Umro nam je Ozzy, deco i sada… moramo sami. Ako je za utehu – a nije – makar je nedelja koja je isprva delovala potpuno banalno i prazno (i to i pre Ozzyjeve smrti), do kraja izbacila mnogo odlične muzike. Metalci umiru, metal opstaje i to tako i treba da bude.

Deo 1: BLACK METAL

Нябожчык su dva beloruska momka sa istoimenom demo snimkom i tri pesme sirovog, jednostavnog ali STAMENOG black-death metala. Ovo nije ni tehnički ni zanatski manjkavo, samo je, dakle, primitivno u estetskom smislu, ali je živo, energično i producirano tako da zvuči kao da sviraju ljudi – pogotovo bubnjeve – a ne mašine. Meni, naravno, neizmerno prija a plaća se koliko sami smislite:

https://nyabozcyk.bandcamp.com/album/-

Od Indonežana najčešće predstavljam death metal i hardcore, ali Sembelih sviraju fantastičan blek metal/ blackened death i to treba slušati. EP Night Ov Unholly Rites je moćan po zvuku, kvalitetan po svirci a njegove pesme kombinuju evokativne rifčine i energičnu svirku. Pritom bend ne komplikuje u konceptualnom smislu i ima jednu prodornu, old school agresiju u svojoj srži a to meni veoma prija:

https://ritesofsembelih.bandcamp.com/album/night-ov-unholly-rites

Šveđani Jordfäst na svom trećem albumu nude krvoproliće i kurvarluk, to jest tako se prevodi njegov naslov, Blodsdåd Och Hor. I ljudi kidaju. Za, evo, četiri godine izbacili su tri albuma modernog, zanimljivog blek metala koji ide celim putem od himničnih napeva do kompleksnih harmonskih postavki i disonanci. Produkcija bučna, dinamike nema mnogo u zvuku ali su pesme sjajno napisane, sa pametnim aranžmanima, često odličnim rifovima (i bezbroj tritonusa, naravno) i ovo je baš onako kako ja volim da čujem da blek metal sazreva. Ful respekt za Jordfäst:

https://jordfst.bandcamp.com/album/blodsd-d-och-hor

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Parasite Caste iz Kalifornije imaju treći album, Amplified Emptiness i on je, kao i prethodna dva, kratak, kompaktan paket sludge punka, prijatan da se posluša, umiljat da se poseduje. Parasite Caste već sa prilično zrelosti rade muziku koja je jednostavna, spontana ali ne nemaštovita i imaju zdrav, ugodan zvuk. Ako volite sludge metal i pank, ovde dobijate smislen amalgam:

https://parasitecaste.bandcamp.com/album/amplified-emptiness

Weight Shift iz Severne Karoline imaju dve pesme finog, hrskavog stoner roka na split EP-ju Blue Ridge Bifrost sa bendom Wise Blood (a čije strane nema na Bandcampu). Weight Shift su iskusna ekipa sa već dva albuma iza sebe pa njihov materijal i produkcijski i kompozitorski zvuči izvrsno, sa mnogo uzdržane, ekonomične snage i dobrih rifova. Nema greške, ako volite TEŠKO a pametno, uživaćete:

https://weightshift.bandcamp.com/album/blue-ridge-bifrost-weight-shift-side-only

Odlična zabava dobija se uz EP Starting A Coven sastava iz Kolorada Witch Hound. Ovo je, nagađate, okultni stoner rok, a tri pesme koje se ovde čuju imaju ozbiljno teške gitarčine, spor tempo, lepljive rifove i psihodelični, hipotični vokal. Sve kako treba, ništa previše ili premalo, recept za užitak:

https://witchhound.bandcamp.com/album/starting-a-coven

Pa imate Demonsmoke iz Kalifornije koji su još teži i na svom drugom albumu, Resin Wrought nude sedam pesama – well, šest i jedan fini interludij – surovog, brutalnog, vrištećeg doom-sludge metal gaženja. Ovo je standardno po formi, dakle, sporo, teško, neprijatno a zarazno, ali ima kvalitetan zvuk, dobre doom metal rifove i agresivno je bez pretrpavanja zvučne slike u postprodukciji. Fino:

https://demonsmoke.bandcamp.com/album/resin-wrought

E, sad, za ljubitelje mučnog, pa i disonantnog sludge metala, tu su njujorški False Gods sa svojim trećim albumom, Lost in Darkness and Distance. Ovo nije muzika koja se iscrpljuje samo u jednoj dimenziji i iako je album VEOMA agresivan, on je dovoljno slojevit i obraća dovoljno pažnje na kvalitet gruva i kompozicija da mu ni dosta bučan master ne zasmeta. Ne propustiti:

https://falsegods1.bandcamp.com/album/lost-in-darkness-and-distance

Ova nedelja je dosta bogata sludge metalom pa su tu i Gaia Weeps iz Dejtone u Ohaju, sa novim EP-jem, No One Gets Out Alive. U skladu sa nazivom izdanja, ovo je JAKO agresivna muzika sa lepljivim sludge metal rifovima ali i death metal i grindcore rešetanjima kad se proceni da će biti napravljena najveća šteta. Zvuk je bučan, bend veoma rešen da vas povredi i sve onda obećava izvrsnu zabavu:

