U nedelji u kojoj je Crkveni sud Srpske pravoslavne crkve sudio dvojici teologa za to što su u javnosti kritikovali svoju, jelte, firmu za prebliske veze sa režimom i silazak sa pravog puta  – a setimo se da nisu to isto radili kada su imali sveštenike optužene za zlostavljanje dece – red je da se dezinfikujemo slušanjem metala. Pa, evo, molimlepo, satanizam i renesansa:

Deo 1: BLACK METAL

Book of the Accuser je debi album za solo projekat Anarch sa Rod Ajlenda. Ovo je tipični momak-koji-čita-mnogo-knjiga blek metal, sa, dakle, filozofskim temama koje se obrađuju kroz vrlo ukusno spravljene metal pesme umesto kroz trosatne JuTjub klipove. No, mislim, pesme JESU ukusno spravljene, sa solidnom kompozicijom, odličnim zvukom, dobrim razumevanjem da su dinamika i raznovrsnost bitne, a opet sa preovlađujućim šmekom agresije. Justin Grey koji je ovo napravio već ima par drugih projekata, od kojih su neki pravi bendovi u kojima svira razne instrumente, tako da se ovde čuju sigurnost i znanje. Fino je.

https://thetrueanarch.bandcamp.com/album/book-of-the-accuser

Poljski duo Bestia šalje sve prave signale već imenom svog drugog albuma – Behold the Reign of the Black Sun – imidžom, nazivima pesama (album otvara ljupki diptih Ultimate Sacrifice i Total Genocide), generalnom opskurnošću i satanskom posvećenošću koje emaniraju iz njih. No, pesme su na ovom albumu podugačke i ovo nije bestijalni war metal kako sam očekivao već epskiji, majestičniji satanski blek metal koji slavi nečastivog i brisanje cele ljudske rase kroz zid melodičnih gitara i molske harmonije. Da se razumemo, SASVIM je to u redu i album je, uprkos prečistoj produkciji (za moj ukus) vrlo prijatan a to da ortaci dolaze iz mesta koje se zove Kamion je tek posebno šarmantno:

https://bestiaofficial.bandcamp.com/album/behold-the-reign-of-the-black-sun

Ismere su iz Kanade i sviraju prilično melodičan blek metal, ali demo Tombs Of Resolve me je sa svoje četiri pesme osvojio na ime sirovijeg zvuka, jedne vrlo organske svirke. Ovo je blek metal kakav ja volim, dakle, u kome se čuju krv, suze i znoj a koji ipak ima epsku dimenziju i majestičnu crnu lepotu. Sjajno je a plaća se po želji:

https://ismere.bandcamp.com/album/tombs-of-resolve-demo

Odlični su mi virdžinijski Augur sa svojim prvim EP-jem ili demo snimkom, Arcane Insurgency. Ovo je žestok, moderan blek metal u kome ipak ima nekih simpatičnih mračnih rifova a i sam zvuk je dosta zdrav i hrskav. Energija je prvorazredna, svirka dobra, atmosfera ukusno preteća a ove tri pesme se plaćaju po vašoj želji:

https://augurrva.bandcamp.com/album/arcane-insurgency

Indonežani Noire zvuče slatko na demo snimku  Opus Infernal Southern sa dve pesme poštenog rokanja. Ovo je jednostavan, melodičan, žustro odsviran blek metal, sa uraganskom energijom koja sreće proste, prijemčive rifove. Pristojan zvuk, znojava izvedba, sve pet:

https://noire666.bandcamp.com/album/opus-infernal-southern-demo

Pa onda imamo Devil Wizard, dva Finca koja sviraju „black sleaze metal“. Dopašće vam se EP  Nightmare Creature / … In Hell jer su ovo dve sirove, energične a nekako zaista razoružavajuće komunikativne pesme. Zvuk je opojno jeftin, melodičnost zaista kao teleportovana iz neke hair metal utopije i sve je slatko:

https://devilwizard.bandcamp.com/album/nightmare-creature-in-hell

Klasičniji blek metal stiže nam iz Bremena. Finistère su trio koji je započeo kao jednočlani projekat ali sada, do drugog albuma, je izrastao u pravi bend i Am grauen Meer je sipmpatična ploča „morskog“ blek metala koji je melodičan, zagledan u dubine, blago melanholičan ali žestok. Zvuk je naravno užasan – kombinacija blekmetalske prštavosti i ’gejzerske razmrljanosti – ali gitarske teme su simpatične a svirka znojava i energična.

