Vi znate da ja znam da vi znate zato hajde da se ne pretvaramo. Upravo sam pročitao novi grafički roman iz serijala Criminal i malo mi se tresu ruke dok pišem ove redove. The Knives: A Criminal Book je povratak Eda Brubakera i Seana Phillipsa (i, naravno, Seanovog sina Jacoba koji sa ovom dvojicom već godinama sarađuje kao pouzdani kolorista) univerzumu koji im je, sada to možemo slobodno da kažemo, potpuno promenio karijere i na neki način odredio smer u kome će njihovi životi ići u zrelom autorskom dobu. Ovo je prvi strip sa „Criminal“ brendingom u poslednjih pola decenije, spektakularan novi odlazak na mesto na kome smo čak i mi, koji ove stvari čitamo evo već devetnaestu godinu, počeli da se osećamo kao da nam je dom.

Poslednji put kada su radili Criminal, Brubaker i Phillipsi su kreirali dvanaestodelni serijal za Image 2019. i 2020. godine, koji je uzeo likove, mesta i zaplete iz različitih Criminal priča i onda ih prepleo na briljantan način, oslanjajući se s punom pravom na činjenicu da se u slučaju ovog stripa sada već radi o svetu sa bogatom prošlošću, svojim folklorom, mitovima, onime što se u biznisu danas zove, jelte, „lore“, te da je za kreiranje novih priča unutar tog univerzuma važno i da se poštuje njegova istorija, ali i da je kreativno veoma nadahnjujuće kada imate priliku da o likovima koji su sada već deo legende i o njima se priča u prigušenim tonovima sa mnogo strahopoštovanja, pričate nove priče.

Ed Brubaker, da odmah to podvučemo, nije scenarista koji bi sebi ikada dozvolio da se uplete u „kontinuitet“ ili „lore“ i da u njegovim stripovima povezivanje nekada razdvojenih epizoda iz prošlosti postane glavna stvar, tako da oni počnu da deluju više kao hiperlinkovane wiki stranice nego, jelte, literatura. A što je prokletstvo MNOGOG superherojskog stripa u ovom našem svetu. Ed Brubaker je i izašao iz superherojskog biznisa kad je bio na vrhuncu i lako je zamisliti da mu je između ostalog preko glave bilo žongliranja sa kontinuitetom, incestuozne interreferencijalnosti, proizvodnje spektakla tamo gde je njemu introspekcija delovala kao interesantnija opcija. U prvom momentu je Criminal – a koji je, ne zaboravimo, isprva izlazio baš za Marvelov imprint Icon, kao, uostalom i Millarov i Romitin Kick-Ass, gde je dil bio da autori zadržavaju prava na svoje radove ali da im Marvel neće davati nikakvu marketinšku podršku – i bio samo neka vrsta terapije za scenaristu koji je u to vreme žonglirao najvećim Marvelovim brendovima – Kapetan Amerika, Daredevil i X-Men. Brubaker je sa Criminal dobio priliku da radi krimić, žanrovski strip koji polovinom prve decenije stoleća jedva da je figurisao na radaru industrije (svakako onog njenog dela koji se bavio stripovima glavnog toka) i njegovi autori poput Brubakera, Briana Azzarella i Davida Laphama svoje račune su plaćali uglavnom radeći superheroje, srećni ako imaju priliku da udenu malo crime/ noir šmeka u superherojski strip i  da se sa strane malo zabave onim što vole. I Brubaker je od toga na kraju napravio svoju novu karijeru.

Onako kako su njegovi creator owned stripovi, uglavnom rađeni u partnerstvu sa Phillipsom, pokazali da imaju i dovoljno komercijalnog potencijala da mogu da budu rađeni bez umetničkih kompromisa i pod uslovima koje sami autori smatraju za adekvatne, tako su i njih dvojica shvatili da ne moraju da se drže ni drugih „ustaljenih“ pravila strip-industrije. Poslednjih pola decenije stripovi tima Phillips-Brubaker izlaze u formi gotovih grafičkih romana, dakle, bez mesečne serijalizacije, dajući čitaocima na svakih desetak ili dvanaest meseci po jednu zaokruženu celovitu priču, blisko onome kako su nekada autori noir proze izdavali svoje romane. Ovo je, po svedočenju samih autora, kako Sean Phillips preferira da radi, ali i samom scenaristi ovo daje znatno više slobode u planiranju narativa koji ne mora da se po broju strana uklapa u ijedan od uobičajenih formata mesečnog magazina.

