Da vidimo šta smo imali u nedelji u kojoj su Užičani pobedili policiju a Ćaciji naučili da lete.

Deo 1: BLACK METAL

Imperial Crystalline Entombment su, u skladu sa svojim imenom, bend opsednut ledom i ledenom apokalipsom. Američki duo je prvi album imao još 2004. godine pa nastavak napravio tek devetnaest godina kasnije, a sad je tu treći, Abominable Astral Summoning, kao potvrda da misija još nije napuštena i da ima još toga da se kaže. I, mislim srazmerno kompleksni, tehnički blek metal ovog benda je meni sasvim po volji, sa mnogo promena ritma i komplikacija u aranžiranju, sa, doduše dosta klinički čistim zvukom, ali opet solidnom energijom i trudom oko kompozicija koji meni donosi priličnu količinu zadovoljstva. Pretenciozno je to, naravno, ali ima supstancu i produkcijski je disciplinovano i ne gubi se u širini vizije. Od mene preporuka ko kuća:

https://imperialcrystallineentombment.bandcamp.com/album/abominable-astral-summoning

Sa imenom benda kao što je Dark Blasphemer i nazivom trećeg albuma  Winter Of Darkness znate da je u pitanju blek metal. Dark Blasphemer stižu iz Argentine, prvi album su izdali pre 13 godina i ono što nemaju u maštovitosti kompenzuju strašću. Ekipa u ovom trenutku svedena na tri člana (bubnjar svira i gitare na ovom albumu) isporučuje korektan, energičan i blago atmosferičan blek metal koji govori o blasfemiji, haosu, depresiji itd. i posto ja prosto volim kad muzika ima tremolo rifove i blastbitove, ne smeta mi ni što ona nije baš mnogo inventivna. Produkcija je pritom okej a bend da ponovim, ima neugaslu strast i bude to pitko. Plus, cena od koliko sami date za daunloud je baš korektna:

https://darkblasphemer.bandcamp.com/album/winter-of-darkness

Nizozemci Bloed na svom prvom demo snimku, ‘t Regent, sviraju sirov, old school blend black i death metala. Sjajno je to, onako neposredno, agresivno i jako napaljujuće sa prostim rifovima, pankerskim pevanjem i generalnim favorizovanjem brzine i energije ispred kojekakvih atmosfera itd. Produkcija je vrlo, naravno, sirova ali se to sjajno uklapa uz koncepciju a iako ime benda (pored toga što znači „krv) takođe predstavlja i akronim od  BEELZEBUBTH LACHT OM ELKE DOOD („Belzebub se smeje svakoj smrti“), bend voli da peva i o seksu i alkoholu tako da, hedonizam i satanizam ovde idu ruku pod ruku:

https://bloed.bandcamp.com/album/t-regent

Apantropija je srpsko-američki bend u Čikagu, sa albumom  Ponor Kontinuum čiji već naslov sugeriše da će srpski jezik ovde biti iskombinovan sa američkim konstrukcijama. Ali, mislim,  kao da je TO bitno. Bitno je da li roka, a roka. Ponor Kontinuum je album snimljen u kućnoj produkciji, ali zvuči dobro, kombinujući atmosferični blek metal sa malo progresivnog eksperimentisanja za nešto što zvuči originalno, na momente i simpatično teatralno (recimo Fentanil Bluz). Apantropija, mislim, rade ono što je najvažnije a to je da shvataju blek metal kao licencu da smišljaju nešto svoje umesto da kopiraju postojeće obrasce i to je autentična vrednost ovog zanimljivog prvog albuma:

https://apantropija.bandcamp.com/album/ponor-kontinuum

Čileanski jednočlani To Escape ima vrlo originalan spoj sirovog blek metala i tradicionalnih južnoameričkih plesnih melodija na svom albumu I Wish to Escape. Dekadentno je slušati taj spoj nespojivog, naravno, ali David Sepulveda sve radi sa takvom iskrenošću da ne možete da se barem ne nasmešite. Sve je veoma DIY, dakle, snimljeno sa nula budžeta i ekstremno pankerski ali ima taman dovoljno šarma da posle svake pesme poželite da čujete i sledeću i dok dlanom o dlan, ode ceo album:

https://toescape.bandcamp.com/album/i-wish-to-escape

Downward su opskurni teksaški duo sklopljen od dva anonimusa koji iza sebe imaju trag uglavnom nikad-čuo DIY projekata i jedan demo iz 2009 godine. Ali, evo, deceniju i po kasnije, Downward izbacuju debi album, To Lurk as Fever i jebigasad, to je četrdeset minuta dekadentnog, ali DOBROG blek metala koji voli kvalitetnu horor atmosferu, voli teatralnost, ali je produciran zdravo, odsviran bez glume i fejkovanja i hvata, da se razumemo, za gušu. Vrlo prijatno hvatanje, dodaću:

https://downwardintodeath.bandcamp.com/album/to-lurk-as-fever

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

No Bull je jednočlani bend iz Sidneja VEOMA inspirisan muzikom AC/DC. James van Hest je ovaj projekat osnovao 2020. godine i tvrdi da je Rock N Roll Remains Forever, treći album, do sada daleko najbolji. I, mislim, DOBAR JE. Ako volite klasičan, prljavi, zabavni hard rok i hevi metal kakav su Angus i ekipa trpali poslednjih pedeset i kusur godina, ovde ćete dobiti porciju BAŠ toga. Bez mnogo invencije, bez mnogo filozofija, ali apsolutno doktorski napravljeno:

https://nobull.bandcamp.com/album/rock-n-roll-remains-forever

Chipper su bend iz Soluna sa vrlo radio-friendly heavy rock zvukom. Ali, mislim, GRCI SU, pa to zvuči sasvim okej. Album Libertalia je zgodan da uz njega jedete, pijete, družite se, generalno da uživate uz energičnu, old school ali ne retro muziku. Fino:

https://chipperskg.bandcamp.com/album/libertalia

Lep heavy rock stiže i iz Milana sa novim albumom benda Matra, nazvanim samo Matra IV. Ovo je gruverski, psihodelični rad sa dosta ’70 šmeka i raznovrsnosti ali i sa modernim zvukom, a što je lepa kombinacija. Bend zvuči skoro kao da dolazi iz Japana i ne uklapa mi se u predrasudu koju imam o italijanskim heavy psych posvećenicima a čime hoću da kažem da je ovo optimistično i zabavno, radije nego bolesno i prljavo. A što je apsolutno u redu, album je pitak ali ne trivijalan i to je onda lako preporučiti:

https://matraband.bandcamp.com/album/matra-iv

Splintr iz Sijetla na EP-ju Unholy imaju dve pesme JAKO GADNOG sludge-doom metala. Ovo je disonantno, mučno, agresivno a sporo i teško, sa neljudskim vriscima tamo gde bi drugi bend imao pevanje i namenjeno je samo najspremnijima. Ali, mislim, DOBRO je:

https://splintr.bandcamp.com/album/unholy

Rusi Hypnozys su psihodeličniji, razmazaniji u svom stoner-doom izrazu ali to im nekako lepo stoji. Kad ih vidite na slici shvatite da je ovo ekipa frikova (dva muška, dva ženska frika) pa je i album Спираль procesija smorenih, drogiranih ali prijemčivih mini-rituala sa dubokim štimom, prljavim fuzzom, hipnotičkim gruvom i avetinjskim ženskim vokalom. Naravno da plaćate koliko hoćete a UŽIVAĆETE:

https://hypnozys.bandcamp.com/album/-

Iz Sirakuze u Njujorku su Void Emperor, stoner-doom ekipa koja se dosta loži na Konana (lik) ali i na bendove kao što je Conan, naravno. Osnovani 2020. godine, Void Emperor sad imaju drugi album, Marauders, i to je jedan sasvim šarmantan koloplet sporih, nisko naštimovanih stoner-doom pesama koje imaju epsku komponentu ali su sirove i primereno primitivne. Vokal je možda element muzike na koji najviše treba da se privikavate, jer ga ima MNOGO ali bude to sve do kraja vrlo simpatično:

https://voidemperor.bandcamp.com/album/marauders-2

SkullDozer iz Portlanda u Oregonu mu ga lepo daju na svom drugom albumu, High Tide. Ovo je vrlo ukusan stoner rock, sa dobrim rifom, dobrim, energičnim gruvom, ali onda i sa malo fine psihodelične izmaglice oko svega toga. Ima ovde, dakle, momenata kada gitare ne sviraju akorde i tonove nego samo pište i odjekuju, dok su visoki, zvonki vokali Bena Housea idealan protivteg debelom, teškom zvuku. Vrlo lep album i za metalce i za psihodeličare:

https://skulldozer.bandcamp.com/album/high-tide

Mosara iz Arizone imaju treći album, Rumour of a Funeral a što je odličan naslov a ni muzika nije loša. Mosara su trio koji valja „atavistički“ i „depresivan“ doom metal sa pesmama i od po deset minuta, a koje su, bez obzira na trajanje, zapravo konceptualno svedene i više izlaze iz podsvesti nego iz neke velike kompozitorske ekspertize. Ovo mislim u pozitivnoj konotaciji jer Mosara proizvode muziku izašlu iz džemovanja ali uobličenu taman koliko treba da taj podsvesni oblik dobije jasne obrise i na slušaoca ostavi jak utisak. Fino je a ostavljam link i za Youtube jer tu ima jedna pesma više:

https://mosaradoom.bandcamp.com/album/rumour-of-a-funeral

In the Company of Serpents iz Denvera imaju peti album unutar trinaest godina, A Crack in Everything, i to je u sebe siguran, energičan sludge metal sa dosta stonerske rifaže. Bend zna šta voli da svira i to radi odlično i mada po mom osećaju muzika na ovom albumu ne donosi mnogo fundamentalno novog ili originalnog, nije fer reći da se radi o otaljanom poslu. In the Company of Serpents imaju i ideje pa i rizikuju s vremena na vreme – A Patchwork Art je, recimo, simpatično bluzerski gruv-komad – i svakako vredi čuti ovaj album:

https://inthecompanyofserpentsdoom.bandcamp.com/album/a-crack-in-everything

Sheev su berlinska ekipa koja svira progresivni heavy rock/ stoner rock, a što je u njihovoj interpretaciji vrlo solidna kombinacija. Drugi album, Ate’s Alchemist, izašao za ugledni Ripple Music nakon debija koji je bend sam izdao pre četiri godine, će se, mislim, dopasti svakome ko voli kompleksniji a opet gruverski teški rok po uzoru na Mastodon ili Gojiru, a sa malo začina Sijetl zvuka odozgo. Kombinacija je, potvrdiću, vrlo uspela na ovoj ploči, sa odlično napisanim pesmama koje lepo  odmeravaju atmosferu, gruv, kompleksnije rifove i dinamične aranžmane, te sa lepim miksom koji fino diše a opet ima potrebnu težinu. Ripple Music ne razočarava:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ates-alchemist