https://fnstr.bandcamp.com/album/am-grauen-meer

Dusk Cult su dva Australijanca sa ozbiljnim izrazima lica, negovanim bradama i bez očiglednih blek metal afilijacija, no njihova muzika je vrlo pristojan black metal sa mrvicom folka ubačenom da malo zamiriše. Treći album se i zove Folklore Discipline ali najvećim svojim delom on nudi propisan black metal juriš. Rifovi su ovde melodični, ali su RIFOVI i ovo nije muzika puke, jelte, atmosfere, a bend ima dobro složene aranžmane i pesme su pune drame i energije, sa dinamičnim, teatralnim promenama smera i tempa a da opet ne gube oslonac na osnovnu temu. Vrlo lepo:

https://duskcult.bandcamp.com/album/folklore-discipline

I kanadski Arktheos su dvojac a njihov debi album, Cosmolith nudi divalj, varvarski black-death metal okrenut ka kosmosu i njegovim dubinama. Nije ovo muzika bez suptilnosti, naprotiv, bend ima ambiciju da pravi i dosta atmosfere pa album sadrži i interesantne interludije, a death metal komponenta garantuje niži štim, više oslanjanja na mračne, preteće rifove, generalno dobar provod:

https://arktheos.bandcamp.com/album/cosmolith

Gvožđe se kuje dok je vruće pa je tako pred nama treći album Blackbraid u četiri godine. Jon S. Krieger aka Sgah’gahsowáh je sa svojim solo projektom energičnog blek metala inspirisanog starosedelačkim američkim mitovima pogodio onu kombinaciju konceptualne progresivnosti i čistote muzičke vizije koju vole ljudi što u blek metalu ne traže najpodrumskiji i najružniji moguć zvuk nego jedan jasan, glasan i prijemčiv iskaz a da opet postoji dimenzija svedenosti, usamljeničkog stoicizma itd. Blackbraid III sve ovo plasira sa izuzetnom sigurnošću, nudeći melodičnu, setnu, evokativnu muziku koja ima potreban minimum energičnosti i neposrednog izraza. Krieger je vrlo istesao svoje aranžerske veštine a i produkcija je solidna i mada album povremeno ume da bude razvučen, sve je to deo ambicije da se pruži epski iskaz koji će istovremeno biti autentično emotivan:

https://blackbraid.bandcamp.com/album/blackbraid-iii

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Finski sludge metalci Ilon Lapset imaju drugi album, Mykkä Pimeys i ovo je očekivano solidno i očekivano hermetično i mračno. Ilon Lapset sviraju spore, bolesne, teške pesme, sa abrazivnom teksturom, vrištećim vokalima i mučnim post-sabatovskim rifovima, ali bend i pored sirovosti u zvuku ima određenu suptilnost u pisanju pesama, razume snagu repetitivnosti i kada je efektno da se ona razbije i ovo je ploča koju nije LAKO slušati ali je blagorodno:

https://visceralcircuitryrecs.bandcamp.com/album/mykk-pimeys

Poljaci Carrion Sky za svoj prvi album, As our hearts devour us kažu ovo: „Naš prvi album nosi sav naš bes, našu tugu i avetinjsku nadu da će obnova doći – sirovu suštinu onoga što mi jesmo, uklesanu u zvuk“. Dakle, ovo je post-metal? Naravno da je post-metal: pesme od osam i devet minuta, spor, mučan tempo, melanholične gitare, vrištanje… Nisu Carrion Sky baš ni po čemu ovde originalni ili inovativni, ali to što rade makar rade sa ubeđenjem, snažno, bez foliranja i rezervi i to treba da se prepozna i ceni. Post-metal zna i da bude maštovitiji, ali u ovom slučaju dovoljno je što je autentičan:

https://carrionsky.bandcamp.com/album/as-our-hearts-devour-us

Generalno izbegavam da pišem o kompilacijama u ovim nedeljnim pregledima, ali pošto stvarno ne verujem da mnogo ljudi koji ovo čitaju znaju za švedski bend Dozer a da je verovatnoća da su i oni koji znaju slušali njihove demo snimke, retke i neobjavljene snimke i B strane singlova prilično niska, onda je sasvim okej da skrenemo pažnju na Rewind to Return: Rarities, Singles and B-Sides, kolekciju kojim bend obeležava 30 godina od osnivanja. Dozer su inače i dalje korektno aktivni, pre dve godine sam za njihov šesti album napisao „Ovo je kvalitetan, energičan stoner rok koji spor tempo i gruv spaja sa dobrim, maštovitim rifovima i pevanjem, nudeći psihodeličnu, a opet energičnu, teškorokersku atmosferu“ a ova je kompilacija sjajna jer nudi gomilu (čak petnaest) old school stoner rokerskih zabadačina, sa ludački faziranim gitarama, dosta moćnog gruva, dobrim vokalima, a sve nekako jeftino, toplo, prijateljski. Ne propustite:

https://dozerofficial.bandcamp.com/album/rewind-to-return-rarities-singles-and-b-sides