https://gaiaweeps.bandcamp.com/album/no-one-gets-out-alive

Behölder iz Filadelfije sviraju melodični epski miks doom metala i klasičnog heavy metala, sa modernom produkcijom i ako volite takvu muziku, njihov debi album, In the Temple of the Tyrant nudi sjajnu zabavu. Jeste to ulickano i fali mu malo one izvorne doom metal sirovosti i hermetičnosti koju JA preferiram, ali da je dobro, jeste i prijaće i ljudima koji misle da je taj neki izvorniji doom metal možda suviše hermetičan za njih:

https://beholderdoom.bandcamp.com/album/in-the-temple-of-the-tyrant

Verovatno već znate da li vam se Goblinsmoker dopadaju, na kraju krajeva i ja sam o njima u nekoliko navrata pisao. Trojka iz Durhama u Engleskoj je konačno snimila svoj debi album, The King’s Eternal Throne i to je superteški sludge/ doom metal sa goblinskim vokalom i nekakvim konceptualnim scenarijom kroz koji vas četiri pesme na ovoj ploči vode. No, čak i da vas ne zanima o čemu se u njima radi, ovo su dugački, iznurujući psihodelični obredi urađeni tako da vas smrskaju i ponude makar ŠANSU da iskusite transcendenciju. Pa izvolite:

https://goblinsmoker.bandcamp.com/album/the-kings-eternal-throne

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Japanci Verdalack imaju debi album, Force from the Grave, izašao za američku cenjenu andergraund firmu Hells Headbangers Records i ovo je jedan, ono, moderni klasik. Mislim, ako volite old school speed metal, naravno. Verdalack ga vole, razumeju i umeju da ga sviraju sa energijom, poletom i svim kičastim cheesy korus-efektima na gitarama koji su potrebni za autentično iskustvo. Sad, ima dosta modernih retro-speed metal bendova koji imaju zvuk ali nemaju pesme, no Force from the Grave je u ovom departmanu vrlo ubedljiv, sa osam komada u ispod pola sata muzike, bez mrsomuđenja, sa krtinom na meniju. Ako volite baš SPEED inačicu ekstremnog metala osamdesetih, pre nego što će trešersko denflovanje žica i mošerski gruv biti mejnstrimizovani, Verdalack isporučuju čisto zlato. Debi kakav se samo poželeti može:

https://verdalack-japan.bandcamp.com/album/force-from-the-grave

Leave the Light Behind je četvrti album za čikaške trešere Bloodletter za trinaest godina rada i to je prijatan, ne previše originalan, čak ne ni previše moderan thrash metal. Ali Bloodletter, iako u svom zvuku imaju dosta Testamenta i Death Angela, pišu i dobre i maštovite pesme, efektno spajajući uličnu sirovost sa sofisticiranijim melodijskim radom i to lepo curi. Produkcija napucana ali solidna, album pristojan!

https://bloodlettermetal.bandcamp.com/album/leave-the-light-behind

A da se razumemo, dobri su i Finci Bloodride sa svojim petim albumom, Deafening. I ovo je dosta klasičan thrash metal, sa dobrim odnosom ulične, energične rokačine i melodičnosti. Ni Bloodride se ne ističu nekakvim inovativnim pristupom u stilskom smislu, ali su im pesme interesantne i dobro odmeravaju odnos sirove energiju i nekih melodičnijih momenata:

Za melodičniji, pa i „komercijalniji“ ili makar pitkiji thrash metal tu su nizozemski Mass Deception sa svojim trećim albumom, Resurrections. Ovo je ugodan i elegantan album muzike koja vuče na Annihilator, pa i na neke ne-baš-thrash bendove poput Metal Church, napisana spretno, odsvirana udarnički, sa autoritativnim rukovanjem melodijom i atmosferom a da opet nikada ne zafali žestine. Četrnaest pesama je POPRILIČNO mnogo ali Mass Deception uglavnom priređuju ugodna iznenađenja i vredi da se istraje:

https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/resurrections

Vraćamo se zvuku pravog andergraunda sa prvim EP-jem njubrunsviških Blind Hatred, naslovljenim isto Blind Hatred. Ovo je sirov, neprskan thrash metal sa dosta speed i black metal elemenata, sav u napaljenim, pržećim rifovima i vokalnom lavežu koji će vas inspirisati da izvikujete ove stihove dok perete sudove ili krečite kuću, čak iako niste zapamtili ni jednu reč. Tempo je brz, svirka ESKTREMNO puna entuzijazma i Blind Hatred me u najpozitivnijem smislu podsećaju na klasični haotični thrash metal kalifornijskih Bloodcum a to je, bogami, ozbiljna preporuka. Lo-fi razaranje za znalce i sladokusce:

https://blindhatred1.bandcamp.com/album/blind-hatred

Imamo i Italijane Burning Leather koji sa svojim trećim albumom veoma jako insistiraju da je ovo old school produkcija bez trigera, semplova i digitalnog reampinga, dakle, metal snimljen mikrofonom, sa pravim bubnjevima i Mesa Boogie pojačalima. Masivan respekt za to, mada je jasno da zvuk na Doctrine Of The End  neće biti po svačijem ukusu. Ali ako volite thrash metal iz ranih osamdesetih, nećete mu odoleti. Muzički, Burning Leather bez mnogo stida iskopavaju leš rane Metalike iz groba i rade tačno takvu istu muziku. Što nije originalno ali je u izvedbi korektno i lepo se sluša. A cena za daunloud je koliko date:

https://burningleather1.bandcamp.com/album/doctrine-of-the-end

Atomic Witch iz Klivlenda OZBILJNO jebu na svom drugom albumu, Death Etiquette. Ovo je vrlo tehnički izbrušen thrash metal koji legitimno može sebi da pripisuje i progresivne elemente, ali ćete prvo primetiti koliko je agresivan, sa dosta death metal oštrine i brzine u pesmama. No, pesme su zaista napisane jako ambiciozno, sa mnogo promena ritma, tempa i delova koji ne bi trebalo da se tako efikasno uklapaju jedan uz drugi a bend uspeva da sve zvuči prirodno, organski, pitko. Moram da hvalim i pevača Grega Martinisa za jedan old school vrištavi nastup koji pritom ne zvuči ni zastarelo niti kao da samo kopira ono što je čuo na albumima Holy Terror i The Accused. Moćna, MNOGO JAKA ploča i ZAMALO album nedelje:

https://atomicwitch.bandcamp.com/album/death-etiquette

Rulesdistract je debi album za bandunški bend Bleagh i, kako to kod Indonežana zna da bude, ovo je KVALITET. Pričamo o crossover thrashu gde su najgora stvar povremeno malo haotične kompozicije. No, Bleagh sjajno sviraju, imaju odličan miks i rifovi su dobri pa ploča ima puno energije čak i kada bi samoj strukturi pesama poslužilo malo dotezanja. Ali, mislim, nije to SVUDA I UVEK, samo ponegde pa ovo od mene dobija oba palca STREJT na gore:

https://bleagh.bandcamp.com/album/rulesdistract

I No rest for the enemy iz Barselone su neki crossover/ thrash ali nešto mračniji i  bliži metaliziranom hardkoru kakav se formirao devedesetih. No, album ima dovoljno old school šmeka za moje potrebe  i njegov uličarski treš je sasvim pitak:

https://norestfortheenemy.bandcamp.com/album/the-untold-truth-remains

Švedski Catachrest svira „primitivni thrash metal“ mada je njihov novi promotivni EP, Target of Distortion, isto toliko crossover i hardcore koliko i thrash metal. Idealno za nas, naravno jer volimo sirovinu izmešanu sa malo zanatske discipline pa ove četiri pesme odlično počešu TAJ svrab, rokajući brzo, žestoko i bez milosti, a sa dovoljnom količinom „pameti“ u aranžiranju, dobrom produkcijom i opakim rifovima da nam osmeh sa lice ne nestaje od početka do kraja:

https://catachrest.bandcamp.com/album/target-of-distortion

Hard Times NYC imaju ime svog grada u imenu benda pa je valjda jasno kako zvuče. EP  End This Life je tipičan njujorški beatdwon hardcore, sa pet pesama o teškom životu, društvenoj korupciji, generalnom pesimizmu. Zvuk je snažan ali lepo miksovan, vokali su odlični i ova ekipa iz Queensa – a čiji članovi sviraju u masi drugih bendova – ne nudi ništa NOVO ali nudi mnogo autentičnog. I to naplaćuje koliko sami date:

https://hardtimesnyc.bandcamp.com/album/end-this-life-2

Indonezija jaka ove nedelje Chewing Glass svoj EP The Man and the Grave posvećuju preminulim prijateljima i porodici i to su tri pesme uličnog, mošerskog hardkora u ’90s stilu. Ali Indonežani naravno sve rade na strahovito visokom nivou kvaliteta sa ekonomičnim aranžmanima, odličnim zvukom i iznenađujuće kvalitetnim vokalima. Odlično.

https://mortalbloodrecords.bandcamp.com/album/the-man-and-the-grave

Za metalizirani hardcore koji je toliko bučan i agresivan da niste sigurni da li slušate death metal, hardcore ili noise rock, tu su Nijemci No Shelter i njihov album Remission/Resolve. Ovo je prečišćeni pakao, sa jako glasnim, agresivnim masteringom ali sa samim miksom koji je zdrav – zvuk gitare je monstruozan u pozitivnom smislu – sa strašnim pevačem i generalno užasno abrazivnim nastupom ali dobrim pesmama. Ozbiljna iskušenja za sve sem za najizdržljivije:

https://noshelter.bandcamp.com/album/remission-resolve

Shimmer iz Austrije imaju, pre svega, dosta zanimljiv omot za svoj debi album, //KOLLAPS//. A onda, ispostavlja se, ni muzika nije loša, ako volite metalizirani hardcore spakovan u pesme od po minut. Nije sad to ni mnogo inovativno ni mnogo maštovito, ali je ekonomično i jako udara. A ja to cenim. I plaća se koliko hoćete:

https://shimmerproject.bandcamp.com/album/kollaps

Ne znam ko i šta su Die Laughing iz Džordžije ali album Fingers Crossed im je savršena, zrela, odrasla varijanta enegičnog, haotičnog hardkor treša. Ova dva bradata tipa, plus sešn bubnjar su na ovom materijalu i brzi i žestoki i precizni, ali i disonantni, abrazivni, mučni, sve u odnosima koliko treba i kada treba, dobro producirani, sa osam pesama ozbiljne žestine i pameti. Daunloud se naplaćuje po želji PA POHITAJTE:

https://dielaughing.bandcamp.com/album/fingers-crossed

Sludge metal sedi u osnovi zvuka filadelfijskog dvojca Red Brick ali vi znate da Horror Pain Gore Death Productions ne bi objavio „običan“ sludge metal album. Thrown je ploča takve tenzije i muke da zvuči kao da će svakog časa izleteti iz zvučnika i pokidati vam lice a ovo dvoje ljudi, ona na gitari i vrištanju, on na bubnjevima, mešaju sludge metal hardcore, grindcore i death metal za maksimum brutalnosti i pretnje. Premoćno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/thrown