Ovo vredi naglasiti jer je The Knives: A Criminal Book, izašao krajem netom završenog Avgusta, najduži grafički roman koji su ovi ljudi do sada uradili, sa oko stodevedeset strana stripa pripovedanog sporim, meditativnim tempom a gde negde do stotridesete strane niste sigurni ni šta je uopšte zaplet ove priče. Da odmah bude jasno, ovo nije kritika već entuzijastična pohvala: The Knives: A Criminal Book je remek-delo kriminalističke naracije, strip za koji više imate utisak da ste se u njega uselili i delite svet sa njegovim protagonistima nego što ga „čitate“ na uobičajen način. Njegov odnos spore, introspektivne kontemplacije i nasilnih, energičnih krešenda je najbolji u čitavoj industriji i čin njegove konzumacije bih najpre mogao da uporedim sa ispijanjem čaše nekog vrlo skupog, vrlo starog vina gde svaki gutljaj prevrćete po ustima da osetite kako vam piće prožima čitav organizam, gde ste čak i pre samog gutljaja uživali u mirisu koji lebdi iznad čaše što je umešno okrećete u krug, gde gutanje ostavlja utisak transformisanja čitave vaše unutrašnjosti u neki plemenit, skup metal.

Da bude jasno, vino nisam uzeo u usta verovatno dvadeset godina, ali zamišljam da ljudi baš tako čitaju The Knives: A Criminal Book. Svaki drugi način mi deluje vulgarno, neadekvatno, lišen poštovanja za nešto što je, bez preterivanja, instant-klasik modernog krimića.

Brubaker i Phillipsi su poslednjih pet godina, otkada su parkirali Criminal sa strane da se malo odmori uradili zapravo iznenađujuće mnogo stripova. Serijal grafičkih romana Reckless se pokazao kao izvanredan format za meditaciju o protoku vremena i istorijskim promenama u Los Anđelesu i okolini sklopljenu oko skeleta kriminalističkih zapleta. Onda su pojedinačni romani poput Night Fever, Where the Body Was i Houses of the Unholy doneli svaki svoju zaokruženu priču sa Brubakerom koji je eksperimentisao sa pristupima i tonom, držeći se osnovnog formata krimi proze, ali na zanimljive načine varirajući izraz.

The Knives: A Criminal Book je onda i blagi reset na fabrička podešavanja, verovatno u komercijalnom smislu više nego trezvena odluka, ali najbolja stvar u vezi sa Brubakerom i Phillipsom je to da oni ove stripove rade onako kako se njima dopada, neopterećeni ćudima tržišta i publike. Criminal nikada nije bio niti će biti komercijalni behemot – ako takve stvari uopšte postoje u današnjem američkom stripu – ali on je sada skoro već dve decenije stožer onog krila industrije koje se i dalje (ili iznova) zanima za krimiće i, kako sam već mnogo puta rekao, pomogao je i da se kriminalistički žanr revitalizuje i ponovo postane makar validna mogućnost.

Naravno, potvrda važnosti Criminal je i to da je trenutno u izradi Amazon Prime televizijska serija po motivima stripa a na kojoj je Ed Brubaker showrunner. Štaviše, The Knives: A Criminal Book je delimično i nastao jer je Brubaker, suočen sa obimom i dubinom legata ovog stripa tokom rada na seriji osetio kreativni svrab da se vrati ovim likovima, da pokaže šta je s njima dalje bilo, gde su oni danas.

Druga važna komponenta inspiracije bilo je kada je Edu njegov prijatelj Eddie Muller poslao kofer koji je pripadao Brubakerovom tetku Johnu Paxtonu. Kao što se zna, John Paxton, prilično uspešni holivudski scenarista (pisao Murder, My Sweet, Cornered, Crossfire, bio script doctor na The Wild One itd.) je bio jedan od najvažnijih uticaja na Eda da počne da se bavi pisanjem – a što je bilo vrlo značajno imajući u vidu Edovu problematičnu, prilično, er, kriminalnu mladost – i serijal The Fade Out koji su on i Sean Phillips uradili pre desetak godina bio je u velikoj meri inspirisan baš Paxtonovom životnom pričom.

