Žalosna nedelja u Srbiji pa neću da pametujem u ovom uvodu. Neki ljudi su se pokazali kao neljudi a neki i kao monstrumi pa je slušanje metala jedna prirodna terapija. Idemo.

Norveški blek metalci Náttligr najavljuju svoj drugi album EP-jem sa dve pesme naslovljenim  Midvinternatt i ovo je veoma ugodna, možda i tipično norveška kombinacija hladnoće, monotonije, melodičnosti i distorzije. Produkcija daleko od savršene, vokal deluje kao da je odozgo nalepljen na muljavu matricu, ali pesme su lepe a i ovo plaćate koliko želite. Ako volite norveški blek metal, treba da čujete:

https://nattligr.bandcamp.com/album/midvinternatt

Isto iz Norveške su Diabolica Hymnis, dva momka koja su upravo, posle sedam godina rada završila rimejk svog debi albuma, Crux Satanas. Jeste verovatno malo i neobično da najveći deo decenije radite na istm pesmama i pokušavate da im date finalnu formu, ali je makar nova verzija Crux Satanas jedan ugodan, mračno-atmosferičan album pravoverno satanističkog blek metala, sa evokativnih rifovima, poštenom, znojavom svirkom i zdravim, bogatim zvukom. Što se tog zvuka tiče, vredi napomenuti da je mastering na kraju uradio niko drugi do Dan Swanö pa je jasno do kojih su granica Diabolica Hymnis rešili da idu da bi im njihov dragoceni materijal zvučao kako treba. I dobro je da je tako jer je ovo izuzetno prijatna ploča u ovoj svojoj finalnoj formi, makar nama koji volimo old school blek metal u novom, sjajnom pakovanju. Kakav će biti drugi album, ne znamo, ali ovaj prvi je sada izvrstan:

https://diabolicahymnis.bandcamp.com/album/crux-satanas-2

Obsidian Sun je, pak, nizozemsko-kolumbijski projekat koji predvodi talentovana Hanna van den Berg, poznatija pod umetničkim imenom Obscura, naravno, a koju najverovatnije prepoznajete kao jednu od članica izvrsnog ženskog blek metal projekta Asagraum, mada je svirala u dosta uspešnih grupa, uključujući (iako Metal Archives to ne navodi) u nemačkim Nargaroth. Za ovu priliku, udružila se sa kolumbijskim bubnjarem koga znamo samo po pseudonimu Avernal Sitri Moon (ovde potpisan kao Averse Moon)  i projektima poput jendočlanog Cabra Negra ili Bitru, Reptile i Dantalian, a prvi EP im je naslovljen Burning Obsidian Sun. Ako znate kako Obscura inače svira, neće vas iznenaditi da je ovo ploča mračnog, okultnog blek metala sa jasnim korenima u nordijskim i nemačkim predlošcima iz devedesetih i forsiranjem disonantnih, evokativnih gitarskih tema. Nije ovo bez razloga, jelte, izdao norveški Edged Circle Productions. Nezaobilazno:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/burning-obsidian-sun

Iz Nizozemske (a onda i iz Mađarske) je i The Following Of The Void, kvintet sa debi albumom „psihodeličnog blek metala“. Odlično to zvuči i mada Interventions Against the Loop, kako se album zove, ima dosta sirov kvalitet same produkcije, on je u skladu sa ambicijom benda da nas gurne u „postljudsku tminu, brutalni a psihodelični zvučni pejsaž“. Pevač Bertalan Csala, mađarsko tajno oružje u ovoj ekipi je ugodno rašrafljen i daje muzici karakter, dok bend zvuči kao zaista brutalna mašina za mlevenje intelekta i emocija:

https://thefollowingofthevoid.bandcamp.com/album/interventions-against-the-loop

I isto iz Nizozemske su i Doodswens, trio sa za sada jednim albumom iza sebe, a koji je pred dolazak na turneju snimio izuzetno kvalitetan živi EP, Het Nieuwe Licht. Ovo je jedan od onih intelektualnijih bendova (ime se prevodi kao „želja za smrću“) koji se u tekstovima bave filozofskijim temama a muzika je, uprkos ozbiljnoj krljačini, i sama promišljenija i treba da evocira dostojanstvenu zamišljenost. Bend svira EKSTREMNO dobro a i zvuk je odličan –materijal je, iako rađen uživo, zapravo snimljen u studiju a ne na koncertnoj bini – i pored dve stare pesme tu su i dva nova komada, a bubnjarka Inge van der Zon ima fantastičan glas. Apolutno izvrsno i ni slučajno ga ne propustite.

https://doodswensband.bandcamp.com/album/het-nieuwe-licht

Dødsforakt nisu iz Nizozemske već iz Francuske ali iako se ovde čuje malo karakteristične francuske osećajnosti u pesmama, njihov je zvuk izrazito utemeljen na klasičnom skandinavskom blek metalu. Demo 1 ove anonimne ekipe ide od brzog, energičnog čukanja do sporih, nedistorziranih meditacija i sve je to simpatično:

https://dodsforakt.bandcamp.com/album/demo-1

Finci Ondfødt bogami rasturaju na novom EP-ju, Oldfodt a koji sadrži nove verzije starih pesama, sa albuma Dödsrikets kallelse starog pet godina. Ondfødt prosto sve ispred sebe poravnavaju sa patosom i zvukom (koji je napucan do BOLA) ali i zaista kvalitetnom intenzivnom svirkom i kada na kraju sve završe obradom Fride Andersson, puno vam je srce:

https://ondfodtblacklion.bandcamp.com/album/oldfodt-ep

Čileanci Mortuum Anima su se navodno raspali pre par godina, nakon tri albuma i nekoliko kraćih izdanja, ali evo njih opet i to sa albumom obećavajuće naslovljenim Vision Of Goat. Naravno da tu očekujete sirov, testerišući blek metal i Mortuum Anima ne razočaravaju, nudeći vrlo solidno produciranu i dobro napisanu ploču jednostavnog, old school black metala. Ovo je utemeljeno na muzici osamdesetih i ima barem isto onoliko elemenata thrash, speed i ranog death metala u sebi koliko i „čistog“ blekeraja i tim je nekako zrelije, demonstrirajući raznovrsnost u rifovima i ritmovima. Jako lepo:

https://mortuumanima.bandcamp.com/album/vision-of-goat

Iz Toronta stiže treći album sastava Ischemic i njihova kombinacija black, death i doom metala je idealna za ovu nedelju. Condemned to the Breaking Wheel ima samo četiri pesme i oko pola sata muzike, ali ovo je TAKO moćno da ćete biti gladni za više ali i tajno srećni što nema više jer od ovakvog gaženja može da se rikne. Album je masterovao Victor Bullok i zvuk je MASIVAN ali istovremeno ekspanzivan i zaista idealan za muziku koja odbija da se drži jednog žanrovskog puta sve vreme. Izuzetno:

https://ischemic.bandcamp.com/album/condemned-to-the-breaking-wheel

Da onda pređemo i na „čistiji“ doom metal, stoner rock, psihodeliju, hard rock i sludge metal. A imamo zaista moćan izbor ove nedelje. Za početak, dosta solidan doom metal debi za francuski Orbis. Nazvan Ad Astra, ovo je album na kome se fino spajaju doom metal atmosfera, psihodelični efekti, death metal mračnjaštvo… Gitare su svirepo fazirane, vokal promukao i brutalan, štim izrazito nizak, ali najvažnije od svega,pesme su pristojno raznolike i materijal ne preti da vas zamori dosadnim repliciranjem jednog te istog:

https://orbisbandstoner.bandcamp.com/album/ad-astra

Kelnski rodno mešoviti NIGH imau album odlične ritualističke, plesne psihodelije. Prigodno naslovljen Sacrifice Yourself ovo je materijal koji spaja klasičan i malo teži psihodelični rokenrol sa ritualnim plesom i ugodnim odjecima nekakvih kultističkih obreda. Prijatelski, toplo producirano, plesno, veoma opuštajuće:

https://sunisnigh.bandcamp.com/album/sacrifice-yourself

Chernobyl Jazz Club iz Rejkjavika nisu poslednji bend iz glavnog grada Islanda o kome ćemo danas pričati a i ne sviraju, nagađate, džez. Ova ekipa iskusnih muzičara, osnovana pri kraju mračne 2020. godine, i podržana od strane uglednog izdavača Argonauta Records, na svom novom kratkom izdanju. St​ö​k H​ö​gg – Singles Collection zapravo demonstrira vrlo fin osećaj za pisanje modernog teškog roka/ alternativnog metala. Ovih pet pesama imaju komunikativnost i himničnost grandža, prepoznatljive bluz temelje, ali i samo malo noise-rock abrazivnosti da stvari zamirišu. Odlična pevačica, solidna produkcija, materijal koji bi trebalo da vam razgori znatiželju da čujete i njihova prethodna izdanja:

https://chernobyljazzclub.bandcamp.com/album/st-k-h-gg-singles-collection

Poljaci The Device džemuju fin psihodelični, krautrokerski, jelte, rok. Album The Spot je urađen uživo i mada demonstrira i dosta negativnih strana džemovanja kao načina da se snimi album – dakle, ima ovde i praznog hoda i segmenata u kojima se ne dešava mnogo zanimljivog – zvuk mu je prijatan a atmosfera umirujuća. Po ceni od koliko date vredno je da se proba:

https://thedevice.bandcamp.com/album/the-spot

Vikend je, i samo želite da se odmorite uz kanonadu rifova i ritmova koji gaze po lobanji sve do slatkog zaborava? Potpuno vas razumemo, a ako još uz to dobijete i poduku vezanu za švedsku sindikalnu borbu sa početka davdesetog veka, TIM BOLJE. I prošli album švedskih sludge metalaca Horndal mi je bio jako dobar, a  Head Hammer Man je, ne šalim se, konceptualni album koji se bavi štrajkom sindikata metalaca iz 1909. godine i dvadesetsedmogodišnjim Alrikom Anderssonom  koji je bio izabran za vođu i doveo situaciju do takve eskalacije da je švedska kruna podigla oružane snage, zermlja se našla na ivici građanskog rata a Andersson na kraju sa porodicom morao da pobegne u Ameriku. Ako ste slušali Horndal i ranije, znate da je ovo jak, mišićav ali raznovrstan i slojevit sludge metal, sa dosta atmosfere i pametnih dinamičkih varijacija pa ćete uz ovaj album BAŠ uživati:

https://horndal.bandcamp.com/album/head-hammer-man

Možda vam je sve to suviše muževno? Metalski radnici, veliki čekići, razumemo i ne zameramo, pa zato nudimo novi (a mislimo i prvi) album ekipe Amblare iz Indijane, naslovljen isto Amblare. I ovo bi bio nekakav sludge metal, ali melodičniji, sa elementima alternativnog roka i posthardkor emotivnosti kome kombinovanje vrlo mišićave, vrlo lepo producirane sludge svirke sa atmosferama i melodijama što joj nisu često parnjak ide odlično. Isprobajte:

https://amblare.bandcamp.com/album/amblare

Čileanski trio Loud ne želi da imate ikakve sumnje u to šta dobijate kad platite za njihovu muziku pa su pored sugestivnog imena benda i prvi album nazvali Super Heavy Doom. Molim lepo. Nije ovo prvo izdanje za bend koji radi već nekoliko godina i ima kraće radove i živi album u katalogu, tako da Super Heavy Doom na teren istrčava zagrejan i u odličnoj formi, sipajući BRUTALNO fazirane gitarske rifove, te zvuk toliko napržen da je sve na granici incidenta. Pesme su, razume se, gruverski, psihodelični stoner-doom opsednut narkoticima, satanizmom i jednim bezobraznim rokenrol stavom koji sve to lagodno ujedinjuje (slušajte, recimo, Black Drug koja treba da stoji u enciklopediji pored termina heavy psych). Moćno ali i vrlo zahtevno za uši, pa ako volite štrokave satanističke stoner bendove poput Black Spell, Cancervo, Loose Sutures ili Dope Smoker (ili skoro bilo šta što izdaje sardinijski Electric Valley Records), ovo će vam leći ko budali šamar:

https://loudhorror.bandcamp.com/album/super-heavy-doom-full-album

Teksašani Destroyer of Light su doom metal bend ali njihova muzika ima i dosta izraženu komponentu klasičnijeg hard rok i hevi metal izraza. Najnoviji, album, peti po redu, naslovljen Degradation Years već omotom sugeriše da se bavi „ljudskijim“ problemima i da će manje pričati u apstrakcijama i simbolici a više u, jelte, realnosti i neposrednim terminima. I ovo je vrlo sigurno napisana i odsvirana ploča meditativnog, emotivnog a opet energičnog hard rok i doom zvuka, sa pesmama koje se ne plaše da ekperimentišu sa harmonijama i dinamikom. Vrlo dobro:

https://destroyeroflight.bandcamp.com/album/degradation-years

Alber Jupiter su va jedan od onih psihodeličnih rok bendova bez gitare. I odlično im ide. Album Puis vient la nuit je negde između krautroka i kinematičnog, atmosferičnog heavy psych zvuka, sa vrlo organskim kombinovanjem bas gitare, bubnjeva i sintisajzera za prostran, slojevit a snažan muzički program i perfektan, pulsirajući gruv:

https://alberjupiter.bandcamp.com/album/puis-vient-la-nuit

Rise Above Records i dalje tvrdoglavo apstiniraju od Bandcampa jer nas Lee Dorrian valjda sve mrzi. Zbog toga drugi album internacionalnog doom metal projekta Friends of Hell moramo da slušamo na nekakvim suboptimalnim platformama. ZAŠTO SE NAMA DOGAĐAJU SAMO NAJGORE STVARI? Elem, naravno da ova ekipa iz Španije, Finske i sa Kipra KIDA, pa je i naslov albuma God Damned You to Hell dobrano zarađen, svirkom u jednom klasičnom, skoro retro stilu, svedenom na samo najosnovnije elemente, sa produkcijom koja je suva i prilično prirodna, sa teatralnom vokalnom izvedbom i mnogo vidne inspiracije ’70s hororima i okultnim rokom. Ovi ljudi kolektivno sviraju u par desetina bendova i lakoća sa kojom rade ovu muziku je skoro pa uvredljiva, ali, jebem mu, PESME SU DOBRE.

Isti izdavač ima i debi album teksaških White Dog, naslovljen Double Dog Dare i PREPUN najprefinjenijeg southern rocka. Ovo nije puka tezga za rednekove nego psihodeličan, vrlo gruverksi melodični rok sa močvarnom dimenzijom, produciran garažno a moćno i napisan sa drskom sigurnošću. Da su svi debi albumi ovakvi, živeli bismo u raju a ovako, eto, i u paklu bude nešto lepo:

Ovo je nedelja u kojoj smo, napomenuću POTPUNO NEZASLUŽENO, dobili i novi Iron Monkey, Spleen & Goad i, mislim, nije da ima neke dileme u tome ko je uzeo titulu najjebenijeg sludge metal benda NE SAMO OVE NEDELJE. Notingemski veterani su prošli put pravili pauzu samo malo kraću od dve decenije između dva albuma pa se sada ovaj razmak od pukih sedam godina ne čini predugačkim. No, najvažnije je da je Spleen & Goad ploča PREPUNA vitriola i negativne energije koju vezujemo za legat ovih originatora svog podžanra. Bend ima novog bubnjara, ali je vatra koja se čuje stara, i JEBENO besna. Vokali Jima Rushbyja su već dovoljni da vam zarade izbacivanje iz bilo kog društva u kome se, kao, ozbiljno priča o muzici a ono kako muzika ispod njih melje ja STRAŠNO. Ne propustiti ni po koju cenu:

https://ironmonkey.bandcamp.com/album/spleen-goad

Grci Acid Mammoth su nam pandemijske godine učinili nešto podnošljivijim izdajući neke sjajne albume, a nova ploča, Supersonic Megafauna Collision je proslava psihodeličnog, teškog stoner roka kakvu skoro da ne zaslužujemo. Ovo je šest pesama muzike premijum kvaliteta u kojoj se sreću masivni (mamutovski, jelte) rifovi, teški ritmovi i psihodelično, ozijevsko pevanje, sve na matematički idealno obračunat način. Rifovi su, naravno, lepljivi i ne možete ih izbaciti iz glave kad se o vas očešu a kombinacija oca i sina (zamalo da napišem „i svetog duha“) na gitarama je prosto ubitačna. I oba čoveka se zovu Christos Babalis. Acid Mammoth su nematerijalna baština čovečanstva i tako se i ovaj album, naravno izašao za rimski Heavy Psych Sounds Record, ima tretirati:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/acid-mammoth-supersonic-megafauna-collision

Idemo dalje na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Grci Deceiver su imali jedan album 2012. godine i onda ništa do sada kad je izašao novi EP, sa četiri pesme, Bleeding Lies. Produkcija, odmah da kažem, može da se diskutuje, ali sa muzikom ovde nema polemike. Ovo je gladan, besan, sprinterski thrash metal sa vokalima koji evociraju Mileta Petrozzu iz najboljih dana i rifovima kojih se ne bi postideo ni jedan Bay Area sastav iz druge polovine osamdesetih. Deceiver sviraju junački, kao da im je ovo BAŠ nedostajalo pa se nadam da će uspeh EP-ja, koji je napisan takođe veoma dobro (i ima opake, kompaktne solaže) povući za sobom još izdanja. Fantastično, a plaća se koliko hoćete:

https://deceiver2.bandcamp.com/album/bleeding-lies-e-p

Iako Španci Ilex nominalno sviraju groove-thrash, na promo slici imamo i majice bendova kao što su Meshuggah i Anaal Nathrakh, pa tako drugi album, Mutatio nije baš strejt groove-thrash. Naprotiv, ova ploča, čije je pisanje završeno 2014. godine, dve nakon izlaska prvog albuma, a onda je snimanje trajalo čitavu deceniju, zaista zavređuje svoje ime jer je u pitanju mutacija groove thrash modela, izvođenjem puno interesantnih eksperimenata sa ritmovima, aranžmanima, harmonijama. Ilex svakako imaju pitkost i neposrednost koju groove metal uvek traži, ali ovo su ambiciozne i dugačke pesme sa praktično progresivnim težnjama. Vredi čuti a ako biste i kupili, cenu daunlouda sami određujete:

https://ilexmetal.bandcamp.com/album/mutatio

Stalno smaram kako je južnoamerički thrash metal ONO PRAVO, ali evo, slušajte Magnicida iz Argentine. SLUŠAJTE kako je EP, Contra Todo moćan, agresivan a disciplinovan, oštar a zabavan i prijemčiv! Bend delje žestoke rifove, svira napadački i ima jebenog pevača koji izgara na sredini terena kao da sutra niko od nas ne mora na posao. Plus ako se malo bolje zagledate primetićete glave Elona Muska i Marka Zuckerberga nabijene na kočeve u prvom redu na omotu odmah do papine. Mislim, moš IZ treš:

https://magnicida-thrashers.bandcamp.com/album/contra-todo-ep

Frayed Ends iz Belfasta cepaju nekakav krosover/ hardkor treš i sasvim su prijatni na svom drugom EP-ju, Strive. Mislim, jednostavni, jeftino producirani, ali ova kombinacija treškor čukanja i prostačkog plesnog gruva uvek pali. Četiri ložačke pesme, cena koju sami određujete, vredi vašeg vremena:

https://frayedendsbc.bandcamp.com/album/strive

I za prošli Koboldov singl sam pravio izuzetak da bih ga uvrstio u pregled jer je bio prejak, pa evo i za novi. Estetika U​ž​asa košta jedan evro i UBIJA. Ovo je neverovatno energičan thrash/ krosover i stvarnbo se nadam da će bend čim pre sitmiti čitav album u ovom stilu. I dalje mi je neverovatno da Beograd ima OVAKO jak bend, ali eto, ima…

https://koboldserbia.bandcamp.com/track/estetika-u-asa

Ali koliko su dobri rasno i rodno mješoviti Planet On A Chain iz Oklenda!!!! Ovo je hardkor, ono, baš hardkor pank i hardkor treš, bez zastranjivanja u modernije metalcore struje, ali odsviran tako autoritativno, sa takvim nivoom zanatske ekspertize da se malo upiškite od miline. Mislim, slušajte šta radi bubnjar! Album Culture of Death ima dvanaest pesama i one su sve do jedne najjebeniji pitstarteri koje ćete čuti ove nedelje:

https://planetonachain.bandcamp.com/album/culture-of-death

A onda imate i filadelfijske Straight On View čiji demo Gotta Step Up (Demo 24′) zvuči kao youth crew hardcore iz poznih osamdesetih, ne samo po sumanuto brzoj i strastvenoj svirci nego i zvučno. Ovo je sirovo, organski i PREJAKO a demo je u stvari album sa osam izvrsnih pesama. Ovako se svira hardkor kad ste mladi i napaljeni, jebem mu:

https://straightonview.bandcamp.com/album/gotta-step-up-demo-24

https://strangemono.bandcamp.com/album/gotta-step-up

No Right iz San Franciska su superteški metalizirani hardkor sa vrlo zajebanom pevačicom. Promo 2024 ima tri pesme opakog gaženja, MNOGO jakih rifova i promuklog urlanja od kog ćete se naježiti. Od miline, naravno. Odlična produkcija i cena od koliko date su dodatni razlozi da se ovo posluša:

https://norightxxx.bandcamp.com/album/2024-promo

Kad izdavač, japanski Esagoya Records reklamira izdanje Painkiller Mentallity rečima da je ovo prvi dugosvirajući album italijanskih So Close a da to sve staje na ploču od sedam inča, znate da je vreme za powerviolence. So Close ubijaju i zvukom i svirkom pakujući u vrlo kratko vreme deset pesama iznenađujuće čiste produkcije a spastične, nervozne, brze muzike. Daunloud pritom plaćate koliko želite pa je ovo baš poslastica:

https://esagoya.bandcamp.com/album/painkiller-mentality

Brainchoke iz Eseksa nisu snimili ništa od svog debi albuma iz 2008. godine ali EVO IH OPET. Deus Ex Machina im je drugi album i grindcore pesme od minut i po i dva su ponovo u modi. A NIKAD IZ NJE NISU NI IZLAZILE. Bend ima simpatičnu old school dimenziju u svom zvuku, sa rifovima koji kao da su ispali iz 1988. i pevanjem iz 1983. i ovde nema ni moderne iskomprimovane produkcije ni disonantnih gitara ni „srednjih“ vokala. Pesme su, pak, maštovitije i raznovrsnije nego što očekujete i ovo nije samo Repulsion/ Napalm Death tribjut bend, već su u pitanju svoji ljudi. I ljudi na svom mestu. Ugodan materijal a daunloud plaćate po želji.

https://brainchoke.bandcamp.com/album/deus-ex-machina-2024

Ukrajinski izdavač Good Guys Go Grind ima šestu kompilaciju iz serijala Good Grind for Good Guys i ako biste voleli da na lak način, skoro bez ikakvog napora stavite prst na puls globalnog grindcorea, ovo je prava stvar. Bendova ima pedeset, sa raznih strana sveta, u pitanju je pravi, autentični andergraund, većina pesama je odlična i sve pare idu u dobrotvorne svrhe. Ne možete pogrešiti:

https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/good-grind-for-good-guys-vol-6

Imamo još grindcorea i to baš ono, zlog i naopakog. Trocar su iz Arizone i Disija, u triju su dva člana uglednih Fluids a debi album, Extremities je ono kad vam je normalan grindcore prespor i nemate vremena za limitacije ljudske biologije. Otud bubnjeve ovde svira robot a bend podseća na ono kako su Agoraphobic Nosebleed RAZARALI žanr početkom veka, samo sa nekim svojim posebnim zaokretima u muzici. Sedamnaest pesama energije i rasturačine. Kako kaže naš narod, prema svecu i TROKAR, jelte:

https://thetrocar.bandcamp.com/album/extremities-2

Da za najbolji grindcore ponekad morate otići do Japana to zna svako ko je osamdesetih i devedesetih trošio SOB ili Carcass Grinder. A znaju i u Horror Pain Gore Death Productions. E, sad, prvi je solo album snimio Kosuke Hashida, gitarista raznih tokijskih bendova i Justifiable Homicide je PREDOBRA kombinacija thrashgrind razaranja sa malo death metal rifova. Ovo su superbrze, trešerske pesme, skoro sve kraće od dva minuta, odsvirane ULTRAKVALITETNO i spakovane u vrlo disciplinovanu, tvrdu produkciju. Hashida tačno zna koji elementi muzike ljudima ubrzavaju rad srca i teraju adrenalin da nekontrolisano šiklja i pesme sklapa skoro isključivo od njih:

https://hpgd.bandcamp.com/album/justifiable-homicide

Britanski tech death šefovi Twitch of the Death Nerve nisu snimili novi album od početka pandemije pa onda, da podsete da su živi, evo jednog singla. Na prvoj strani je nova pesma, naslovna, Languishing in Theurgical Obsolescence a na drugoj obrada Hypocrisy. Sve je kako treba, da besmisleno komplikovanim metrikama i varvarskim zvukom u kome doboš kuca direktno u hipotalamus a vokali zvuče kao da se dve sotonske žabe svađaju u paklu. Prelepo je, to hoću da kažem, a plaćate po želji:

https://twitchofthedeathnerve.bandcamp.com/album/languishing-in-theurgical-obsolescence

Virdžinijski Disrotter sadrži članove Cannabis Corpse i Colossal Wreck, pa vas neće iznenaditi da i ovaj bend svira gruverski, prljavi death metal. EP Restless Death sadrži oba do sada izašla singla plus nešto novog materijala i ovo je baš onako hrskavo, prljavo a plesno, kako ja volim, sa pesmama koje su rifaški, udarački krateži i ne lože se na neku filozofiju i napredne studije iz muzikologije. Super zvuk, cena koliko date, nema promašaja:

https://disrotter.bandcamp.com/album/restless-death

Još gruverskog death metala dolazi iz Ajove sa EP-jem sastava Corprus a koji je naslovljen  Digging Into The Skin. Ovo je država iz koje potiče, jelte, Slipknot, pa se MOŽDA u muzici Corprus može nazreti malo tog nu metalskog gruva slavnih zemljaka, ali svakako pričamo o death metalu koji je lak na nogama, i očekuje, ne, ZAHTEVA da se šutirate. I imaju i ženu u bendu. I naplaćuju daunloud koliko VI kažete. Rispekt:

https://corprus.bandcamp.com/album/digging-into-the-skin

Mind In Lost se danas vode kao argentinski projekat iako sam ih u vreme prvog albuma pisao u Venecuelance. A još imaju i Čile u kombinaciji… Enivej, ova latinoamerička ekipa i na svom drugom albumu, Disrupted, cepa klasičan švedski chainsaw  death metal, pa ako vam nikad nije dosta niskog štima i brutalnih HM2 distorzija, bubnjarskog premlaćivanja i zverskih vokala, a sve nekako organski i neprskano, spontano, LJUDSKI, Mind In Lost ne da neće da razočaraju nego će da oduševe. Bez imalo originalnosti ali ljudi ovo sviraju sa takvim ubeđenjem kao da su ga IZMISLILI:

https://mindinlost.bandcamp.com/album/disrupted

Innocent Decomposure su dva Indonežanina koji ne mogu da se oduče vole li više pornografiju ili horor pa ih spajaju na omotu svog debi albuma, Incognitive Crave to Fornicate Euphoria ali i u temama pesama. Ovo je, dakle, nekrofilski slamming death metal sa tipično indonežanskim, vrlo hardcore pristupom materijalu. Ovde nema wigga slam poziranja i ulagivanja publici koja možda nikada nije gledala Evil Dead, sve je iskomprimovano i zvučno i mentalitetski u seriju udaraca tupim predmetom tamo gde ste najmekši i ako volite čist, brutalan slem, Innocent Decomposure isporučuju za sve pare:

https://idbdm.bandcamp.com/album/incognitive-crave-to-fornicate-euphoria

Slušajte, kad bend nazovete Hellgate Necrosodomy a debi album vam je naslovljen The Annihilation Deliverance, izazivate kod ljudi NERAZUMNO visoka očekivanja. No, enigmatični finski kombo je isporučio sasvim solidnu ploču (black-)death metala sa svom sirovinom i mračnim moš materijalom koje možetze poželeti. Nema ovde neke velike maštovitosti i album je zapravo više u sporom gruvu nego što gazi po gas-papučici, ali to je DOBAR gruv a zvuk je hrskav, jeftin, topao. Lepo:

https://hellgatenecrosodomy.bandcamp.com/album/the-annihilation-deliverance

Za Castrofate možda niste čuli iako ovaj originalno njujorški bend ima već osam albuma. Danas na Floridi, Castrofate nemaju sasvim stalnu postavu i poslednjih par albuma snimili su uz pomoć prijatelja. Ali u te prijatelje spadaju i producent Joe Cincotta koji na poslednja dva albuma svira bas, Pat Reilly iz Piss on Christ, kao i Eric Moroti iz, jelte, Suffocation. Oni sviraju i na novom albumu, X: One Small Step for Man, Another Fake Film to Brainwash You With i ako se apstrahuje da je tematski ovo okrenuto klasičnim teorijama zavere, muzika je vrlo prijatan old school death metal sa malo progresivne ambicije. Zvuk debeo, snažan a ne prenatrpan, svirka kvalitetna, bend sa vrlo karakternim nastupom, zadovoljan sam!

https://castrofate.bandcamp.com/album/castrofatex-one-small-step-for-man-another-fake-film-to-brainwash-you-with-cm1021

Humoristički britanski brutal death metal sastav Crepitation ima živi album, If You Want Blood​(​stock), snimljen na Bloodstock festivalu pre dve godine i to je deset pesama razmetljivo tehničkog, dobro raspoloženog death metal kvaliteta. Produkcija prihvatljiva, a bend – sastavljen od mnogo članova mnogo drugih bendova – u vrhunskoj formi:

https://crepitation.bandcamp.com/album/if-you-want-blood-stock

Maimed su malo iz Velsa a onda malo i iz SAD a pažnju su mi privukli time što im na debi albumu gostuju, pored mase drugih gostiju, Takafumi Matsubara i James Murphy. Mislim, to je dosta jak pedigre, ali i članovi benda su iskusni i sviraju u masi drugih projekata u širokom death metal i grindcore zahvatu pa je i prvi album, Propagate Onslaught jedna ugodna ploča ugodnog brutalnog death metala. I, mislim, „brutalni death metal“ je ovde zaista samo stilska odrednica jer Maimed imaju topao zvuk i pesme zasnovane najpre na gruvu, sa srednjetempaškim, plesnim ritmovima i dosta prijatnih, komponovanih solaža. Tako da je ovo daleko od nekakvog slema koji se trudi da vam probije bubne opne i natera vas da povratite, već naprotiv, nastoji da vas uvuče u plesni korak i pruži vam konstantnu zabavu. Vrlo lepo:

https://maimeddeath.bandcamp.com/album/propagate-onslaught

https://maimedeath1.bandcamp.com/album/propagate-onslaught

Huh, zar je već vreme za novi Ingested? Prošli album izašao je pre oko godinu i po dana pa je The Tide of Death and Fractured Dreams stigao, za moje pojmove neočekivano rano, ali ne treba ovu mančestersku ekipu kritiovati zbog visoke radne etike. Pa i nećemo. Elem, nema ovde mnogo iznenađenja, bend je i dalje negde između slamming deathcore i metalcore filozofija, sa dosta naglašene melodije na gitarama ali i sa pošteno tvrdim i energičnim matricama, brutalnim vokalima. Iako Ingested definitivno danas nisu ONAJ bend koji mi je privkao pažnju svojim prvim izdanjima, ne mogu da kažem da DNK te muzike i dalje nije vidljiv na aktuelnom albumu i kvalitet pesama je svakako na visokom nivou, čak iako su one bliže „mejnstrim“ stilovima ekstrmenog metala nego što ja volim. Produkciju je, iako ne uspevam da nađem pisanu potvrdu, pretpostaviću i ovde radio Christian Donaldson jer album ima njegov karakteristični čvrsti, komprimovani ali i dalje ne nepodnošljivo spljeskani zvuk, tako da, ako volite Ingested iz poslednjih 4-5 godina, The Tide of Death and Fractured Dreams je apsolutno sigurna investicija:

https://ingested.bandcamp.com/album/the-tide-of-death-and-fractured-dreams

Al zato za nas koji volimo štroku imamo dva OPAKA izdanja iz Portlanda. Prvo ide treći album sastava  Witch Vomit a koji izlazi ponovo za 20 Buck Spin jer niko tu ne želi da menja tim koji dobija. Izdavač zna da će dobiti komad plastike napunjen do vrha old school death metalom, sa lepim thrash elementima a bend da se niko u pensilvanijskoj firmi neće namrštiti ako nova ploča ne bude U DLAKU  ista kao prethodna. Pa je tako novi album, Funeral Sanctum ne samo iznenađujuće čisto i prijatno produciran, sa dinamičnijim zvukom nego što biste očekivali, nego je i neobično melodičan. Sve to ostaje u domenu podzemnog, mračnog death metala, naravno, ne pričamo o skretanju u traku kojom se voze Arch Enemy i TBDM, ali te diskretno melodične teme koje bend provlači kroz surovo prebijanje veoma oplemenjuju album. A prebijanja ima BAŠ mnogo. Ovo je osam pesama plus intro i interludij vrlo dosledno 20buckspinovskog zvuka utopljenog u kanalizacione fluide i prepunog pretećih hamering-rifova pa će taj pravoverni OSDM ovde samo dobiti finu novu dimenziju i zaista lep miks i master. JAKO dobro:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/funeral-sanctum

Iz istog grada u Oregonu su, dakle i Diabolic Oath, jedan malo tajanstven black-death bend a čiji je drugi album, Oracular Hexations, ovako sirov i brutalan, idealna ponuda za publiku koja sad gunđa da su se Witch Vomit prodali. Oracular Hexations je ploča divljačke, varvarske svirke u kojoj bend sve vreme zvuči kao da izvodi nekakav žrtveni ritual, sa gitarama koje asociraju na otvaranje zemlje, basom koji masira unutrašnje organe, podivljalim bubnjevima i satanskim vokalima. Još kad na to dodate psihodelične, disonante pasaže i potpuni prezir za muzičku teoriju (i dobar deo prakse) u aranžiranju pesama, jasno je da imate pred sobom remek-delo. Samo šest pesama, ali šest pesama PAKLA u kakvom priželjkujete da ŽIVITE:

https://diabolicoath.bandcamp.com/album/oracular-hexations

Evo nas na kraju i poslušaćemo krosžanrovske radove i čisti heavy metal. Molim! Italijani Black Phantom marljivo rade već deset godina i Horror Paradise im je treći album kvalitetnog, klasičnog heavy metala koji se ne raspada od nekih superoriginalnih ideja, ali nudi baš ono što biste priželjkivali od jedne trad-metal ploče. Dakle, ovde se krećemo od ulice do bojišta (i to tenkovskog bojišta) a pevač Manuel Malini mu ga daje po naglasku ali i vrlo solidnoj tehnici. Gitare su dobre, ritam odličan, pesme variraju u tempu i dinamici i mada bend zaista ne pokušava da žanru priđe sa neke originalne strane, kvalitet produkta je neupitan:

Hamburžani Rebels’ Reunion imaju novi singl i novog pevača, Kolju. I solidno ga, da izvinete, kolju. Singl, Vicar Of God ima jednu novu pesmu, Vicar Of God, naime, i to je prijatan mid tempo hevi metal sa dosta ulične štroke ali i dostatnom količinom NWOBHM sofistikacije. Ona je još prisutnija na drugoj strani gde je živa verzija Rapid Ride, a koja je po prirodu stvari i sirovija. Ugodno!

https://rebelsreunion.bandcamp.com/album/vicar-of-god

Finski narodnjaci, Korpiklaani imaju novi album, Rankarumpu, već dvanaesti za nešto više od dve decenije rada (a ovde ni ne računam deceniju rada pre toga, pod raznim drugim imenima) i mora se primetiti koliko je ovo DOBRO. Bend je, naime, dobro podmazana mašina koja TAČNO zna šta i koliko treba pa je i Rankarumpu je album sa dvanaest rokačkih pesama u kojima se violina i električna gitara, mošerski ritam i pastirski napev, mandolina, harmonika i dupli bas bubanj uklapaju PERFEKTNO. Korpiklaani nisu bend koji umire u konceptualizmu i njihove pesme su znojave, energične, poletne kombnacije jakog rifa, melodične teme i zapaljivog pevanja i formula je na ovom albumu dovedena do savršenstva. Uživaćete:

https://korpiklaani.bandcamp.com/album/rankarumpu

Teško je ukratko opisati šta tačno sviraju Drungi iz Rejkjavika jer njihov debi album, Hamfarir hugans ima elemente doom metala, folka, ali i blackened rock’n’rolla. Uz to u pitanju je dosta filozofska ploča usredsređena na nekakve islandske (prirodne) osobenosti i sa njima vezane probleme u domenu mentalnog zdravlja. Samo metalci rade ovakve stvari, jebem mu, ostali lepo pevaju o ljubavnim problemima i mlate pare. Elem, ovo je zanimljiv, atmosferičan i energičan album i mada je žanrovski zaista neodređen, konceptulano je zreo i intrigantan. Nemojte propustiti:

https://drungi.bandcamp.com/album/hamfarir-hugans

Nijemci Hornado dosta vole melodični, epski kič u svom hevi metalu, ali, mislim, zovu se Hornado. To ipak garantuje neke bodove. Bend je inače u ovom trenutku na pauzi ali novi EP, Vicious Vengeance je snimljen kao poklon publici (i doslovno se može besplatno skinuti), donoseći nove verzije nekih starih pesma. Slatko je i prija:

https://hornado.bandcamp.com/album/vicious-vengeance

Greyhawk i dalje ne menjaju pevača pa i za treće njihovo izdanje u nizu moram da primetim da vokali zahtevaju dosta navikavanja. No, makar je Thunderheart, njihov drugi album, jedna dosta zrelo napisana ploča klasičnog, melodičnog heavy metala koja možda ne osvaja na prvi aperkat nekakvom šikljajućom energijom i uličarskim šarmom, ali ume da napravi evokativnu atmosferu, ume da pnudi i temu i razradu i solažu i kompleksniji aranžman. Bend je iz Sijetla, ali vernost britanskom novotalasnom zvuku im je neupitna:

https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/thunderheart

Svačiji omiljeni hrišćanski heavy metalci iz Lankašira, Wytch Hazel, imaju split singl Ride On / Palanti​́​ri sa jednočlanim Phantom Spell, u kome svira i peva takođe Britanac Kyle McNeill. I ovo je kombinacija iz raja. Oba benda rade na spoju prijateljskog ’70s hard rok zvuka i čistije „metalskih“ elemenata, sa melodičnim, himničnim pesmama, i energičnom ali optimističnom svirkom. Phantom Spell koristi i klavijature i inspirisan je Tolkinom, i generalno je sjajan, ali Wytch Hazel su na svojoj strani napisali jednu od svojih najboljih pesama. Ne propustiti:

https://badomenrecords.bandcamp.com/album/ride-on-palanti-ri

https://wytchhazel.bandcamp.com/track/ride-on-stream-only

https://phantomspell.bandcamp.com/track/palant-ri-stream-only

Danci Pectora sviraju pošten, znojav, mada melodičan hevi metal. Njihov drugi album, Twilight Knights produciran je čisto i umiveno i pun viteške epike, ali uz taman toliko uličnog gaženja da ne bude puki saundtrak za nekakvu predpubertetsku D’n’D sesiju. Pectora, da kažemo pošteno, pišu vrlo dobre pesme, imaju pevača sa dosta karaktera a moderna, „tehnička“ svirka se odlično uklapa sa tim tradicionalnim metalom, koji je dovoljno cheesy a opet i dovoljno „ozbiljan“ da ne bude, kako rekosmo, samo za posebne adolescente. Meni se ovo jako dopada:

Ah, shit, evo ih i Nijemci Attic sa svojim trećim albumom i ako vam kažemo da se ploča zove Return of the Witchfinder odmah ćete zamisliti nekakav okultni, kinematični heavy metal i nećete biti daleko od istine. No, Attic pored atmosfere i okultizma vole i da opale dobar rif i njihov je izraz negde između ’70s okultizma i sirove heavy metal opere Mercyful Fate. Dobro je to mesto da se na njemu bude i mada old school produkcija i vokali teško da će privući današnje klince koji vole metalcore, Attic su napravili album OPAKOG heavy metala što može, i treba, da se predaje u školi:

https://attic-vanrecords.bandcamp.com/album/return-of-the-witchfinder-2

Za melodičniji, power metal formulama skloniji hevi metal, tu nam je Emerald Eye iz Kanzas sitija i njihov debi album, Night Without Day. Ovo je dosta mišićavo i energično a opet ne preproducirano i pre-pompezno, pa se, sa obilnim korišćenjem klavijatura i melodičnim temama smešta na finu sredinu koja mi prija. Čak mi je i vokal Bretta Scotta taman kako treba a jedna nemirna, nervozna energija koju bend emituje u svirci je dopadljiva. Još i plaćate daunloud koliko želite:

https://emeraldeyeband.bandcamp.com/album/night-without-day

Album nedelje u nedelji koja je imala preterano prejaku ponudu stoner, doom i sludge metala dolazi nam posredstvom nepogrešive kalifornijske etikete Ripple Music. Temple of the Fuzz Witch iz Detroita za svoj treći album potpisali su za ovog izdavača i to je kombinacija iz raja. Jer Rippleu fino leži doom metal bend koji je malčice bliži black metal delu spektra, a kvalitet ove ekipe zavređuje izdavača koji će moći da ih promoviše široj publici. Nazvan Apotheosis, ovo je album MOĆNE spore metal svirke, sa izvrsnim gitarama, čvrstim, auoritativnim ritmom i blek metal vokalom koji se izvrsno uklapa i uz standardne doom rifove i uz disonantnije izlete u black metal. Gitarista Noah Bruner ume da iznenadi i povremenim melodičnim napevom, ali iz albuma generalno curi ZLO koje su članovi posrkali iz starih horor filmova i folklornih priča o vešticama. Izvrsno napisan, dobro produciran, ODLIČAN album:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/apotheosis