demeanour iz Ujedinjenog kraljevstva nude prljav, mučan, jako agresivan metalcore/ metalizirani hardcore na svom EP-ju, My Own Fate. Šest je to pesama disonantnih rifova, tenzije, teskobe i vrištanja, sa dobrim ženskim vokalom, preprženim zvukom ali generalno dobrim smerom u kome se cela muzika kreće. Nekako zvuči zrelo i manje, jelte, „omladinski“ nego što je standard a da opet ne gubi sponu sa bazom. Plus sladak omot koji vizuelno aludira na pakovanja za igre sa originalnog Playstationa. Real recognises real:

https://demeanourjrpg.bandcamp.com/album/my-own-fate

Uprising iz Pitsburga se (za sada) razilaze posle EP-ja Ceasefire, ali na njemu nude tri pesme žestokog hardkorpanka. Bend se diči svojim radničkim poreklom i svira muziku koja, iako ne primitivna u tehničkom smislu, ima tu komunikativnost što je vezujemo za pank rok koji dolazi iz baze i nije nastao „sekundarnim“, jelte procesima u kojima srednjklasni klinci (kao ja) sebi daju malo uličnog kredita trudeći se da prave pank. Pesme su dobre, zvuk odličan, svirka žestoka i pozivi na revoluciju zvuče prelepo:

https://uprisinghxc.bandcamp.com/album/ceasefire

Frusen Sorg su švedski blackened crust bend koji živi i radi ispod grade u kojoj je nekada bila, jelte, „mentalna institucija“. Oni misle da to doprinosi kvalitetu njihove muzike, a debi EP, Jag Springer Med Avbrutna Ben je toliko jebeno dobar da sam sklon da im poverujem. Ovo jeste blackened crust, sa dakle, vrištavim vokalom i D-beat matricom, ali harmonski i generalno „zvučno“ ima u sebi mnogo postpank eksperimentalne ambicije i to se kombinuje SAVRŠENO. Fizička verzija ima pet pesama, digitalna četiri i ne propustite:

https://frusensorg.bandcamp.com/album/jag-springer-med-avbrutna-ben-ep

https://voidsoundrecords.bandcamp.com/album/jag-springer-med-avbrutna-ben

https://fiadh.bandcamp.com/album/jag-springer-med-avbrutna-ben-ep

Mahluta su iz Haife u Izraelu i njihov album, Makhrozet, ima devet pesama od kojih samo jedna prebacuje dva minuta a dobar deo ne stiže ni do minut. Svakako, to je grindcore, ali moderan, sa dosta black i death metal elemenata, kvalitetom produkcijom, pesmama koje su i „čista“ avangardna montaža i buka. Mislim, odlično je, a i tekstovi deluju „normalno“ ekstremno a ne, jelte, „cionistički“ ekstremno pa je i to u redu. Slušajte:

https://mahluta.bandcamp.com/album/makhrozet

Briljantni finski grajnderi Napalm Ted slave jubilej publikovanjem instrumentalnih demo snimaka starih deset godina, a koji JESU imali kasetno izdanje u ono vreme, ali vrlo limitirano i u skraćenoj formi. Tako da je  Swallow demos poslastica samo za fanove i to lepa:

https://napalmted.bandcamp.com/album/swallow-demos

Hospital Lens je naslov prvog albuma za Pulpit Vomit iz Kalifornije, grindcore projekat u kome svira kompletna postava isto grindcore (a malo i death metal) benda Mangled Carpenter. Malo smešna ali slatka situacija a Hospital Lens je jedan sasvim okej album, bez neke velike imaginacije, ali sa zavidnom instrumentalističkom veštinom i jednim bolesnim disonantnim elementom u samom zvuku koji mu daje osoben karakter. Pulpit Vomit su vrlo „digitalni“ u onome što rade ali imaju šmeka i meni je to OK:

https://pulpitvomit.bandcamp.com/album/hospital-lens

https://pulpitvomitrr.bandcamp.com/album/hospital-lens

Rotbeef je – razume se jednočlani – goregrind projekat iz Kalifornije koji je svoj debi album pravio od 2018. godine. Iako je naslov komično predugačak, The Grilldozer’s Humano-Glizzy Pulverization Meatshovel, muzika nije nekompetentna i ovo nije puki memecore projekat. Naravno, ne treba očekivati neku veliku ORIGINALNOST ili išta slično od Rotbeef ali ovde imamo osamnaest pesama pristojnog metaliziranog goregrinda, sa kompetentnom svirkom, sasvim okej produkcijom i dosta energije a plaća se koliko date:

https://rotbeef.bandcamp.com/album/the-grilldozers-humano-glizzy-pulverization-meatshovel