Kofer je u Brubakeru izazvao niz asocijacija na period u njegovom životu kada mu je otac umirao, a tetka, očeva sestra i udovica Johna Paxtona bila žrtva negovatelja koji ju je beskrupulozno iskorišćavao. Sam Ed je u tom momentu bio nesnađeni novajlija u Holivudu koji pokušava da pliva u turbulentnim vodama pisanja za televiziju što je prolazila kroz svoju Peak TV eru…

The Knives: A Criminal Book je onda neka vrsta savršene oluje: duboki zahvat u istoriju sveta koji poznajemo iz Criminal stripova, sa umešnim, pažljivim naporom da se njihove priče isprate i da se makar oni živi među njima dovedu u savremeni trenutak, a sa druge strane veoma lična, introspektivna priča o čoveku koji gubi sebe i nalazi sebe, filtrirana kroz poslovna iskušenja i karambole, porodične tragedije i lične epizode malodušnosti, panike, nasilja…

Sam početak stripa je u tom smislu veoma ikonički jer se već na prvoj strani pojavljuje Frank Kafka, junak stripa-u-stripu, privatni detektiv čije su pustolovine prikazivane u novinskom strip-serijalu koji smo već viđali u nekim od najranijih epizoda Criminala. Jacob Kurtz, autor ovog stripa je i jedan od glavnih likova u The Knives: A Criminal Book, i istovremeno u velikoj meri Brubakerov alter ego. Kurtza publika koja je Criminal čitala od početka pamti kao protagonistu stripa Criminal: Bad Night iz 2008. godine, kada je on kao crtač stripa, ali i neko ko se od detinjstva družio sa ljudima koji su posle završili sa pogrešne strane zakona, bio upleten u nešto prilično gadno. Bad Night je bio žestok, energičan krimi-noar, ali The Knives: A Criminal Book se dešava dosta godina kasnije i Jacob Kurtz* je na početku ovog stripa ipak samo autor krimi-stripa koji izlazi u dve novine u Central Cityju – na Njujork nalik fiktivnoj lokaciji na kojoj se dešava najveći deo Criminal narativa – a koji je onda nekako, neočekivano privukao pažnju holivudskih producenata.

*valjda ne mora da se objašnjava da je njegovo ime aluzija na originalno, „evropsko“ ima Jacka Kirbyja, Jacob Kurtzberg? Naravno, i sin Seana Phillipsa, kolorista ovog stripa se zove Jacob ali ne recite da ga Sean nije tako nazvao u počast Kirbyuju!!!!!

Jacob ne može baš da sasvim razume otkud to da se jedan ipak poznat producent u Holivudu zainteresovao da za televiziju adaptira strip koji zaista izlazi u novinama samo jer je lokalni mafijaš tim novinama pripretio da nikada ne smeju da ga otkažu ma koliko slabe bile reakcije čitalaca, ali njegov agent mu kaže da se ne kurobeca mnogo, pogotovo da se ne buni kad vidi koliko je predložak promenjen u adaptaciji, da sedi u sobi sa scenaristima, klima glavom i da čeka da mu ovaj nađe neku ozbiljno plaćenu tezgu gde bi on pisao neku krštenu seriju.

Jacobovo iskustvo u Holivudu je UŽASNO. Svi su fejk, svi su oportunisti koji samo ispred sebe drže fasadu civilizovanosti i kolegijalnosti, njegov strip je tretiran kao puki readymade brend i nikog, od producenata do scenarista ne interesuje šta je njime Kurtz hteo da kaže niti se pravi pokušaj da se ikako ispoštuje njegov osobeni ton, prepoznaju njegove teme. Čak i kada Jacob napravi svestan napor da se uklopi u TAJ svet, gradeći personu „holivudskog scenariste“ imitirajući ono što drugi govore i rade, počinjući i sam posle nekog vremena da se pita da li on sad i oseća ono što oni osećaju, to nije dovoljno. Jedina svetla tačka je njegova tetka, udovica preminulog scenariste koji je pisao grindhouse filmove a koja i dalje živi na imanju u Holivud Hilsu, sada u devetoj deceniji života i koja Jacoba prima sa toplinom i neposrednošću kakvu ni od koga nije dobio godinama. Tetka Suzy mu je spona sa nevinijim periodom u životu kada je kao klinac bio fasciniran profesijom njenog muža i gutao njegove priče o Holivudu, a diskrepanca između priča tetka Harryja i onog što Jacob živi u sopstvenoj holivudskoj realnosti je perfektno plasirana i zaista možete da osetite da dolazi od nekoga ko je ovo sve PROŽIVEO.

