U nedelji u kojoj nam je potvrđeno da ćemo u Beogradu u Decembru gledati Possessed i Terrorizer (makar i jelte, ovakav Terrorizer kakav je…) ne možemo da budemo preterano oštri prema bilo kome. Evo onda izbor nežnih mikroprikaza albuma koji su mi zaokupili pažnju tokom tjedna.

Deo 1: BLACK METAL

Zwischenwelten je peti album austrijskog jednočlanog projekta Rauhnåcht i jedna solidna, kvalitetna ploča melanholičnog, atmosferičnog blek metala. Ne dopadne se meni previše ovakve muzike u nekom konačnom skoru, ali Stefan Traunmüller koji sve ovo svira i piše – čovek sa, naravno, još masom solo projekata – nekako srećno spaja jednostavne pesme, siroviju kućnu produkciju i ipak jasnu kreativnu viziju za nešto što zvuči žustro, ubedljivo, autentično.

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/zwischenwelten-2

Za ljubitelje oštrog, brzog, pa malčice i virtuoznog black-death zvuka, tu je Stormdemon, jednočlani projekat iz Kalifornije. Na svom debi albumu, Unmerciful Thronecrusher muzičar po imenu Ben Meyer – a koji, naravno, ima još masu jednočlanih projekata – gazi po pedali za gas iz sve snage, nudeći superbrzi, agresivni blastbit program negde između Marduk i Hate Eternal sa iznenađujuće solidnom produkcijom i visokim nivoom muzičke sposobnosti. Nije ovo, da se razumemo, KOMPLIKOVANA muzika ali je treba odsvirati ovako precizno a solaže su odlične. Meyerov najveći uspeh je da pesme nisu monotone i iste a što je bio realan rizik i Unmerciful Thronecrusher je zabavna, visokoenergetska ploča koju mogu svakom da preporučim. Pritom, plaća se po želji:

https://stormdemon.bandcamp.com/album/unmerciful-thronecrusher

Italijanski duo Blutsauger ima debi-album, Nocturnal Blood Tyrants i to je SVIREPO raw black metal testerisanje od kog uši otpadaju. Već zvuk gitare multiinstrumentaliste po imenu H. Škrat (pravo ime Elvis Masut pa ćemo pretpostaviti da je naš) je dovoljan da rastera onaj deo slušalaca koji nije bio treniran na lo-fi uradcima prvog talasa i ranog drugog talasa blek metala u prošlom stoleću, a pesme su, iako imaju mrvu modernosti u sebi, i same prilično jednostavne i usredsređene na agresiju. OK, ima na Nocturnal Blood Tyrants melodije, ali moraćete da se borite da je čujete između strahovitih talasa distorzije i demonskih vrištanja. A baš tako i treba da bude:

https://blutsauger.bandcamp.com/album/nocturnal-blood-tyrants

Možda nije sasvim u skladu sa mojim preferencama, ali drugi album francuskog dua Black Owl Majesty, naslovljen My Path je u suštini veoma dobar. Ovo je melodični, pa i melanholični post-blek metal, sa solidnom količinom šugejzerskih meditacija, ali sa zdravom, živom muzikom, sa dosta energije, sa dobrim tempom. Dvojica momaka koji ovo rade su se potrudila da i na samoj razni zvuka ovo bude kvalitetno i My Path je vrlo solidno producirana ploča pa mislim da će publika kojoj je ova muzika namenjena uživati:

https://blackowlmajesty.bandcamp.com/album/my-path

Za slušateljstvo koje voli pompezni, teatralni skandinavski blek metal sa simfonijskim ambicijama, ove nedelje je jednočlani finski projekat Silent Millenia spremio poslasticu, odnosno svoj drugi album, Celestial Twilight: Beyond the Scarlet Veil. Iako meni lično ovakva forma blek metala nije možda najbliža na svetu – više volim, jelte, siroviji, brži, brutalniji blek metal – moram da priznam da je Abhorrentius, kako se zove momak što sve ovo radi, spravio veoma ukusan obrok energičnog, besnog blek metala garniranog sa taman dovoljnom količinom orkestracija da stvari budu potrebno cheesy i teatralne a da opet ne odemo predaleko od te neke oštre, opasne srži. Produkcija je taman kako treba, dakle, dovoljno jeftina da bude tr00 a dovoljno skupa da se Abhorrentiusova vizija pravilno realizuje, a pesme su naprosto zabavne.

https://silentmillenia.bandcamp.com/album/celestial-twilight-beyond-the-scarlet-veil

Goatkrieg su pak njemačko-mađarski duo u kome Bálint Rósz, poznatiji kao Bál radi vokale a instrumente radi izvesni Moloch koji pored ovoga ima i još jedan (skroz jednočlani) projekat, Hollow. Debi album Goatkrieg, posle nekoliko EP-jeva zove se Satanic Assault on Holy Lands i ovo je, naravno, non-stop mitraljiranje izrazito antihrišćanske provinijencije. Meni je muzika prilično monotona, sa vrlo malo promena tempa i mnogo repetitivnosti, ali ima sve to šarma, naravno, sa svojom kućnom produkcijom i podzemnom estetikom pa ne mogu da kažem da mi nije prijalo. Njemački andergraund izdavač Rat Covenant će vam daunloud dati po ceni od koliko sami odredite a kaseta je osam evra:

https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-208-goatkrieg-satanic-assault-on-holy-lands

I ove nedelje imamo Hrvate u solidnoj formi. Kalež su trio već iskusnih muzičara koji radi od 2021. godine a Udovi zaboravljenih bogova mu je prvi EP nakon singla koji je tada snimljen. Ovo je kombinacija modernijeg, atmosferičnijeg blek metala sa old school poharom i paljevinom, pa se tako melodičniji, „moody“ akordi smenjuju sa zujećim rifovima i rafalnom blastbit paljbom, a sve u vrlo „andergraund“ zvuku prljave distorzije i skoro garažne estetike. Fino je a vokali su definitivno najkarakterniji element pa Kalež mogu da sa ponosom kažu da se izdvajaju iz mase.

https://kalezband.bandcamp.com/album/udovi-zaboravljenih-bogova

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Treset je beogradski improv duo u kome Marko Jevtić svira gitaru a Igor Štanglicki bubnjeve, smeštajući muziku negde između sludge metala i post metala i džemujući sanjivi ali ipak solidno heavy gruv. Za aktuelni i eponimni EP Treset ima i bas gitaru a koju svira Paul Currion i ovo su četiri relativno neobavezna komada, sirova, prijana, ali bez suviše razvoja tih nekih osnovnih tema koje spontano isplivaju kad se sedne da se svira. Nadam se da će bend nastaviti da radi jer je osnova zdrava i čuje se da ima mesta da pesma od šest minuta izađe na deset ili dvanaest sa nekakvim smelijim izlaskom iz osnovne forme. Sa Igorom sam svirao u nekoliko bendova u svoje vreme i divno mi je da on danas ima vremena i za bubnjeve pored svih ostalih instrumenata koje svira – i free improv karijere koju je razvijao duže od decenije – tako da Treset od mene dobija jaku podršku:

https://treset.bandcamp.com/album/treset

Live in New York ’25 je butleg benda King Gizzard & The Lizard Wizard snimljen početkom ovog meseca u, jelte, Kvinsu, na stadionu Forest Hills i skrećem pažnju na njega jer za razliku od drugih recentnih butlega ovog izvanrednog benda donosi vrlo sveže snimke. Za ovu turneju Gizzardi imaju sa sobom orkestar i izvode dosta novog materijala iz poslednjih nekoliko godina, ali na ovom konkretnom albumu nema pesama sa aktuelnog albuma Phantom Island. Set lista – naslovljena „Rock Night“ – je svakako puna moćnih komada a bend bez problema prelazi iz hardrokerskog gaženja u elektronsko pulsiranje i plesni ugođaj sa albuma The Silver Cord. Ja ne znam kako Stu i ekipa drže ovoliko pesama u svojim glavama, ali eto, ovde imamo set listu od osamnaest kompozicija koja uglavnom ne ponavlja ono što je svirano prošle godine i to je jedno slavlje gizzardovskog kataloga, opusa i vizije. Kao i kod ostalih butlega, ovaj je snimljen od strane same tonske ekipe, ima punu podršku benda i prodaje se po ceni koju sami odredite. Nema, dakle, šta da se mislite:

https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-new-york-25

Norvežani The Big Rip sviraju sanjiv, melodičan stoner rok koji možete slušati usput i da vam lepo ispuni prostor, a možete i obratiti pažnju i čuti da je to generalno kvalitetno spravljeno, sa dosta profi osmišljenih detalja. Same pesme su bazirane na relativno generičkim temama i rifovima i EP  Olympus Mons mi je ispočetka delovao kao površno odrađen, mada pristojno produciran, ali bend dosta toga radi sa materijalom i bude to na kraju okej:

https://thebigrip1.bandcamp.com/album/olympus-mons

Molosser Crude je švedski duo koji uzima heavy rock osnovu bendova poput Kyuss i Unsane (kažu oni) a onda u nju ubacuje malo Delta Blues lenjosti i melanholije. Album I Am Distortion ima distorzije ali ovo nije muzika ogromnog volumena i gazeće težine već više ljudske ekspresije kroz bluz rif i kvalitetnu, dinamičnu vokalnu izvedbu žene koja je ovde zadužena za mikrofon i bubnjeve. Ima to šmeka mada nije sasvim po mom ukusu, no, ovo je jedan od boljih „alternative metal“ radova koje sam čuo u poslednje vreme i mogu ga preporučiti bez mnogo rezervi:

https://molossercrude.bandcamp.com/album/i-am-distortion

Za Baladesert čujete da su Grci posle pet taktova albuma insecta. Nije sad ovo suviše SUPTILNA muzika ali njihov glasni desert rock/ heavy psych ima sve odlike grčkog kvaliteta, svirke, kompozicije, produkcije. Ovo je bučno, bombastično ali sa dovoljno suptilnosti u pesmama da ne bude monotono. Daunloud se plaća po želji:

https://baladesert.bandcamp.com/album/insecta

Ukoliko, kao i svaka normalna osoba svaki put kad sednete na toalet pomislite „ŠTA AKO SAD ODAVDE IZLETI ZMIJA I UGRIZE ME ZA GUZU?“ onda ćete sa dosta opreza prići EP-ju Back from the Sewers italijanskih Toilet Snake. No, strahu ovde nema mesta, ovo je dovoljno divalj i istovremeno dovoljno pitom sludge-doom metal bez nekih OGROMNIH ideja ali sa lepim, toplim zvukom i prijatnim karakterom. I plaćate koliko hoćete:

https://toiletsnake.bandcamp.com/album/back-from-the-sewers

Londonski Torso kažu da im je Annihilation Day treći album ali on ima samo četiri pesme i traje oko 34 minuta. No, kako god da ga zovu, Annihilation Day je dosta sdobar sa mešavinom stoner roka, alternativnog roka, težine i lepršavosti. Štim je ovde nizak, zvuk debeo i snažan, ali muzika ima slojevitost, ima dinamiku, ima maštu, plus taj simpatični satanistički prizvuk kome se ne može odoleti. Mislim, jedna pesma se zove Satanic Nirvana. Pre Le Po:

https://hereliestorso.bandcamp.com/album/annihilation-day

Thunderhorn su ekipica iz Oregona koja se loži na nosoroge i trese dobar stoner/ sludge metal. Njihov debi EP, Thunderhorn Suite ima četiri pesme ozbiljno mišićave a opet ne nasilničke svirke, sa finim, kinetičkim gruvom, puno žestokih rifova, dobrim vokalima. Dobar zvuk, dobar gruv, sve dobro a cena koliko date!

https://thunderhorn.bandcamp.com/album/thunderhorn-suite

Bugnog su dva lika iz Oklahome sa solidnim EP-jem krljačke, gruverske sludge-stoner muzike. american dreamed ima četiri pesme i ovo je puno urlanja, pretećih rifova i pristojnog gruva, producirano kvalitetno i gladno da vas dohvati i pocepa. Pa evo, nek pocepa:

https://bugnog.bandcamp.com/album/american-dreamed

Imate i Heidrún iz Meksiko sitija, sa albumom bluzerskih rifova i heavy psych gruva naslovljenim Entropía. Ovo je producirano relativno jeftino ali radi posao sa ipak minimalno toplim zvukom a bend dosta toga nadoknađuje strastvenom, energičnom izvedbom. Pesme su fino gruverske i pored lepih rifova ima tu i neka interesantna solaža pa su moje potrebe za težim oblicima bluzerske psihodelije ovim prilično solidno zadovoljene:

https://heidrunmx.bandcamp.com/album/entrop-a

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Traitor iz Filadelfije  su aktivni od 2012. godine ali su ove promenili ime u Mercifix i izbacili demo-snimak  Demonstration Of Demolition da pokažu primerom kakva je muzička promena nastupila. Dakle, Mercifix sviraju vrlo sladak old school speed metal, energičan a pitak, nostalgičan, ali ne nemaštovit. Rifovi su ovde dobri i pamtljivi, tempo je poletan, zvuk solidan a pevanje adekvatno i  Demonstration Of Demolition je infuzija dobrog raspoloženja:

https://mercifix.bandcamp.com/album/demonstration-of-demolition

I australijski Shrapnel se drže old schoola tvrdeći da je njihova muzika otelotvorenje staroškolskog metala, sa kombinacijom punka i thrasha. No, EP Machines of War, izašao, evo, petnaest godina nakon jedinog albuma koji bend ima, pored srazmerno sirovog zvuka i estetike ima mesta i za dobro napisane pesme, pažljivo komponovane harmonije i ipak malo sofisticiranosti koja oplemenjuje surovi ulični thrash. Meni je to simpatično i pozdravljam vernost, jelte, srži zvuka, onako kako je ovi ljudi shvataju:

https://shrapnelthrashattack.bandcamp.com/album/machines-of-war

Align je novi švedski projekat u kome sviraju neki iskusni muzičari, kao što su Håkan Stuvemark i Jon Skäre (obojica sviraju u Crossbow Suicide i još više desetina bendova). Ovog puta na jelovniku je thrash metal i debi album, Crowned in Fire meša melodični švedski death metal šmek sa energičnim i gruverskim treš metalom. Sasvim to pristojno bude na kraju i mada nisam veliki fan Stuvemarkovog miksa i masteringa – mnogo bučno – svirka je MOMAČKA, sa dosta energije, a vokali Jörgena Borglina su fini i ovo bude pitko:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/crowned-in-fire