Dobar živi album imaju Collapsor, naš stari znanci, a koji su za Terrorizing Tampa snimili čak 25 pesama na koncertu u rodnom gradu gde su svirali sa death metal šampionima Necrot i još par bendova. Collapsor su uživo veoma motivisani pa sviraju strašno brzo i žestoko, fino kombinujući crossover thrash i grindcore, a imaju jednostavan ali efektan živi zvuk. Tu su i očekivane obrade SOD i Repulsion, pa nema ni jednog razloga da u ovome ne uživate kao svinja u blatu:

https://collapsor.bandcamp.com/album/terrorizing-tampa

Scalp iz Orindž Kauntija su MNOGO agresivni sa svojom kombinacijom grindcorea, hardcorea i malo death metala. Novi, treći album za pet godina, Not Worthy of Human Compassion je PAKAO mikrofonije i distorzije sa trinaest pesama mučnog gruva, brutalnog prebijanja i vrištanja. Strašno je i na momente skoro da pomislite kako „ovo nije muzika“ a onda se setite da za grindcore to pričaju 40 godina:

https://scalpoc.bandcamp.com/album/not-worthy-of-human-compassion

Pit Lord su dva ortaka iz Ajove koja sviraju u dosta bendova ali ovaj projekat im je usredsređen na, er, roštilj. Death metal i roštilj, da budemo precizni. I vi sad tu mislite da se pesme bave kanibalizmom ali zapravo Pit Lord su bend koji zasniva svoj izraz na dobronamernom humoru, parodirajući naslovima svojih izdanja neka poznata izdanja iz istorije ekstremnog metala (uključujući, naravno, i Cannibal Corpse). Ovaj, treći album, Massive Grilling Capacity svojim naslovom aludira na treći album švedskih Dismember i IMA najmanje jednu pesmu koja se bavi kanibalizmom (i to, uh, kanibalizmom u kome su na meniju bebe), ali je sve to feelgood gruverski death metal sa konstantnim humorističkim otklonom i dobrom namerom. Ugodno je, prijatno je, ne mnogo ambiciozno, ali tehnički, produkcijski i kompozitorski više nego korektno i idealno za te neke lakše letnje sadržaje:

https://pitlordbbq.bandcamp.com/album/massive-grilling-capacity

Brazilci Brutta u svom horror-death metalu imaju i nešto blek metala, pa im je drugi album, Horror, pun mračnih, kinematskih tema i zvukova koji ulaze iz pozadine da vam zaprete. Bučno je to i pomalo i haotično miksovano ali efekat je, mislim, uspešno postignut i Horror zvuči kao da se konstantno nalazite pod napadom demona iz pakla i silazite sa uma:

https://bruttametal.bandcamp.com/album/horror

A onda za kombinaciju black, death i thrash metala tu su nam Phobetor iz Ujedinjenog kraljevstva. Novi EP ove rodno mešovite postave (uglavnom iz Londona) zove se A Solitary Vigil i razbija. OK mastering je preglasan i sve to što inače zameram velikom broju savremenih bendova, ali pesme su PREDOBRE, sa idealnom kombinacijom rifova, atmosferičnih melodija, krljačkih juriša i dobrog, starog death metal gruva. Veoma je dobro i podseća da se poslednjih par godina u UK pravi fantastičan death metal:

https://phobetoruk.bandcamp.com/album/a-solitary-vigil

Ekvadorski bend Viled svoju muziku opisuje kao „Chaotic Guttural Brutality“ što je sve tačno osim možda tog haotičnog dela. Mislim, ovo je brutalni death metal koji po prirodi stvari izbegava standardne strukture rokenrol pesme ali muzika koju Viled prave nije zaista „haotična“, bend je pesme iskomponovao i odsvirao vrlo disciplinovano na demo snimku Summoning i ako volite ovaj stil brutal death metala, sa muljavim hromatskim rifovima, zvonećim dobošem, brzim tempom i stalnom smenom ritmova, te sa tim dubokim, grlenim pevanjem, ovde ćete uživati. Kao prvi snimak, vrlo obećavajuće:

https://viled.bandcamp.com/album/summoning

Na sasvim drugoj strani je Anthill, solo projekat Rusa Артема Коваленка a koji je prvi album snimio još 2010. godine u Odesi. Pre deset godina se preselio u Moskvu i evo sada drugog albuma, Volume III (Climbing the Bone Mountain) mada je bilo i kraćih izdanja u međuvremenu. I ovo je, dakle melodičan, na momente romantičan i vrlo tehnički napredan death metal. Kombinacija tech-death kompleksnosti i sklonosti ka klasičnim, baroknim melodijama nije nepoznata ekstremnom metalu, ali Anthill ima zaista visok nivo izbrušenosti i u tehnici i u domenu kompozicije pa ovo, inače vrlo solidno producirano, vredi da se čuje.

https://anthill.bandcamp.com/album/volume-iii-climbing-the-bone-mountain

Bend se zove Doomslayer ali mu se novi EP (ili demo) zove Fire Giant pa je to kombinacija Doom i Elden Ring motiva za koju do malopre nismo ni znali da nam treba. Enivej, Doomslayer sviraju old school, jednostavni, gruverski death metal koji ne preteruje sa maštom ali zvuči autentično i napaljeno. Meni je to pitko i volim i taj sirovi zvuk i dementne vokale. Ako ste kao ja, znate da ćete i vi voleti, a daunloud se plaća koliko želite:

https://doomslayer.bandcamp.com/album/fire-giant

Za ljubitelje BAŠ broooootalnog death metala, tu je drugi album nekada lasvegasovskih a danas denverskih Cordyceps. Izašao za Unique Leader, kao prvi postpandemijski snimak ove ekipe, Hell Inside je ploča JAKO teškog, tvrdog zvuka, neljudskih vokala, mrvećih slemova… A što nekako očekujete od bendova na Unique Leader, ali od njih očekujete i sofisticiranost koja ih stavlja izdan nekakvog slem/ brtual death metal proseka i Cordyceps to bez ostatka isporučuju, nudeći prefinjeni tehnički kvalitet, strahovitu divljačnost pa i dobre, napredne ideje. Odlično je ovo i, za publiku koja čezne za pametnim, ambicioznim brutal death zvukom, obavezna lektira:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/hell-inside

Prvi put čujem za Azure Emote a ovaj filadelfijski projekat radi već duže od dvadeset godina i Cryptic Aura mu je četvrti album. No, radi se o projektu muzičara koji već sviraju u desetinama bendova (npr. Mike Heller iz Flesh Sermon/ Malignancy/ Raven/ Fear Factory itd. Ryan Moll iz Total Fucking Destruction, Hypoxia itd.) a na programu je zanimljiv, avangardni pogled na brutalni death metal. Mislim, kad death metal bend, koji radi vrlo tehnički, agresivni death metal sa jakim tempom, puno blastbitova i kompleksnih rifova onda još odozgo ima i znatne ambicije vezane za melodičnost, pa onda i violinu u stalnoj postavi to jeste razlog da se obrati pažnja. I Cryptic Aura, držim, tu pažnju vrlo lepo uzvraća, nudeći puno pravog, mesnatog death metal programa koji je autentično osvežen violinom i proširenim harmonskim programom. Zvuk jeste glasan i napucan ali violina se odlično čuje i sa puno ukusa je umešana između distorziranih gitara da prži solidan čardaš, pa ovo stiže uz moje jake preporuke:

https://azureemote.bandcamp.com/album/cryptic-aura-2

Kontusion su  duo-projekat sa istočne obale Amerike i njihov debi album, Insatiable Lust for Death nudi death metal kao iz pakla. Ovo je old school, primitivan (ne i glup) death metal sviran žestinom brutal death metala i sa mnogo starinskih trikova ubačenih u orkan nemilosrdnog prebijanja. Nisam se preterano iznenadio jer ovde sviraju opasni ljudi sa opasnim reputacijama, Mark Bronzino (ex-Iron Reagan i Mammoth Grinder) na gitarama i vokalima i fenomenalni bubnjar Chris Moore iz Magrudegrind i Repulsion na, jelte, bubnjevima. Naravno da ovo KIDA i da prebudžen zvuk ranjava moje uši ali moje uši i dalje žele JOŠ:

https://kontusionkontusion.bandcamp.com/album/insatiable-lust-for-death

Pa onda imamo debi album finskih Malformed. Naslovljena Confinement of Flesh, ovo je kolekcija ukusno napisanih i ubedljivo odsviranih old school death metal himni sa daškom virtuoznosti po šnitu Death ubačene u matricu sirovog, zverskog prebijanja. Meni to zvuči sjajno ali ja i jesam neko ko je vazda voleo melodičnost, težinu i disciplinu koje su imali Death i Obituary, pa kad se to izmeša sa očiglednim uticajima finske death metal scene iz ranih devedesetih, rezultati moraju da budu izvanredni. Naravno, ovo izdaje Dark Descent Records (u finskoj lokalni Extremely Rotten Productions) pa manje nismo ni očekivali:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/confinement-of-flesh

https://malformed-fin.bandcamp.com/album/confinement-of-flesh

Maltežani Beheaded sviraju od 1991. godine a Għadam im je sedmi album i ODVALJUJE. Inspirisan prozom malteškog horor-pisca po imenu Anton Grasso, on je i prvi death metal album sa tekstovima na Malteškom jeziku, što mu daje dosta osoben karakter, a muzika je veoma kvalitetni, patinirani i sazreli brutalni death metal sa daškom melodičnog blek metala, bez korišćenja izlizanih readymade rešenja, maštovit, siguran u sebe, sa dosta toga da kaže. Beheaded sa ovim albumom sebe lansiraju veoma visoko u kontekstu piramide straha evropskog death metala i ako volite Vader, ili francuski Mithridatic, ovo je obavezno da se sluša:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/g-adam

Saviour / Enslaver je drugi album australijske brutal death metal ekipe Deliquesce i ovde ima dosta old school kreveljenja na transverzali Carcass-Death, recimo, ali sa modernijim, kompleksnim ritmičkim obrascima i mnogo „tehničkog“ rada po gitarama, te brzih, brutalnih blastbitova. Aranžmani su jako nervozni i pesme skoro da ni dva takta za redom ne ponavljaju ništa, ali to ima neku logiku i zvuči primamljivo kad se sluša, zahvaljujući prilično solidnom zvuku i požrtvovanoj virtuoznosti muzičara. Odlično je:

https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/saviour-enslaver

https://laceratedenemyrecords.bandcamp.com/album/deliquesce-saviour-enslaver

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Cryptodira sa Long Ajlenda rade neku zanimljivu kombinaciju ekstremnog i alternativnog metala, pa njihov EP Genesis of Error ima elemente i death metal agresije, mathcore kompleksnosti, alt-metal emotivnosti i ekspresije… Dobar je to blend, bend svira odlično ali muzika ima i karakter i uprkos kompleksnosti je dosta komunikativna. A da li će vam se dopasti to što komunicira, naravno, zavisi od afiniteta. No, meni je sve to odlično:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/genesis-of-error

