Ove nedelje je ponuda bila baš bogata. U skoro svakom žanru smo dobili nešto što će se nadmetati za album godine, od pržećeg tevtonskog speed metala i satanskog slovenačkog blek metala, preko masivne, valjajuće psihodelije i narodnjačkog doom metala, old school hardcore punka i brutalnog death metala pa sve do najklasičnijeg heavy metal programa. Plus, bendovi osnovani pre četrdeset i, da proverim, pedesetsedam godina (!!!) su objavili nove, odlične albume. E, pa, mislim, uživajte.

A prvo u blek metalu. Već sam za prethodna izdanja hvalio venecuelanski (a danas čileanski) Selbst, pa ne nameravam da prestanem ni sa trećim albumom. Despondency Chord Progressions jeste taj neki moderni blek metal, sav u atmosferi i epskim, grandioznim emocijama, ali tajanstveni N to i dalje radi za klasu bolje od većine kolega. Ovo je i produkcijski zrelije, a kompozitorski je album ambiciozan, a u skladu sa svojim naslovom veoma emotivan i harmoničan. Ne nužno moja šolja čaja kada je u pitanju stil ali kvalitetu koji Selbst emituje bez stajanja se ne može reći ne:

https://selbst.bandcamp.com/album/despondency-chord-progressions

Italijansko-kolumbijski Incanto Lunare ima i treći EP, Medieval Winterspell i ovo je dobro napisan, solidno produciran blek metal blago srednjevekovne orijentacije, sa, takođe, srednjim i sporijim tempom, dosta korišćenja klavira… Autor sve muzike, Ulv, lepo sazreva kao autor a pevač Nekrist iz Bogote ima hrskavu, ugodnu boju glasa. Lepo:

https://incantolunare.bandcamp.com/album/medieval-winterspell

Iako Česi Mallephyr na slici izgledaju kao pristojni ljudi (nema tetovaža, kose uredne, niko nije namazan po licu), njihov treći album, Ruins of Inner Composure ni malo ne štedi slušaoca. Ovo je mračan, nihilistički black/ death metal sa puno disonance, brze i krljačke ali i spore, meljuće svirke, a pesme su maštovite, solidno producirane i pametno aranžirane. Atmosfera straha, tjeskobe i mučnine ovde je postignuta svirkom a ne pukim zvukom i to veoma cenim:

https://mallephyr.bandcamp.com/album/ruins-of-inner-composure

Ashes for the Mute je sasvim solidno ime za blek metal bend, pa još iz Kolorada. Elem, novi EP, Aethereal Gasp donosi četiri pesme mešavine blek metala i death metala sa malo naklona melodiji i atmosferi ali DOSTA naklona sirovom zakucavanju što na kraju bude dobra kombinacija. Jeftin zvuk, puno srčane svirke, sve pošteno i časno:

https://ashesforthemute.bandcamp.com/album/aethereal-gasp

Srd iz Murske Sobote za svoj treći album, Vragvmesiton, imaju kompletnu kvintet-postavu i zvuče izuzetno sazrelo. Ovaj slovenački projekat počeo je kao solo-avantura Gorana Slekoveca, ali se u ovih osam godina razvio u vrlo ubedljivu manifestaciju modernog blek metala, sa pesmama koje imaju monumentalnost i epiku, kvalitetnu produkciju i ne preteruju sa cheesy old school ali ni preozbiljnim post-black metal forama. Album je, dakle, veoma ozbiljan ali pitak, sa napucanim zvukom i grandioznim kompozicijama, stavljajući Srd na mapu evropskog blek metala prominentno i ponosno:

https://srdbozji.bandcamp.com/album/vragvmesiton

Španci Edenkaiser svoj blek metal na petom albumu, Armageddon Overlord mešaju sa dosta thrash elemenata pa materijal ima jednu oštriju, agresivniju livicu, iako u pesmama u principu ima i blek metal melodičnosti i epike. No taj znojavi, mišićavi thrash workout koji nam Edenkaiser priređuju, pogotovo u ritam-sekciji, muzici benda daje specifičnost i karakter.

https://edenkaiserband.bandcamp.com/album/armageddon-overlord

Kanađani Conifère svoj šugejzerski a opet sirovi, pankreski blek metal sviraju sa dosta apetita na kaseti  L’Imp​ô​t du Sang. Ovo je jednostavna, neposredna, emotivna muzika koja svoju melanholiju ne tretira kao nekakav veliki TEATAR i uspeva da napravi pesme uz koje je lako zamisliti ustalasanu masu u mošpitu i mnogo šutiranja. Daunloud ima samo četiri od pet snimljenih pesama ali se barem plaća koliko želite. Vredno uložena vremena!

https://conifere.bandcamp.com/album/limp-t-du-sang

Ancient Storm je jednočlani bend iz Noksvila u Tenesiju ali Tommy Smith koji sve to svira i peva zna šta radi (uključujući urnebesni fotošopovani omot) i debi album, Forever and Never u punoj meri zavređuje teglajn „The Metal of Armageddon!“  koji mu je gazda namenio. Iako agresivna i surova, ovo nije ploča unificirane agresije i Ancient Storm lepo varira između himničnih tema i apsolutnog prebijanja, postižući i da sve zvuči kao bend a ne kao jedan čovek koji očajava. Iznenađujuće dobro:

https://ancientstorm.bandcamp.com/album/forever-and-never

Debi album francuskih Mòr nudi sirov zvuk, energičnu svirku, dosta melodije. Mòr nekako skladno kombinuju sirovi blek metal sa modernijim, emotivnijim elementima i Hear the Hour Nearing! je uprkos svom satanizmu u osnoVi benda dosta sofisticirana ploča. Koja je nastajala u nekoliko studijskih sesija razdvojenih godinama pa je zapravo i impresivnija zbog toga:

https://666mor666.bandcamp.com/album/hear-the-hour-nearing

https://ladlo.bandcamp.com/album/hear-the-hour-nearing-2

Idemo dalje na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Iron Blanket iz Sidneja zvuče fantastično na svom debi albumu, Astral Wanderer. Ovo je stoner rok sa doom temeljima, takoreći jedna moderna ekstrapolacija savršenstva formule koju su Black Sabbath ispisali u sedamdesetima, nudeći uverljivu, kvalitetnu bluz osnovu, psihodeličnu nadgradnju i tople, fazirane metal rifove. Iron Blanket pišu jako dobre pesme sa potrebnom raznovrsnošću i dinamikom, imaju veoma adekvatnu produkciju i, ne ni najmanje važno, izvrsnog pevača u liku Johanna Ingemara, inače uglednog sidnejskog tatu-majstora. Dakle, savršen produkt sa koje god strane da ga gledate. Bend koji treba slušati i imati na radaru i ubuduće.

https://ironblanket.bandcamp.com/album/astral-wanderer

Čim vidite da je bend nazvan po pesmi Black Sabbath, obuzme vas pozitivna anticipacija, a još kad je bend iz Grčke… Under The Sun su iz Atine a album The Bell Of Doom nema samo prelep omot već i muziku koja je POTPUNO u skladu sa tim omotom. Ovo je dakle, fazirani, stonerski (bend kaže i „stonerotični“) doom metal sa velikom gitarom, mišićavom ritam sekcijom, promuklim pevačem i bluzom koji samo curi iz rifova. Bas-gitara je velika i topla, tempo nabijen a miks dovoljno živahan da se čovek ne oseća kao da su na njega Grci izručili kamion cigala i sve je PERFEKTNO:

https://underthesunofficial.bandcamp.com/album/the-bell-of-doom

Pa su onda iz Grčke i Full Fuzz Experience i, mislim, čime smo zaslužili ovoliko dobre grčke muzike ove nedelje? Album Retrofied je procesija bluzerskih pesama sa tvrdom, jakom svirkom ali i sa jednom zaista autentičnom ritam i bluz/ rokenrol dimenzijom koja bend čini podesnim i za tradicionalni plesni podijum barem koliko i za mošpit. Gitarista je kako god da se zove, masovni ubica jer od ovako masnih solaža može da se rikne a prateći bend razara, pa ako volite, šta ja znam, Jimi Hendrix Experience, Roryja Gallaghera, ali i Howlin’ Wolfa, Johna Leeja Hookera i tako tu klasičnu ekipu, ovo je sve to samo urolano u ludilo 21. Veka. PREDOBRO:

https://fullfuzzexperience.bandcamp.com/album/retrofied

Oakhead su Švajcarci  i njihova muzika je stoner rok, takođe utemeljen u bluzu i psihodeliji, ali strogo instrumentalna i bez ikakvog pevanja. Album  X​.​O. im je prva ploča i ovo je osam lepo produciranih, tripoznih džemova apgrejdovanih u prave pesme. Iako dosta jaki u depratmanu rifova, Oakhead svakako na svoje dolaze kada gitarista, Daniel Roth, preko mišićavog bluz-gruva, cepa razularene solaže i lansira celu ekipu u stratosferu. Masno, masivno i ugodno:

https://sixteentimes.bandcamp.com/album/x-o

Hooded Grave su iz Kanzas sitija u Misuriju ali njihov demo  Free From Cages of Mortal Metal zvuči kao da je snimljen u nekoj engleskoj provinciji cirka 1989. godine. Dakle, pričamo o FANTASTIČNOM old school doom metalu, zakopanom u šumi, odstojalom, pa puštenom da se tetura po dnevnom svetlu od kog se RASPADA. Rifovi su majka, ritam ubija a vokali su kao Lee Dorrian koji još nije mutirao. Fenomenalno:

https://hoodedgravedoom.bandcamp.com/album/free-from-cages-of-mortal-metal

Šveđani Spacedrifter imaju izuzetno lep fazirani zvuk gitare na albumu When the Colors Fade. A ni ostalo nije loše. Ovo je više fuzz rock nego stoner rock, udobno utemeljen u nekakvom ’70s garažnom zvuku, sa old school rokenrol bezobrazlukom, ali sa modernijim sofistikacijama odozgo. Zamislite neki njujorški garažni pank bend iz sedamdesetih koji se pritajio do danas, ali je slušao grunge u međuvremenu i znaćete kako zvuče Spacedrifter. E, pa, zvuče vrlo dobro:

https://spacedrifterband.bandcamp.com/album/when-the-colors-fade

Australijanci Sohnelm sa, jelte, Zlatne obale, su nekakav doom metal sa sludge prelivom. Barem mi tako zvuči njihov debi singl, Ultra Crusher. Naslov je prevaran jer ovo mrvi ali ne mrvi ULTRA i zapravo obe pesme imaju dosta dinamike i atmosfere pored teških doom i sludge rifova. Nije to loše, da se razumemo, mada mu treba dosta šlifovanja (u pevanju, recimo):

https://sohnelm.bandcamp.com/album/ultra-crusher

https://brilliantemperor.bandcamp.com/album/ultra-crusher

Brazilski duo Melissa (dvoje članova Dirty Grave) ima novi EP. Lost in Space je supertripozni psihodelični doom metal sa programiranim bubnjem i naglašenom lo-fi estetikom. Nije ovo za svakoga, ali bolest koja emanira iz ove tri pesme ume da bude i – lekovita!

https://melissadoom.bandcamp.com/album/lost-in-space

Japanski kraljevi sirovog stoner roka, Hebi Katana svoj živi album, Live Bootleg 2024 reklamiraju rečima  Totally Uncensored…It’s NAKED LIVE!! pa vi sad vidite koliko vam golotinja i odsustvo cenzure znače u životu. Ovo je svakako butleg snimak, sa kvalitetom zvuka koji je okej ali ne bi prošao u nekom ozbiljnijem društvu pa pričamo o izdanju samo za posvećene. Snimljen 16. Marta u tokijskom baru po imenu Pit, ovo je materijal sa pet pesama – od kojih su samo dve sa prošlogodišnjeg studijskog albuma – odsviranih žustro, drusno, otresito. Ni manje ni više od toga al zato ovo i plaćate koliko želite:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-bootleg-2024

Poljaci Tet na svom istoimenom debi albumu imaju vrlo ugodan, prilično hipnotički nastup. Smešteni na idealni presek klasične gitarske psihodelije, krautrocka i space rocka, Tet u 45 minuta i svega četiri dugačke, džemerske kompozicije nude dosta sreće slučajnom prolazniku:

Brazilce The Acid Machine smo već upoznali pre par nedelja na split EP-ju sa zemljacima Madame Frankenstein a sad nam je stigao i debi album, Mushrooms i, mislim, ovo je odlično. Pričamo o instrumentalnom psihodeličnom stoner roku koji je veoma gruverski, naravno, ali i jako maštovit. The Acid Machine nisu samo ekipa hašišara koja vrti dobre rifove već se ovde zaista razmišlja ne samo o individualnim pesmama već i tome kako će one u skevenci tvoriti nekakav narativ. Otud je Mushrooms vrlo kinematski, vrlo TRIPOZAN, jelte, album muzike koja ima zdravu bluz osnovu i onda dobro raspoloženu psilocibinsku razradu. Jako, jako lepo:

https://theacidmachine.bandcamp.com/album/mushrooms

Burn The Ocean su italijanski stoner bend nastao spajanjem frontmena death metal benda Nerve i članova već postojećeg alternativnog stoner sastava 2Novembre. Rezultirajuća fuzija je, onako, i sama alternativna, bez neke vidne death metal dimenzije, ali sa svakako tvrdim, onako, televizijskim pristupom stoneru. Hoću reći, ja više volim bluzerski stoner, gde su gitare razrađenije, ali i EP Us nije loš i fino spaja stoner i alternativni rok i grandž u jednu celinu. Četiri pesme, sve sasvim solidno.

https://burntheocean.bandcamp.com/album/us

I Green Morton iz Belo Horizontea u Brazilu su nekakav alternativni heavy rock bend, sa malo grandža i malo progresive u svom zvuku. Album Dark Times of a Bright Life je raznovrsna, glasna ali maštovita ploča čiji mišićavi zvuk nije prepreka da se kreiraju zanimljive atmosfere, da se prave oštri ali dobro osmišljeni žanrovski prelazi, da se improvizuje unutar čvrsto posloženih struktura. Odličan zvuk pritom i grupa koju treba držati na radaru i ubuduće:

https://greenmorton.bandcamp.com/album/dark-times-of-a-bright-life

Austrijski Pryne su nekakav progresivniji sludge metal i album Gargantuan je kao da ste Mastodon izmešali sa nestašnim grunge i alt-metal pločama sa bolje strane devedesetih. Ovo mislim u pohvalnom smislu, jer Pryne imaju šmeka, pesme su im dinamične i uzbudljive a album je promišljeno napisan i sekvenciran. I pamet i lepota, pa gde ćete više:

https://pryne.bandcamp.com/album/gargantuan

Tu su onda i Finci prefinjenog imena, Fucking Hands, stoner/ sludge sastav koji definitivno ima simpatičnu bluzersku osnovu i ugodnu teksturu u svojoj muzici. Novi EP, Bride, ima samo dve pesme, ali su one masne, bluzirane i HEAVY kako pravilo službe zapoveda. Težak gruv, grub, promukao vokal, sve onako kako volite:

https://fuckinghands.bandcamp.com/album/bride

Da ostanemo na tren u Skandinaviji, tu nam je Ljud i Tysta Rum, debi album stokholmskih Bottenhavet, jedna prilično retro ploča gde se stoner rok i progresiva susreću i jedno u drugo pogleduju kao da je 1974. godina i sve je još uvek fluidno i nema krajnju formu. Dobro, zvuk je agresivniji, ali su pesme takve, a bend svira vrlo dobro, sa sve tekstovima na švedskom i psihodeličnim prelivom preko heavy groove matrica. Lepuškasto!

https://fuzzoramarecords1.bandcamp.com/album/ljud-i-tysta-rum

Elk Witch su iz Oregona a njihov drugi album, Azimuth je fina, uredna kombinacija pristojnog hard rocka i stoner rocka. Dakle, ovde nema mnogo iživljavanja sa nekakvim drogeraškim improvizacijama, pesme su napisane pažljivo, ali svirka je organska i srčana, produkcija zapravo vrlo sirova i u konačnom skoru to daje lepe avanture za slušaoca:

https://elkwitch.bandcamp.com/album/azimuth

Ako imate lep dan i želite da ga malo temperirate depresijom i mukom, tu su utrehtski bendovi Throwing Bricks i Ontaard sa split EP-jem Oud Zeer. Ovo je kombinacija sludge metala, post metala i malo doom metala, napravljena da bude depresivna, teška, mučna ali do mere da je nemoguće od nje odvratiti pažnju (pevačica Ontaar će vam uhoditi snove noćas). Mislim, Oud Zeer je izraz za sećanja kojih biste se najarađe rešili, tako da, upozorili su vas:

https://tartarusrecords.bandcamp.com/album/oud-zeer

Glazgovski The Cosmic Dead imaju dve ektremno dugačke pesme svemirskog superpsihodeličnog džemovanja na svom devetom albumu, Infinite Peaks. Ovo je izdao Heavy psych Sounds Records, naravno, i ne znam je li ikada bilo bolje sinergije između imena izdavča i muzike koja se čuje. The Cosmic Dead ovde ne koriste polivične mere i pesme su spržene kiselinom, ubačene u brutalne fejzere i odsvirane kao da će u ovom studiju posle popovi da okade zidove i pod a onda da vojska sve bombarduje iz orbite, za svaki slučaj. Da bude jasno, nije ovo svirka SVOM SNAGOM SVE VREME ali The Cosmic Dead su smrtonosni i kad su tihi. ODUŠEVLJAVAJUĆE PREDOBRO:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-cosmic-dead-infinite-peaks

Koliko je kul kada iz Bruklina JEBENOG BRUKLINA dođe bend koji svira doom metal kao da ste ga naši u šumi kako glođe koru sa drveta i radosno zapišava nabujale divlje pečurke pre nego što vas spazi i pobegne u grmlje? Mnogo je kul. Castle Rat su svoj debi album naslovili Into the Realm i ovo je sirov, old school doom metal sa srednjevekovnim temama i pevačicom koja bi mogla, što se mene tiče, da bude i reinkarnacija pokojne Slađane Milošević. Produkcija jeftina, a draga, album neopisivo šarmantan:

https://castleratband.bandcamp.com/album/into-the-realm-2

Možda slični prethodnom bendu su i Cruel Mother iz Londona čiji je doom metal inspirisan engleskim foklorom i, partikularno baladama o ubistvima. Album Cut Down for the Earth nudi melodičan, zanarodnjačen doom metal sa violinom i puno psihodeličnih efekata, jeftino snimljen ali duševan:

https://cruelmother.bandcamp.com/album/cut-down-for-the-earth-2

Magnetic Eye su etiketa iz Olbenija u Njujorku, sa često odličim doom i stoner izdanjima u ponudi i za ovu nedelju imaju drugi album Filadelfijskih Heavy Temple. I to je mnogo dobro. Garden of Heathens je ploča koja ima sve ’70s fore psihodfeličnog roka, faz roka i okultnog dooma spakovane u pesme koje su superheavy, ali su i gruvi, melodične, nekako poletne i vesele. Znam da se doom metal uobičajeno smatra mračnom, neveselom muzikom, ali nije to ni slučajno nepromenljivo pravilo i Heavy Temple to toliko jako demonstriraju na ovoj ploči da mi dođe da malo pišnem od sreće. Plus fenomenalna Elyse Mitchell aka High Priestess NightHawk na basu i vokalima. Pre Ja Ko:

https://heavytemple.bandcamp.com/album/garden-of-heathens

Idemo na thrash i speed metal, hardcore grindcore i death metal pa nek ide život. Ill Omen i Frontal Assault su bendovi iz Sedar Repidsa, iz Ajove a 10 Beer Plan im je split EP. Ill Omen su trešeri, ali vuku i i na krosover, doduše ne svirajući preterano brzo ali trošeći jedan lo-fi gruv koji  ima šarma. Frontal Assault su slični, možda za nijansu tvrđi, sa dosta oštre, sirove speed metal energije u svoje tri pesme. Svakako odličan andergraund provod na obe strane:

https://illomenband.bandcamp.com/album/10-beer-plan

https://frontalassault.bandcamp.com/album/10-beer-plan

Meni su čileanski Insecurity jako simpatični na EP-ju Tales From The Dreamworld jer u spevaju da spoje agresivni, sprinterski thrash metal nastup sa melodičnošću koja skoro da ide preko krosover i pank podešavanja i sleće u domen dečijih pesama. Sirova produkcija, odlična svirka, mnogo nervozne energije, sve je jako prijatno:

Bavarci Battlecreek sa svojim trećim albumom, Maze of the Mind nude vrlo standardizovan thrash metal jelovnik. Hoću reći, ovo je vrlo kvalitetno, pesme odlično napisane, svirka superprofi, solaže odlične, i jedino ako na svakom novom albumu tražite mnogo originalnosti može da se desi da vam ova ploča ne bude dobra. No, Battlecreek sa ovih dvanaest pesama definitivno imaju jedan jak paket u ponudi, sa sve odličnom produkcijom pa, eto, ne propustite:

https://mosherzero.bandcamp.com/album/maze-of-the-mind

Kolumbijski blek-trešeri Witchtrap sa svojim, evo već šestim albumom, Hungry as the Beast takođe pružaju jedan STANDARD ali njihov zvuk nekako odmah ima karakter i izvesnu jedinstvenost iako ni sam ne izlazi predaleko izvan žanrovskih granica. No, Witchtrap su jako iskusna ekipa, osnovana još ranih devedesetih i aktivna svo ovo vreme i kod njih se u pesmama naprosto čuje jedan dublji rezon i nisu im potrebni neka velika aranžmanska dovitljivost ili zanatski trikovi. Dobro producirano, karakterno, lepo:

https://witchtrap-official.bandcamp.com/album/hungry-as-the-beast

Nema mnogo čistog speed metala ove nedelje ali ono što ima je zlata vredno. Nijemci Vulture su od 2015. godine do danas naređali, evo, već četiri albuma a najnoviji, Sentinels, je nekako neodgovorno razigran i veseo. Vultures sviraju sav onaj vrištavi, pankerski speed koji volite i cenite kao zaštitni znak ranih osamdesetih ali pesme su napisane jebeno dobro, svirka je VIRTUOZNA a produkcija iako imitira reverberacije i pećine osamdesetih zapravo ima dosta sofisticranosti. Razarački a pametno i NEODOLJIVO JE:

https://vulturekills.bandcamp.com/album/sentinels

Belgijski Everytning Ends su ime, možda, uzeli od pesme Slipknota, ali njihov EP Nothing is Forever ne zvuči kao nu metal, već kao propisan, i vrlo besan metalizirani moshcore. Čvrst zvuk, zastrašujući vokal koji zvuči kao Roger Mirret što je umro i javlja se ravno iz pakla, jaki metal rifovi, sve u svemu solidan kvalitet a cena po želji:

https://everythingends2.bandcamp.com/album/nothing-is-forever-2

Eyezin iz Alabame sviraju, recimo, sludgecore, odnosno metalizirani hardcore sa tim nekim sludge metal gruvom i agresijom. Minialbum Eyezin ima šest kratkih, jezgrovitih pesama u kojima se pankerska neposrednost susreće sa mrvećom težinom rifova i agrtesivnim gruvom i to bude lepo:

https://eyezin.bandcamp.com/album/eyezin

Švedski blek/treš/ rok mangupi Sulfuric imaju novi EP, Blockhouse Sessions i ovo je sirova, zabavna kolekcija energičnih, nadrkanih pesama uz koje se pije, šutira i na trenutak zaboravi bol postojanja. Druga pesma se zove Balkan Babe i, jelte, svi treba da se lično osetimo prozvani:

https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/blockhouse-sessions

Bialera su tri Italijana iz Turina i sviraju, kako sami kažu „blackened HC/ grind“. Mada, naravno, EP Fiabilandia nije sad nešto mnogo „blackened“ i ovo je samo besan, energičan hardkor sa grajndkor elementima i nešto pustolovnijm harmonskim radom na gitaramna. Ali dobro je, baš je dobro, uprkos ekstremno muljavom zvuku. Pesme su odlično napisane, bend ih svira na granici incidenta, pevač zvuči kao da mu je posle snimanja trebala transplantacija celog larinksa, i generalno ovih šest pesama antifašističkog metala/ hardkora su pravi blagoslov:

https://bialera.bandcamp.com/album/fiabilandia

Cheap Death su iz Bruklina i sviraju hardkor po uzoru na modele devedesetih, ali to ne znači da je EP Leg Day nužno čist metalzirani moshcore. Ima ovde elemenata i toga ali Cheap Death su pankerskiji, nojzerskiji i grandžerskiji i ove su dve pesme fina kombinacija stilova ubačena u dobar gruv i zvuk. Plaćate koliko želite (edit: bend je u meuvremenu ovo izdanje zamenio izvrsnim EP-jem od pet pesama, Immaterial World, a koji sadrži i originalne dve i zato menjam link:

https://cheapdeath.bandcamp.com/album/immaterial-world

Al bez brige, IMAMO propisan moškor, doduše iz Baltirmora. Kharma imaju album A World Of Our Own i mada ja moshcore više slušam iz nostalgičnih razloga nego što mi se to generalno zaista dopada, ovo je, jebiga, odlično. Kharma zvuče gladno, zajebano i opasno a pesme su im maštovito osmišljene i ritmički i harmonski i svi ti uobičajeni  gangsterski obredi ovde imaju preliv svežine i imaginativnosti:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr72-a-world-of-our-own

Kad vidite sliku benda Third Degree pomislite da su na Havajima tetovaže za mlade muškarce propisane zakonom. No, ovaj kvintet svakako i zvuči kao što izgleda pa je Demo 2024 kolekcija propisnih moškor pesama sa slemerskim rifovima, srednjetempaškim gruvom i klasičnim „hardcore“ vokalom. Onako, malo retro, malo moderno a u suštini ugodno i pitko:

https://3dhxc.bandcamp.com/album/demo-2024

Pissed Off And Proud je, slutim, samo jedan baja iz Švedske a EP Off the Clock mu je kolekcija pesama u melodičnom Oi Punk stilu. Volite li stari Ritam Nereda? Ali da je i produkcija kao da slušate kasetu iz 1991. godine? Izvolite:

https://pissedoffandproud.bandcamp.com/album/off-the-clock

Identity Crisis su ekipa veoma mladih muzičara iz Minesote koja je inspirisana starim youth crew hardcore zvukom osnovala sopstveni bend i ima iza sebe već jedan album na kome se zahvaljuju i roditeljima na podršci i Ianu McKayju što im je pokazao da mogu da prave muziku „bez ičije dozvole“. Meni je to PRESLATKO a novi EP, All or Nothing je veoma veoma klasičan straight edge hardcorepunk, sa vrlo vidljivim korenima u Minor Threat i njihovim ispisnicima i, mislim, kome se to ne sviđa nek jede govna:

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/all-or-nothing

Murderers iz Vankuvera sami sebe identifikuju na sredini između skate punka i thrash metala, pa je i debi album, Murderers brza, meliodična hardkorpank žurka sa visokim nivoom zanatske ekspertize, dobrom produkcijom, generalnim kvalitetom na svim poljima. Iako muzika definitivno stoji uz melodični hardkor iz devedesetih, pesme su napisane sa dosta inventivnosti pa bend nikako ne možemo smatrati pukim omažem ili rekonstrukcijom tuđeg zvuka:

https://murderers604.bandcamp.com/album/murderers

Nag su iz Norveške pa je odatle i njihov album Boys Of Europe. I to je sad jedna glasna, bučna kombinacija panka i metala, koja se samo pravi da je glupa iako su pesme pisane da vrlo ozbiljno kapitalizuju na jednostavnosti forme i sirovosti zvuka. Bogami je ovo moćno i veliku većinu aktuelnih pank bendova posramljuje kombinacijom inventivnosti i energije:

https://naghardcore.bandcamp.com/album/boys-of-europe

Nest je jedan John Jarvis iz Sent Luisa a Endeavors je album brutalnog, hm, hardcore-post rocka? Mislim, retke su ploče na kojima imate i d-beat hardkor i shoegaze meditacije a Jarvis to nekako pakuje da prođe bez pitanja, dok kreira superiorno teskobne, teške pesme:

https://nestofficial.bandcamp.com/album/endeavors

Kalifornijski jednočlani bend Expired se BAŠ loži na Regurgitate jer mu minialbum Exquisite Display Of Expired Human Remains i naslovom i omotom, i nazivima pesama a i muzikom BAŠ vuče na ugledne švedske prethodnike. A i zatvara ga obrada jedne njihove pesme. Ovo je jako sirovo i primitivno ali nudi propisan, „glup“ ali duševan goregrind u kom se čuju rifovi i ima promena ritma, što se za 90% kolega sa etikete Gore Bubble Productions baš ne može reći:

https://gorebubbleproductions.bandcamp.com/album/exquisite-display-of-expired-human-remains

Barbarik Torture iz Ukrajine su na svom istoimenom debi EP-ju apsolutno dostojni imena. Ovo su tri pesme varvarske, brutalne deathgrind muzike, napravljene sa lošim namerama i odsvirane sa punim ubeđenjem da svet zaslužuje ovu vrstu kazne. Brutalno, sirovo ali zanatski vrlo solidno, sluša se sa uživanjem:

https://dpswrmngbldmgk.bandcamp.com/album/barbarik-torture-ep

Evo nam ih i Fluids sa novim albumom, Reduced Capabilities i američki trio ovde ima dvanaest pesama u manje od pola sata vrlo brutalnog deathgrinda. Bend ne filizofira preterano, praveći vrlo strejt pesme sa oprobanim forama ali svaka od njih ide pravo u meso, bez introa, autroa, bez melodija i nekakvih naprednih harmonskih eksperimenata. Ovo je kao pola sata primanja pneumatskog čekića pravo na čelo, ali tako da se sve završi – vrlo uspelom – obradom Mobyja. Pa vi sad vidite:

https://fluids-az.bandcamp.com/album/reduced-capabilities

Malo su manje brutalni finski Unborn Generation. Ova ekipa od početka veka svira svoj crustgrind pa je i novi album, .​.​.​and All We Forget, vrlo sigurna, kvalitetno odsvirana cepačina sa kratkim pesmama, niskim štimom, teškim zvukom i nešto death metal elemenata u svom tom haosu i bezumlju. Ubitačno:

https://unborngeneration.bandcamp.com/album/and-all-we-forget

Numinosity su tri, pretpostaviću mlada, Nijemca koja su sedam godina radila pod drugim imenom pa ga ove godine promenila i, evo odmah demo snimka Burden of Impurity. Dve su to pesme brutal death metal usmerenja i mada Numinosity ne smišljaju ništa specijalno novo, ovo je sirov, energičan, zabavan brutal death sa zvukom prilagođenim pesmama i pesmama koje pokušavaju da prenesu osećaj apsolutnog premlaćivanja na smrt samo putem zvuka. Respektabilno, a daunloud plaćate po želji:

https://numinosity.bandcamp.com/album/burden-of-impurity

Maniacal Force iz Minesote već imaju iza sebe jedan album, iz 2020. godine. Posle pandemijske pauze, vraćaju se EP-jem sugestivno naslovljenim Blood, Guts and Steel i to je korektan death metal bez neke sumanuto inventivne dimenzije, ali napisan, odsviran i snimljen kvalitetno. Bend je artikulisan i dosta čist, sa rifovima koji su trešerski i ubedljivom, tehničkom svirkom, a EP ima pet pesama i bogato zvuči. Sa ovim nećete pogrešiti:

https://maniacalforce.bandcamp.com/album/blood-guts-and-steel

A isto tako nećete pogrešiti sa novim EP-jem francuskih Warside. I ovo je bend koji od 2020, kada su imali prvi EP, nije ništa objavio pa sada dve pesme na  Last Blood zvuče kao manifestni povratak. I jako su dobre. Prva je izuzetno kompetentna obrada Vomitoryja, dok je druga, naslovna, originalni komad i KIDA. Ovo je brz, agresivan death metal koji forsira visok tempo, blastbitove, deathgrinderske rifove i eksplozivnost, produciran tvrdo i serviran posred face. Kvalitetno!

https://warside1.bandcamp.com/album/last-blood

Francuska je ove nedelje baš zastupljena u death metal sferi, pa tako imamo i drugi (i to drugi ove godine) demo dvojca The True Goatblood, nazvan Transcendance Bestiale. Ovo je pet pesama vrlo jasno definisanog black-death zvuka, sa mračnim rifovima, svirkom koja je brza i žestoka, bez mnogo „atmosfere“ i „emocija“ sem, jelte, atmosfere pretnje i emocija straha i tjeskobe. Sve je to jednostavno, možda i malo primitivno ali je tečno, pitko i sasvim kvalitetno producirano. Ako volite death metal koji je antihrišćanski i priča o, uh, supremaciji falusa, onda su The True Goatblood vaš izbor:

https://thetruegoatblood.bandcamp.com/album/transcendance-bestiale-demo

Eradicant iz Virdžinije imaju sirov, krševit zvuk na novom, EP-ju, Cult Rapture i pošto sve zvuči kao demo talentovanog benda, treba se setiti da ovi ljudi već imaju jedan propisan album iza sebe. No, Cult Rapture je kao neko puštanje krvi da čoveku bude bolje, četiri pesme sirovog, old school death/thrash metala sa malo obzira prema kvalitetu zvuka ili prijemčivosti kompozicija, ali i jedna niska solidnih rifova odsviranih u časnom znoju lica svog:

https://eradicant.bandcamp.com/album/cult-rapture

Litvanci Griefgod sviraju mnogo disciplinovaniji i disciplinovanije snimljen death metal na svom prvom albumu, Deterioration. Ne nužno uzbudljiviji, naravno, ali ovaj bend koji svira već dosta godina pod raznim imenima ovde nudi sasvim urednu, četvrtastu muziku i iskomprimovan zvuk koji zajednički obezbeđuju nisku pesama što čoveka brzo ubace u zonu, otkažu mu više intelektualne funkcije i pretvore ga u death metal zombija. Sasvim korektno:

https://griefgod.bandcamp.com/album/deterioration

Iz komšijske Finske su Living Inferno a koji su posle par godina rada i nekoliko kraćih izdanja izdali svoj prvi album, Triumvirate. I to je vrlo ugodno jer nudi death metal sa čvrstim zvukom, enrergičnom svirkom i svim mošerskim elementima koje možete da poželite, ali na to dodaje i pregršt zanimljivih ideja u temama, melodijama, rifovima. Ovde ima i melodičnih momenata sa klin vokalima, no Living Inferno sve vreme zvuče zlo i abrazivno, bez upadanja u generički melodeath zvuk. Jako prija kada bend svira prepoznatljiv žanr ali to radi bez kopipejstovanja postojećih rešenja nego nalazi svoja, maštovita i zanimljiva. Veoma snažno preporučujem:

https://livinginferno.bandcamp.com/album/triumvirate

Splattered Spine iz Delavera ne komplikuju previše na debi EP-ju Cauldron of Blood. Ovo je procesija teških, mučnih mošerskih rifova, negde na granici slemerske fetišizacije gruva, sa miksom i masteringom gde sve maltene doslovno puca od kompresije, ali bend nekako uspeva da stvari zadrži na okupu. Samo mračno, samo krvavo, samo u meso  platićete koliko želite:

https://splatteredspine.bandcamp.com/album/cauldron-of-blood

Za značajno „tanji“ ali i zapravo agresivniji zvuk tu su Wyrmvold iz Teksasa, jedan zanimljiv sajd-projekat članova sastava Churchacide i još desetina drugih projekata. Za oovu priliku svira se ludački, razarački, turbo pogonom pokretani black death metal i ova trojka (plus sešn-bubnjar) nudi pet pesama koje deru kožu i sipaju so na ljute rane tokom svih dvadesetak minuta debi EP-ja Vengeance Eclipsing Red. No, lakoje biti lud, brz i agresivan ali treba pritom znati napisati dobre rifove i oko njih sagraditi dobre pesme a to Wyrmvold rade prosto kraljevski, nudeći vrlo živ, vrlo organski performans i pesme sastavljene čini se od samih krešenda. Savršenstvo a cena daunlouda koliko date. WE ARE NOT WORTHY:

https://wyrmvold.bandcamp.com/album/vengeance-eclipsing-red

Karst su jedan od onih losanđeleskih bendova koji i kombinaciji death metala i krastpanka mogu da daju malo glamura. Debi album, Eclipsed Beneath Umbral Divine, izašao posle šest godina priprema terena kraćim izdanjima, je, da se razumemo, primereno mračan, agresivan i disonantan, ali Karst sve to rade sa puno sviračkih kvaliteta i dobrom produkcijom koja ih automatski razotkriva kao ipak kalifornijski bend što radi muziku neprimerenu plavom nebu i lepom vremenu. Al zato je i treba raditi i Eclipsed Beneath Umbral Divine je ploča ozbiljne tmine i neumoljive brutalnosti:

https://karstla.bandcamp.com/album/eclipsed-beneath-umbral-divine

Sarcasm je popularno ime za metal bendove, imali smo ih par i u staroj Jugoslaviji ali najpoznatiji su ipak švedski veterani koji su upravo izdali svoj tek peti album Morninghoul. Kažem „tek peti“ jer bend radi od početka devedesetih ali je sa izdavanjem albuma krenuo tek pre osam godina pa je i dobro da su naređali pet komada. Morninghoul je, pak, posledično, jako zrela kombinacija death metala, melodičnog death metala i blek metala, pokazujući koje su faze postojale u radu i razvoju ove ekipe, ali pre svega nudeći dobre pesme. Jako je dobro ovo, malo je šteta bučne produkcije, ali je jako dobro i pored nje:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/mourninghoul

Akheron iz Bogote imaju već dva albuma iza sebe ali zadnji je bio 2017. godine pa onda za ovu godinu dobijamo samo povratnički demo snimak En el Nombre de la Muerte, a i to je jedna studijska i dve žive pesme. Ali dobre su, Akheron cepaju old school deaththrash i ovo zvuči sirovo, iskreno, neposredno, ma autentično do koske, pa još sa tom posebnom latinoameričkom žestinom: užitak! A plaćate po želji:

https://akheronmetal.bandcamp.com/album/en-el-nombre-de-la-muerte

Tenebrific su dva lika iz Australije ali im na debi EP-ju, Labyrinth of Anguish, svira i dosta prijatelja i to je onda prilično jaka ekipa muzičara koja cepa atmosferični black death metal. Pričamo, da se razumemo, o likovima iz Decrepid, Golgothan Remains i još dosta bendova, pa je i Tenebrific vrlo solidna ponuda sa materijalom koji ima tri dobro napisane, ubedljive pesme:

https://tenebrific.bandcamp.com/album/labyrinth-of-anguish

Toliko dobrog death metala ove nedelje da mi se malo plače a malo piški. Necrot iz Oklenda su 2020. godine mnogima olakšali pandemijsku muku fantastičnim drugim albumom Mortal, pa ih evo sada, nepune četiri sezone kasnije sa trećom pločom, Lifeless Birth koja KIDA. Necrot su deo te neke nove struje old school death metala u američkoj muzici, ali se od kolega izdvajaju time što imaju za mrvicu manje hermetičan zvuk i nekako kao da više vole život, radost, mahniti hedbeng. Lifeless Birth je pametno napisan album ali ono što ćete na prvih par slušanja najpre zapamtiti su JEBENI rifovi plus svirka koja zvuči kao da bend razbija sve po studiju. Ovde nema beživotne, plastične, iskomprimovane produkcije koja često zagađuje moderni death metal i Necrot zvuče kao da krvavi izlaze iz kanalizacije, otresaju sa sebe malo blata i kažu da je noć TEK POČELA. Ko preživi nek priča:

https://necrot.bandcamp.com/album/lifeless-birth

Za nešto modernije, tehničkije i avangardnije tu je novi Replicant. Ekipa uz Nju Brunsvika u Nju Džersiju sa svojim trećim albumom, Infinite Mortality, daje definitivni iskaz koji spaja precizni, tehnički death metal sa brutalnošću i hermetičnošću koje po zvuku podjednako pripadaju avangardnoj kompoziciji i deathcoreu. Pa vi sad vidite koliko snage imate da slušate album koji sa svakom pesmom kao da vas zakopava sve duže u ledeni ponor depresije i samoće. A pritom nudi i dobre, mošerske rifove dok se to dešava. Opasnost:

https://replicantband.bandcamp.com/album/infinite-mortality

Imajući u vidu ratove koji sve više besne po svetu, trudim se da smanjim količinu „ratnih“ metafora u opisima muzike, ali novi album francuskih Benighted skoro da ne može da se opiše drugačije nego kao „bombardovanje“. Aktivan od kraja prošlog veka ali sa uglavnom prilično promenljivom postavom ovaj je projekat od blek metala avanzovao ka brutalnom death metalu i deathgrindu pa tako i ovaj album, Ekbom, već deseti u karijeri, profitira od apsolutno ludačkog performansa bubnjara Kevina Paradisa koji bukvalno zatire sve ispred sebe, što brzinom, što brutalnošću, a što dovitljivošću i imaginacijom. E, sad, treba umeti napisati i pesme koje neće takvu aggresivnost učiniti monotonom i ovde bend prikazuje svoj pedigre, beznaporno šaltajući između death, black i grindcore elemenata tako da pesme budu stalno uzbudljive i promenljive, a da se nivo brutalnosti nikad značajno ne umanji. Benighted sa ovom pločom apsolutno demonstriraju kako se pravi ekstremni metal koji uprkos konstantnoj ekstremnosti ima dinamiku i uzbudljiv narativ – mada bi bilo lepo da je i mastering MALO dinamičniji – i mislim da je fer reći da je Ekbom domaći zadatak za 99% brutal death kolega:

https://benighted.bandcamp.com/album/ekbom

I evo nas na samom kraju sa pregledom krosžanrovskih i heavy metal izdanja. A kontributori Metal Archivesa se potrudili da izlistaju sve bendove koje zovu Snakebite i, iznenadićete se, ima ih najmanje šest (doduše, jedan se piše Snakebyte) i SVI su iz Nemačke. Zašto Nemci vole ovu reč, ne znamo i nećemo da špekulišemo a Snakebite o kome danas pričamo je iz Esena i ima treći album, Cobra Crew. Jedan pogled na promo slike vrlo jasno govori o kakvoj se ekipi radi, sa svim tim tetovažama i dosta ozbiljno shvaćenim frizurama, pa će Snakebite biti taman po meri slušaocu koji voli ’80s neon i sleaze. Snakebite su KVALITETNI, da ne bude zabune i album je do vrha pun odličnih pesama koje se kreću od himničnog top 40 singla Blow It Up koji album otvara pa do ozbiljnog ratničkog juriša (sa takođe himničnim refrenom) već na drugoj pesmi, Stormrider. Snakebite perfektno sviraju (i odlično su producirani) ali pre svega perfektno pogađaju tu sredinu između heroj-metal i glam-metal formata i u toj sredini CVETAJU.

https://snakebite-music.bandcamp.com/album/cobra-crew-2

Exist iz Baltimora su negde između progresivnog metala, doom metala, death metala, tako, svugde su al nigde dovoljno dugo da ih uhvatite. Što je sasvim okej kvalitet za njihov album Hijacking The Zeitgeist, koji puca od čudnih metrika i raznih drugih proggy trikova, ali zapravo napada većinu vremena tečnim, prijemčivim gruvom i naizmenično opaljuje mračne death rifove pa onda melodične, proggy pasaže. Zanimljivo je ovo i ima štofa:

https://exist.bandcamp.com/album/hijacking-the-zeitgeist

Hellway Train su iz Belo Horizontea u Brazilu i pošto su, reklo bi se, potpisali za Classic Metal Records, možete da zamislite kako njihov debi album, Borderline zvuči. Dakle, kao Judas Priest iz 1982. godine. Jel’ ima neko neka potpitanja ili da se razilazimo? Dodaću da su Hellway Train pomalo i producirani kao da su rane osamdesete što njihovoj ODLIČNOJ muzici daje posebnu autentičnost. Album je nostalgičan, kvalitetan, naprosto predivan ako volite trad-metal i ima sve moje preporuke:

https://hellwaytrain.bandcamp.com/album/borderline

Górgona su takođe iz Brazila, a debi album, Górgona, im je kao nekakav okultniji NWOBHM. Inspirisani sastavima poput Angel Witch, Diamond Head, Witchfinder General, ali i Def Leppard i Iron Maiden, Górgona sviraju melodičan, atmosferičan i dosta „mekan“ heavy metal, sa dosta zanošenja ka bluzerskoj strani spektra. Prijatne klavijature dosta izvlače inače ne sjajan miks, a pesme su simpatične:

https://gorgona.bandcamp.com/album/g-rgona

Pagan Sword iz Notigema nastavljaju sa svojim srednjevekovnim, paganskim popevkama, mada i dalje stoji da im treba malo bolja produkcija. No, debi album, Flameheart ima dosta argumenata na svojoj strani sa pesmama koje često nude neodgovorno zarazne melodije i srčanom svirkom celog benda za ovu priliku proširenog velikim ansamblom muzičara koji dodaju klasične i etničke instrumente. Ako vam se prošle nedelje dopao finski Korpiklaani, ovo je na sličnom tragu, samo naravno još treba da sazri i da se bolje producira. Ali ima srca, i ulazi čoveku pod kožu:

https://pagansword.bandcamp.com/album/flameheart

Iako se australijski Tarot oslanjaju na muziku mnogo novijeg datuma, njihov drugi album, Glimpse of the Dawn zvuči značajno starinskije. Tarot su novomilenijumski bend, osnovani 2011. godine , sa prvim albumom iz 2016, ali njihova muzika je vrlo manifestno bazirana na hard roku sedamdesetih pa i novi album prosto puca od slajd gitara, melodičnih, multitrekovanih refrena i klavijatura prominentno postavljenih u miks. Album je i masterovan dosta dinamično tako da ovde dobijamo jedan odležali, zreli zvuk a pesme su vrlo solidne i zadovoljiće ljubitelja sedamdesetih u svakom od nas:

https://hcrtarot.bandcamp.com/album/glimpse-of-the-dawn

Attacker iz Nju Džersija su još malo pa bend iz sedamdesetih. Ipak, osnovani 1984, ovi  heavy metal veterani za obeležavanje četrdesetogodišnjice nude svoj sedmi album, The God Particle i ima tu dosta vatre. Attacker su danas originalni bubnjar Mike Sabatini plus koga god on može da regrutuje u postavu, ali ovde svakako imamo jake likove sa pevačem Bobbyjem Lucasom iz Reverend i Seven Witches, članovima Morbid  Sin i Jersey Dogs i raznih drugih bendova. No, Attacker zvuk je i dalje dosta dobro očuvan, sa kombinacijom heavy i thrash elemenata i Lucasovim paklenim vokalima preko prebijačke, meljuće matrice. Polovinom osamdesetih ovaj album zvučao bi OPASNO, danas zvuči i malo nostalgično ali i svejedno zvuči odlično, plus ime je apsolutno perfektno za nedelju u kojoj je umro Peter Higgs, čovek koji je teorijski zamislio tzv. božiju česticu. Slušajte, mošujte:

https://attacker1.bandcamp.com/album/the-god-particle

Onda dođu švajcarski King Zebra čija je muzika hardrokerski heavy metal sa jakim ’80s hair metal mirisom. Novi album, Between the Shadows bi se, da je izašao 1986. godine odmah upisao među radove Bon Jovija, Motley Cruea, LA Guns i ostalih kolega, i danas bi se ovaj bend pamtio po dobru. No, mislim, sasvim je okej i da nešto ovako izdate 2024. godine i King Zebra nemaju čega da se stide sa svojim izvrsno napisanim (i adekvatno produciranim) top-40 heavy-metal-power-pop pristupom. Sasvim na mestu!

Kad smo bili klinci, tamo početkom osamdesetih, Blue Öyster Cult su već smatrani legendama i na ime toga da su među prvima počeli da koriste termin heavy metal da opišu svoju muziku, ali i na ime muzike koja je spajala progresivni rok i heavy metal sa maštovitim imaginarijumom, fantastičnim i naučnofantastičnim temama. I, mislim, tada nisam mogao ni da zamislim da bi bend osnovan krajem šezdesetih mogao da 2024. godine izda svoj novi, tek šesnaesti album, i da će taj album biti neobavezno i nenametljivo sjajan. And yet here we are, sestre moje i braćo metalska. Ghost Stories je četrdesetak minuta hard roka i hevi metala prošaranog progresivom i produciranog starinski, sa zvukom benda koji zvuči živo i organski, sa pesmama koje imaju klasičan rokerski šmek i taman toliko proggy nadgradnje da se heavy metal u njima i dalje oseća na pametno i podseća da smo od samih početaka žanra imali bendove koji su legitimno mogli da tvrde da su „intelektualni“ ako to baš nekom treba. Ne znam, meni je ovo jako lepo:

Danci (tj. farskiostrvljani) Týr nisu bend baš po mom ukusu, ali opet, kvalitetni su i vredi na njih ukazivati kad se pruži prilika. Njihov novi album, Battle Ballads, deveti u opusu benda koji je snimao za Napalm a sada je na Metal Bladeu, svakako jeste premelodičan za mene, ali njegova kombinacija progresive i folka je efektna. Ovo je svakako METAL album, zvuk je napucan i bučan, ali pesme su pune slatkih, prijatnih mekodija koje ne možete da ne pevušite zajedno sa bendom, a sve to je pritom spakovano u ekonomične, kratke aranžmane koji ne smaraju „progesivom“ nego su progresivni već na nivou tema i njihove razrade. Jebiga, kad je nešto dobro, onda je dobro:

https://tyrband.bandcamp.com/album/battle-ballads

Kad smo već kod progresive, mančesterski sastav VMBRA ima interesantan EP naslovljen DELAPSVS. Mislim, produkcijski, nisam naročito ubeđen, ovo je ipak, rekao bih, kućni projekat, napravljen na priručnoj opremi (mada pričamo o pravom bendu, sa četiri člana), ali muzički ovo je puno ideja i aranžirano je sa dosta ambicije i spretnosti. Možda su ženski vokali u prvom planu ono što najviše impresionira, ali VMBRA definitivno ima štofa u kompletu i vredi da se čuje:

https://vmbra-uk.bandcamp.com/album/delapsvs

Album nedelje je baš baš baš prava heavy metal ploča. Bavarci Tyran ne samo da sviraju kao da je 1982. godina nego tako i izgledaju i ja se topim od miline. Album Tyran’s Oath, debi za ovu nemačku petorku, nalazi se na idealnom mestu gde NWOBHM baza  daljim zaoštravanjem prelazi u speed metal pa sve ovo zvuči kao da gledate kako se Judas Priest pretapaju u rani Helloween. Svirka je tvrda, rifovi pravoverni, pevač izleće u falset svakih par stihova a tu su i krvoločne solaže. Mislim, već i naslovi pesama tipa Bomber, Fists of Iron i Protectors of Metal ukazuju da imamo posla sa vrlo lepo shvaćenim žanrovskim sastavom i lepo je čuti da je i kvalitet pesama i produkcije na nivou sa očekivanjima koje promo slike i ti nazivi pesama grade. Obavezna lektira:

https://tyranheavymetal.bandcamp.com/album/tyrans-oath