Pošto trenutno oslobađamo zemlju od okupacije, evo malo borbene muzike.

Deo 1: BLACK METAL

Auro su nemački bend čiji članovi sviraju u jedno dvadeset drugih bendova. Dakle, iskusna ekipa a drugi album, Im Schatten der Bastion, prvi posle pandemijske pošasti je ugodno lišen filozofije i ugodno strejt. Nije ovo pritom neka rekonstrukcija postojećeg, tuđeg blek metal zvuka, nego onako, jedna iskrena emanacija agresije, kroz energične pesme, krš zvuk i simpatična skretanja u atmosferu. Originalno i tr00:

https://folterrecords.bandcamp.com/album/im-schatten-der-bastion

Meni je dosta simpatičan i argentinski Noctefall, verovatno jednočlani projekat čiji novi EP, Nightcrawler nudi solidno produciranih, energičnih pet komada u glavu. Ovo je moderan blek metal, ali sa izrazitije nestašnom, agresivnom oštricom od proseka, finim vokalima, i lepim rifovima. Pesme su kratke, ekonomične, zvuk pristojan i lepo se to zguta:

https://noctefall.bandcamp.com/album/nightcrawler-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Kanađani Heliophage imaju novi EP sa dve pesme, Klaatu Verata Nikto / Pestilence on Horseback i to je prijatan, garažni okultni stoner rok. Gruv i ugodno mračna atmosfera su ovde u prvom planu sa sirovom, hrskavom teksturom, hipnotičkim ponavljanjem iommievskih rifova i obrednim vokalima. Simpatično je, veoma, a cena je koliko date:

https://heliophage.bandcamp.com/album/klaatu-verata-nikto-pestilence-on-horseback

Arcane Focus su iz Pensilvanije, imaju drugi album, nazvan samo Volume Two i to je kolekcija lepih, hipnotičkih stoner rok komada. Bend sebi svakako pripisuje meditativnu dimenziju ali svoju muziku opisuje kao „Riff and Rhythm“ i mada ovde ima malo psihodelične slojevitosti u gitarama, najveći deo albuma se efekti postižu repeticijom faziranih rifova. Ali to je sasvim u redu i Arcane Focus nemaju problem da vam drže pažnju i uljuljkaju vas u toplo, ugodno alfa stanje. Dobri vokali, lep zvuk, sve kako treba:

https://arcanefocus.bandcamp.com/album/volume-two

Od argentinskog stoner roka zahtevam samo jedno, da me ZARAZI svojom fuzz štrokom i opčini svojom blues prljavštinom. No, Sendero iz Rozarija nisu baš stoner rok bend. Njihova muzika, a na debi albumu, Sendero Vol. I, je više nekakav instrumentalni dooomgaze, meditativan, hipnotičan, malo setan, onako, prijatan. Bend je klasična pauer-trojka i ima dobar, pun zvuk i kvalitetnu ideju pa ako vam ne smeta ideja da slušate instrumentalni, poludžemaški post-rock/ doomgaze, samo izvolite:

https://senderofree.bandcamp.com/album/sendero-vol-i

Van Mobius iz Regensburga su duo koji spaja uticaje ’90s grandža sa melanholičnijim, „mračnim“ rokom za prilično simpatičnu, gruversku i pevljivu muziku. EP  My Irish Girlfriend je nastao nakon izlaska njihovog albuma ovog proleća i ima četiri pesme koje deluju neobavezno ali ulaze pod kožu svojim melodijama, umiljavaju se svojim hrapavim teksturama i teraju u cupkanje. A sve se to plaća koliko hoćete:

https://vanmobius.bandcamp.com/album/my-irish-girlfriend

Stoner rokerski duo iz Nju Džersija i Njujorka, Patriarchs In Black je vrlo vredan pa četvrtu godinu za redom izbacuje novi album. Home je manje-više more of the same, ali ova dva ekstremno iskusna muzičara (koji u svoje projekte ubrajaju Danzig, Vessel of Light, Quiet Riot itd.) postavila su letvicu kvaliteta vrlo visoko. Utoliko, ovo je prijatan, pitak bluzerski teški rok sa malo southern groove šmeka i heavy zvukom koji zadovoljava sva čula.