Nekako se tu onda prirodno nadovezuju Grayceon iz San Franciska, sa svojim šestim albumom, Then The Darkness. Kombinacija progresivnog roka/ metala i ekstremnijih metal elemenata jako dobro leži ovom bendu koji, sa ovim albumom, nudi vrlo zrelu žanrovsku smešu, emotivnu, evokativnu ali istovremeno aranžmanski i produkcijski ekonomičnu, bez gubljenja u pukoj eklektici. Mnogo „prog metal“ bendova ume da zvuči nadmeno, kao da je pravljeno samo za druge muzičare, ali Grayceon efektno koriste i jednostavne, pamtljive rifove, imaju odličan ženski vokal i generalno su pitki:

https://grayceon.bandcamp.com/album/then-the-darkness

Anchoress. iz Ajove su, pak kombinacija posthardkora, hardkorpanka i noise rocka. I lepo im stoji, EP Sugarsong je maštovit, ambiciozan, ima karakteran, osoben zvuk i pun je energije. Samo napred:

https://anchoress2.bandcamp.com/album/sugarsong

Gwar valjda idu u ovu sekciju? Stari ričmondski svaštarci i šaljivdžije imaju solidan EP sa sedam pesama (tri studijske, četiri žive) i ovo je ZDRAVO. Iako sviraju duže od 40 godina, Gwar nekako uspevaju da budu sveži i ubedljivi, sa ovim izdanjem veoma kvalitetno pržeći taj neki svoj „Mr. Bungle za klince koji vise po tržnim centrima“ avangardno-karnevalski koktel i, mislim, MENI je ovo baš bilo zabavno. The Return of Gor Gor ima i čistog thrash metala na sebi (Lot Lizard, recimo) i to je PRELIJEPO:

https://gwar.bandcamp.com/album/the-return-of-gor-gor

Scootergypsy iz Arkanzasa mi je bio savim okej proletos na debi albumu Motorcycle Mayhem, a sada imamo i EP, Born with the Hammer Down i to su još četiri pesme energičnog, vozačkog highway rokenrola i metala. Kao Motorhead na JOŠ više metamfetamina,  Scootergypsy je good time all the time, dovoljno lo-fi da niko tu ne postane rok zvezda, dovoljno moćno da ne možete da mu odolite. Iako produkt uglavnom jednog čoveka, ovaj EP ima i sešn-bubnjara i ja to veoma cenim:

https://scootergypsy.bandcamp.com/album/born-with-the-hammer-down-ep

The Violent Hour je debi EP benda The Violent Hour a koji je, pak, solo projekat Carle Harvey, jedne od dve pevačice Butcher Babies, udružene sada sa svojim, jelte, čovekom, Charliejem Benanteom, bubnjarem Anthrax, SOD itd. Charlie je odsvirao praktično sve instrumente (odavno znamo da je on suštinski bolji gitarista od Scotta Iana) i producirao materijal, a ima tu i gostiju, i to nekih i poznatih, kao što je Zakk Wylde. Nisam ja sad nešto RASPAMEĆEN ovim, Carla je pristojna mada ne neka JAKA pevačica a Charlie se za svaku pesmu trudio da malo žanrovski šara, pa tu ima svega i svačega, ali je većina šarmantni, ako već ne ESENCIJALNI moderni teški rok. I, hajde, bude tu i lepih promena atmosfere i ideja, mada mi najviše paše strejt rokačina Hell or Hollywood:

Cold Slither su heavy metal projekat u kome sviraju ljudi kao što su Andy Selway iz KMFDM, Ross Sewage iz Exhumed i Ghoul, Matt Harvey iz Exhumed i Gruesome, te Gus Ríos, bubnjar Gruesome (nekada i Malevolent Creation) a koji ovde peva. Dakle, ekipa death i industrial metalaca koja svira bučan, prljav moderni heavy metal tematski usredsređen na G.I. Joea nije možda nešto što ste očekivali da danas čujete, ali evo ga! I debi album, isto Cold Slither je sasvim pitak. Gus je super lik i ispostavlja se da lepo peva a pesme iako ne sad nešto MAŠTOVITE lepo cure:

Orage su osvežavajuće „popi“ hevi metal bend iz Nemačke osnovan 2021. godine. Drugi album, nakon prošlogodišnjeg prvenca, naslovljen Saadna ima prijatno „televizijski“ zvuk, sa, dakle, ispeglanim masteringom i bez mnogo nekakvog „virtuoznog“ rada na gitarama. Ovde je muzika pre svega platforma da se u prvi plan izbaci pevačica Simone i sve je podređeno njenim lepim melodijama i harmoničnim intervalima. I sasvim to okej zvuči a bend, kad nema pevanja, nudi i solidne solaže pa i surovi muškarci imaju u čemu da uživaju:

https://orage-band.bandcamp.com/album/saadna

The Return of the Wild Dogs je drugi album za portugalski postapokaliptični heavy metal bend, Dragon’s Kiss, snimljen dobrih jedanaest godina nakon prvog. Bend svakako nije izgubio na entuzijazmu i ovo je ploča bučnih, himničnih a pijanih i vrištavih metal pesama o, jelte, postapokalipsi koja nam je pre četrdeset godina, kad smo gledali Mad Maxa i Terminatora izgledala veoma kul. Muzika je doba, produkcija bi mogla da bude i MALO bolja i album je cheesy i zabavan bez ograda i rezervi:

https://dragonskiss.bandcamp.com/album/the-return-of-the-wild-dogs

Alice Cooper nije samo čovek. Bend u kome je Alice Cooper (to jest Vincent Damon Furnier) pevao od polovine šezdesetih se takođe zvao Alice Cooper, a njihova karijera trajala je do 1975. godine, sa sedam albuma na kojima se nalazi većina pesama koje MOJA generacija zna kao Aliceove hitove (pa smo onda klincima u kasnim osamdesetima i devedesetima nadmeno objašnjavali šta je School’s Out i Billion Dollar Babies dok su oni otkidali na Poison i Bed of Nails). Enivej, originalni BEND Alice Cooper se nedavno ponovo okupio, posle 51. godine (čak uz par snimaka koje je Glen Buxton napravio pre nego što je umro 1997. godine, a ovde ga većinu vremena menjaju dvojica sešn-gitarista) i snimio album The Revenge of Alice Cooper. Koji je JAKO sladak. Manje teatralan od Copperovog solo materijala iz druge polovine sedamdesetih i svakako manje „glam metal“ od onog što je radio nakon Trash, ovo je prijatan hard rok album sa dosta psihodelije, atmosfere i iznenađujuće toplim zvukom. Vincent nikada nije bio veliki PEVAČ ali nikada nije prestao da bude LIKČINA i ovaj album Ozzyjevog ispisnika prikazuje u veoma lepom svetlu, zajedno sa starim kolegama. Niko tu ne zvuči kao da unovčava staru slavu već, naprotiv, kao da sa puno entuzijazma svira muziku koju voli i to je DIRLJIVO:

Pošto svaki bogovetni ’80s hair metal bend danas snima nove albume, ako ima dovoljno preživelih članova (a i ako nema), evo nam ga i novu Enuff Z’nuff. I, mislim, prijatno sam iznenađen jer Chip i drugari – a ovo su sve POTPUNO novi drugari i niko od njih nije bio u bendu na prošlom albumu pre tri godine – nude pitak, melodičan glam rok sa teškorokerskom produkcijom. Xtra Cherries, kako se album zove, dakle, manje podseća na klasičan Sunset Strip glam metal zvuk u kome su se glam rok i pank rok sudarali da naprave zapaljivu smešu što je pokorila Ameriku, a više na „pravi“ glam rok. OK, i ovogodišnji LA Guns imao je u sebi ovu dimenziju, ali kod Enuff Z’nuff mi je to nekako efektnije, iskrenije, pa i maštovitije ispalo. Chip odlično peva, pesme imaju optimistični, melodični šmek ranih sedamdesetih i sve je to nekako LEPO:

https://enuffznuff.bandcamp.com/album/xtra-cherries

Portugalci Toxikull imaju živi album, Echoes Of The Arena: Live At Sala Tejo i njihov heavy metal u NWOBHM stilu ali i sa daškom američkog hair metal šmeka je u živoj verziji veoma ubedljiv. Hvalio sam prošlogodišnji, treći album benda, izašao za Dying Victims a ovde imate i pesme sa starijih albuma i priliku da se u vrlo dobrom formatu upoznate sa opusom grupe koja radi ozbiljno i DOBRO:

Kad smo već kod Dying Victims… Italijani Temptress imaju debi album, Catch the Endless Dawn, naravno za Dying Victims Productions i ovo je, očekivano, kolekcija melodičnih, cheesy heavy metal kompozicija čiji autori smatraju da se sedamdesete godine prošlog veka nikada nisu završile i da tako TREBA da bude. Dakle, vrlo old school, vrlo nostalgično, vrlo patinirano, kako je to kod ove etikete često slučaj, i uglavnom vrlo lepo ako volite ovakav zvuk:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/catch-the-endless-dawn

Isti izdavač ima i drugi album briljantnog čileanskog kvinteta Iron Spell. Snimljen dobrih devet godina nakon prvenca, From the Grave je trijumfalna kolekcija energičnih, melodičnih pesama u NWOBHM stilu, kako nam je potrebno i kako i tražimo od ovakvih bendova. Iron Spell imaju idealan spoj ulične žestine i epske, optimistične melodičnosti i mada miks nije IDEALAN, dovoljno je idealan da muzika zvuči dinamično i povuče vas u akciju. Gitare, dakle, pršte od mejdnovskih harmonija, tempo je ozbiljan a vokali su odlični tako da, napred i navalite:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/from-the-grave

ALBUM NEDELJE

Hebi Katana svoj četvrti album izdaju za Ripple Music i moram da priznam da sam se oduševio kada je pre nekoliko meseci Todd najavio da je potpisao ugovor sa ovim sjajnim Japancima. Nije da nam je prošlih godina nedostajalo njihove muzike, u poslednje dve godine smo imali dva studijska i gomilu živih albuma tokijske trojke, ali Imperfection je OSETAN korak napred za bend koji je uspeo da sačuva svoju anarhičnost i sirovost ali da ozbiljno apgrejduje svoje kompozicije. Muzika je i dalje u osnovi nadrogirani bluz sa distorziranim, nekontrolisanim gitarama ali Hebi Katana na ovom albumu rade mnogo sofisticiranije, koristeći široku paletu old school psihodeličnih tehnika da ispričaju ekspanzivniju priču i pišući FANTASTIČNE sabatovske rifove kao da je to najprostija stvar na svetu. Zvuk im je i dalje sirov, gotovo garažnog kvaliteta, ali sada sa ipak mnogo širim spektrom frekvencija da sve zvuči toplije, no, da ponovim, pesme su im ovde najbolje što su do sada imali. Spektakularno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/imperfection