Hellbound Sons su heavy rock ekipa iz Čikaga i njen debi album, The Sound and the Fury je primereno glasan i furiozan. Pre svega prijatan jer je ovo rokenrol u prvom redu, sa dobrim gruvom, pevljivim refrenima itd. Ali je i sirov i heavy koliko treba, bez nekakvih produkcijskih preterivanja i veštačkih „otežavanja“ zvuka. Ovo je, prosto, rokanje sa 100% pozitivne energije u sastavu i nula neželjenih efekata:

https://hellboundsons.bandcamp.com/album/the-sound-and-the-fury

Iz istog grada su i Psythøn a njihov EP  Baptized in Bong Water je glasniji, agresivniji i teži nego što sam očekivao. Ovo je, naime, više sludge/ doom nego stoner rock – ako su te podele, jelte, bitne – sa veoma teškim zvukom, vrištavim vokalima, agresivnijim pesmama. No, sporost, težina, narkotička smorenost su svi prisutni i bend ima i dovoljno bluza u srži svog zvuka da niko odavde ne ode nezadovoljen:

https://psythondoom.bandcamp.com/album/baptized-in-bong-water-2

Kvartet Kosmogeneia iz Lidsa svira prijemčiv doom/ stoner rock na istoimenom demo snimku. Ovo su četiri spore, drogirane pesme lepljivih rifova i psihodeličnih vokala i mada je zvuk dosta sirov, to samo doprinosi efektnosti muzike. Plaćate po želji:

https://kosmogeneia.bandcamp.com/album/kosmogeneia-2

Afghan Haze iz Konektikata sviraju STRAŠAN sludge/ stoner/ doom metal, pa im se i treći album, korektno, zove Sermons of Filth and Disgust. Nije ovo muzika bez suptilnosti, ali je ta suptilnost reflektovana u kreiranju zastrašujućih, brutalno agresivnih i generalno bolesnih pesama koje ne idu na čistu snagu ali im je uvek cilj da vas smrve. Pa se izvolite podvrgnuti mrvljenju:

https://afghanhaze.bandcamp.com/album/sermons-of-filth-and-disgust

Australijski trio VVARP vodi Power Held In Stone kao svoj drugi album, iako ima samo pet pesama. Ali da su neke od njih podugačke, to jeste. Ovo je spor, smoren stoner-doom, sa finom distorzijom na gitari, mnogo repeticije, lelujavim, drogiranim ženskim vokalom. To sve treba shvatiti u pozitivnoj konotaciji i ako vam se ta deskripcija dopada, VVARP su pitki i prijatno relaksirani:

https://vvarp.bandcamp.com/album/power-held-in-stone

Filadelfijski epic doom asovi Crypt Sermon imaju novi EP, kojim naplaćuju veliki deo pažnje što ju je isposlovao prošlogodišnji, dobro primljeni album. Meni je kao i u slučaju tog albuma, novi EP, Saturnian Appendices previše bučna i razigrana ploča, volim kada mi je dum smoreniji, kad se bend muči da izvuče svaki sledeći takt, al da se ne zabunimo, ovo je odličan materijal. Crypt Sermon su u jakoj formni, produkcija je solidna, i ko voli ovakvu muziku, ovde će UŽIVATI:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/saturnian-appendices

Kome je možda Crypt Sermon zaista previše razigran, evo mu ga debi album američkog benda Theurgion. Ovo je trio sastavljen od muzičara koji sviraju u više od dvadeset bendova u istro vreme, ali sa All Under Heaven su se potrudili da nađu osobenu doom metal formulu i ovo je ploča simpatične energije. Spora, teška, tužna, ona je istovremeno i melodična, fino uklapajući svoje elemente za postizanje onog veličanstvenog očaja koji doom metal voli da pravi. Dakle, imamo ovde neskrivenu gotsku crtu, ali su pesme dovoljno spore i svedene na teme i njihov postepeni razvoj da meni melodičnost i gotičnost ne smetaju, a Theurgion onda uz to umeša i malo death doom stilizacija i sve je TAMAN:

https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/all-under-heaven

Vašingtonski Borracho imaju novi album, naravno za Ripple Music, i Ouroboros je jedna superprijatna ploča teškog roka/ rifaškog, gruverskog stonera. Borracho su dovoljno maštoviti u onome to rade a da se opet drže proverene formule teškog gruva, jakog rifa, metal tehnike i jedne pitke, blago grandžerske izražajnosti. Iako Ouroboros ne probija nikakve granice žanra, ovo je izuzetno prijatan album energičnog teškog rokanja i metalisanja, pa izvolite:

https://borracho.bandcamp.com/album/ouroboros

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Terror Blind je jednočlani thrash/ crossover projekat sa Hokaida, a  Only God Forgives mu je drugi album i ovo PRILIČNO kida. Mislim, zvuk je disciplinovan, uređen, možda i previše ako ćemo da idemo u dubine mog ukusa, ali pošto je ovo kućni projekat, može se dopustiti. Mastering je dobar i to je radio profesionalac. No, muzika je UBITAČNI, superbrzi krosover treš sa pretećim, zujećim rifovima i vokalom koji zvuči OČAJNIČKI i ja ne mogu sem da se poklonim iz sve snage jedno 5-6 puta u svakoj sekundi. Moš iz treš, braćo, pa još i taj prelijepi omot!

https://terrorblind.bandcamp.com/album/only-god-forgives

Corotted su iz Pensilvanije i Realm Of Insanity im je drugi album i, mislim, Corotted zvuče kao nekakav Bay Area Thrash iz 1986. godine. Hoću reći, ovo je negde između Metallice,  Exodusa, Death Angel itd, bez inovativne energije koju su ovi bendovi imali, ali sa dosta simpatičnih rifova, razoružavajuće suvom produkcijom, nekim zapaljivim vokalnim linijama. Nema ovde mnogo ambicije da se kalup, jelte, polomi, ali se unutar tog kalupa radi SRČANO:

KosmiK su nemački duo koji sebe opisuje kao „Supernovian Thrash Metal!“ ali zapravo najbolju deskripciju daje jedan od slušalaca na Bandcampu koji kaže „Lightning fast prog thrash metal with ridiculous vocals. Love this“ Produkcija je kućna i nije SJAJNA, pesme su malo i na silu ali ovo ima taj neki šmek Voivoda koji se nagutao pečuraka pa ne mogu da ga ne preporučim na overu. Naravno, EP Stargazer plaćate po želji:

https://kosmikthrash.bandcamp.com/album/stargazer

Čileanci Terror Society su promakli prošle nedelje ali njihov drugi album, The Scars of Mankind je suviše dobar da bismo ga pustili bez preporuke. Terror Society sviraju hiperkvalitetan, vrlo tehnički a maštovit thrash/ deaththrash metal sa zrelo napisanim pesmama, odličnim zvukom i megadžulima energije. Ovo je kao neka mala škola thrash metala u koju deca treba da idu da nauče a mi stariji da se podsetimo zašto nas ovo ovoliko loži:

https://terrorsocietycl.bandcamp.com/album/the-scars-of-mankind

Kako sam za Anarchÿ iz Misurija već zimus primetio: „Ovaj dvojac iz Misurija izdaje ploče prečesto, to je istina, ali kako se radi o progresivnom, maštovitom thrash metalu koji se zaista mnogo više zanima za minuciozne detalje u muzici koji mogu da vas očaraju nego za podizanje celog kluba na noge, onda moramo da cenimo ovaj napor.“ Novi EP, Re-Anarchatör  je kompozitorski i svirački sjajan i nudi mnogo odličnog progresivnog thrash udaranja plus obradu Scream Bloody Gore, a i sam zvuk je DOSTA dobar tako da se MORATE predati ovoj anarhiji:

https://anarchythrash.bandcamp.com/album/re-anarchat-r

Nijemci PieceByPiece u svom thrash metalu imaju malo i metalkora, ali U REDU JE. Novi EP, Walking Ghost Phase ima šest pesama u koje je očigledno uloženo dosta vremena, jer su aranžmani razrađeni a ideja ima mnogo, solidnu produkciju i dosta strastvene izvedbe. Bend, jasno je, ima šta da kaže i hvata zalet da uradi debi album. Podržavamo, samo nek nađu propisnog pevača (jer im je ovde gostovao drugar koji je obavio solidan posao) i biće odlično:

https://piecebypiecemetal.bandcamp.com/album/walking-ghost-phase

Paralysis su ekipa iz Nju Džersija u kojoj gitaru svira i peva Jon Plemenik, član nekih živih postava DRI. Sasvim korektno jer Paralysis na svom trećem albumu, Spiral of Suffering, zvuče ne kao DRI ali kao neki od bendova sa kojima bi DRI imali turneju krajem osamdesetih. Dakle, ovo je thrash metal, precizan, tehnički uredan ali sa uličnom autentičnošću koja je tu. Voleo bih da je produkcija malo življa, sve zvuči pomalo nedinamično za moj ukus iako se bend trudi, ali pesme su solidne, old school thrash komadine sa ponekim ukrasom i to je okej. Moš iz treš:

https://paralysisthrash.bandcamp.com/album/spiral-of-suffering

BlastForge za svoj novi EP, Digesting the Masses kažu i „This is not just music—it’s a post-mortem on the human condition.“ Postalo je popularno da se novi albumi opisuju takvim konstrukcijama – ovo nije samo muzika nego i UPIŠITE SAMI – ali Kruševljani su zaslužili našu pažnju već time da su ove godine praktično svakog meseca izbacili po jedan EP i svi su bili solidni. Digesting the Masses ima još četiri pesme tvrdog srednjetempaškog thrash/ core zvuka i sve je na svom mestu, rifovi, produkcija, vokali:

https://blastforge.bandcamp.com/album/digesting-the-masses

xNULLIFYx iz Čikaga na istoimenom EP-ju imaju pet pesama čvrstog, metaliziranog hardkora. Ovo je straight edge ekipa pa im i muzika ima prepoznatljive elemente ovakvog zvuka, ali sa zaista finom metalnom dimenzijom i čak i malo posthardkor ideja. Odlično je:

https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/xnullifyx

Gasoline Dream su iz Portlanda u Mejnu i njihov EP  It’ll Probably Kill Us All je negde između hardkora, treš metala, možda i malo grajndkora. Svakako je dobar, sa četiri kratke, ekonomične pesme dobrog gruva, dobrih rifova, dobre teksture. Fino producirano, karakterno, ubedljivo:

https://gasolinedreamhc.bandcamp.com/album/itll-probably-kill-us-all

Butchered iz Indijanapolisa, pak, trpaju užasno težak i mučan beatdown hardcore na istoimenom EP-ju. Ovo je skoro stereotipno narogušeno i besno, ali je DOBRO, sa jako solidnim zvukom, hip-hop semplovima, death metal agresijom. Plaća se koliko hoćete a KIDA:

https://butchered317.bandcamp.com/album/butchered-ep

Whoa, Arson as a Love Letter je zanimljiv „Midwest Emoviolence“ projekat, mada bih ja ovo prosto nazvao KVALITETNIM pank rokom. EP  Preservation: Theme and Variation ima četiri pesme koje su naslovljene „Variation“ od jedan do četiri, ali ovo NIJE ista pesma u četiri varijacije već četiri komada prvoklasnog hardkorpank rokanja stare škole, sa drugim pevačem (uglavnom pevačicom) u svakoj. Sjajno je, pogotovo što je svu muziku radila jedna osoba i ovde nema „prave“ dinamike benda, jelte, ali pesme su odlično napisane, zvuk je eksplozivan i BRZO JE. A plaća se po želji:

https://arsonasaloveletter.bandcamp.com/album/preservation-theme-and-variation

Kad smo već kod panka, Rusi Insanis nominalno sviraju black’n’roll sa vikinškim tekstovima, ali minialbum Everyday is Ragnarok im je, jelte, VRLO pank. Mislim, OK, ima ovde metalske discipline i rifova, ima i blastbitova i blek metal tremolo-rifova, ali energija je vrlo pankerska i materijal zvuči kao da ste u klubu gde se cela sala pijano šutira. Prelepo a naplaćuje se po vašoj želji:

https://insanis.bandcamp.com/album/everyday-is-ragnarok

Terminal.Hate.me su iz Mejna a  Summer 25 demo im ima dve pesme metaliziranog hardkora/ metalkora. Nije ovo ništa mnogo inovativno ali udara jako, kvalitetno, besno. Pritom dobro je producirano i plaća se koliko hoćete:

https://terminalhate.bandcamp.com/album/summer-25-demo

Painfinder su „Ruski matkor/hardkor bend, sastavljen od mladih i ljutih muzičara.“ Tako da, ako vam se sviđa opis, svideće vam se i album Painfinder pun solidne svirke, dosta metalkor fora, ali i trešerske tehnike i pristojne ljutine. Produkcija je dobra, a bend ovo prodaje po ceni koju vi date i, mislim, super je:

https://painfinder.bandcamp.com/album/painfinder

Simpatični su Coffin Apartment iz Portlanda u Oregonu. Novi EP, Accelerating Collapse, najavljuje skori izlazak trećeg albuma a ima dve pesme kombinacije hardkorpanka i death metala ALI NE ONAKO KAKO OČEKUJETE. Ovo je zapravo više postpank, sa abrazivnijom oštricom, nešto kao da je neki Amebix ili Deviated Instinct rešio da svira emotivniju, širim masama prijemčiviju muziku ali se zatvorio u podrum i u njemu ostao. Zvuči zdravo, zvuči interesantno i treba čuti i album kad izađe:

https://coffinapartment.bandcamp.com/album/accelerating-collapse

Méthodique je iz Montreala a  Pollice Verso je EP sa četiri pesme distorzije, mikrofonije i vrištanja. Da li je ovo hardcore, grindcore, powerviolence ili nešto četvrto? Odgovor je „da“, pa vi vidite. Plaćate koliko hoćete i uživaćete ako ste nabaždareni na agresiju i patnju:

https://methodique.bandcamp.com/album/pollice-verso

Australijske grindpunk legende Rupture su se ponovo okupile (naravno, u novoj postavi i bez preminulog pevača) i snimle Desperate Fucking Losers, nešto što njihov izdavač naziva LP-jem, ali u pitanju je samo pet pesama u nekih 16-17 minuta muzike. Ali solidnih pet pesama sirovog zvuka i primitivnih aranžmana ali sa dosta klasične ’80s arome. Ovako su zvučali rani grindcore bendovi i ja ne mogu da kažem da to ne volim, naprotiv:

https://newrupture.bandcamp.com/album/desperate-fucking-losers-lp-2025

Hideous Crawling Abomination su dva tipa iz Northemptona u Ujedinjenom kraljevstvu a njihov istoimeni album (demo?) nudi deset pesama prostog, sirovog, old school goregrinda. Nema ovde ničeg posebno novog, zanimljivog, originalnog, ali bend ima tu zdravu sirovinu u svojoj srži i pesme izvodi posvećeno, dosledno, energično. Cena je koliko date:

https://hca-grind.bandcamp.com/album/hideous-crawling-abomination

Simpatični su Soul Engraved iz Manile sa svojom kombinacijom death metala i metalcorea. Debi album, Throne Of Apollyon nije sad neka fontana neverovatnih ideja i maštovitosti, ali je pitak, spontan, energičan i pevačica Madz Peteros zvuči primereno zverski. Bend voli solidan rif, dobar moš-deo, ima dovoljno blastbitova za moje potrebe i jeftin a pristojan zvuk. Puna kapa:

https://soulengraved.bandcamp.com/album/throne-of-apollyon

Cleric Omission je demo za brazilski Worms, snimljen 2022. svojim najvećim delom ali sada dovršen i izbačen u svet da se svet veseli. A ima čemu jer je ovo brutalni death metal stare škole, nešto kao da ste uzeli Dying Fetus od pre 20 godina i dali mu brazilski  kozmetički tretman. Odlično je i nadam se da bend što pre snimi i album:

https://maximumviolenceproductions.bandcamp.com/album/cleric-omission

Infrastrvctvre su kanadski tech-death metal kombo koji u svojoj muzici ima i nešto melodije. Dakle, ovo uprkos brzini i kvalitetnom, tehničkom razbijanju nije muzika koju mogu da slušaju samo muzičari i najutreniraniji tech-death metalci već, čini mi se, ima čime da privuče i normalan svet. EP  In Existence, najnoviji za bend koji još nema album, je nekako najmaštovitiji do sada i nudi najzanimljivije kombinacije zvukova pa ga preporučujem vašoj pažnji:

https://infrastrvctvre.bandcamp.com/album/in-existence

Za nešto nimalo „tech“ a stopostotno „death“ orijentisano imamo brazilski rodno mešoviti Cruciate. Ovaj bend iz Florianópolisa ima prvo studijsko izdanje (nakon živog albuma iz Januara ove godine) u karijeri, EP  Cruciate Ligament of Atlas, sa dve pesme KRVOLOČNOG i sirovog death metala. Dakle, bez demonstracija tehnike, bez komplikovanih aranžmana, bez glamura i muzičke škole, ovo je muzika pećinskih žena i pećinskih ljudi, ljuta, besna, politički razjarena i primitivna do BESVESTI. A plaća se koliko želite

https://cruciate.bandcamp.com/album/cruciate-ligament-of-atlas

Iz Brazila su i Difuntor i mada su za nijansu „tehničkiji“, i njihov death metal je crn, primitivan, prljav, namenjen samo hedbengerima od staža, nezainteresovan da ga posmatraju kako nekakvu progresivnu muziku, sirov, ali ne bez forme i karaktera. Peti album benda, A Butchering Monolith of Mystical Damnation je, dakle, ugodna old school death metal proslava onoga što smo voleli devedesetih i kao takvu je treba slušati, voleti, slaviti. Ima tu valjanih rifova, zvuk je snažan, bend strastven.

https://difuntor.bandcamp.com/album/a-butchering-monolith-of-mystical-damnation-2