Cathedral Stivhet su dopadljiv finski duo koji je pre petnaest godina svirao blek metal, ali sada, na trećem albumu, Last Chance Cathedral, vozi doom metal sa ostacima black metal harmonija i jednim prijatnim heavy metal uplivom u zvuk. Ovo je jeftino snimljeno, ali su pesme sklopljene kvalitetno i propisno žalobnički intonirane. Monotonija je sastavni deo ove muzike, pa i muljav zvuk ima svoju funkciju ovde. Ko voli, ima čemu da se poraduje, pogotovo uz cenu koju sam određuje:

https://cathedralstivhet.bandcamp.com/album/last-chance-cathedral

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Reabilitator su ukrajinski čuvari vatre kad je u pitanju old school thrash metal. Iako relativno mladi, ovi ljudi već nekih petnaest godina neumorno cepaju prljavi, sirovi thrash iz decenije u kojoj još nisu bili ni rođeni. Fucking Thrasher im je četvrti album i ovde nećete dobiti ništa sem teške klasike, dakle, thrash metal i crossover thrash spojene u skladnoj harmoniji, sa pesmama koje uredno ređaju brže delove za šutiranje i između njih ubacuju sporije mošerke vratolomije. Sve je vrlo standardno i ruku na srce Reabilitator nemaju ni neke pamtljive rifove, niti nekakav skup zvuk, ali zvuče autentično, napaljeno (i autentično napaljeno) a vrištavi vokal i poneka kratka ali efektna solaža su perfektan začin:

https://reabilitator.bandcamp.com/album/fucking-thrasher

Ubersimpatični norveški black-speed metal duo, Phantom Fire snimio je svoj treći album, isto Phantom Fire i ovde imamo još deset pesama koje zapravo ne jure brzinske rekorde već nude sirovost i prijemčivost old school metala, oslanjajući se na neke velike prethodnike i inspiratore. Konkretno pričamo o Iron Maiden i Motorhead, još konkretnije njihovim albumima Killers i Ace of Spades. Što je, ako mene pitate, baš dobar izbor. No, Phantom Fire ne imitiraju muziku sa ovih albuma koliko taj osećaj sirove, nesputane svežine koji je krasio ova remek dela i nadaju se da ćete u njihovoj muzici i vi čuti nešto slično. Pa izvolite:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/phantom-fire

Grudgebot iz Los Anđelesa sviraju simpatičan, narodski thrash metal. Živi album  Live at Transplants Brewing 2024 im ima karakter i fino meša melodičnije, mejdnovske pasaže sa uobičajenim thrash programom. Zvuk je dosta sirov, ali je svirka odlična, cena je koliko date a sve se završava obradom Slayerove Black Magic, dakle, prelepo:

https://grudgebot.bandcamp.com/album/live-at-transplants-brewing-2024

Terrorbound su novosadski black thrash bend kojem je Unleash The Terror treći EP u isto toliko meseci. No, ovo je simpatično, sirovo, prosto, onako, andergraund radnički i seljački sa jeftinim zvukom i ljutim rifovima i meni se dopada. Cena je koliko date pa mu ga DAJTE:

https://terrorbound.bandcamp.com/album/unleash-the-terror-ep

Untamed Rage su dva Nemca u Kreator i Cradle of Filth majicama koja vole u svoj crossover thrash da ubace dosta Slayer rifova. Dobro, to zvuči sasvim korektno na debi minialbumu  Dismantled Illusions koji nije sad nešto konceptualno inovativan ali je tehnički vrlo uredan i lepo se presluša:

https://untamedrage.bandcamp.com/album/dismantled-illusions

To live and die in LA je prvi album losanđeleskih Violent by Nature, ali ovaj bend već više od pola decenije izdaje kraća izdanja pa im dugosvirajući debi zvuči sigurno, formalno zaokruženo, kvalitetno. Ovo je thrash metal sa malo hardkora, što znači da dobijate i brzinu i rafalne solaže, ali i pankerski i hardoraški gruv a po istoj ceni. Soldna produkcija, dosta karaktera, sve kako treba:

https://guttedrecords.bandcamp.com/album/to-live-and-die-in-la

Cruel Bomb su iz Pensilvanije a debi album im se zove isto Cruel Bomb. Iako bend malo vuče na šalu u svom nastupu, muzika je pristojan thrash metal, energičan, brz, divalj ali disciplinovan u potrebnoj meri. Ne raspadaju se Cruel Bomb od originalnosti i inovativnosti, ali LEPO ČUKAJU:

https://cruelbomb570.bandcamp.com/album/cruel-bomb

Losing Game su arkanzaški metalizirani hardcore bend sa dosta prijatnog uličnog šmeka i old school pristupom ovoj muzici. Na momente je njihov EP, Bloodstains, kao da slušamo nešto iz kasnih osamdesetih, sa svojim debelim, teškim ali ipak nekako duševnim zvukom i pesmama koje su očigledno pravljene da izazivaju haos u mošpitu. Cena je koliko date i nećete se prevariti:

https://losinggame479.bandcamp.com/album/bloodstains-ep

Iz Kopenhagena nam dolaze Social Decline i njihov album  Destroyer of Worlds, blend metaliziranog hardkora i thrash metala. Ne nužno BAŠ moja šolja čaja jer je ovo mahom u mošerskom srednjem tempu sa dosta siledžijske estetike u muzici, ali trešerski rifovi su dopadljivi, bend ima šmek i nudi svoj album po ceni koju čovek sam odredi. To je kul:

https://social-decline.bandcamp.com/album/destroyer-of-worlds

Barricade su youth crew straight edge hardcore bend sa prvim snimkom u formi nečeg što se zove Demo 2025. I, da, zvuče BAŠ kako mislite da zvuče, mladalački, energično, naivno, sa sirovom produkcijom, pankerskim rifovima, mošpit, gruvim i kratkim pesmama. A pevaču glas kao da još nije mutirao. Meni je to prelepo a cena od koliko date je vrlo fer:

https://fortressrecords.bandcamp.com/album/demo-2025

Iz Portlanda u Oregonu stiže novi album za ekipu Hellshock, skupinu zaposlenih muzičara koji sviraju u mnogo drugih bendova ali koja svoju zanimljivu kombinaciju crust punka, black i death metala, pa i postpunka vozi još od 2000. godine. XXV, kako se novi album zove zvuči zrelo, jednostavno, ubedljivo, sa pesmama koje su melanholične a da se ne dave u nekakvoj sentimentalnosti, sirove su a da nisu zapravo agresivne i generalno imaju jedan ubedljiv nastup:

https://blackwaterrecords.bandcamp.com/album/hellshock-xxv-2

https://hellshock1.bandcamp.com/album/xxv

Dawn Of The Dads je bend, citiram, četiri ćaleta iz Krajstčrča na Novom Zelandu koje baš i ne boli mnogo kurac. Na debi albumu ova šaljiva ekipa svira humoristički deathgrind – što se vidi već i iz naziva albuma, Greatest Hits Vol III – a pesme su, onako, jednostavne, sa duhovitim tekstovima. Letnje vreme, lakši sadržaji, jelte, a ko se bar ne nasmeši na I Accidentally Yanked The Microphone Out Of Barney Greenway’s Hand Once ili I Ripped One At My Kids’ Recital, taj je baš emotivno zakržljao:

https://dawnofthedads.bandcamp.com/album/greatest-hits-vol-iii

Texas Grindcore Obliteration je kompilacija grindcore bendova za koje niste nikada čuli a u izdanju Doom Records, teksaškog indi izdavača za kojeg takođe nikad niste čuli. Opskurnost u ovom slučaju krije mnogo uzbuđenja i zabave sa 27 pesama kvalitetnog andergraund prebijanja, vriske i blastbitova. Prelepo je, a plaća se koliko hoćete pa ne časite ni časa:

https://doomrecordstx.bandcamp.com/album/texas-grindcore-obliteration

Berlinski pure deceit su svoj album  Delusions of Grandeur mogli da nazovu i  Delusions of Grindcore, mada ovo nisu deluzije, ovo je grindcore i to DOBAR grindcore. Od sedam pesama, četiri su ispod jednog minuta, tempo je brz, svirka laka, navežbana, vokali su dobri a zvuk je pun i jak. Uz cenu od koliko date, čoveku ne treba ništa više da bude PRESREĆAN:

https://puredeceit.bandcamp.com/album/delusions-of-grandeur

Poljski deaththrasheri Wieczny Mróz još nemaju album, ali su upravo izdali korektan živi EP, Live in Łódź 27.07.2025 da malo svetu pokažu svoje veštine. Ovo je sirov, prijatan živi snimak u kome bend pred publiku iznosi svoje nabolje rifove i mada ne inovira u nekom velikom smislu, tehnika koja se čuje je kvalitetna i ovo je propisan hednbengerski materijal. Plaća se po želji:

https://wiecznymroz.bandcamp.com/album/live-in-d-27072025

Dead Filth iz Ohaja sviraju brutalni death metal ali sa kratkim pesmama koje forsiraju brzinu i grindcore eksplozivnost. Sasvim solidna kombinacija, pogotovo što bend ima dovoljno tehničkih kvaliteta da je izgura. Produkcija albuma  Disgusting Exhibition Of Human Cruelty je sva napucana i mada na momente daje i pomalo komične efekte sa silnim kompresijama, opšti utisak je dosta povoljan, sa naglašenom agresijom, brutalnošću i solidnim rifovima iz kojih tek treba da izrastu dobre pesme ali za nekakav početak karijere ovo je pristojno:

https://deadfilth.bandcamp.com/album/disgusting-exhibition-of-human-cruelty

A onda Archmage iz Portlanda u Oregonu cepaju „Heavily armoured mid-tempo death metal“ i njihov EP sa dve pesme, Supercharged Rage Knights vrlo lepo curi. Ovo su dva komada zaista lepog gruva, dobrog zvuka, prijemčivih rifova. Ako ste ljubitelj švedskog death metala ili britanske ratne mašine Bolt Thrower, Archmage nude tu vrstu provoda. A cena je koliko date!

https://andskulls.bandcamp.com/album/supercharged-rage-knights

Iako detroitski Trespass sebe nazivaju militantnim blek metal bendom i baštine blek metal imaginarijum, njihova muzika je više blend grindcorea i death metala. I sirova je, agresivna, brutalna bez mnogo suptilnosti. Novi EP, Festival of Heretic Torture prži direktno nogom u jaja sa četiri pesme blastbit bombardovanja i korozivnih, jedva razaznatljivih rifova, zvukom koji je jeftin ali apsolutno radi posao i negativnim etitjudom da vam usere bar pet vikenda unapred. Dakle, PRELEPO:

https://trespassblackmetal.bandcamp.com/album/festival-of-heretic-torture

Kad vidi ime Barad-Dûr, čovek bi očekivao blek metal bend – i nekoliko ih takvih i postoji – ali ovi o kojima danas pričamo su death metalci iz, well, negde iz SAD. EP Baptized in Bile, debi za ovu ekipu je vrlo solidna kombinacija mučnog, old school death metal gaženja blastbitovima i mrvećim gruvom, sa melodičnim, prijatnim solažama i malo atmosferičnih blek metal foršpila. Deluje šašavo ali zapravo je prijatno za slušanje, zvuk je topao, svirka kvalitetna, pesme imaju lepu dinamiku a plaćate koliko želite. Ja zadovoljan:

https://baraddurdeathmetal.bandcamp.com/album/baptized-in-bile

Fire Upon Your Lands je petnaesti album za Unleashed, bend koji uz Entombed otelovljuje ogroman deo istorije švedskog death metala. Oba benda su nastala kada je došlo do nepomirljivih, jelte kreativnih (i ljudskih) razlika u bendu Nihlist pa su se pocepali na dve frakcije. Entombed su kroz više od tri i po decenije dosta šarali kroz stilove, a Unleashed su ostalo vrlo verni klasičnom swedeath zvuku. Oba benda imaju impresivno stabilne postave (najnoviji član Unleashed je u bend došao 1995. godine) i ovo sve sugeriše da sa Fire Upon Your Lands znate tačno šta dobijate, bez velikih eksperimenata i izletanja iz forme. Što nije netačno, ali Johnny Hedlund i ekipa i u poznatom formatu zvuče dovoljno sveže i inventivno da pesme nisu samo kopipejstovani greatest hits švedskog death metala, a da pritom imaju odličan odnos vatre i pitkosti. Ovo je, dakle, death metal koji mogu da slušaju i civili? Skoro da je tako, a da pritom on ne zvuči trivijalno već samo očišćen od žanrovskih ukrasa i obaveznih sastava. Plus, album je kratak, brz, i ovo je jako ugodan paket za nas matore, ali nadam se i za mlade:

https://unleashed.bandcamp.com/album/fire-upon-your-lands

Danci Baest sa svojim četvrtim albumom, Colossal, pak prave skretanje ka, jelte, pitkosti i zvuku koji bi trebalo da je bliži mladima, a koje se meni, to skretanje, ne dopada. Colossal ima propisnu death metal osnovu ali Baestov novi album u sebi ima i groove metal pa čak i death’n’roll elemente koji mi zvuče maniristički, iskalkulisano i nemaju potrebnu, jelte, serioznost. Ali ja sam BESKRAJNO blazirana osoba pa urgiram da ovo sami čujete jer će vam se možda dopasti:

https://baestband.bandcamp.com/album/colossal-24-bit-hd-audio

Skandinavski death metal je dobro rodio ove nedelje pa imamo i novi EP švedskih Grand Cadaver .Ovo je vrlo klasičan spoj štokholmskog i geteborškog zvuka, sa četiri pesme koje prže solidnim tempom i melju sve pred sobom. Debeo, težak zvuk, melodični rifovi, zombi-vokali, sve što treba je tu:

https://grandcadaver.bandcamp.com/album/the-rot-beneath

A, mislim, evo nam i novog EP-ja isto švedskog Rotpit, jednog od više desetina aktivnih projekata Johnnyja Petterssona. Za ovu priliku samo singlica sa dve pesme, Sore Parade gde je na A strani nova Rotpit pesma, jedan vrlo lep, teatralan death metal komad sporijeg tempa i majestičnih rifova koji će vas sažvakati i ispljunuti i BIĆE VAM LEPO. Nekako Johnny, kad hoće, pravi najbolji death metal na svetu kao da to nije ništa posebno. B strana ima obradu pesme Suicide Fuck američkog pank/ metal benda Abscess. Abscess su bili neka vrsta sajd projekta death metal ekipe Autopsy i, pod imenom EatMyFuk su svirali i sa GG Allinom. Ovo, dakle, znači da je Suicide Fuck veličanstven komad nihilističkog pank roka i Rotpit ga izvode sa svim nisko naštimovanim poštovanjem koje postoji. Odlično je a ima i vinil:

https://rotpitofficial.bandcamp.com/album/sore-parade-ep-2025

https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/sore-parade

Onda su dosta dobri i Anthrodynia iz Alberte koji valjaju težak, mučan, groteskan death-doom metal. Debi album Unspeakable Horrors Emanating from Within imenom pravi dosta jaku reklamu ovom materijalu – iako omot izgleda kao da je iskomponovan od dve odbačeneškoljke pokvarenih veš-mašina – a njegovih pet pesama idu sporo, korozivno jedući vaše tkivo i ostatke svesti. Glasan, težak zvuk i dobri, psihodelični rifovi, nećete se vratiti:

https://anthrodynia.bandcamp.com/album/unspeakable-horrors-emanating-from-within

Kallias su izgleda pravi bend iako im sve slike izgledaju kao da ih je pravio AI. Ovaj kvartet raspičen diljem SAD na svom drugom albumu, Digital Plague, svira progresivni death metal koji nije nužno po mom ukusu – produkcija je EKSTREMNO plastična, sa nedinamičnim, strašno komprimovanim zvukom, a ima i dosta melodičnih momenata koji nisu moja šolja čaja – ali je to svakako prilično dobro napisano i majstorski odsvirano. Vredi da se čuje, ne najmanje zbog odličnog pevanja gitaristkinje Nicole Papastavrou:

https://kalliasofficial.bandcamp.com/album/digital-plague

Pa onda imamo SANDVVITCH iz Los Anđelesa, trojac ljudi za koje nemam pojma ko su i kakve su im muzičke istorije (mada kažu da su bili death metal bend u srednjoj školi i u međuvremenu naučili da sviraju), ali im debi album, isto SANDVVITCH nudi prilično impresivan tech death metal. Dakle, ovo je sve u napisano sa stalnim promenama ritma i registra, puno tehnički impresivne svirke, ali je i DOBRO, dakle, pesme nisu samo egzibicije već imaju, pored svih svojih ukrasa, dobre i kvalitetne narative i ovde čak ni tvrd, nedinamičan zvuk nije problem. A cena je koliko date i to je vrlo kul:

https://sandvvitch.bandcamp.com/album/sandvvitch

Imamo i treći album španskih Tromort i to je prijatan, energičan death metal koji vozi brzo, nudi kvalitetne rifove, zanimljive, melodičnije harmonije, dobru tehniku i pristojan zvuk. No volverá a brillar je tek treća dugosvirajuća ploča za madridski bend u petnaest godina rada, izašla osam godina nakon druge, ali se zato u muzici čuje zrelost ideja, prosviranost pesama, fino podešavanje aranžmana da kompozicije ostave utisak i budu memorabilne. Tromort ne lome žanrovske kalupe ali unutar njih nude originalan, kreativan death metal koji izbegava kopipejstovana rešenja i to je vrlo lepo:

https://tromort.bandcamp.com/album/no-volver-a-brillar

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Fuck Money su teksaški noise-punk kombo kome se oba albuma zovu Fuck Money. Kul. Bend sebe opisuje „ne samo kao bend, već i konfrontaciju“ i svašta još kaže o sebi ali muzički uspeva da mi zadrži pažnju dosta inventivnim idejama koje dvoipominutni pank-rok format drže svežim tokom velikog dela albuma. Da zvuk nije ovoliko ispresovan bilo bi i bolje ali i ovako je prilično dobro:

https://fuck-money.bandcamp.com/album/self-titled-2

Dosta su dobri i Good Teal iz Nju Džersija sa albumom Good Teal, a koji je opet kombinacija panka, hardkora, posthardkora, malo nojza. U svakom slučaju, bend je bučan, mlad, agresivan a duševan, pesme su originalne i dovitljive i mada je i ovde zvuk jako ispresovan, lepo se to sluša:

https://goodteal.bandcamp.com/album/good-teal

Onda dođu Street Sects, opet iz Teksasa i njihov, hm, industrial-noise-punk? Album Dry Drunk je oštar, agresivan, malo i psihotičan a opet zabavan i uspeva da zazvuči kao da slušate Big Black koji imaju posebno dobar dan. Dakle, raspoloženi su i mada to ne umanjuje njihov nihilizam, oni ga isporučuju sa osmehom. Odlično je:

https://streetsects.bandcamp.com/album/dry-drunk

But, wait, there’s more: imate i Street Sex sa albumom Full Color Eclipse. Ovo je, da ne bude zabune ista ekipa ali pod ovim imenom muzika je više elektropop u postpank šinjelu. I mada ja to načelno ne volim, kvalitetno je i ova dva albuma čine idealan par:

https://streetsects.bandcamp.com/album/full-color-eclipse

Za full old school industrial program tu je King Yosef, američki projekat čiji novi album, Spire Of Fear zvuči kao industrial metal iz devedesetih natrpan u mašinu za presovanje metala i prepušten sudbini. Nema ovde nečeg bogznakako NOVOG, ali Spire Of Fear ispucava jedanaest kompaktnih pesama koje su negde između heroinskog nihilizma Ministry i metalne psihoze Skin Chamber. Brutalno:

https://kingyosef.bandcamp.com/album/spire-of-fear

The Kidnap Soundtrack iz Hjustona su u principu metalcore bend ali ima tu i malo disonantne mathcore dezorijentacije, pa je meni EP  Tapeworm Justice bio prilično okej. Ovo je strašnp agresivna muzika ali se čuje da ta agresija dolazi iz očajanja i to je onda vrlo lepo:

https://thekidnapsoundtrack.bandcamp.com/album/tapeworm-justice

Ako ste bili na nedavnom koncertu Yngwieja Malmsteena u Beogradu i sada vam očajnički nedostaje još shred muzike u životu, nemajte brige, stigao je novi Aeon Bridge. Ovo je solo projekat čoveka po imenu Jackie Regz iz Klivlenda koji je od 2017. godine do danas uradio, evo četrnaest albuma. No, kvalitet na novom albumu, Beyond Flesh je prilično impresivan jer je on pripreman skoro godinu dana. Regz radi u standardnom shred modusu, pišući brze speed/ power metal instrumentale gde je u prvom planu egzibicionistička neoklasičarska gitarska pirotehnika. Ako to volite, Aeon Bridge će vam biti izvor mnogo radosti. Ja volim i nemam druge do da preporučim album prepun D&D imaginarijuma i gitarskih vratolomija:

https://aeonbridge.bandcamp.com/album/beyond-flesh

Mt. Metal iz Salema u Masačusetsu su heavy metal bend koji pravi pesme o metalu. Debi album, upravo izašao, zove se  The Metal Gods Demand Sacrifice a pesme su tipa Thank the Gods (Heavy Metal Came to Town) ili Metalbender ili I’ll Never Forget (Heavy Metal). Kapirate već. Enivej, muzika je, pa, simpatični heavy metal sa epskim rifovima i pevačem koji voli visoke registre. Sasvim je to prijemčivo, ugodno, pitko, sa pesmama koje su zapravo kompleksnije u aranžmanima nego što je neophodno i Mt. Metal prave izrazit napor da imaju i radio-friendly melodije ali i progresivne, zaista epske kompozicije tako da, uz solidnu produkciju ovo zavređuje malo vaše ljubavi:

https://mtmetal.bandcamp.com/album/the-metal-gods-demand-sacrifice

Japanski heavy metal šampioni Risingfall imaju novi EP, strateški izdat pred nemačku turneju. Dungeon’s Call ima tri pesme, nešto sirovije producirane nego što je bio njihov veličanstveni debi album pre tri godine, ali muzika je srčani, melodični, narodski NWOBHM za mlado i staro, da se raduje, podižu ruke u zrak i peva uglas. Preslatko je:

https://risingfall.bandcamp.com/album/dungeons-call

Brazilci Wild Witch ne mogu da se pohvale sjajnom produkcijom na albumu Reaper’s Blade, a koji im je drugi, nakon debija iz 2017. godine. Gitare su tanke, bubnjevi „plastični“ i nedinamični a pevač zvuči nesigurno. No, muzika je SOLIDAN heavy metal u NWOBHM stilu, ritam je energičan, solaže su komponovane i lepe, pa ovo uz malo spuštanja kriterijuma ima svog šmeka. Treba bolje, MORA bolje, ali ima dušu. I, mislim, omot je odličan:

Bavarski heavy metalci, Reaper’s Revenge zato zvuče kako treba na novom EP-ju, Fire Force Devil. Nije ovo neki prvoklasno inovativni hevi metal, ali Reaper’s Revenge imaju zanat, sviraju energično i srčano, pevač voli da se krevelji ali pogađa svaku notu i ima karakter, tako da je ovo fin provod. Pesama je tri, produkcija je solidna i svaki put kad pomislite da će bend da se zarobi u nekom klišeu, momci izvuku neku novu foru. Fino:

https://reapers-revenge.bandcamp.com/album/fireforce-devil

ALBUM NEDELJE

Poslastica za kraj je Coronation of the Grotesque, drugi album američkog all-girl death metala Castrator. Ne samo jer je ovo provokativan death-metal-feminizam koji urla protiv nasilja i represije nad ženama i preti simboličkom (i, uh, drugom) kastracijom, već i jer je uvek prelepo videti kako sestre DELJU taj death metal bez filozofije i bez smaranja. Naprosto, Coronation of the Grotesque je krtina, sa deset pesama u kojima se sipaju zli rifovi, ritam sekcija mrvi a vokali su ZLO NEOPEVANO i sve to producirano odlično. Volim pritom i taj ipak old school zvuk u kome instrumenti imaju toplinu a miks nije pretrpan i Castrator od mene dobijaju sve palčeve na gore iz sve snage. Kastrirajte se dok ne bude kasno:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/coronation-of-the-grotesque

https://castrator.bandcamp.com/album/coronation-of-the-grotesque