The Knives: A Criminal Book je mogao biti samo strip o scenaristi u Holivudu koji se tu zatekao gotovo greškom, koji ne razume njegova pravila i koji, kada ga tamo iskorišćavaju ima osećaj stida a ne besa. Brubaker je ovakve istorijske i analitičke narative usavršio pišući grafičke romane iz serijala Reckless i, zajedno sa Seanovim apsolutno izvanrednim prikazom Holivuda 2012. godine („Niko u Holivudu nema četrdeset godina. Ne više. Svi oni sada izgledaju mladi zauvek.“) ovo bi bilo dovoljno da The Knives: A Criminal Book proglasimo za jedan od najboljih mejnstrim stripova koji su u SAD izašli ove godine.

Ali The Knives: A Criminal Book ima i drugu priču, suroviju, krvaviju, mnogo bližu ulici. U njoj pratimo sudbinu devojke po imeni Angie koju smo poslednji put videli još u prvoj priči iz serijala Criminal, Coward, pre nepunih dvadeset godina. Angie je na kraju tog stripa izbegla veoma zlu sudbinu i dobila neku vrstu novog oca u liku lokalnog barmena po imenu Jake Brown. Naravno, čitaoci Criminala znaju da Brown nije bio samo barmen – ne dobijate nadimak Gnarly zato što brzo punite krigle pivom – ali ni Angie nije bila samo obična usvojena ćerka sa traumatičnim origin storyjem.

Ako ste ljubitelj ovog serijala, verujem da će vam način na koji The Knives: A Criminal Book uvodi Angie u zaplet izazvati konvulzije. Brubaker je svoje uspomene na oca koji umire od raka pretočio u bolnu, metodično pripovedanu epizodu o poslednjim danima Gnarlyja Browna i prikazu Angieinog pada u kriminal u očajničkom pokušaju da spase život svom poočimu i u bizarno komplikovanom, neprijateljskom sistemu zdravstvene zaštite pronađe način da mu se pomogne, ma koliko to koštalo.

Ono što Criminal izdvaja od drugih savremenih stripova koji imaju krimi-komponentu je mera realističnosti koju autori drže od samih početaka. Angie ne postaje nikakav kriminalni mastermajnd niti bilo kakav „žanrovski“ kliše. U skladu sa njenom karakterizacijom je upravo ta snalažljivost, emotivna rezilijentnost ali i blago sociopatska crta koja je vodi karijeri ispunjenoj malim provalnim krađama u kojima ona vremenom postaje sve bolja i bolja. Naravno da su Betmenova Catwoman i Spajdermenova Black Cat ur-predlošci za ovakve likove u američkom stripu – štaviše, jedan od Brubakerovih prvih mejnstrim uspeha je bio baš izvrsni Catwoman u vreme kada je pisao za DC, sa briljantnim, pokojnim Darwynom Cookeom na crtežu – i Angie na jednom mestu u stripu – kroz Jacobove crteže – i dobija simpatičnu fikcionalnu transformaciju u ovakav lik. No, u „stvarnom“ životu ona je ipak samo smalltime provalnica koja će, pošto je mlada i svojeglava, bez obzira na spretnost i iskustvo sebe dovesti u izuzetno opasnu situaciju. Paralelno sa tim, Jacob koji više od deset godina provodi radeći autorski strip* i trudeći se da zaboravi svoj holivudski debakl, shvata da mora ponovo da ode u Holivud jer sa njegovom tetkom nešto OZBILJNO nije u redu. „Ozbiljno“ u smislu da će Jacob otići i potražiti Tracyja Lawlessa – pamtimo ga iz druge Criminal priče, Lawless, u kojoj je njegov otac Teeg imao centralnu ulogu – čoveka sa trideset godina iskustva rada u specijalnim vojnim jedinicama, da mu pomogne da izađe na kraj sa lokalnim krimosima.

*koji onda sam štampa i sam raznosi po striparnicama u Central Cityju, poput nekakvog fikcionalnog Michela Fiffea

Sad, može da deluje kao da je za uživanje u The Knives: A Criminal Book od presudnog značaja da dobro poznajete povest Criminal univerzuma, da znate odnose među likovima, njihove pojedinačne i zajedničke istorije, ali još jedom ću ponoviti: to UOPŠTE nije tako. Brubakera nimalo ne zanima savremeni „shared universe“ pristup gde su reference na prošle događaje pravi sadržaj a nekakvog supstancijalnog zapleta i pripovedanja i nema. Svi njegovi likovi su jasno oslikani, veoma snažno motivisani unutar BAŠ OVOG narativa koji trenutno čitate i do kraja tog narativa stižete bez daha, sa pulsom u trocifrenim vrednostima ne jer ste se setili šta je Teeg rekao Sebastianu Hydeu pre osamnaest godina već jer je ono što se odvija pred vašim očima, u OVOM stripu drama koja deluje POTPUNO realno. The Knives: A Criminal Book je žanrovski strip, ali on svoje noge drži čvrsto na zemlji i, čak  u odnosu na prethodne Criminal priče, ostavlja utisak maltene dokumentarističke pripovesti u kojoj se drama dešava onako kako bi se desila i u stvarnom životu. Onda je tu poznavanje „lorea“ i istorije samo dodatni bonus za vernu publiku, ali ako je ikada postojao dobar „jumping on point“ za upoznavanje sa Criminal, ovaj grafički roman je baš to.