Susurrant Void su dvoje simpatičnih ljudi iz Pitsburga – ona da udara u bubanj, on da tambura – koji sviraju doom-death metal bez kompromisa i umiljavanja nekakvoj modernijoj publici. Demo snimak, Ontological Degradation je kao da ste se vratili u rane devedesete, nudeći svedenost i prljavštinu kakve ste onomad dobijali od Winter, usporavajući i čineći još mučnijim ono što je nasleđeno od Celtic Frost itd. Zvuk je iznenađujuće dobar, rifovi su okej ali ovo je muzika koja programski izbegava prijemčivost, pa treba znati uživati u njenoj monotoniji. No, svirka je dinamična, zvuk, rekosmo, dobar i ovo je LEPO:

https://susurrantvoid.bandcamp.com/album/ontological-degradation

Debi album jednočlanog meksičkog projekta Maktub, isto nazvan Maktub izdala je moskovska etiketa SBDC Records specijalizovana za brutalni death metal i slam. Dovoljno je, mislim, videti imena bendova u njenom katalogu (Blasted Pancreas, Cranial Bifurcation, Regurgitation Excrement ili Carcass Rapist) pa da znate da li vas ovo zanima ili ga zaobilazite u širokom luku. No, Maktub je, sudeći po naslovima pesama, nešto cerebralniji, projekat usredsređen na ozbiljnije, manje nihilistične teme, a i  muzika je… neočekivano solidna. Diego Alejandro ovde pakuje brutal death i slam u vrlo kratke, vrlo kompaktne komade od po minut-dva, i mada ne briljira nekakvim nečuvenim idejama, kombinacija strahovitog intenziteta svirke i ipak solidnih kompozitorsko-aranžerskih sposobnosti u proizvodu daje nešto prijemčivo. Ako volite brutal death metal kad je neumoljiv i agresivan ali imate dane kada vam treba i da je još brži i neposredniji, Maktub je dobar izbor:

https://maktub222.bandcamp.com/album/maktub

Za Thorn iz Arizone odmah čujete da je sve radio jedan čovek, ali ovo je u vrhu kvaliteta što se tiče jednočlanih projekata ovog tipa, uostalom, izdaje Transcending Obscurity i četvrti album – za četiri godine – Nebulous Womb of Eternity mu je sasvim solidan, i produkcijski i muzički. Ne raspada se od nekih VELIKIH IDEJA, ali Nebulous Womb of Eternity je nabadačka ploča kavernoznog, mošerskog death metala i Brennen Westermeyer, bivši pevač ekstremnih Fluids je ovde spremio solidan program.

https://thorndm.bandcamp.com/album/nebulous-womb-of-eternity

https://thornx.bandcamp.com/album/nebulous-womb-of-eternity

I Cytolysis je jedan čovek, a taj je čovek Darren Cesca, iskusni bubnjar Goratory, Eschaton i još gomile bendova. Surge of Cruelty je jedna solidna ploča brutalnog death metala koji ne ide preterano na brzinu i agresiju nego voli gruv, česte promene ritma, tečne aranžmane. Pitko je to meni, sa dobrom produkcijom, ipak koliko-toliko živim bubnjem, zvjerskim vokalima i pesmama uz koje se prijatno pleše:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/surge-of-cruelty

Za malo teškog, mučnog death metala opsednutog psihopatskim ubijanjem i generalno najužasnijim nasiljem koje možete da zamislite, imamo debi album danskih Pustulant Flesh. Iako su tekstovi na  Gurgling Pustulence gadni, bend ima malo humora u svemu i nije sve tako mračno, a muzika je zaista solidna. Sad, ovo ne možemo baš STVARNO smatrati albumom jer traje manje od dvadeset minuta, ali ako ga bend smatra debi albumom, ja im to neću uskraćivati. Muzika je solidna, prilično jednostavna, zvuk lep, generalno je ovo dobar death metal provod:

https://pustulant-flesh.bandcamp.com/album/gurgling-pustulence

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Leather Hearse su bend/ projekat iz Virdžinije koji je ove godine izdao dva EP-ja nazvana Burn in Heaven (samo sa sufiksima rimskim brojevima) i u Oktobru mu izlazi i album a koji će isto u imenu imati Burn in Heaven. Aktuelni EP je Burn in Heaven II i ovo su četiri pesme teškog, abrazivnog zvuka, negde između sludge metala, death metala, math metala i noise rocka. Prilično je to dobro, pogotovo što se ide na to da Leather Hearse ne bude „bend“ nego kolektiv, sa promenljivim članstvom. Pristojan zvuk takođe:

https://leatherhearsesl.bandcamp.com/album/burn-in-heaven-ii

Lazarus iz Sakramenta sviraju blackened heavy metal pa još sa okultnim naklonom. Demo snimak Demo 2025 ima sedam pesama i onako je, sirov i neprerađen po estetici ali nije skroz početnički i ima tu psihodeličnu okultnu dimenziju u prvom planu pa ko voli, može da se poraduje:

https://lazarus707.bandcamp.com/album/demo-2025

Nisam nikakav ljubitelj japanskih Babymetal ali to da one već godinama čine metal bliskim, bezopasnim i prijemčivim i za najnormalnije među normalnim devojčicama je svakako za pohvalu. Peti album ovog dobro podmazanog pop-metal stroja, Metal Forth nudi sve J-pop emocije kojima se nadate i sve metalcore brejkdaun-vriske koje priželjkujete, ponekad i u isto vreme. A gostuju i Tom Morello, Slaughter To Prevail, Bloodywood…

Völuriz Toronta nisu, striktno govoreći, metal bend ali njihov spori, maštoviti doom-folk će prijati mnogom metalcu. Album Breathless Spirit ima i abrazivnije teksture, naravno, a svedenost njegovih aranžmana meni je melem na ranu i drži mi pažnju tim pažljivim razvojem tema. Odlična, rodno mešovita trojka koja tradicionalne instrumente spretno spaja sa električnim:

https://volur.bandcamp.com/album/breathless-spirit

Mangy Bones sa Floride mešaju folk i metal na možda nešto konvencionalniji način, ali njihov EP, Cryptid je vrlo prijatno iskustvo. Ni ovde nema mnogo nekog velikog metalisanja ali radi se ipak o bendu koji radi u rok formi i dobro kombinuje trube, violine i muzičke testere sa klasičnim električnim instrumentarijem. Pesme su lepe, atmosferične, a pevačica Victoria Zeoli zna šta radi. Lepo:

https://mangybones.bandcamp.com/album/cryptid-ep

Bloodstone su heavy metal kvintet iz Montreala u kome sviraju muzičari koji su svi, koliko vidim grčkog porekla. Slatko! Debi EP, Ecstasy of Battle im je miksovao i masterovao Jeff Black koji je i gostovao na klavijaturama, a ove tri pesme su pristojan herojski metal koji voli dramu i teatar ali se ne gubi preduboko u morima, jelte, cheesea. Vrlo solidan debi:

https://bloodstonemtl.bandcamp.com/album/ecstasy-of-battle

No Survivors je singl sa dve pesme za njemački heavy metal kombo, Stølen, negde iz Severne Rajne-Vestfalije ali i – iako je bend osnovan 2022. godine – mentalno negde iz osamdesetih. Dakle, ovo je old school heavy metal sirovina, negde između NWOBHM i speed metal formata sa dobrim, zapaljivim, rokerskim rifovima i pevačicom koja vrišti kao zla veštica. Old school but not old fools, braćo!

Metatron je simfonijski power metal bend iz Salvadora koji postoji još od 1997. godine. El sortilegio de los dioses im je četvrti album i ovo je zapravo ljupko. U prvom redu, produkcija je prijatno suva i ne pati od predrkanosti modernog power metala. Drugo, pevačica ima simpatične aranžmane gde meša operske i „običnije“ vokale. Treće same kompozicije su pompezne na jedan topao način, sa temama i harmonijama koje me podsećaju na kombinaciju baroka i pop/ roka kakvu je Michiru Yamane pravila dok je pisala muziku za Konamijeve igre. Pa, mislim, MALO LI JE? Pesama je jedanaest, album izlazi u Oktobru (pretpostavljam na vinilu) a ovde ima zaista propisnog, zdravog metala pa preporučujem snažno:

https://metatronsv.bandcamp.com/album/el-sortilegio-de-los-dioses

Australijanci Temtris sviraju prijatan heavy metal na svom osmom albumu, Queen of Crows . Mnogi rifovi su lepi old school metal, a pevačica Genevieve Rodda ima jedan sazreli, izgrađeni glas (radi sa ovim bendom već četvrt veka) ali po formi ovo jeste neki ipak moderniji heavy metal, sa čvrstom ritmičkom osnovom i više agresije u zvuku. Sve ovo meni lepo leži pa podržavam da ga slušate i da u njemu uživate:

ALBUM NEDELJE

Na svom prvom albumu za ugledni Relapse (debi im je izašao za Dark Descent i meni bio odličan), irski black-death metalci Malthusian OTKIDAJU. Ovo je neumoljiv a istovremeno pametan, zreo black death koji koristi agresiju, brzinu i brutalnost onako kako su najefektniji, sipajući neumorno dobre ideje i zanimljiva rešenja u miks. Pesme su dugačke ali ne daju vam popust zbog toga i pune su do vrha aranžmanskog rada i furiozne agresije, a zvuk je prilično dinamičan i bez preterivanja sa kompresorima. Jako zrelo, jako dobro:

https://malthusian.bandcamp.com/album/the-summoning-bell-2