Necrokinesis je jednočlani irski thrash metal bend a kome je Death Is The Hammer treći album za pet godina. Ima ovde kvaliteta, ipak, i Adrian Foley nije jedan od onih serijskih prekršitelja koji izbacuju po 3-4 albuma godišnje, produkcija je vrlo solidna a pesme su napisane pristojno sa kombinacijom black i thrash metala pa i malčice death metala. No, u nekom užem smislu, ovo nije skroz po mom ukusu, sa dosta tog modernog blek metal šmeka gde se preteruje sa atmosferičnim tritonusima pa meni dobar deo albuma deluje malo, jelte, maniristički. Vama to možda neće uopšte smetati a Foley svira i lepe solaže i ima ovde šta da se čuje:

https://necrokinesis.bandcamp.com/album/death-is-the-hammer

Ne znam zašto za sijetlski bend Ursawrath na Metal Archivesu piše da sviraju progresivni sludge metal, ali nema veze. Debi album, Emergence im je odličan i JESTE progresivan, samo ovo je pore svega nervozna moderna trešina. Bend piše agresivne, energične pesme sa puno promena ritma ali sa uvek nabijenim, jakim tempom, ima propisno ružan vokal ali i vrlo maštovite rifove i ovo se baš lepo posluša. Hedbengerski a istovremeno sofisticirano:

https://ursawrath.bandcamp.com/album/emergence

Void iz Lafajeta u Luizijani su toliko kožirani i iznitnisani na promo slikama da samo duže gledanje u njih čoveka može da kroz vreme vrati natrag u osamdesete. No, njihov drugi album, Forbidden Morals bi bio neka BOLJA strana osamdesetih, jer je u pitanju ne stereotipni ulični thrash metal – protiv kog nemamo ništa, naprotiv – već više neka ambicioznija progresivna verzija thrash i heavy metala. Ima tu dosta atmosfere, teatra i dobre svirke i mada zvuk jeste malo taman a bend je prilično retro u tome što radi, kvalitet je neupitan:

https://skrlabelvoid.bandcamp.com/album/forbidden-morals

Teksaški trešeri Labyrinth imaju novi EP, Monolith i kao i prošle godine kad su izdali drugi demo, meni ovo vrlo prija. Labyrinth sviraju brzo, ali imaju i dosta ambicije da im pesme budu možda ne baš PROGRESIVNE, ali sklopljene sa puno intrigantnih prelaza iz ritma u ritam i delova koji se smisleno nastavljaju jedan na drugi da oslikaju slojevitu, kompleksnu thrash-sliku. Tri autorske pesme, jedna obrada Paradoxa i dosta jeftin zvuk, sve to na gomili daje ovom materijalu mnogo autentičnosti i pravog andergraund šmeka. Ne propuštajte Labyrinth, jednom bi mogli da budu VELIKI:

https://labyrinthrash.bandcamp.com/album/monolith-demo-2025

S.O.I.F. su krosover treš ekipa iz Kvebeka, prilično opsednuta pićem. Back to the Pub im je novi demo i to je dopadljiva, mišićava krljačina na dobrom mestu između metala i panka, sa zvukom koji nije skup ali vrlo solidno radi posao. Pesme su, ako mene pitate, duplo duže nego što treba da budu ali ne možemo bend kriviti za malo ambicije. Moš iz treš itd!!!!!!

https://soif.bandcamp.com/album/back-to-the-pub-2

Uphold sa Floride kažu da sviraju hardkor za našu dušu. Fin neki svet. Njihov demo, naslovljen Demo, ima tri pesme blago metaliziranog hardkora kao sa kraja osamdesetih i početka devedesetih, sa ostacima pank roka u zvuku ali i sa dosta izraženim mošpit mentalitetom. Solidno je to, vrlo:

https://upholdhc.bandcamp.com/album/demo

Dobri su i End It iz Baltimora čiji album Wrong Side Of Heaven udara jako, ali ovo nije tek fabrički naštancovani metalizirani hardcore. End It imaju izraženu pank rok komponentu, mangupski gruv i dok slušate album tačno znate da su im koncerti ozbiljan provod u mošpitu. Ima tu i nešto bržih pesama i meni to prija:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr85-wrong-side-of-heaven

Imate i Isolate iz Hjustona, koji isto kao da su ispali iz tog nekog late ’80s/ early ’90s  šinjela sa tom kombinacijom brze, krljačke muzike i moškor klecanja. Njihov EP (demo?) Breaking the Cycle je žustar, besan, energičan, solidno napisan i izveden a produkcija je razoružavajuće suva i prijatna. Još i cena od koliko date!

https://isolatetxhc.bandcamp.com/album/breaking-the-cycle

Bleak su švedski trio sa debi EP-jem Homo Stultus, a koji demonstrira njihovu kombinaciju hardkora i metala. Neiznenađujuće, ovo je prilično snažno oslonjeno na gruv, ali, možda i iznenađujuće, ima u sebi dosta pank-rok pa i postpank elemenata. Osvežavajuće to meni zvuči a i sam ZVUK je prilično suv i zdrav pa rado preporučujem ovaj materijal za preslušavanje:

https://bleakmalmo.bandcamp.com/album/homo-stultus

Nemačkim grajnderima Constrict novi EP, Kadavergehorsam izlazi početkom Oktobra, ali je digitalna verzija na Bandcampu već dostupna. Ovo je sedam hiperdisciplinovano odsviranih pesama sa „chainsaw“ zvukom i trudom da, iako kratke, to budu „prave“ kompozicije sa dosta, jelte, razvoja ideja, uključujući u smeru death metala. No, ono najvažnije, ubitačna energija i brzina su tu i ja ne da nemam zamerki nego pozdravljam iz sve snage:

https://783label.bandcamp.com/album/kadavergehorsam

Japanske krast-grajnderke The Grind Times samo što su nas pošteno razgalile prethodnim EP-jem, izbacuju novi. While You’re Having Fun… Starvation and Massacre Occur i sam ima četiri pesme, muzika je i dalje brzi, energični grindcore i crustgrind, a teme su, očigledno, kritičke. Sve je sjajno i čak je i cena niska pa ne treba da oklevate:

https://thegrindtimes.bandcamp.com/album/while-youre-having-fun-starvation-and-massacre-occur

Imamo još japanskog grinda. Motiveless su iz trio iz Saporoa a HOTGRIND2 im je novi EP sa pet pesama brutalnog, žestokog zakucavanja preko rampe. Hoću da kažem, ovo je muzika sa ne baš MNOGO suptilnosti, ali bend svira IZUZETNO ubedljivo i tom furioznošću izvedbe dosta nadomešćuje činjenicu da su pesme sve vrlo slične, da se rifovi jedva čuju u buci koja se pravi itd. Pesme su i po preko dva minuta, ali to je kao da dva minuta trpite da vam auspuh traktora izbacuje vrelinu pravo u lice pa navalite:

https://motiveless.bandcamp.com/album/hotgrind2

Iz Bangkoka nam dolaze Crapgum, sa svojim prvim EP-jem, naslovljenim samo EP.2025. Ovo je fastcore/ grindcore kombo ali sa NEZEMALJSKI teškim chainsaw-grindcore zvukom. Što je slatka kombinacija, pogotovo jer, kada Crapgum sviraju brzo, to sve puca:

https://crapgum.bandcamp.com/album/ep-2025

Francuski grindcore kombo  Born With Worms Inside smo već slušali zimus a oni nisu postali SPORIJI u međuvremenu. EP Far Wrong počinje pesmom od svega 11 sekundi i nastavlja u visokom tempu da pljuje naciste i isporučuje bunt protiv kapitalističkog sistema koji ih ohrabruje. Ovo je sirovo, iskreno i maštovitije nego što očekujete i vredi ga konzumirati naiskap:

https://bornwithwormsinside.bandcamp.com/album/far-wrong

Spesia sebe opisuju kao internacionalni projekat baziran u Njujorku (sa članovima iz SAD i Kolumbije) a koji svira „neocrust“. U prevodu, debi izdanje ovog projekta, EP  Until the Roots Heal je ekološki osvešćeni blend blek metala i crustcorea i simpatičan je. Zvuk je solidan, pesme su umereno melodične i odišu izvesnom epikom, anarhizam se propoveda sa puno ljubavi, vjere i nade, a vokali su demonski. Slatko:

https://spesia.bandcamp.com/album/until-the-roots-heal

Ulrikes Dream za sebe kažu da su anarhistički metalpunk bend, iz, jelte Belgije, ali naravno da je njihova muzika uglavnom grindcore ili negde na razmeđi grindcore i fastcore formi. EP Oude School Sterft Nooit je simpatičan, ne sad nešto REVOLUCIONARAN, ali sa pristojnom tehničkom komponentom i žovijalnim, pankerskim optimizmom. Sasvim solidno:

https://ulrikesdream.bandcamp.com/album/oude-school-sterft-nooit

Gash iz Baltimora su imali jedan demo pre dobrih sedam godina a sada se vraćaju u studio sa EP-jem  Cursed Blood in Rotting Veins i nude solidna četiri komada prilično mučnog, iznurujućeg i disonantnog death metala. Sve je dakle, kako treba, sa pristojnim, teškim i kavernoznim zvukom, pesmama koje su dovoljno dugačke da vas pregaze i vrate se da overe, a da ne budu dosadne i jednom generalno zdravom osnovom. Death fucking metal, definitivno:

https://gashbdm.bandcamp.com/album/cursed-blood-in-rotting-veins

Australijanci Sons of Erebus sebe opisuju kao black-death sastav ali njihov EP  Drenched in Plague je više deaththrash i death metal orijentisan. Nothing wrong with that, jelte, pa su ovo četiri solidne pesme rifa, gruva, krljanja i promuklog urlanja sa prihvatljivom produkcijom i dosta entuzijazma. Bend svira četiri godine i lagano hvata zalet pa ga treba podržati:

https://sonsoferebus.bandcamp.com/album/drenched-in-plague

Ritual Fog iz Memfisa i Chaos Relic sa Floride imaju split EP nazvan samo Ritual Fog / Chaos Relic Split i mada nema mnogo mašte u naslovu, muzika je srčani, mračni death metal sa obe strane. I jedan i drugi bend su verni old school zvuku, velikim rifovima, teškom gruvu i veoma se dobro uklapaju ovako zajedno. Vinil nema ali ima kaseta:

https://ritualfog.bandcamp.com/album/ritual-fog-chaos-relic-split

https://chaosrelic.bandcamp.com/album/ritual-fog-chaos-relic

https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/split

Česi Malefican Ritualis su prijatni na debi EP-ju takođe naslovljenom Malefican Ritualis. Ovo je okultni death metal sa lepim gruvom i prijatnim melodijama, urađen u old school stilu, sa vrlo disciplinovanom ali ne mašinski beživotnom svirkom i dobrim zvukom. Kvalitet rifova je na visokom nivou a bend trpa zaista prijatan gruv i sve to dobijate po ceni koju sami odredite:

https://maleficanritualis.bandcamp.com/album/malefican-ritualis

Imamo i novi EP britanskog jednočlanog projekta Habitual Slaughter. Graham Matthias nastavlja da proizvodi kvalitetan death metal okrenut odličnim rifovima i solidnom gruvu, pod ovim imenom ali i kao Nest of Scum, i kod njega nema mnogo filozofije, ovo je znojava, kinetična muzika koju ne interesuju previše ezoterije i atmosfera nego, jelte, krljanje, brzina, ukusno komponovane solaže. Bloody Mess, kako se EP zove je još jedan vrlo prijatan dodatak Matthiasovom katalogu, bez mnogo inovativnosti ali sa mnogo duše, i ja sam ga poslušao sa uživanjem:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/bloody-mess

Exsul iz Arizone najavljuju svoj debi album promotivnim paketom od tri pesme, Promo XXV, i to je pakao. Mislim, to je death metal, ali vrlo mračan, vrlo bučan, vrlo loše raspoložen. Ima ovde dobrih rifova i atmosfere ali opšti utisak je da vam dušu cepaju na komade demoni koji vam ni ime neće upamtiti.

https://exsul.bandcamp.com/album/promo-xxv

Khnvm sebe nazivaju old school death metal bendom ali njihov četvrti album, Cosmocrator, ima u svom zvuku i dosta blek metala i meni to zvuči savršeno moderno. Ovaj je projekat začet u prošloj deceniji, pretpostavljam kao solo-akcija bangladeškog muzičara po imenu Showmik, da bi sada Khnvm zvanično bio bangladeško-nemački bend sa tri osobe na slici. Cosmocrator je uredna, gruverska black-death ploča na kojoj ne čujem nešto posebno NOVO, ali ono što se čuje je sasvim lepo:

https://khnvm.bandcamp.com/album/cosmocrator

Cathedral Of Rot je iznenađujuće prijatan death metal/ deaththrash projekat i Nizozemske u kome čovek po imenu Jeffrey Hesta koristi pesme napisane za „pravi“ death metal bend koji je radio ali se raspao jer članovi nisu mogli da se dogovore oko termina itd. Ono što je ostalo na albumu Rites Of Eternal Rot je zabavan, rifaški, krljački deaththrash sa dobrim gitarskim temama, dobrim vokalima, solidnim tempom. Jeste kućno ali je duševno a i plaća se koliko želite:

https://cathedralofrot.bandcamp.com/album/rites-of-eternal-rot

Imamo i novi album irskog benda  Crimson Butchery, a koji je vrlo ubedljiva kombinacija energičnog, brutalnijeg death metala i melodičnih, proggy solaža. Naslovljen Stalker, ovo je treći album koji je trio iz Kilkennyja izdao za tri godine, ali muzika zvuči sočno, tempo je napadački, aranžmani su nervozni, puni promena ritma i tempa i meni se sve to prilično dopada:

https://crimsonbutchery.bandcamp.com/album/stalker

Australijanci su nam nešto bili vredni ove nedelje pa imamo i debi album benda Hebephrenique a koji se zove Decathexis. Konfrontativno! A i muzika je takva, sa blendom black metal oštrine i death metal gruva, dosta agresivna a opet suptilna u kompozicijama, sa jednom zrelom formom oslobođenom mladalačkog poziranja a da je istovremeno „opasna“. I sama produkcija, mada dosta moderna i iskomprimovana nekako uspelo sedi uz muziku i ovaj album mi je bio vrlo prijatno iznenađenje.

https://hebephrenique.bandcamp.com/album/decathexis

Drowned Under Concrete su dva majstora iz Atlante koja slamming death metal sviraju u vrlo uličnom, radničkom i seljačkom modusu. Ovo njihov debi album, 1444 čini eminentno slušljivim jer ovde nema nekakvih prenaglašenih stilizacija, koketiranja sa modernim metalcore glamurom itd, već samo dobijamo nisku surovih blastbitova presecanih bolesnim, izlomljenim slemovima. Zvuk vrlo solidan, pesme kratke, ekonomične, efektne, sve pet:

https://drownedunderconcrete.bandcamp.com/album/1444

Praw iz Tulse u Oklahomi takođe imaju snažan ulični prizvuk u svojoj kombinaciji death metala i hardkora. EP Backed by Violence je, dakle, vrlo mošerska, vrlo gazeća ploča srednjetempaških, brutalnih komada koje će ljudi nositi u teretanu i režati dok dižu iz benča apsurdno preteška opterećenja. Ne bi valjalo da je sav death metal na svetu ovakav, ali nije loše kad jedan deo jeste:

Nova Cop iz Alabame sviraju čudnu kombinaciju black metala, death metala i noise rocka? Ili samo noisea. Enivej, album Nova Cop je agresivan, brz, energičan, pun pretećih death metal rifova, ali njegova finalna, jelte, forma, izlazi iz okvira death metala i nudi nešto originalno i zanimljivo. Kao debi izdanje, ovo je vrlo solidno i skreće pažnju na bend na najbolji način, pogotovo što se plaća koliko sami odredite:

https://novacop.bandcamp.com/album/nova-cop

Imamo i debi album američkog projekta Imperishable a koji je praktično supergrupa sastavljena od iskusnih muzičara koji su svirali ili sviraju u Nile, Hate Eternal, Olkoth, Malevolent Creation itd. Već to da je na bubnjevima ovde Derek Roddy bi bilo dovoljno da ja poslušam ovaj album a Revelation in Purity pritom taj neki očekivani brutal death metal sa visokim tehničkim kvalitetima nalik na Nile i Hate Eternal uspešno meša sa malo blek metal pompeznosti i melodičnosti i rezultat je jedna pitka, komunikativna ploča death metala koji zvuči žestoko, agresivno i sve što treba a nije puka reciklaža prethodnih radova svojih članova. Fino:

https://everlastingspew.bandcamp.com/album/revelation-in-purity

Za još odličnog blackened death metala tu je drugi album finskih Proscription. Bend je i svoj debi izdao za Dark Descent Records pre pet godina pa nova ploča, Desolate Divine nastavlja ovu uspešnu saradnju i potvrđuje da Dark Descent imaju izuzetno visoke kriterijume za to koje bendove potpisuju. Nije da Proscription sa ovim albumom rade bogznašta novo, ali ono što rade je MOĆNO, sa devet pesama udaračkog, bombastičnog, antihrišćanski nabrijanog metala koji svoju death čvrstinu i brutalnost kombinuje sa mračnom blek metal melodičnošću za jedan izuzetno prijatan umetnički proizvod:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/desolate-divine

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Ovaj vikend možete provesti i gubeći se u hermetičnim lavirintima uma Justina Broadricka. Maestro iz Godflesh, Napalm Death, Jesu itd. je objavio  SOLO GUITAR. 1997, kolekciju meditacija na gitari staru skoro tri decenije i ovo je izuzetno prijatna GOMILA kratkih vinjeta koje su negde između ambijentalne kontemplacije, savremene avangardne kompozicije i postpank prosviravanja. Mislim, Justin, pa on se valjda kupuje bez razmišljanja:

https://avalancherecordings.bandcamp.com/album/solo-guitar-1997-2

Za malo čistog power electronics užitka imamo indonežanski Suffer sa kratkim EP-jem Martyr. Ovo je istovremeno i razjarena i tužna muzika, posvećena prijatelju ubijenom od strane policije (nešto sa čime se mi ovde, jelte, sada već lako identifikujemo) a sa jedanaest minuta KLASIČNE harsh noise destrukcije verovatno nastale standardnim analognim putem vučenja golih kablova po metalnom podu ili štogod slično, ovo je i taman dovoljno kratko da i neinicirane zaintrigira i uvuče. Plaćate po želji:

https://mindblastingnetlabel.bandcamp.com/album/suffer-martyr

The Dissolution Of Eternity je split australijskih bendova Whitehorse i Uboa i ovo je fina, progresivna kombinacija vrlo teškog, mučnog sludge-doom metala sa nečim što se nalazi između avangardnog noisea, popa i eterine, ambijentalne muzike. Vrlo funkcionalan spoj ekstrema i muzika samo za ekstremne, plus, jelte, naslov koji je uzet od drugog paketa dodatnih misija za originalni Quake, pa to se MORA ispoštovati:

https://whitehorsedestroys.bandcamp.com/album/the-dissolution-of-eternity

https://uboa.bandcamp.com/album/the-dissolution-of-eternity

Giants & Monsters je drugi album Helloweena iz njihove najnovije faze nakon povratka u postavu Kaija Hansena i Michaela Kiskea, a koja je ozvaničena objavljivanjem eponimnog albuma 2021. godine, usred pandemije gde je ovo delovalo kao neverovatan gest u kome su se spojili nostalgija i optimizam. OK, dakle, četiri godine kasnije, Giants & Monsters treba da pokaže da ovaj koncept ima više od nostalgije i optimizma i ako ništa drugo, ovde se čuje ozbiljan napor da se napiše ploča sa PUNO muzike. Pesme su kompleksno aranžirane, sa mnogo promena atmosfera, promena ritma i tempa, prostora da se smenjuju pevači i gitaristi u solažama i bend pronalazi sasvim iskren izraz i u epskim, energičnim power metal nabijanjima koja su sada ukrašena zaista baroknim aranžiranjem, ali i u progresivnijim, hermetičnijim momentima. Naravno da Helloween nikada neće zvučati onako sveže i neposredno kako je bilo kada su osamdesetih eksplodirali na sceni, na praktičnom primeru pokazujući distinkciju između speed i power metala, ali kako bendovi znaju da sazrevaju, Kiske i dečaci zapravo sebi ispisuju jednu dostojanstvenu, lepu novu fazu rada:

Manje ambiciozno, bliže fabričkim power metal podešavanjima stoje Australijanci Darker Half čiji peti album, Book of Fate većinu vremena nudi samo melodičan, prijatan metal. I to je u stvari sasvim dovoljno ako volite ovakvu muziku. Kvalitet pesama je okej, produkcija je okej, bend ima svoj zvuk i svira ga bez mnogo inovacije, štaviše sa dosta ajde da kažem konzervativnim pristupom komponovanju, ujednačenim tempom itd. ali ko voli ovakav metal ovde će imati lep provod:

Tu su negde i Francuzi Rising Steel mada je njihova muzika još bliža „normalnom“ heavy metalu sa samo malo power metal pompe u zvuku. Ekipi iz Grenobla je Legion of the Grave četvrti album za trinaest godina rada i to je slično prethodnom bendu jedna ujednačena, dobro postavljena serija rifova, vokalnih aranžmana, energičnog ritma. Rising Steel imaju dovoljno uličnog šmeka u svojoj himničnosti da mogu da se prodaju i kao loši momci a da opet budu simpatični i normalnom svetu. Ovo izdaje Frontiers pa znate da je kvalitet tu:

Mada naravno da je „kućnom“ zvuku Frontiers bliskiji novi album švedskih Sweet Freedom. Naslovljen, dosta stereotipno, Blind Leading The Blind, on nudi vrlo klasičan teški rok negde u tački susreta onog što su radili rani Whitesnake i kasniji Rainbow, sa više AOR bendovima iz SAD. Ali, mislim, DOBRO JE. Nije da Sweet Freedom izmišljaju išta novo ili da su im pesme sad NEVEROVATNO maštovite, ali ovo je dobar, melodičan hard rok sa himničnim refrenima, živom svirkom, dobrim gruvom, fino posloženim klavijaturama u miksu. Meni je ovo ko zna koji po redu dokaz da su Šveđani vladajuća sila što se tiče rok muzike u ovom trenutku:

Kul je da Vicious Rumors i dalje postoje. Bend je osnovan još krajem sedamdesetih, sa zapaženom ulogom u evoluciji žanra kada su se stvari ubrzavale i od heavy metala se odvajale usijane komete thrash i power metala, i momci iz Santa Roze u Kaliforniji imaju solidne četiri i po decenije kasnije svoj četnaesti album, The Devil’s Asylum. I on je PRISTOJAN. Naravno, prilično old school, prilično nostagičan, nula inovativan, ali ovo su pesme uz koje se lako maše kosom, klima glavom i tapka nogom, i meni to prija.

https://viciousrumors.bandcamp.com/album/the-devils-asylum

ALBUM NEDELJE

Dva albuma nedelje ove nedelje. Takva je nedelja! A u svetu u kome „progresivni“ rok i metal često ne mogu biti razaznati od običnog metalkora i djenta, pravo je zadovoljstvo čuti novi album drezdenskog kvarteta Wucan. Axioms je ploča spremana tri godine ali njen blještavi vatromet različitih stilova, njene intrigantne metrike i ozbiljna dinamika pesama ne treba da prikriju koliko DUŠE ima ova muzika. Wucan su istovremeno i old school prog rok bend u kome muškarci cepaju električni džez i fank a pevačica svira i flautu i teremin ali i naprosto moderna rok grupa koja znalački poseže u riznicu muzičke tradicije, ume da uklopi i psihodelični rok i proto-disko u svoj izraz, naprosto radi posao onako kako treba da se radi. Ovo nije „metal“ ploča ali strastvenost sa kojom bend svira jeste bliska metalcima i mislim da niko neće biti razočaran inventivnošću i bogatstvom ovog albuma:

https://wucan.bandcamp.com/album/axioms

A za old school black thrash puritance imamo novi Deathhammer. Norveški duo krlja već dvadeset godina i zna se kakva im je muzika pa i peti album, Crimson Dawn ne donosi nikakva iznenađenja ali garantuje mnogo uzbuđenja. Ovo je stručno usavršen, oštar, napadački blackened thrash, sa zvukom koji nije skup ali je adekvatan i izvedbom koja zvuči kao da čopor zombija učite da sviraju gitare ali ste im podelili motorne testere. Daniel Kråkevik Salsten pola stihova peva u vrištećem falsetu, a Cato Stormoen (aka Sadomancer) prebija onaj bubanj kao da mu je ženi dobacivao na ulici a prebio bi ga još jače da mu neko sugeriše da se sve to lakše radi uz trigere i banku semplova. Drugim rečima, ovaj album je sofisticirano varvarstvo i ništa drugo ne bismo ni prihvatili. Razvaljuj!

https://deathhammer.bandcamp.com/album/crimson-dawn