Jer i u vizuelnom smislu ovo je strip koji obara s nogu ne time da umire u lepoti i kreira hiperdetaljan fikcionalni svet, već baš naprotiv, jer su Sean i Jacob sa godinama razvili tako finu hemiju da nemam druge do da stil kojim sada rade Brubakerove scenarije nazovem „impresionistički dokumentarizam“. Brubakerov introspektivni, spori scenario nije spor jer scenarista ovde ispisuje mnogo slova – naprotiv, The Knives: A Criminal Book ima srazmerno malo teksta u odnosu na svoj broj strana sa Brubakerom koji sve što ne mora da napiše jer ga crtež prikazuje naprosto neće napisati – već jer Sean Phillips crta ikoničke prizore Los Anđelesa, Holivuda, njihovih javnih, glamuroznih lica ali i njihovih ružnih unutrašnjih grimasa po sobama u motelima i sobama za pisanje scenarija, pa onda sažima više od deset godina teške lične istorije devojčice koja u životu nikada nije imala šansu u jednoj perfektnoj rekonstrukciji klasičnog noira, samo sa realističnom, savremenom estetikom.

Sean ne mora da se bavi detaljima, ne mora da CRTA onoliko koliko da sugeriše kako bi crtež izgledao jer zna da će Jacob, njegov sin, onda doći i njegovim tablama dati osvetljenje, kolorne prelive i senke sve dok ispred naših očiju ne izrastu slike koje su uverljivije, karakternije, JAČE nego što bi bila fotorealistična rekonstrukcija vremena, mesta i likova. Sinergija između oca i sina je sada na tako visokom nivou da The Knives: A Criminal Book sebi može da priušti skoro drsko komplikovano skakanje između vremenskih linija i lokaliteta, sa opširnim digresijama koje Brubaker piše da objasni stvari koje su se već desile i mada bi to neki slabije uhodan scenarističko-ilustratorski tim pretvorio u užasan karambol u slou moušnu, u ovoj situaciji imamo posla sa prefinjenim, vizuelno neverovatno jasnim i  besprekorno čitljivim narativom. Plus, a to možda ne naglašavam dovoljno, Sean Phillips me i dalje iznenađuje time da sa likovima pravi nešto sveže i novo. Imajući u vidu da je ovo strip vrlo ograničen svojim temama i estetskim uzorima – likovi su poslednjih godina skoro po pravilu sredovečni, melanholični beli muškarci, ranjive a snažne žene i alternativne klinke – impresioniran sam kako u The Knives: A Criminal Book imamo nove face koje osvajaju šmekom i karakterom. Pogotovo je Logan, momak od Angie faca sa besmrtnim džejmsdinovskim šarmom koju ću pamtiti godinama.

Nije dakle, NIKAKVO iznenađenje da smatram da je The Knives: A Criminal Book odličan strip, ali vredi da se naglasi koliko je ovo snažan, siguran, MOĆAN i dominantan povratak u Criminal univerzum, izdašan i upečatljiv za one koji se sa ovim stripom po prvi put susreću a onda i dodatno slojevit za ljude koji se sa Brubakerom i Phillipsom voze poslednje, evo, dve decenije, a i više ako računamo Widlstormov Sleeper kao njihovu prvu kolaboraciju (a NE računamo to da je Phillips bio tušer na Scene of the Crime koji je po Brubakerovom scenariju crtao Michael Lark) sa kojom se odmah videlo da ova dva čoveka imaju nešto posebno kada rade zajedno. Ovo je sam vrh modernog krimi-stripa, zreo, odrastao ali i dalje sa jasnim tragom ludila u očima i glađu za još sa kojom ostajete posle poslednje stranice. Sva sreća dakle, da i pored televizijske serije Brubaker eksplicitno obećava to još, dakle JOŠ stripova unutar Criminal miljea, a ako biste da OVAJ strip kupite, izvolite do Imagea.