa ne bi moglo biti dalje od istine. Demiurgon sviraju vrlo kvalitetan brutalni death metal sa dobro napisanim pesmama, solidnim zvukom i zaraznim rifovima. Ovo je materijal sa sedam pesama koje su prepune udarničke svirke i bend se uspešno svrstava u onu kategoriju vrlo tehničkih, vrlo brutalnih death metal bendova – poput Hate Eternal ili Origin koje i sami pominju – gde su u prvom planu ipak dobre pesme. Sjajno je:

https://demiurgon.bandcamp.com/album/miasmatic-deathless-chamber

Siledžije iz Kalkute, Tetragrammacide imaju novi EP svog divljačkog cyber-death metala. Cyber-Tantric Paradigm of Radical Sri-Vidya neće dobiti nagrade ni za produkciju ni za inventivnost u komponovanju, ali ovo je baš razarački energično i posvećeno svom jednom cilju: da vas izlomi.

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/tetragrammacide-cyber-tantric-paradigm-of-radical-sri-vidya

Poljaci Kingdom imaju i ponešto od poljskog blek metala u svom zvuku na sedmom albumu, Primeval Cult of Strength in the Womb of Suffer. Naravno, epski, melodični, monumentalni death metal koji oni sviraju ima i jasne korene u prethodnicima poput Vader a kako se album završava obradom Deicidea, znamo i ko su prauzori. Ovo je svakako bombastično i glasno, ali sa dovoljno melodičnosti da ga temperira i mada nisam nešto pao na dupe od maštovitosti, album je pitak:

Bostonski death metalci Revocation imaju deveti album, New Gods, New Masters i ovo je DOBRO. Revocation vrlo sigurno voze taj neki svoj blend tehničkog thrash i death metala, pa ako ste voleli ranija izdanja, ovo nudi sve to samo sa dosta modernizovanim zvukom ali i kvalitetno napisanim pesmama. Revocation se nikuda ne žure i mnoge pesme imaju proggy dimenziju sa dosta instrumentalnog rada, soliranja, ispitivanja raznovrsnog harmonskog programa itd. Produkcija je, naravno kristalno čista ali nije i sasvim beživotna i ovo se vrlo, vrlo lepo sluša:

https://revocationband.bandcamp.com/album/new-gods-new-masters

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Paradox je nemački power/ thrash/ prog projekat koji radi od 1986. godine a ceo bend je jedan čovek, Charly Steinhauer. Novi album, Mysterium, deseti u opusu ovog projekta je, pa, kao neka naučno/ fantazijska maštarija koja nije naročito po mom ukusu ali mora se ceniti koncepcija ali i Charlyjeva spretnost u komponovanju i svirci:

I Rage imaju novi album, A New World Rising i mada od ovog nemačkog veteranskog sastava ne očekujemo neke velike nove ideje, to makar zvuči potentno. Mislim, ovo je nemački heavy/ thrash metal, sa energijom i kičom u pravilnom odnosu i ako ga volite, volećete:

https://rageofficial.bandcamp.com/album/a-new-world-rising

Za nemački het trik tu su Risen Atlantis, novi power metal projekat Franka iz Gama Ray. Album Power To The Past je izdao Frontiers i zvuči TAČNO onako kako mislite da će zvučati. Ima ovde dosta lepe cheesy epike koja i meni prija pa izvolite:

Apeninsku varijantu power metala donose Terra Atlantica IAKO SU I ONI NEMCI. Ali snimaju za Scarlet Records i njihov četvrti album, Oceans je NEVIĐENO sladak, kao saundtrak za neki crtani film u kome se plovi po morima i upada u razne avanture. Produkcija plastična, dakako, ali nekako je sve toliko simpatično, zaključno sa sintetičkim orkestracijama da mi ni to ne smeta. Preslatko:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/oceans-2

Debi album londonskih War Grave donosi malo NWOBHM šmeka u power/ heavy svirku i meni to prija. Free Will je prilično brza i energična ploča ali ona u velikoj meri počiva na rifu i mada je produkcija moderna, ona ne skriva taj osnovni kvalitet muzike benda. Plus, naravno, ti klasični NWOBHM vokali na tragu Maidena i Tygers of Pan Tang. Meni ODLIČNO:

https://wargraveofficial.bandcamp.com/album/free-will

Irk iz Lidsa strpaju kombinaciju noise rocka i math rocka koja radi jako dobro. Album The Seeing House ima i gruv i ostatke bluzerskog šmeka koje su u ovoj muzici plemenito čuvali Jesus Lizard i Cop Shoot Cop. Zvuk je kvalitetan, svirka odlična, sa dosta bravura a koje opet ne odvraćaju pažnju previše od dobro napisanih pesama. U celini odlično:

https://irkband.bandcamp.com/album/the-seeing-house

Verovatno nema ničeg prirodnijeg do da se sva tragedija palestinskog stanovništva koja je poslednje dve godine kulminirala u, jelte, genocidu što ga nad njim vrši Izrael dok ostatak „civilizovanog“ sveta tercira, umetnički sublimira u power electronics ploču. Acidic Convulsions je egipatski umetnik čiji album This is Palestine nudi crnu, najcrnju sliku sveta ali ne u nekim apstraktnim dimenzijama. Ovo je procesija strahovitih ispada elektronske buke koji govore o bezizlaznosti i fatalistički prihvataju dato stanje nalazeći čak i elemente crnog humora. Snažno, intenzivno i plaća se koliko želite:

https://acidicconvulsions.bandcamp.com/album/this-is-palestine

ALBUM NEDELJE

Bogami sam sa mnogo radosti dočekao izlazak novog minialbuma/ mikstejpa postave PeelingFlesh iz Oklahome. Iako traje svega dvadesetjedan i po minut, ovo je ne samo komad čiste muzičke zabave već i izvanredan primer mešanja žanrova i kultura koji, sad kada mu svedočimo, deluje sasvim prirodno, kao Jovan Memedović. Naravno, nisu PeelingFlesh ni jedini niti ni približno prvi koji će spojiti svetove metala i hip-hopa, ali ima očigledne razlike između onog što su pre četrdeset godina radili Aerosmith i Run DMC (pa onda Anthrax i Public Enemy), a pre trideset Limp Bizkit, i ovog što rade momci iz Tulse, već i zato što je afroamerička kutura – hip-hop i šire od njega – u međuvremenu prodrla mnogo dublje u kulturu glavnog toka ali i jer ovo ukrštanje dolazi u domenu ekstremnog metala, onog udaljenog od očiju svetske javnosti, divljačnijeg i nepoćudnijeg od proseka. Ponovo, death metal i hip-hop imaju sada već više nego decenijsku nesvetu alijansu kroz rad slamming death metal bendova, poglavito „wigga slam“ podgrupe gde su bendovi sasvim eksplicitno prikazali uticaje gangsterskog hip-hopa i ulične kulture u svojoj muzici a to se će dalje videti kroz beatdown hardcore/ slamdown/ slamcore (a onda i deathstep) hibride, no PeelingFlesh deluju kao bend koji ovo radi na značajno višem umetničkom nivou od kolega i na neki način i legitimizuju spoj slamming death metala i gangsterskog, južnjačkog hip-hopa kroz svoju rasno mešovitu postavu i jednu prirodnost u prepoznavanju dominacije ritma i gruva u obe muzike. „Where gangsters groove and slams are smooth“, kaže DJ u uvodu ovog izdanja a koje je prvi veći PeelingFlesh projekat nakon prošlogodišnjeg debi-albuma i to je tačno centar mete. Ovo je deset pesama (uključujući intro, midtro i autro koji su čiste hip-hop montaže i ne sadrže metal delove) apsolutno savršene fuzije BRUTALNOG slamming death metala gde rifovi imaju praktično hipnotička svojstva a ritam je nepodnošljivo plesno zarazan, i južnjačkog hip-hopa uz koji će bukvalno i najbelja osoba na svetu krenuti da igra. Neću lagati, singl Midnight urađen proletos sa Svdden Deathom sam vrteo BESOMUČNO čekajući da Unique Leader konačno objavi album i nisam razočaran. Ovde je sve zrelije i mada PeelingFlesh i dalje imaju puno smisla za humor (Autistimus Prime je najbolja igra reči u naslovu pesme još od Intrusive Thots), muzika je svedena na suvu krtinu i UBITAČNA, a opet sa merom elegancije i ozbiljnosti. Didžejisanje je organski spojeno sa metalom, sa čestim preplitanjem jednog i drugog gruva i Damontealovim neljudskim vokalnim linijama koje niskofrekventnim vibriranjem lažnih glasnica farbaju rep-semplove. Ovo je ona vrsta krosovera koja, u retrospektivi deluje NEIZBEŽNO i ako PF radio 2 ne inspiriše JOŠ metalaca da krenu da kopaju po kolekcijama ploča starije braće u potrazi za albumima Three 6 Mafia a još repera da po JuTjubu traže tutorijale kako se rade toilet bowl growls, ovom univerzumu NEMA SPASA. PF radio 2 je izvor najveće sreće u ovoj nedelji i moja jedina briga je sada koliko će vremena proći do narednog izdanja PeelingFlesh.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/pf-radio-2