Hell, odnosno Matthew Scott Williams iz Salema u Oregonu ima novi album, Submersus, tek peti za skoro dve decenije rada pod ovim imenom, ali Hell ima zdravu kulturu kolaboracija sa drugim bendovima i projektima tako da je to OK. Prethodni rad bio je u Aprilu ove godine, u saradnji sa takođe oregonskim מזמור, a Sumbersus je solo iskaz, snažan, moćan, PAKLEN, sa 40 minuta BRUTALNOG blackened doom/ sludge metala. Williams ne izmišlja bogznašta novo, ali ume da proda te spore, dramatične rifove, dinamičan bubanj, vrištanje, i sa ovim nema laži i prevare, bićete EKSTATIČNI:

https://loweryourhead.bandcamp.com/album/submersus

Heavy Psych Sounds Records su nas obradovali debi albumom poljskih Atom Juice a koji se isto zove Atom Juice i, mislim, kao da ne znate da je praktično svako izdanje ove rimske etikete odlično. Atom Juice su psihodelični rok bend sa dosta baš old school uticaja, od Pink Floyda i Beatlesa do Alman Brother Band i Pond, i muzika im je stručno oblikovana da izaziva slične emocije kao radovi ovih velikih preteča a da zvuči i moderno i autentično, dakle, ne samo kao da slušate dobar tribjut bend. Ovo je i progresivno i energično, nije baš mnogo heavy, ali to ne smeta jer je ovde na delu duboka, hipnotička psihodelična strategija koja će vas obuzeti iz sve snage i neće da pušta.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/atom-juice-atom-juice

I dok ste u tom retro raspoloženju, idealno će vam leći naši stari znanci Giants Dwarfs And Black Holes. Nemački trio ima novi album, Cherrytree Stories And Other Innuendo Tales i njihova kombinacija gruverskog psihodeličnog roka i soula je sve bolja i bolja iz izdanja u izdanje. Na ovoj ploči je pevačica Christiane Thomaßen u najfinijem soul-jazz modusu, na momente zvučeći kao da na noge diže ceo kabare, a ostala dva člana sviraju punokrvan progresivni psihodelični gruv, snimljen suvo, miksovan još suvlje, bez reampinga, kompresija i sličnih modernih ideja. Dakle, sve je prelepo, sve je odlično, ne propustite:

https://giantsdwarfsandblackholes.bandcamp.com/album/cherrytree-stories-and-other-innuendo-tales

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Tortureslave iz Minhena svoju muziku opisuju i kao „ear raping thrash metal“ pa ako ste skloni tome da uši, svoje ili tuđe, izložite seksualnom nasilju, EP  World Destroyer ima dve vrlo solidne pesme. Nije ovo ni čist thrash, dosta tu ima hardcore elemenata, ali svakako je muzika čvrsta, puna oštrih rifova, kvalitetnog gruva, dobrih vokala. Moš IZ treš, to se zna:

https://tortureslave.bandcamp.com/album/world-destroyer

Preslatko je kad bendovi sebe taguju sa „caveman shit“, da čovek odmah zna kako će im muzika zvučati i da podesi očekivanja na adekvatne setinge. Desensitize iz Blumingtona u Indijani imaju EP  Hell Is Real i to je metalizirani beatdown hardcore koji zaista zvuči pakleno. Dakle, manje kao svađa pijanih gangstera na parkingu a više kao demonska orgija. I to je, razume se, prelijepo:

https://desensitize.bandcamp.com/album/hell-is-real

Kolumbijci Ultramotor nisu BAŠ pank bend ali jesu negde između Motorheada i propisnog pank roka, a to je dovoljno blizu za naše potrebe, i za pozicioniranje u ovoj sekciji. Demo snimak El deber hostil ima četiri pesme energičnog rokenrola, produciran je PRIHVATLJIVO i bend, uprkos tome što ume da sklizne u vrlo klasičan provincijski pank rok – koji smo svi mi tu i tamo svirali, da ne bude neke zabune – ima šmeka i kapiram da su im koncerti zabavni. Vredi da se čuje:

https://ultramotor.bandcamp.com/album/el-deber-hostil-demo

Hmm, austrijski Iron Overkill su isto između pank roka i Motorheada, ali imaju i malo thrash metal elemenata. Nisam siguran da mi album Heavy Load radi sve što treba da mi radi, nekako ima sve elemente: grub lemijevski vokal, rokerske harmonije, brz tempo, mesnat zvuk, kamiončinu na omotu, ali kad se skupe na gomilu to nije idealno. No, IDEALNO je ionako retkost pa poslušajte, možda vama bude simpatično:

https://ironoverkill.bandcamp.com/album/heavy-load

Finski Lunastus su negde između hardkora, thrash metala, black metala i death metala, ali oni sebe jednostavno opisuju kao vegan metal bend. Pošteno i ČASNO. EP  Silmät täynnä tuhkaa ima četiri agresivne pesme čiji su rifovi ipak i minimalno, jelte, atmosferični, ima čvrst zvuk, ima paklen ženski vokal i generalno je odličan:

https://lunastus.bandcamp.com/album/silm-t-t-ynn-tuhkaa

Its The Limit su strejt edž bend iz San Antonija sa istoimenim 7“ EP-jem i, mislim, ovo zvuči TAČNO onako kako zamišljate. Dakle, kao rani Cro-Mags koji su strejteri. A što je SASVIM OKEJ. Old skul, besno i sirovo. Plus, daunloud plaćate koliko želite. Šmekerski:

https://fortressrecords.bandcamp.com/album/its-the-limit-7-ep

Kruševljani BlastForge nastvaljaju sa štancovanjem SOLIDNIH EP-jeva. Mind Rot Protocol ima još četiri pesme energičnog thrash/ core nabadanja, sa mračnom futurističkom vizijom u korenu koncepcije i temeljitim rifaškim razradama pesma. Nije ovo preterano evoluiralo od te neke osnove, ali je i dalje pitko i lepo se sluša, sa pristojnim zvukom i dovoljno mračne agresivnosti da ja to posrčem u slast:

https://blastforge.bandcamp.com/album/mind-rot-protocol

Poljaci Hollowman imaju pet pesama odličnog silesijskog hardkora na EP-ju  Trapped In This World. Ovo je klasičan metalizirani moshcore, ali napisan i izveden sa sigurnošću i uverljivošću koje svedoče o tome da ovi momci iz Katovica žive za taj fajt i nude adekvatan saundtrak.

https://hollowmanhc.bandcamp.com/album/trapped-in-this-world

Bizarna saga sa ciriškim bendom Divine Sentence koja se odvijala poslednjih dana se završila na još bizarniji način, donekle i podsećajući u kakvom interesantnom trenutku živimo. Ova vegan-metalkor postava je pre nekoliko dana objavila da su svi svesni optužbi na račun pevačice Sofije, kako je bila loša prema svojim prošlim „romantičnim partnerima“, navodeći „lying“, „mental cruelty“, „gaslighting“ i, uh „future faking“ i kako je i ona svesna da ovo nije dobro i da je zapravo počela da ide na terapiju početkom godine kako bi se popravila i kako bend razume ako deo njihove publike više ne želi da im pruža podršku ali da se oni nadaju da će sve na kraju biti okej. Naravno, začin u tome je da je bend generalno a Sofia partikularno imao istoriju u kritikovanju zlostavljanja pa je ovo, kao, nekakva kontroverza. U svakom slučaju, par dana nakon ove objave, bend je objavio i da se turneja otkazuje, da se grupa raspala i da novi album neće izaći. Samo da bi album ipak izašao jer izdavač valjda nije hteo da baci pare u đubre. „Scene drama“ at its finest, jelte. Ako je za utjehu, album Killing Is A Cycle je odličan, sa jedanaest pesma KOLJAČKOG, maničnog metalkora koji vrišti protiv zlostavljanja i ubijanja životinja, agresivan je, a istovremeno tehnički impresivan i, naravno, pevačica je odlična. Da se razumemo, NE POSTOJI bend na svetu kome ne biste mogli da prikačite kritiku za nešto slično ovome o čemu se u vezi sa Divine Sentence priča i ako vam to smeta, imate STRAHOVITO visoke etičke standarde i ja vam na tome čestitam. Ovo je, svejedno, odličan album napravljen od strane nesavršenih ljudi koji možda i treba da, jelte, plate ceh za svoju nesavršenost, ali umetnost im je DOBRA:

https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/killing-is-a-cycle

Ne možda TOLIKO dobar ali i dalje solidan metalkor EP izdali su Fire In The Blood iz Pensilvanije. Ovo je za nijansu „gangsterskije“, dakle bliže moshcore predlošku ali sa i dalje mnogo nervoznih promena ritma i spastičnih izletanja u najbržu traku. This Place Is Barren ima šest pesama i MNOGO bed etitjuda a što će vam se dopasti:

https://fireintheblood.bandcamp.com/album/this-place-is-barren

Ne znam kako u 2025. godini bend sebe nazove Scorn i misli da je to OK, ali tu smo gde smo. Nemačka ekiapa ima demo od tri pesme, naslovljen Promo i to je sasvim okej metalizirani hardkor starijeg stila, meni time bliskiji. Rifovi su trešerski, pevanje pankersko, gruv je retro, plaćate koliko hoćete, sve je kako treba:

https://scorncrossover.bandcamp.com/album/promo

Pošto Brazilci Kramulhão imaju Ratos de Porao majicu u prvom redu na promotivnoj fotografiji, jasno je i kako zvuče. EP  Guerra aos Senhores ima pet razaračkih, kratkih pesama krosover treša na tragu RDP pa i Sepulture iz njenih pankerskijih momenata i mada tu ništa nije originalno sve je vrlo lepo. Dobar, jeftin zvuk i puno mrzovolje i oštrih rifova čine ovo idealnim debijem:

https://kramulhao.bandcamp.com/album/guerra-aos-senhores

Ne znam odakle su Solifugae (mada postoji brazilski bend istog imena), ali verovatno iz SAD. Enivej, Solifugae su „oni koji beže od Sunca“ a istoimeni EP nudi šest pesama (i interludij) sirovog blackened hardcorea. Nije originalno, nije ni MNOGO maštovito ali je duševno, ima lepe ideje tu i tamo i svakako je pitko, a cena je kolko date:

https://solifugae666.bandcamp.com/album/solifugae

I Scream Protest! svojim imenom vrlo kvalitetno najavljuju svoju muziku. Nizozemski bend ima čak trinaest kratkih, brzih pesama na razmeđi hardcore thrasha i grindcorea a u okviru split albuma sa takođe nizozemskim kolegama Ancestral Sin. Ancestral Sin nisu svoj materijal stavili na Bandcamp u trenutku dok ovo kucam, ali I Scream Protest! su dovoljni da se čovek lepo provede sa svojim agresivnim a jako disciplinovano odrađenim protestnim hardkorom i dobrom produkcijom.

https://iscreamprotest.bandcamp.com/album/split-with-ancestral-sin

Floating su bizaran švedski duo u čijem se zvuku spajaju post pank i progresivni death metal, i ako to na papiru deluje jako AKADEMSKI, treba reći i da im je drugi album, Hesitating Lights primereno minimalistički posložen, sirov u zvuku i primitivan u konceptima. Ali ne i glup, ima ovde dosta zanimljivog meandriranja kroz aranžmane a ta neka pećinska dimenzija i u zvuku i u estetici lepo služi da se Floating ne zanesu već da sve ostane mišićavo i energično:

https://floating-label.bandcamp.com/album/hesitating-lights

Tremens iz Sijetla, pak, sviraju nešto što bih ja nazvao prosto thrashcore. Dakle, pank u osnovi, metal u razradi, bez filozofiranja, neposredno, besno i pravično, a opet sa dovoljno mesa da ovo ne budu samo skice kompozicija. Album Into The Delirium ima sedam pesama – dakle, u pitanju je minialbum!!! – odlične thrash rifove, dobre vokale, dobar gruv, antikapitalistički stav i sve što treba, pa se preporučuje IZ SVE SNAGE. Plus taj slon na omotu koji se rve sa hobotnicom, PRELEPO:

https://tremenscore.bandcamp.com/album/into-the-delirium

DEATHGRAVE /\ BLACK GANION je split EP kalifornijskih death/ grindera Deathgrave i japanskh grindcore majstora Black Ganion i SJAJAN JE. Ovo izdaje kalifornijski Transylvanian Recordings pa se zna da nema greške, a Ameri daju četiri mračne, energične pesme, dok Japanci malo i eksperimentišu sa svojom trećom i poslednjom koja je nekakav gruverski, post-Godflesh sludge-grind. Sve je sjajno, ne propustite:

https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/deathgrave-black-ganion

https://deathgrave.bandcamp.com/album/split-w-black-ganion

Body of Cries sa Filipina kombinuju sludge i doom metal sa grindcoreom za letalnu smešu težine, mučnine i rafalnih egzekucija. Demo – 2025 ima četiri pesme bezumlja i mraka pa ko voli ima MNOGO jako da se provede:

https://bodyofcries.bandcamp.com/album/demo-2025

Finci Fading Trail kažu da su EP Harvest snimili pre sto godina a onda je on bio zatrpan i evo, tek sada se objavljuje. Sasvim okej, pošto nikada nije kasno za sedam pesama oštrog, disonantnog grindcore/ hardcore krljanja. Produkcija odlična, bend kao mašina, sve pet, izvolite:

https://fadingtrail.bandcamp.com/album/harvest-ep

Gloombringer su pola iz Kanade a pola sa Floride, tako da u zvuku ovog slamming death metal dvojca imamo klasičnu kombinaciju toplog i hladnog. Šalim se, ovo je vrlo standardan ali solidan slem, sa tri pesme na EP-ju  Instinctive Genocide koje ne nude neke sveže ideje ali nude dobar zvuk, solidnu svirku, pristojne rifove, generalno OKEJ ZABAVU. Sasvim prijatno:

https://gloombringer.bandcamp.com/album/instinctive-genocide

Simpatični su kiparski Nekhrah sa svojim novim EP-jem, a koji je prvi znak života što su ga dali nakon debi albuma 2017. godine. Ode to Nothingness ima pet pesama i solidan intro, sa dobro produciranom, čvrstom muzikom koja death metal shvata kao prostor agresije, besa i frustracije ali ih pakuje u umetnički prijemčivu formu. Nekhrah nisu neki veliki komplikatori i njihova muzika je srazmerno jednostavna, melodična i gruvi ali ona ima zrelost i zaokruženost ideje, teme, atmosfere u svakoj od pesama. To je lep kapacitet da ga jedan bend ima i nadam se da se ovim najavljuje svetla karijera i berićetna dalja diskografska aktivnost. Cena je ovde, pritom, koliko VI odlučite:

https://nekhrah.bandcamp.com/album/ode-to-nothingness

Thra iz Feniksa u Arizoni su bili odlični pre par godina na debi albumu Forged in Chaotic Spew a sada imaju živi EP  Ritualistic Slaughter – Live From The Underground i to je takođe odlično. Samo su tri pesme tu – Flame Lurker otvara i ovo izdanje! – ali bend lepo zvuči uživo sa nesavršenim zvukom ali vrlo spontanom energijom u kojoj se njihov death-sludge metal pun disonanci i mučnine predstavlja u najboljem svetlu.

https://thra.bandcamp.com/album/ritualistic-slaughter-live-from-the-underground

Italijani Antiquus Infestus nisu ništa snimili deset godina ali evo sada novog EP-ja, The Cult of Ra da se pokaže da ovaj duo nije mrtav. Produkcija nije sad nešto PRESJAJNA, kućna je to radinost (pogotovo je programirani bubanj onako, malo sirotinjski) ali pesme su lepe sa svojim Nile-ali-malo-i-kao-blek-metal death metalom inspirisanim staroegipatskom kulturom i današnjim interpretacijama njihovih harmonskih ideja. Mislim, dobro je, onako, energično, zabavno, tehnički kvalitetno i gruverski, a sa sve tim staroegipatskim teatrom odozgo. Nadam se da naredno izdanje unapredi produkciju jer ova muzika to zaslužuje ali i ovako je ovo lepo da se posluša, a cena od koliko VI date je vrlo fer:

https://antiquusinfestus.bandcamp.com/album/the-cult-of-ra

Crown Of Anguish su tri čoveka iz Lankašira koji sviraju „epski death metal“. Na drugom albumu za projekat ljudi koji svi sviraju i u drugim bendovima, a koji je naslovljen Giants of the Twisting Sun to znači da se mešaju propisan, koljački old school death metal, klasična kompozicija i muzika izražene entičke dimenzije. I to, recimo, karipske i latinske po poreklu. Što je retka kombinacija ali bend, koji ja zaista samo studijski projekat, se izrazito trudi da ona upali. I uglavnom pali. Sad, pesme su po devet minuta, ali Crown Of Anguish uspevaju da zadrže pažnju tim smelim spajanjem nespojivog i na kraju to sve nekako bude u najmanju ruku simpatično, kao nekakav uspeli proof of concept:

https://crownofanguish.bandcamp.com/album/giants-of-the-twisting-sun

Divergence iz Njujorka sviraju skoro deceniju i po ali još nemaju album, već nisku EP-jeva. Najnoviji, In Cycled Aeons ima pet pesama impresivno tehničkog, solidno progresivnog, pažljivo produciranog death metala izmešanog sa malo deathcorea i to zvuči vrlo solidno. Mislim, ima nečeg u tim epskim melodijama i ekspresivnoj izvedbi, čak i u toj vakumiranoj produkciji u kojoj je sve zategnuto do pucanja i nema mesta da iko mrdne. Divergence ipak ne idu preko granice razuma i ploča je solidno izmasterovana a pesme su maštovite, sa puno rada i dosta energije. Lepo:

https://divergencenyc.bandcamp.com/album/in-cycled-aeons

Vulgar Dissection su iz Durhama u Engleskoj i, jelte, čuli su Cannibal Corpse kad su bili u najosetljivijem periodu mentalnog i seksualnog razvoja. Mnogo je takvih pa ni Vulgar Dissection ne zvuče mnogo originalno ali njihov drugi album nudi sasvim ugodan, gruverski death metal/ slam, fatalno opsednut najgadnijim temama koje bend ume da zamisli (pesme se zovu „Barbed Wire Masturbation“ ili „Sexually Transmitted Dementia“) ali suštinski napravljenim da izazove dobro raspoloženje i obezbedi deci lep provod u mošpitu. Vulgar Dissection su još prilično mladi i muzika će im možda postati i sofisticiranija, ali uvek je lepo čuti nekomplikovan, mosh-friendly death metal, sastavljen od dobrih, mračnih rifova i ubedljivo sviranog gruva, pa još sa okej produkcijom. Imaginarujum im je ODVRATAN ali Vulgar Dissection su sasvim kul ekipa (i pretpostavljam da će staviti daunloud i na svoj Bandcamp pošto ga izdavač ne prodaje):

https://machorecord.bandcamp.com/album/liquifying-coagulated-viscera

Grave Intentions su njemački melodični death metal sastav sa ženom iza mikrofona i vrlo pristojnim debi albumom, Call of the Void. Ovo je propisno agresivna muzika, sa samo malo proširenim harmonskim opsegom u odnosu na „običan“ death metal i sa dosta gruva, dobro producirana i hrskava u zvuku, a pevačica Jana Gödeke pored toga što ima kvalitetan „resting bitch face“ ima i odličan vokal i dobru tehniku. Slušajte kako je snimljena bez preteranog gejtovanja i kompresora, pa čujete svaki udah pred urlik i to zvuči LJUDSKI. Melodeath se u poslednje vreme skoro ne razlikuje od metalcorea ali Grave Intentions su the real deal i meni su se dopali:

https://graveintentionsmetal.bandcamp.com/album/call-of-the-void

Danas nas nešto hoće kombinacije ekstremnog metala sa latinskom muzikom pa evo novog albuma francuskih Impureza a koji već izvesno vreme mešaju death metal i flamenco. Alcázares je treći abum u dvadeset godina rada i pored debelog, agresivnog, pomalo tehnički razmetljivog death metala sa tekstovima na Španskom nudi zaista i flamenko-bravure na akustičnoj gitari, zavodljive narodnjačke refrene, i jednu generalno optimističnu atmosferu. Ne bi trebalo da funkcioniše, ali nekako funkcioniše, smenjujući blastbit zakivanje i razuzdane akustare, pa svakako nudim da čujete:

https://impureza.bandcamp.com/album/alc-zares

Pošto Angerot iz Južne Dakote za svoj četvrti album, Seofon, izgleda nisu mogli da nađu stalnog, pa čak ni običnog sešn-bubnjara, snašli su se pozivajući masu uglednih death metal udarača da odsviraju po jednu pesmu. Tu su, dakle, Derek Roddy, Kevin Paradis, Marco Pitruzzella itd. a čak se i Thomas Haywood, vlasnik etikete Redefining Darkness koja je ovo izdala pojavljuje na jednoj pesmi. Ne mogu da kažem da znam otkud ovom bendu dovoljno para/ slave za sve ovo, ali je svakako divno. Sam album je okej, onako, atmosferičan, sa dosta old school melodičnosti koja podseća na skandinavski death metal i uredno agresivnom svirkom:

https://angerot.bandcamp.com/album/seofon

Ugh, Viogression ne samo da još postoje nego su snimili i četvrti album sa DEVETNAEST pesama. OK, Thaumaturgic Veil traje oko 50 minuta i pola pesama su samo interludiji tako da ne treba da se brinete, ali bend iz Milvokija posle bezmalo četiri decenije svirke kao da se trudi da kredibilno spoji death metal primitivnost i sirovost sa nekakvim blago progresivnim pogledom na ekstremni metal. Ne znam koliko im to ZAISTA uspeva ali Thaumaturgic Veil makar ima neki svoj karakter i šmek i vredi da se čuje:

Za malo propisnog, debelog, nisko štimovanog i mračnog death metala tu nam je debi album ekipe Cronos Compulsion iz Denvera. Lawgiver, kako se album zove, je vrlo kompaktna ploča, sa devet pesama u 24 minuta, ali to je 24 minuta prelepog gruva i momačkog zakivanja. Ovo je old school death metal sa svim onim kavernoznim rifovima i hrskavim teksturama koje od njega očekujete i mada se Cronos Compulsion ne ističu nekakvim kompozitorskim eksperimentima, ne mogu da mnogo kritikujem album koji daje ovako pristojno spravljen obrok samo zato što ga nije opteretio sa nekoliko startera i tri dezerta. Ovo se pusti, pokolje i završi i svi su srećni:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/lawgiver

I Kanađani Décryptal imaju lep debi album, samo je njihov death metal za MRVICU progresivniji. Dobro, i tekstovi su na Francuskom, ali Simulacre je ploča koja ima dosta old school death metal mirisa, takođe dosta organski, živ (a prijatan) zvuk i onda sve te zanimljive proggy napore u aranžiranju rifova i korišćenju modalnih harmonija. Meni to vrlo lepo prija a i vama će ako volite Afterbirth, Tomb Mold i slične demonstracije da death metal ne mora da bude AGRESIVAN da bi bio dobar:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/simulacre

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/simulacre

Isto iz Kanade su i Disembodiment i debi album ovih Kvebečana, Spiral Crypts ne biste smeli da nazovete progresivnim, jer može da vas čuje, da se okrene i da vas IZLOMI. Naime, ovo je BAŠ sirovo, prljavo i old school, onako, primitivno i boli ga kurac i koja je godina i kako drugi bendovi miksuju svoju muziku. Spiral Crypts je ploča zujanja, brujanja, probijanja u crveno, mikrofonija se prosipa na sve strane, bubanj nije ČUO za triger nego zvoni i jebe kevu, ali sve je to death metal, gladan, žedan (vaše krvi) i besan i, mislim, SLADAK je:

https://everlastingspew.bandcamp.com/album/spiral-crypts

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Wow, Pygmylush iz Virdžinije nekako PAMETNO kombinuju (post)hardcore, noise rock i folk muziku. Definitivno je ova nedelja bila nedelja zanimljivih krosover momenata a album Totem uspeva da ima i pankersku brzinu i neposrednost i jedan autoritativno eksperimentalni pristup spajanju žanrova, i dobre pesme i (pre)bučan zvuk, i šmekerski etitjud… Neki ljudi imauu sve a mi ostali NIŠTA ali zato mi slušamo njih a ne oni nas:

https://pygmylush.bandcamp.com/album/totem

Chat Pile su prošle godine imali odličan, sa razlogom uniformno hvaljen album a sada su izdali dva, recimo, spinofa nastala za vreme njegovog snimanja, naslovljena  Blood at Night i  Blood at Night II. Ovo je značajno eksperimentalnije od za Chat Pile standardnog superteškog noise rocka, ali verovatnoća da će vam se dopasti je svakako visoka. Prvo Blood at Night je kolekcija kasetnih lupova, nastalih manipulisanjem traka kupljenih u lokalnoj prodavnici sitnica, sa materijalima koji su originalno bili, recimo, zvuci namenjeni seansama hipnoze ili snimci proba lokalnih bendova. Muzika je ovde, oslobođena od svojih korena, pretvorena u fascinantne zvuke i ambijente, kao da sa svakom kratkom pesmom (petnaest komada) otvarate prozor u po jedan alternativni univerzum i svaki od njih je božanstven. Blood at Night II su snimci sa dve free improv sesije koje je bend pravio tokom snimanja albuma da se malo izduva. Pozvani su bili i razni prijatelji i kolege i ovih sedam komada vam pružaju onaj posebni šmek analogne, a vrlo apstraktne improvizacije u kojoj za većinu zvukova nemate pojma šta ih je proizvelo i kada shvatite da slušate fidbek gitarskog pojačala osećate se kao Šerlok Holms. Čuje se ovde i malo „normalnog“ bubnja i gitare, ali muzika je uglavnom predivno bestelesna, hermetična a prijateljska i od mene oba izdanja dobijaju najtoplije preporuke:

https://dungeonearth.bandcamp.com/album/blood-at-night

https://dungeonearth.bandcamp.com/album/blood-at-night-ii

Sleaszy Rider Records imaju novi, osmi album švedskih hard rock/ metal veterana Black Rose. Black Rose sviraju duže od 30 godina pa je i The Mirror vrlo sigurno sklopljena ploča, melodična a heavy i mada su refreni radio-friendly, bend zvuči živo u svirci i inspirisano u aranžmanima, nudeći skoro pa progresivnu verziju tog nekog „narodskog“ hard ’n’ heavy rokanja. Miks je MOGAO da bude malčice uredniji ali i ovako se ovo vrlo lepo posluša pa pozdravljam i preporučujem svakome kome termin „hair metal“ nije automatski odbojan:

https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/black-rose-the-mirror

Štutgartski Front Row Warriors zvuče vrlo ’80s iako su osnovani pre svega šest godina. Running out of Time, njihov drugi album je perfektna fuzija velikih, metalskih rifova, sleaze metal klavijaturica i atmosfera, te kvalitetnih vokala crvenokose Elkie G. Ovo je album koji ste mogli da mi pustite i 1987. godine, između Whitesnakeove eponimne ploče i dugosvirajućeg debija Gansa i ja bih sve to posrkao bez oklevanja. Jeste sleazy, jeste cheesy, ali je DOBRO, energično a Elkie KIDA:

Kad smo već kod žena koje kidaju taj hevi metal, Girlschool Running Wild: Live In London ima NAJGORI omot koji su Girlschool ikada imale, ali u pitanju je živi album snimljen 1984. godine u Kamdenu i, jebiga, ovo su Girlschool u njihovoj zlatnoj fazi, kad su se već izborile za ravnopravnost sa muškim bendovima, a etikete su krenule da traže druge žene koje umeju da sviraju gitare, da im potope kosu u sumpornu kiselinu i utegnu ih u kožne pantalone. No, Kim, Denise i ekipa su bile OG’s, nisu ih slučajno proglašavali ženskim Motorhedom, i mada su do ove godine već pravile i blago „radijskije“ pesme (koncert je odrađen usred snimanja albuma Running Wild), uživo su pržile. Album počinje sa C’mon Let’s Go a  završava se sa Emergency i koga TO ne natera da izgubi kontrolu, promašio je planetu;

ALBUM NEDELJE

Naprosto je prelepo da Diamond Head i Brian Tatler i dalje sviraju i bend, jedan od prvih, najprvijih iz onog što je kasnije nazvano New Wave of British Heavy Metal, sigurno grabi ka pedesetoj obljetnici. Novi album je zapravo živa ploča sa recentne turneje, naslovljena Live And Electric i, mislim, ako ste gledali Diamond Head po Jutjubu (ili zapravo uživo) poslednjih godina, znate da su JAKO dobri. Tatler je okupio dobru ekipu u kojoj imate odličnog Karla Wilcoxa na bubnju, te gitaristu Andyja Abberleyja koji će iduće godine da proslavi dve decenije rada sa Diamond Headom itd. Naravno, fantastični Danac Rasmus Bom Andersen na vokalima je Tatlerovo ne-tako-tajno oružje u poslednjih desetak godina i on je ovde u prvom navalnom redu i još više loži vatru koju su gitaristi i moćna ritam sekcija (uključujući novog i odličnog basistu Paula Gaskina) već naložili. I nema greške, Diamond Head zvuče UBITAČNO i seksi u isto vreme, sa pesmama koje nisu ništa izgubile sa vremenom, a naravno da ćete pred kraj dobiti i Helpless i Am I Evil. Slavlje: