Vučić ima javnu debatu i sučeljavanje vizija za budućnost Srbije na televiziji ali odazvali su se samo dva pokojna pevača Black Sabbath.

Moderator Milan Antonijević: Ja sam za Šešelja.

Vučić: Milane, pusti sad te uvodne formalnosti, ko su gospoda?

Milan: Šefe, to su… hologrami Ozija Ozborna i Ronija Džejmsa Dia, kažu da će debatovati sa vama koristeći stihove iz njihovih poznatih pesama.

Vučić: OK

Milan: OK

Vučić: Najvažnije je prvo da razjasnimo ko je da se radi i gradi a ko bi da ruši Srbiju koju ja volim najviše na svetu.

Dio: The Devil is never a maker. The less that you give, you’re a taker

Vučić: Hoće oni sve vreme da pričaju na Engleskom? Nisam platio pretplatu za Džet Čipiti.

Milan: Neka, ja ću da prevodim. Kažu da ste đavo.

Vučić: Ja slavu slavim, idem na Hilandar i ljubim ikone pred kamerama, ali nisam neki vernik. Ako ćemo da diskutujemo o teološkim temama, ja bih pozvao mog teg-tim partnera Porfirija da sad uđe u debatni ring.

Milan: Porfirije je poslao SMS pred početak emisije, kaže „Moj duh sada slobodno šeta. Videćeš ga na putu za jug.“

Vučić: WTF

Milan: Partibrejkersi šefe.

Vučić: Ne znam ti ja te nove grupe, volim Pola Enku, Dragana Stojnića, pokojnu Biseru Veletanlić

Milan: Ne, Bisera Veletanlić nije…

Vučić: Vidite dragi građani Srbije kako je vaš predsednik ponovo sam pred jurišnicima satanističkog belosvetskog novog svetskog poretka. Svi junaci nikom ponikoše a i Milan se svrstao uz blokadere.

Milan: Ja sam za Šešelja.

Ozi: No more war pigs have the power. Hand of God has struck the hour.

Vučić: Šta kaže sad? Jel’ preti? Jel’ poziva na nasilje?

Milan: Mislim da kaže da vam je moć poljuljana. Kaže i da je Bog odredio čas vašeg pada.

Vučić: Ha! To oni samo i umeju, da lažu i da prete. Ali ja građanima Srbije kažem da će država pokazati svoju snagu i da će narod opet biti bezbedan.

Milan: Vi ste to već pokazali, napravivši najbezbednije naselje u Evropi.

Vučić: Beograd na vodi?

Milan…

Vučić:…

Milan:… mislio sam na ono u Pionirskom parku…

Dio: No shadows, no faces. Just whispers in dark places.

Vučić: Šta kaže? Prevodi čoveče, za šta te plaćam?

Milan: N… ne plaćate me, ja sam ovde jer sam ucenjen intimnim video materijalom. A mislim da Dio iznosi svoje utiske o Beogradu na vodi.

Vučić: Pa šta kaže?

Milan: Da nije umeo da se snađe jer nema još uvek sve potrebne saobraćajne signalizacije.

Vučić: Poštovani građani Srbije, to je bilo SLEDEĆE na našoj agendi ali su blokaderi zaustavili razvoj Srbije i vratili nas u devetnaesti vek.

Ozi: Have you ever thought about your soul? Can it be saved?

Milan: Gospodin pita…

Vučić: Razumeo sam šta pita, Milane. Što niste doveli Porfirija? Gde je Dačić? Ko danas hapsi? Ili je danas crveno slovo pa se ne hapsi? U kojoj to zemlji ima? Kako ja sam da se borim sa ovim sotonama?

Milan: Živela… Srbija?

Vučić: Da pitam ja moje uvažene političke protivnike koji već deset meseci ruše Srbiju i seju teror među nedužnim narodom, koji je njihov politički program, neka to kažu građanima Srbije.

Dio: Love can be seen as the answer. But nobody bleeds for the dancer.

Vučić: Šta?

Milan: Mislim da misle na Milenu Popović.

Vučić: Pa kakav je to politički program? Kako će nas to izvesti iz krize koju su proizveli blokaderi uz milijarde dolara koji su u Srbiju stigli iz zapadnih centara moći?

Milan: To je verovatno neka metafora.

Vučić: Zapadni centri moći?

Milan: Ne, mislio sam…

Vučić: Mnogo ti misliš, čoveče, a nisi za to plaćen.

Milan: Ne, niste me uopšte platili, pa na tviteru za onu plavu kvačicu iz svog džepa dajem…

Vučić: Ae bre liče, pitaj ih šta misle da rade kad im propadne obojena revolucija, kad ih ponovo pobedim, i uništim u celom svetu.

Milan: Gospodo, predsednik pita imate li plan za dan posle, kad trećinu pohapsimo, trećinu popalimo a trećinu silujemo?

Ozi: Leave the earth to Satan and his slaves. Leave them to their future in the grave.

Vučić: Jel’ opet bogoradi? Opet priziva nečastivog? Pa jel’ ume on da sklopi jednu rečenicu da se ne poziva na religijske teme? Kako da debatujem sa čovekom čiji je ceo politički program satanizacija njegovih protivnika?

Milan: Tehnički, vi polemišete s hologramom, šefe, koji samo izbacuje stihove iz pesama od pre pedeset godina.

Vučić: Ti ćuti, ti si hologram.

Milan: Ne… šefe… pa to sam ja… vaš Milanče. Sećate se kad smo onomad debatovali vi, ja i Ivo Visković, na Prvoj, kod Marije, lepo bilo…

Vučić: Lepa žena… Nje se sećam. Tebe se ne sećam, jesi ti tad bio na strani blokadera?

Milan: Tad još nije bilo blokada. Živeli smo u neokaljanom zlatnom dobu.

Vučić: Pa što smo onda debatovali?

Milan: Er… zbog pandemije?

Vučić: Zbog PANDEMIJE, Milane?

Milan: …

Vučić:…

Milan: Zbog… izbora. Izbora organizovanih usred pandemije.

Vučić: I… jesu bili izbori, Milane?

Milan: Kako mislite?

Vučić: Pa jesu bili izbori ili nisu, usred pandemije?

Milan:… ne sećam se sad ni ja.

Vučić: Vidite poštovani građani Srbije, kako blokaderi odjednom ne mogu da se sete ni šta su lagali, ja vas zato pozivam…

Ozi: Has he lost his mind? Can he see, or is he blind?

Vučić: Šta kaže, šta pita, Milane? Šta ćutiš, čoveče.

Milan: Izvinite, zaglavio mi se prst u šlicu dok sam se češao ispod stola. Pita je li on izgubio pamet, da li vidi ili je slep.

Vučić: Slep?

Milan: Metaforički?

Vučić: Milane… mnogo si se ti opustio otkad smo ti platili plavu kvačicu na tviteru pa ti pomislio da je to pretplata na slobodu govora.

Milan: Ne, šefe, pa kažem vam, dinar mi niste…

Vučić: Ti ćuti, ti si kurva. A nek mi moj uvaženi politički protivnik kaže kome je ovo pitanje, retoričko ili ne, upućeno.

Ozi: People think I’m insane because. I am frowning all the time

Vučić: Na koga sad misli?

Milan: Ja… ja sam za Šešelja.

Dio: It’s over, it’s done. The end has begun. If you listen to fools the mob rules

Vučić ima javnu debatu i sučeljavanje vizija za budućnost Srbije na televiziji ali odazvao se samo Miloš Vučević.

Moderator Milan Antonijević: Ja sam za Šešelja. A večeras sa predsednikom Srbije debatuje ozbiljan politički rival, predsednik najveće partije u Evropi i bivši premijer, Miloš Vučević.

Vučević: Hvala vam, Milane, Srbija ne sme da stane.

Vučić: Prigovor!

Vučević: Na šta?

Vučić: To je moj slogan! Ja sam pošteno platio za njega.

Vučević: Partijskim novcem!

Vučić: Džukelo skinhedska TO JE BIO NOVAC GRAĐANA SRBIJE. Partija ga je samo nezakonito prisvojila.

Vučević: OK

Vučić: OK

Milan: Predsedniče, da li Srbija treba da strepi od moćnih političara kakav je gospodin Vučević, iskusnih, političkih veterana bez mnogo dlake na jeziku, koji su još i omiljeni u narodu.

Vučić: Gospodin Vučević nema dlaku ni na jednom delu glave.

Milan:…

Vučić: Ne samo na jeziku.

Milan:…

Vučić: Nema ni obrve, ni trepavice, sav je ko bilijarska kugla.

Milan:… dobro?

Vučić: Šta ste ono zapravo pitali?

Milan: Strepnja?

Vučić: A, da. Ne treba. Srbija ne treba da strepi. Od njega ni ja ne strepim a on je jednom protiv mene već podnosio krivičnu prijavu. I TO DOK SAM MU BIO ŠEF U STRANCI.

Milan: Hoćete da kažete da blokaderi nemaju lojalnost, nikakve skrupule?

Vučić: Nemaju ni čast ni poštovanje za nekog ko je sa svojih deset prstiju izgradio sve što vidite oko sebe. Milane, da li vi znate da je pre 2012. u ovom studiju bio pašnjak a umesto najmodernijih kamera kakve nemaju mnogo moćnije evropske zemlje ovde su se šetale ovce?

Milan: Sećam se predsedniče, blejanja i očajnog naroda kako grca pod Vučevićevom čizmom i moli da ga spasete. A kako je nelojalna blokaderska hulja uopšte uspela da vam otme stranku?

Vučić: Molim?

Milan: Pa… Gospodin Vučević je sad… mislim, on je vama… nadređeni?

Vučić: On?

Milan:…

Vučić: On MENI nadređeni?

Milan: Pa… mislim, formalno…

Vučić: Daj mi taj papir Milane, šta su ti to napisali? Jel’ moguće da blokadera ima i u ovom studiju koji sam sopstvenim rukama gradio 2012. godine dok sam istovremeno više puta poginuo na Kosovu da bi Ivica potpisao onaj Briselski sporazum kojim smo Kosovo vratili u okvire Srbije?

Milan: Izvinite.

Vučević: Hoćemo li mi da sučelimo vizije? Meni se čini da su nekadašnje ideološke razlike nevažne i da treba da svi radimo u korist jedine otadžbine koju imamo?

Vučić: Dobro, hajde. Hajde da čujemo šta blokaderski stručnjaci imaju da lepo kažu za zemlju koju deset meseci ruše i priželjkuju joj sve najgore.

Vučević: Naša vizija je jedna partija, jedan vođa, jedan kriminalni klan i jedna kasa u koju se slivaju pare od trgovine drogom.

Vučić: Čekaj, jel’ to sad pričaš kao da si blokader ili čitaš program sa glavnog odbora SNS?

Milan: Samo sekund predsedniče.

Vučić: Šta se dešava, Milanče?

Milan: Da vidim da nisu opet Groku dali da mu piše odgovore. Nekad hoće da baguje kad se Mask preko vikenda uradi pa resetuje filtere.

Vučić: Groktaćete vi meni svi kad vas dohvatim.

Milan: Evo probajte sad.

Vučić: Ajmo, ošišani. Da čujemo program za dan posle.

Vučević: Mi smo za mir. Da se radi. Da se gradi.

Vučić: Čekajte, šta je sad ovo? Ko mu je ovo pisao?

Vučević: Ko je ukrao da ide u zatvor, rasprodaja države da stane, strani interesi ne smeju da budu iznad dobrobiti srpskih građana.

Vučić: Jel’ to neko zamenio naša dva papira? Milane?

Milan: Ja sam za Šešelja.

Vučević: Da se raspišu fer izbori bez zloupotrebe državnih resursa, bez funkcionerske kampanje i trošenja narodnih para na potkupljivanje.

Vučić: Ovo je sabotaža. ZAUSTAVITE KAMERE.

Vučević: Nemoj da je neko spustio tenzije!

Vučić: Ćelavi, sad ću morati malo da ti jebem mater!

Milane: Predsedniče?

Vučić: Ti ćuti, ti si kurva. Vojo, DAJ PIŠTOLJ.

Vučić ima javnu debatu i sučeljavanje vizija za budućnost Srbije na televiziji ali odazvao se samo Miloš Pavlović.

Moderator Milan Antonijević: Dobro veče, poštovani gledao-

Vučić: Neka, Milane, odmori ti sad malo, ja ću ovo večeras da najavim.

Milan: Dobro, predsedniče.

Vučić: Poštovani građani Srbije. Kao što vidite, blokaderi su u rasulu. U očaju. Nemaju drugu taktiku nego da vašeg predsednika pokušaju da zastraše nasiljem.

Milan: Nikad im neće uspeti!

Vučić: Neka, Milane, stvarno.

Milan: Razumem predsedniče.

Vučić: Tako su večeras na mirnu debatu na kojoj treba da se razmene mišljenja, vodi konstruktivan dijalog o budućnosti naše i njihove Srbije – mada su se malo zajebali, malo je i moja – poslali nosioca crnog pojasa u kendu.

Milane: Predsedniče…

Vučić: Ne prekidaj me, Milane, oduzeće ti se plava kvačica na tviteru, kunem ti se.

Milan:…

Vučić: Crnog pojasa u kendou. Znači oni žele na našu pruženu ruku da odgovore bokenom pravo u glavu, drvenom motkom na moj pomirljivi ton, agresijom na moju mirotočivu, toplu, očinsku besedu. Poslali su Miloša Pavlovića, čoveka koji drvenim mačem može da ubije čoveka i ko zna koliko ih je već ub-

Milan: Predsedniče!

Vučić: MILANE JEBOTE UMEŠ LI TI DA PRATIŠ JEDNOSTAVNA UPUSTVA

Milan: Ali predsedniče, nije to TAJ Miloš Pavlović.

Vučić:…

Milan:…

Vučić: WTF. Milane, šta mi ti sad govoriš?

Milan: Predsedniče, u pitanju je zabuna, haha, kao u nekom vicu, evo, malo je i smešno.

Vučić: Biće ti još smešnije kad budeš morao svoje tvitove da skraćuješ na 280 karaktera kao neki entry level ćaci.

Milan: Ne, predsedniče, hoću da kažem , vi sve vreme mislite da danas debatujete sa dekanom Fakulteta dramskih umetnosti, Milošem Pavlovićem.

Vučić: Pa to mi je Suzi napisala u SMS-u, evo, piše Miloš Pavlović.

Milan: Ali predsedniče, vidite pored emođi.

Vučić: Kakav điđimiđi, šta pričaš Milane, ne razumem se ja u ta sokoćala, ja i dalje razglednice šaljem s mora, napišem ih rukom, liznem marku, zalepim, pa mi posle stoje u fioci jer nikada ne idem na more.

Milan: Zato ste tako bledi, predsedniče. Možete bar solarijum, dvaput nedeljno po deset minuta, da vidite kako ćete da dobijete zdraviju boju.

Vučić: Milane, FOKUSIRAJ SE MOLIM TE.

Milan: Izvinite, predsedniče. Emođi, ta… sličica na kraju poruke, iza prezimena, to je, vidite, to je kiseli krastavac.

Vučić:…

Milan:…

Vučić:…

Milan:… turšija. Kapirate?

Vučić: Milane, nije još vreme za užinu.

Milan: Ne, ne, Miloš Pavlović Turšija.

Vučić: Ne razumem te, Milane, budi jasniji. Dekan blokader će da me bije turšijom? Uzeće teglu krastavaca da mi razbije o glavu?

Milan: Ama ne, šefe, ovo je DRUGI Miloš Pavlović, znate ga, student koji želi da uči?

Vučić: Student? Pustili ste studenta u zgradu? ŠTA AKO EKSPLODIRA MILANE? JEL’ PREGLEDAN NA SKENERU?

Milan: Ne, ne, ovaj je naš , predsedniče, pa znate ga, mali Miloš, bili ste mu u gostima onomad.

Vučić: Gde?

Milan: U parku.

Vučić: U parku?

Milan: U… Pionirskom… parku…

Vučić: Milane, jel’ ti to sad doživljavaš moždani udar u živom programu? Jel’ to sad neka epidemija na našoj strani? Svi da se šlogiraju ja da ostanem sam pred eksplozivnim blokaderima i kendo-mačevaocima? Jel’ to Srbija koju smo sanjali?

Milan: Ne, predsedniče, on je… on je ćaci prajm.

Vučić: Jel’ zna neko koji je broj hitne pomoći, imamo ovde čoveka, pozlilo mu. Bata Gašić ako gleda da pošalje jedna ambulantna kola, nek izbace samo štangle i bejzbol palice, treba da se preveze  čovek u urgentni centar.

Milan: Predsedniče, PA MALI MILOŠ PROSEK DESET NA MEDICINSKOM FAKULTETU.

Vučić: Aaaaaaa, TAJ Miloš Pavlović?

Milan: Taj, predsedniče.

Vučić: Imaš, bre, Milane sreće, jebote, srećan si koliko si težak a da ti kaže predsednik, JESI težak čovek.

Milan: Jesam šefe.

Vučić: Miloše, molim te, pregledaj Milanu glavu, nešto mu nije dobro. Otvaraj na licu mesta ako treba, da spasemo šta se može, da ne lečimo i njega pored Darka.

Milan: Ne, predsedniče.

Vučić: Ne brini, Milane, u stručnim si rukama.

Milan: Predsedniče… NE, Miloše, NE DIRAJ ME… ostavite me, JA SAM ZA ŠEŠELJAAAAAA